Недавно је у организацији Удружење правника Црне Горе, у
Подгорици, одржан научни скуп на тему „Коријени и посљедице црногорских
подјела у свијетлу 100- годишњице Божићнег устанка“.
Медији су јавили да је скуп је отворио др Бранислав Радуловић,
предсједник Удружења правника, који је навео “да је намјера
организатора да се о овако значајној, научно недовољно истраженој и
надасве друштвено осјетљивој теми, разговара у духу академске заједнице,
показујући тиме да у црногорском друштву постоји култура дијалога и
академског уважавања.”
Тражити „коријене и посљедице црногорских подјела, у духу
академске заједнице” вјероватно је било интересантније отпочети од
краја, односно посљедица. И то отворено, без увијања.
Јер су маске обмане свакодневно присутне у јавности. Једно је очигледно- не постоји јасна граница националне подјеле између православних Срба и православних Црногораца у Црној Гори.
Oдносно, та “подјела” је виртуална.
Постоји друга ствар- релативно мала група грађана на власти, и
дворских идеолога око власти, који су у конфликту са православним
народом Црне Горе- то по сваком пункту. И са тим почиње ова тема, која
ће бити са продужецима, и у наставцима. А за почетак, само неке назнаке,
и то оне очигледне.
Очигледност слојевитости народног бића
Основна грешка преовлађујућег дијела учесника скупа, у обради дотичне
теме, је било- тражење подјела тамо гдје их нема. Јер, просто
национално опредјељење није све. Оно је декларативно и има облик форме,
па се ту прича не зауставља, већ отпочиње. Осим форме, постоји суштина,
која се огледа у томе да је човјек индентитетски слојевито биће.
Често се у Црној Гори спомиње национални дуализам – који није
сасвим дуализам, већ много дубље од тога. Зато упроштавање теме,
тврдњом да се православни народ Црне Горе дијели на Србе и Црногорце, и
да је то та граница подјеле- носи крупну грешку. То није граница подјеле!
Ево примјера. Радикалне државне парти(Ј)оте, које безуспјешно
стварају “новог човјека”, тврде да су Срби у Црној Гори били против
независности државе 2006. године, а да су Црногорци били за независност
Црне Горе.
Факти истраживања јавности послије тога референдума, од стране
партијске апаратуре странке СНП, су показали да је је нешто више од 20
одсто грађана који се изјашњавају као Срби у Црној Гори- било за
независну државу. Али, и да је преко 40 одсто грађана који се
изјашњавају као Црногорци било за заједничку државу са Србијом.
И, гдје
је ту “линија разграничења и подјеле између Срба и Црногораца” о којем
говоре “идентитетски радикалци” из власти, и суманути идеолошки кругови
приближени власти?
Границе државотворности изван православног простора
Умјесто да државни идеолози, углавном дворски историчари који су се
претворили у неадеквантне суфлера државне власти, признају да је тих 20
одсто Срба у Црној Гори, који су гласали за независну државу, ријешило
питање државне независности Црне Горе у њихову, радикалску корист, они
су тај факт “гурнули под тепих”.
Јер, реално се очекивало да скоро сви Албанци, Бошњаци, Хрвати и Роми у
Црној Гори, из разних разлога, гласају за независну Црну Гору, али не и
двадесет одсто Срба у Црној Гори.
Ти Срби су управо и одлучили питање статуса државе, јер је то
било неочекивано, и без њих би проценат грађана који су гласали за
независну Црну Гору био испод 50 одсто. Без тих Срба, суверeниста, за независност Црне Горе би било
48 или 49 одсто грађана, а потребно је било 55 одсто, плус један
глас. Наравно, ти Срби су имали право да гласају како желе, и нико нема
право да им ишта замјера, јер је то питање неоспориве слободе.
Имали су право, иако су сви параметри показивали да им то неће бити
довољан услов да их власт на новим принципима не означи “непријатељима
државе Црне Горе”, само зато што су по националном опредјељењу Срби.
Ипак, гласајући како желе, разбили су стереотип да су све Срби у Црној
Гори били против независне државе, што је такође тачка спајања
православног народа за оне који имају разума.
Наравно, тој тачки спајања је допринијело и преко 40 одсто Црногораца
који су гласали за заједничку државу са Србијом, па је и са те стране
разбијен стереотип. А то се данашњим суманутим државним идеолозима не
свиђа.
Државним идеолозима се много чега не свиђа
Гласање национа на референдуму 2006. године – није једина спорна
тачка на којој су се оклизнули државни идеолози, који у стварању новог
човјека измишљају и форсирају подјеле у православном народу.
Они су се у тој магловитој мисији оклизнули на сваком кораку. Рецимо,
по питању Православне Цркве, књижеваног језика, односа према Русији,
Космету, НАТО пакту, прослави хрватске злочиначке акције Олуја. Понашање
власти у свакој тој ситуацији престављало је демонстацију новог
државног идентитета, који сличи функцији канаваце. На другој страни, по свим наведеним пунктовима, огромна
већина православних Срба и Црногораца у Црној Гори је била јединствено
против свих одлука власти, и то у омјеру од 70 до 99 одсто православне
популације. Тачније, у свим тим случајевима православни народ је својим
опредијељењем ударао шамар владајућој елити која ствара “новог човјека”,
те сам тим елегантно избрисао границе везане за просто национално
опредијељење.
Чини се да државни идеолози не разумију да се идентитет гради и
развија- конкретним односом према било којем важном питању на сваком
раскршћу историје. Јер, идентитет није само- просто национално
изјашњавање, статистичке природе.
Или, одлично то разумију, што је вјероватније, али живе у паралелним свјетовима илузија, рушећи све што стварају.
Идентитет на сваком раскрћу историје
Тема идентитета, државног и националног, неодвојива је од понашања и одлука власти у критичним моментима историје.
Гдје се све одлуке државе и владара моментално одражавају на
идентитет нације и државе. Поготово ако су оне демонстрација немоћи,
кукавичлука, понизности, полтронства и недостојности било које врсте.
Јер, идентитет није само то како ти гледаш на себе, већ како те други
виде, односно- како други народи гледају на твој народ.
Збиља, а како ће на нови државни идентитет, који пласира ова власт,
гледати други народи, ако се црногорска власт свуда унизила, и треснула
лицем о блато.
По свакој теми, па и, рецимо, теми Космета – који је битно мјесто православног идентитета Црне Горе. Иако је са Космета прије скоро двије деценије акцијом
албанских терориста брутално протјерано преко 28000 људи који се
национално изјашњавају као Црногорци, којима је разорена и попљачкана
имовина, власт у Подгорици је реаговала као да се то није
десило. Аkтуелна власт, која себи ставља префикс – црногорска, је 6.
октобра 2008. године, превиђајући погром Црногораца – елегантно признала
независност разбојничког мјеста званог – „држава Косово“.
А прије неки дан је Подогрицу окитила албанским заставама у част
доласка предсједника Албаније Иљира Мете, јавно демонстрирајући
националну понизност, којој пад у провалију није последња граница
стрмоглава.
Зато теза шефа режима, да ће у садашњем предсједничком
мандату- његов основни задатак бити довршетак заокруживања идентитета,
представља очигледни апсурд. Шеф режима сваким потезом тамељно уништава идентитет Црне Горе и образ Црногораца.
И све то ради коришћењем државног апарата. Који, на једној страни-
малтретира православне Србе и Црногорце својим одлукама, а на другој
страни- подвија реп пред свим туђинима и иностраним зломишљеницима,
демонстрирајући ружну понизност и ништавило.
Анархиста који не зна да је анархиста
Све су прилике да је шеф режима тешки анархиста, који не зна да је анархиста.
При чему, он није само ефектни анархиста када је у питању разарање
националног идентитета и безбједности православног народа Црне Горе.
Он, паралелно, учествује у рушењу економије Црне Горе,
традиционалних односа полова, па и удара у темеље економско- политичког
уређења државе. Свима је познато да је садашњи шеф режима, као један од
комунистичких вођа, директно рушио и срушио комунизам у Црној Гори.
Затим је постао вођа приватизације и перјаница капитализма, да би са те
позиције уништио и капитализам у Црној Гори. А како је шеф режима срушио капитализам, видимо ових дана кроз свједочење црногорског олигарха Душка Кнежевића.
Навешћемо неке наслове из црногорских медија, гдје се каже следеће:
“Кнежевић: У Црној Гори нема бизниса без рекета Милу“; “Испливале нове
тајне: Вицегувернер ЦКЦБ рекетирао Душка Кнежевића“; “Бившем
вицегувернеру одређен притвор због рекетирања”.
A потом иду наслови: “Кнежевић по Миловом налогу на рачун Шегрта
уплатио 79.000 евра“; “Кнежевић платио Милу Ђукановићу одмор у Дубаију
од 38.000 евра”; “Кнежевић: Мило је свим бизнисменима одређивао тарифе
које ће давати ДПС-у”.
Ови наводи, само из наслова, јасно свједоче да се шеф режима паралелно
бавио- рушењем
правне државе, капитализма, али и стварањем новог
идентитета, који је лагано добијао обрисе националног карактера
овцекрадица, што је више него јадно.
Крах државног идентитета и распад политичког система
Свједочење Душка Кнежевића, директора Атлас групе, је темељно излупало државне рекеташе и рушиоце капитализма у Црној Гори.
И то на начин који се није гледао од када је прасе реп искривило, а
то је јако давно било. Ми сада посматрамо интересантни трилер, који је
љута вакцина за охоле и разуздане високе функционере из врха црногорске
власти.
Оне, што имају „нови идентитет“, који је такав да га ни ђаво не би пожелио. Збиља, како шеф режима мисли, послије седмодневног одмора у
Дубаију који је плаћен 38000 евра туђих пара, да објасни црногорским
чиновницима- што су им мале плате? Како да их држи под контролом?
Очигледно, никако!
А како послије рекетирања бизнисмена, шеф режима мисли да се бори
против корупције? Зар није јасно да ће се сада разиграти и корупција и
мито, гдје ће се охоли државни корупционари позивати на оно: ”Ако
предсједник државе може отимати милионе, можемо и ми стотине хиљада
евра?!“
И уопште, како мисли државни врх Црне Горе даље да
функционише у било ком виду, када је јасно да се све разлетјело у
„парампашчад“, у што су се парчад претворила?
Могуће је да се, као последица свега овога, јави унутрашња револуција
у државном систему власти.
А ако се не деси, онда иде колективни
одлазак на дно. А што се тиче државног идентитета, он увјерено добија
статус- „црна тачка планете“! И то је то- „коначно заокруживање
идентитета“, што је и био државнички циљ актуелног шефа режима.
No comments:
Post a Comment