Портал ИН4С, Војин Грубач - 03/06/2019
Црногорски премијер Душко Марковић је недавно, уз “највише почасти”, званично посјетио концентрациони логор звани “независно Косово”, који је данас ексклузивни центар дестабилизације и шовинизације Балкана.
Срео се и са управником логора, не кријући усхићење, јер је видио оно чега нема.
Тај управник косметског центра зла, као и ширења тероризма у региону, из којег чак и Албанци масовно бјеже, се зове “предсједник Рамуш Харадинај”.
Развојни центар прогнаних Црногораца
Подгорички портал “Вијести” је, у извјештавању са тога “великог догађаја”, навео ријечи црногорског премијера Марковића, који је рекао следеће:
„Увијек ми је задовољство да дођем у Приштину да се сретнем са предсједником Харадинајем и да разговарамо о свим питањима која се тичу билатералних односа двије земље.
Данас сам имао посебно задовољство да присуствујем отварању Развојног центра Црногораца у Приштини.
То је доказ да двије земље баштине трајно и суштинско пријатељство, да су посвећене основним вриједностима које баштине наше земље као и вриједностима Европске уније, да су мултикултуралност и мултиетнички склад, поштовање вриједности наших заједница највећа потпора одрживости наших држава и нашег трајног пријатељства“.
И тако, премијер Марковић је “присуствовао отварању Развојног центра Црногораца у Приштини”, и то с усхићењем, како каже.
А Црногорци су, знамо, као све остале неалбанске националности, са “албанског дијела Космета”- брутално протјерани.
Ако Црногораца на територији Космета коју контролишу Албанци има бар пар стотина, тада је “Развојни центар Црногораца” јако битан ако се ради о теретани.
Да тај јадни остатак Црногораца билда мишиће, “развија црногорско тијело”, рецимо, па да “Развојни центар Црногораца” има смисао?!
Мултиетнички “склад рогова у врећи”
У пракси, та “битност боди билдинг Центра Монтенегро” може изгледати овако.
Црногорца, који је остао на албанској територији Космета, око куће, по старој пракси, из мрака напада група Албанаца- гађе га кршима и бјежи у мрак. Нападнути Црногорац, који се набилдао у “Развојном центру Црногораца у Приштини”, узима те исте крше и сваког од нападача гађа, и погађа, право у лобању, и то на удаљености до 200 метара.
Е, то би могао бити ефекат важности “Развојног центра Црногораца у Приштини”, али као теретане!
Ако то мјесто није теретана, тада ћемо се морати насмијати црногорском премијеру- шта то он отвара, и шта чини, тим прије што му се управник концентрацоног логора Харадинај сигурно смијао због те нестварности, иза леђа.
Надаље, у изјави Марковића, иде тирада о “мултиетничком складу”?!
А у пракси, тај “мултиетнички склад” на Балкану иде по систему- ко ће кога предриблати!
Западу сметају симпатије према другим народима?!
Елем, поштовање мултикултуралности и мултиетничког склада у Црној Гори свакодневно видимо у медијским нападима званичне Подгорице на Православну цркву и православне Србе и Црногорце, који су геостратешки неподобни јер су, традиционално, проруски орјентисани, што је, изгледа, неким кретенима проблем.
Кретенима, јер, по идеји, никоме не би смјела сметати било чија: проруска, проиталијанска, проамеричка, протурска, …, или било која друга лична и субјективна симпатија према другим народима и културама.
И тако, добро, православни Срби и Црногорци, као и Митрополије црногорско приморска, су проблем Западу?!
Али, шта да се ради ако без њих, Црна Гора уопште не може постојати?!
А не може! Јер је то сила метафизике и костију прохујалих времена.
A можда би могла да нестане, и отпраши, или како? Шта каже Запад?
Црна Гора је због тога данас далеко од грађанске државе, што није лијепо, нити је нормално- сложићемо се.Ипак, и поред свих тих проблема, тешко је упоређивати Црну Гору с концентрационим логором званим “независно Косовo”, а ту је довољан само један податак.
Харадинај као мултиетнички чистач и убица
Наиме, током режиране побуне Албанаца на Космету 1999. године, те интервенције НАТО пакта и етничког чишћења које се потом десило, све уз помоћ Вашингтона и Лондона, наравно албанским рукама и англосаксонском авијацијом и ракетама, са Космета је протјерано: 183 966 Срба, 31 029 Бошњака, 27 028 Црногораца, око 40 – 60 000 Рома, Ашкалија и Египћана, 16 000 Горанаца, али и Черкези, Турци, …, што чинило збирно преко 300 000 неалбанских избјеглица. (2)
Један од главних албанских вођа у претварању Космета у етнички чисти- великоалбански концентрациони логор, био је управо “предсједник Рамуш Харадинај”!
Харадинај и слични нису само протјеривали, убијали, черечили неалбанске цивиле- да би им продавали унутрашње органе на бјелосвјетском црном тржишту органа, при чему им није било важно да ли су они хришћани или муслимани.
Харадинај је познат по томе што је ликвидирао све Албанце који су били спремни свједочити о његовим злочинима.
Наиме, у периоду од 1999. до 2011. ликвидирано је око тридесет Албанаца, свједока звјерских злочина Харадинаја, или чланова њихових породица, од којих је један чак убијен у Црној Гори. (3)
Наиме, “на списку убијених сведока је и име Кујтима Берише, који је био означен као један од потенцијално кључних сведока на суђењу Харадинају, а који је настрадао у саобраћајној несрећи 2007. у Подгорици.” (3)
Тако долазимо до факта да је Рамуш Харадинај, бивши командант терористичке албанске организације ОВК, а сада државник поганштине од творевине зване “република Косово”, у ствари један јарки мултиетнички сатрап неалбанских народа и свирепи убица честитих Албанаца.
А црногорски премијер Марковић све то видио као “мултикултуралност и мултиетнички склад”?!
И јесте склад, колико је и цунами, по дефиницији, талас који производи камичак којег је дјечак бацио у море?!
Непостојеће Црногорце – “институционализовали” терористи!
Подгоричке Вијести су потом пренијеле и саопштење Владе Црне Горе са тога “самита”, следеће садржине:
“Марковић се, како је саопштено из Владе Црне Горе, захвалио Влади Косова и Харадинају на ангажману на препознатљивости и видљивости црногорске заједнице на Косову.
„Од предсједника Харадинаја сам на овом састанку добио увјеравање да ће црногорска заједница бити институционално препознатљива у будућности“, рекао је Марковић.”
Заиста, ово је невјероватна изјава.
Испада да ће 27 028 Црногораца, који су протјерани са Космета, и којима је уништена сва имовина, добити као компензацију некакву ”институционалну препознатљивост и видљивост”!?
У преводу, Црногорци ће бити институционално признати и “видљиви”, иако њихове видљивости неће бити, јер су протјерани, и неће им бити омогућен повратак, јер су неподобни, као и сви остали неалбанци.
Уосталом, ако је Црна Гора “граџанска држава”, у којој живе не само Црногорци, већ добром мјером Срби и Бошњаци, тада је био ред да се премијер Марковић осврне и на 183 966 прогнаних Срба и 31 029 прогнаних Бошњака из концентрационог логора “републике Косове”, па да “својом ширином” направи историјски успјех.
Да несретно “стане” иза свих народа који живе у Црној Гори, а који су живјели на Космету, а не само да несретно “стане иза косметских Црногораца”.
Па да се и Срби и Бошњаци “институционално признају Косовом”, неважно што се тамо никад неће вратити, јер су непожељни исто као и Црногорци.
Да је то премијер Марковић урадио, Косметом би напокон завладао сатански “мултиетнички мир”, забијањем коца у сва неалбанска срца, а све уз дипле о њиховој “препознатљивости и видљивости”.
Дивно би то било, зар не?!
Мултиетнички циркус и извјесна трагедија
У бесмислу посјете Космету и унижењу званичне Подгорице, која се десила у Приштини, јасно се види- шта под “успјехом” подразумијеваја државни врх Црне Горе.
Ипак, послије “великог и пријатељског сусрета Марковића и Харадинаја” остају многа отворена питања, посебно када се ради о принципима.
Рецимо, логично се намеће следеће питање- да ли би се Харадинај и Марковић сагласили да се из Црне Горе протјерају сви Албанци, да им се спали имовина, онемогући повратак, а да заузврат Албанци добију у Црној Гори институционалну “препознатљивост и видљивост”.
Да се, рецимо, послије протјеривања- “уграде у Устав Црне Горе”, иако “невидљиви на терену”, исто као и неалбанци на Космету- који су “избачени главом кроз прозор”?
И нећемо даље, јер одговор мора бити на ово питање.
Прво Марковић, а потом поган звана Харадинај.
Да промуцају одговор, прије него што се ствари окрену против свих који обитавају на Балкану.
Подгоричко ударање дробом ледину
Елем, послије свега издешаваног у Приштини, потпуно је јасно да је државни врх Црне Горе “ударио дробом о ледину”, изгубио душу, као и метафизичку контролу над нечесовом државом и народом православним.
Мада је већ сада јасно, по закономјерности, да комада на комаду неће остати од дотичног пројекта велике Албаније- која се шири да би нестала.
Једина “свијетла новост” је то што се термин Шиптар, у новим околностима, лако може одвојити од термина Албанац.
Како су Шиптари убили око тридесет Албанаца који су требали свједочити против Харадинаја, то је терминолошко одвајање изузетно лако.
црногорске и албанске заставе
Наиме, Шиптари су постали наднационални појам!
Јер, нису Шиптари само дио екстремних Албанаца, већ и екстремних Срба и Црногораца који подигравају великој Албанији.
Зато се не требају чудити такви Срби и Црногорци када им масе скандирају “Шиптари, Шиптари”, јер се тиме не вријеђају народи, већ групе и појединци којима су вране мозак попиле, и који не знају у ком свијету живе.
Тако испада да Шиптари, као мултиетнички појам, немају нацију и име.
“Па, какво име да ти дамо, госпођице од три педља.
Криво срастање, господине!” (4*)
Референце:
(1*) („Пријатељски односи Црне Горе и Косова“- Марковић: Од Харадинаја сам добио увјеравање да ће црногорска заједница бити институционално препознатљива, портал Вијести, 29. мај 2019.)
(2*) (Дилеме или одлуке – подјела Космета и Македоније!?, портал ИН4С, Војин Грубач, 16/02/2017.)
(3*) (Случај Харадинај: убијено 30 сведока, портал Б 92, пренесено са портала Данас, четвртак, 1.09.2011.)
(4*) (“Криво срастање”, Бранимир Џони Штулић)
No comments:
Post a Comment