Портал ИН4С, Војин Грубач, 26/11/2018 16
Црногорски портал ЦдМ је 25.11.2018. године пренио из режимске „Побједе“ интересантан текст под називом “Живе подјеле из 1918.”
У том тексту је наведен знаковит осврт црногорског историчара Живка Андријашевића, који је рекао: ”За очекивати је било да ће стогодишњица завршетка Првог свјетског рата и Подгоричке скупштине, који су насилно и неминовно окончали једну епоху у Црној Гори, бити добар повод да се они преиспитају, да се појаве резултати нових истраживања, да се очитује нека нова интелектуална и научна мисао, од стране неких нових људи, који имају што да кажу. Ништа од тога.
Показало се да црногорска историографија нема довољан број квалификованих људи ни за научни скуп о Првом свјетском рату, ни за скуп о црногорском антифашизму, нити за скуп о идентитету, па ни за научни скуп о 1918. години.”
Тако каже Андријашевић!Е сад, да ли црногорска историографија нема довољан број квалификованих људи, или нема довољан број слободних људи, то је питање. У сваком случају, Андријашевић је објелоданио капитулацију црногорске историографске мисли новог доба.
И она се своди на следеће, и поред томова историјских докумената гдје је све истражено, чак више него што је потребно да се створи права слика, режимски црногорски историчари не могу формирати ту јасну слику издешаваног, коректно прецизирати суштину свих покрета тога времена, и повезати неоспорне чињенице у једну тврду конструкцију.
Режимски Драгутин против историчара Паповића
Даје то тако, доказ имамо у истом тексту, гдје је свој осврт направио режимски историчар Драгутин Паповић, који је рекао: “У случају Подгоричке скупштине није извршено само збацивање претходног режима и правног поретка, него и укидање државе”, па потом наставио:
“Подгоричка скупштина је била револуција против црногорске државе. Влада Србије је организовала Подгоричку скупштину како би остварила државно- национални програм и за то је искористила српски национализам у Црној Гори.
Зато Подгоричку скупштину можемо прецизније дефинисати као српску националну револуцију у Црној Гори!”
Пазите шта Паповић каже – Влада Србије је “искористила српски национализам у Црној Гори” да би направила “српску националну револуцију у Црној Гори”?!
Паповић одједном проналази српски национализам у Црној Гори 1918. године- као неку чудну појаву, а не жели признати факт да је српски национализам и великосрпска идеја била државна идеологија Књажевине Црне Горе, а потом и Краљевине Црне Горе.
Великосрпство је било идеолошки фундамент Црне Горе, једни могући елемент који јој је давао право на ширење преко неослобођених српских простора, а да ослобођено православно становништво ту државу третира својом. Или то није још јасно?
Црногорац као наднационални појам
Данашњи режимски историчари и пропагандисти могу пројектовати што год желе, и све то ће бити неуспјешно, и без резултата, јер ће се на крају појавити неоспорни факт – да је појам Црногорац био наднационална категорија, иако етнички српска, која се почела деградирати покушајем превођења тога моћног изнаднационалног у слабашно национално.
То је исто како када би епском витезу из бајке дали високо мјесто чиновника државе, сахранивши му елитно космичко биће у дубоку раку земну.
Слично се десило и са Драгутином Паповићем, који је са перфомансама будућег сјајног научника- ускочио у муљ и постао незнавени, спетљани режимски историчар.
А то је доказ да меркантилност од витеза прави ништицу.
Ево примјера, портал Аналитика је 10. 05. 2018. пренио излагање истричара Драгутина Паповића на округлом столу поводом 100 година од Подгоричке скупштине. који је тога дана одржан у подгоричком хотелу Хилтон.
Том приликом је Паповић рекао следеће: “Комунистичка партија и Народноослободилачки покрет су сматрали да треба осудити и поништити одлуку Подгоричке скупштине јер су Црну Гору припојиле Србији а Црногорцима ускратили право да се слободно изјасне о својој националности.
Изјава Паповића да је Комунистичка партија сматрала да је “Подгоричком скупштином Црногорцима ускраћено право да се слободно изјасне о својој националности”- je апсолутно бесмислена, јер је тај исти историчар Паповић раније доказао да црногорска нација са становишта Комунистичке партије није ни постојала, па су се мучили да је створе бар у теоретском облику…
Паповић: Комунистима два пута пропада теорија о црногорској нацији
Наиме, у црногорском недељнику „Монитор“ (петак, 12. јуна 2007.) објављен је текст др Драгутина Паповића- под насловом “Став са снагом закона”, у којем он анализира однос црногорских комуниста према националном питању и ставовима у вези црногорске нације.
Из тога текста смо сазнали да су средином 1920. године црногорски комунисти добили задатак да направе теоретске основе црногорске нације.
Паповић је написао да су црногорски комунисти Гојко Самарџић и Алекса Павићевић радили на тој теми, али без резултата- јер њихове теоријске поставке о националном питању нису биле прихваћане.
Историчар Паповић даље наводи да се следећи покушај црногорских комуниста- да се направи озбиљна, научно основана, теоретска подлога за рјешавање националног питања Црногораца- десио 1932. године.
Тада је дошло до смјене врха Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, јер је у то вријеме у партији нарастао утицај “Младе књижевне Црне Горе” (покрет социјалне литературе).
За озбиљни задатак прављења утемељеног постулата о црногорске нацији- комунисти су формирали најјачи могући тим у саставу: Милован Ђилас, Иван Милутиновић, Петко Милетић и Јован Мариновић- који су издржавали затворске казне у Сремској Митровици.
На крају, др Драгутин Паповић, у наведеном тексту, њихов рад оцјењује овако: “Међутим, ни они нијесу успјели да направе теоријски и научни искорак”.
То је значило да је и други покушај пропао, те да су проблеми у рјешавању задатка стварања црногорске нације на научној основи били непремостиви.
Контроверзе и спиновања о црногорској нацији
Зато се на крају намеће пар инжењерских питања историчару Паповићу, на које би било лијепо да одговори.
Ако црногорски комунисти из два покушаја, 1920. и 1932. године, нису успјели на направе теоретске поставке црногорске нације, како су могли оптужити Подгоричку скупштину да је “Црногорцима ускратилa право да се слободно изјасне о својој националности”?!
присталице Ђукановића
Ако црногорска нација тада није постојала, да ли се то треба отворено рећи? Шта се тиме губи и ко губи, ако је то факт? А факт је немогуће промијенити. Ако је црногорска нација тада постојала – чему су служили покушаји теоретских поставки црногорске нације изабраних комунистичких тимова?
И уопште, чему непотребне теоретске поставке о црногорској нацији служе, и коме служе. Јер, следећу комунистичку теорију о црногорској нацији је дао Милован Ђилас, и то у првомајском броју „Борбе“ 1945. године, коју је послије двадесет шест година сам оспорио.
Ђилас: Црна Гора је кажњена нацијом
У интервјуу париском „Ле Монде” 30. децембра 1971. године, Милован Ђилас је рекао: „Црногорци чине саставни део српске нације“ – тиме је сугерисао да издвајање Црногораца као посебне нације изван српске нације- није било потребно.
Затим је отишао још даље, те драстично формулисао мисао на нивоу скандала- да је Црна Гора, у току Другог свјетског рата и по његовом завршетку- „кажњена статусом посебне републике и измишљањем посебне црногорске нације“.
Ђиласов став – “црногорска нација је измишљена“ снажно је одјекнуо, и данас има силан ехо када било ко тако нешто изговори.
Сугестија и став да се ту радило о „казни“ и дан- данас носи дилему – “зашто?”
А рекло би се да је давно све јасно. Када од витеза правиш редова, када од моћног надсрпског ореола правиш простог припадника нације, губиш круну, а добијаш ништа.
О иступању др Андријашевића, пренешеном у дотичном тексту, неки наредни пут.
А Паповићу остаје да се доведе у ред, и објасни јавности своју чудну игру антилогике, која му не стоји лијепо. И престане да пали народне масе, и од дијела њих прави безличну кашу- без укуса, мириса и идентитета.
No comments:
Post a Comment