Портал ИН4С, уторак, 30 октобар 2012 08:37
Војин Грубач
"Позитивна Црна Гора" је за кратко вријеме политичког дјеловања постала неспорни транзициони феномен, "креативна"нуспојава политичке сцене Црне Горе. Дакако, један сам од оних који је сматрао да ДФ и СНП безусловно требају подржати чудну жељу Позитивне о формирању мањинске Владе те странке са БС, Форцом и ХГИ. У објашњењу таквог необичног захтјева лидер те странке, г. Пајовић, је за РТЦГ рекао да су избори показали да су грађани тражили промјене, те "да је било логично да Позитивна понуду за мањинску владу упути странкама са којима дијели слична програмска увјерења, а која се односе на независности и немијењање државних симбола", уједно нагласивши да нема шансе да сео коалицији разговара са "снагама које нису расчистиле дилеме око симбола и идентитета."
Управо зато што мањинске партије, упркос демагогији Позитивне, траже конкретне ствари. Пропорционалну заступљеност мањинских народа у државним органима Црне Горе, што значи да се у те органе треба примити око 1800 Бошњака, Албанаца, Муслимана и Хрвата. Овај захтјев је, морам нагласити, на линији актуелног Устава, који јемчи пропорционалну заступљеност народа у државним органима, те самим тим није споран. Осим овога, мањинске странке траже формирање општина Гусиње, Петњица и Тузи, као и економска улагања и инвестиције у просторе гдје живе мањински народи, што је такође логичан и нормалан захтјев.
Појашњење даје и ова изјава..."Шеф посланичког клуба БС у црногорском парламенту, Суљо Мустафић, казао је да се та странка залаже да се државни симболи измјене, односно уподобе мултиетничком карактеру Црне Горе. "Припадници исламске заједнице, који су посвећени Црној Гори и сматрају је својом државом, не доживљавају симболе као своје, јер у њима виде обиљежја која нису њихова", рекао је Мустафић. Грб Црне Горе чини златни двоглави орао на црвеном пољу, а на грбу се налазе три крста. Мустафић је, како преносе подгорички медији, казао да Уставом Црне Горе нису дефинисани детаљи грба, због чега правно није сложен посао измјене тог државног симбола. Рјешење је или да се склоне крстови или да се стави и неко обиљежје које као своје доживљавају припадници исламске заједнице, казао је Мустафић. "Ако је Црна Гора мултиетничка држава, онда не видим разлог зашто се овај наш легитимни захтијев не би испунио", казао је Мустафић."
Нусрет Калач, предсједник општине Рожаје и члан предсједништва ДПС, у свом кабинету истиче заставу Турске, док предсједник улцињске општине Назиф Цунгу предпочитава држање албанске заставе у службеним просторијама.
Посланик СДП Џавид Шабовић је изјавио: "Сто пута сам рекао, и сада понављам, да садашњу заставу Црне Горе нећу носити на свадби својих синова и доживљавати као своју."
Потпредсједник скупштине Рифат Растодер(СДП) сматра да се о промјени симбола Црне Горе мора водити озбиљан дијалог у институцијама система. Одговарајући на питање да ли дијели став колеге Џавида Шабовића да са државног грба треба да буду уклоњени хришћански симболи, Растодер је "Вијестима" казао да је раније указивао да "није добро да било чији вјерски симболи буду на знамењу које сви треба да гајимо као своје".
Рецимо, да се прије свега ријеши питање "Сребренице" у државној управи Црне Горе, гдје недостаје 1800 чиновника бошњачке, албанске, муслиманске и хрватске националности. Подршком том захтјеву, Позитивна би се обрачунала са "остатком политиком Милошевића"која станује у коалицији ДПСДП, а не у политици ДФ и СНП. Ово тим прије штота мјеста припадају мањинама, Уставом су гарантована,али нису добијена због анимозитета који се према њима гаји у струкурама црногорске власти. Наравно, "признање Косова", као неадекватни ултиматум локалним партнерима,треба преформулисати у признање нових општина: Петњице, Тузи и Гусиња.
Ипак, рекло би се да је тај демагошки ултиматум опозицији у Никшићу у вези симбола био неспретни покушај Позитивне да се по том питању обрачуна са ставовима бошњачих политичара преко леђа ДФ и СНП. Провидно, зар не!
И тако, дало би се закључити да се Позитивна за ово кратко вријеме профилисала као клонирана политичка беба, перверзне провинијенције, која рефлексно унеређује просторе у којима се налази. Реалност ће је, свакако, натјерати да се уозбиљи и одрасте, и то је закономјерна ствар. Али, у ком правцу ће бити одрастање ове чудне политичке појаве , прије свега зависи од здравог разума, ако он постоји, њених реалних ментора!?
"Позитивна Црна Гора" је за кратко вријеме политичког дјеловања постала неспорни транзициони феномен, "креативна"нуспојава политичке сцене Црне Горе. Дакако, један сам од оних који је сматрао да ДФ и СНП безусловно требају подржати чудну жељу Позитивне о формирању мањинске Владе те странке са БС, Форцом и ХГИ. У објашњењу таквог необичног захтјева лидер те странке, г. Пајовић, је за РТЦГ рекао да су избори показали да су грађани тражили промјене, те "да је било логично да Позитивна понуду за мањинску владу упути странкама са којима дијели слична програмска увјерења, а која се односе на независности и немијењање државних симбола", уједно нагласивши да нема шансе да сео коалицији разговара са "снагама које нису расчистиле дилеме око симбола и идентитета."
Неозбиљне дилеме симбола и идентитета
Ето, испада смјехотресна ситуација да су, за разлику од ДФ и СНП, партије мањинских народа БС, ХГИ и Форца Позитивно ријешиле идентитетска питање кроз формирање својих аутентичних националних странка, а све у складу са програмом Позитивне?! Чудно, зар не?! Елем, још је чудније то што Пајовић уопште не жели јавно подржати ставове тих мањинских партија по питању својих националних интереса. Зашто?Управо зато што мањинске партије, упркос демагогији Позитивне, траже конкретне ствари. Пропорционалну заступљеност мањинских народа у државним органима Црне Горе, што значи да се у те органе треба примити око 1800 Бошњака, Албанаца, Муслимана и Хрвата. Овај захтјев је, морам нагласити, на линији актуелног Устава, који јемчи пропорционалну заступљеност народа у државним органима, те самим тим није споран. Осим овога, мањинске странке траже формирање општина Гусиње, Петњица и Тузи, као и економска улагања и инвестиције у просторе гдје живе мањински народи, што је такође логичан и нормалан захтјев.
БС- са грба и заставе уклонити монархистичка и вјерска обиљежја!
Што се тиче државних симбола, Бошњачка странка, упркос пројекција Позитивне, тражи њихову измјену. Образложење је опет логично, и записано у програму те странке гдје пише: "Залажемо се да се са грба и заставе уклоне монархистичка и вјерска обиљежја и тако ускладе са Уставом и уподобе са нашим реалним друштвеним бићем и потребама. Тако ће државни симболи постати оно што требају бити – наши у пуном значењу те ријечи."Појашњење даје и ова изјава..."Шеф посланичког клуба БС у црногорском парламенту, Суљо Мустафић, казао је да се та странка залаже да се државни симболи измјене, односно уподобе мултиетничком карактеру Црне Горе. "Припадници исламске заједнице, који су посвећени Црној Гори и сматрају је својом државом, не доживљавају симболе као своје, јер у њима виде обиљежја која нису њихова", рекао је Мустафић. Грб Црне Горе чини златни двоглави орао на црвеном пољу, а на грбу се налазе три крста. Мустафић је, како преносе подгорички медији, казао да Уставом Црне Горе нису дефинисани детаљи грба, због чега правно није сложен посао измјене тог државног симбола. Рјешење је или да се склоне крстови или да се стави и неко обиљежје које као своје доживљавају припадници исламске заједнице, казао је Мустафић. "Ако је Црна Гора мултиетничка држава, онда не видим разлог зашто се овај наш легитимни захтијев не би испунио", казао је Мустафић."
Шабовић(СДП): "Заставу Црне Горе нећу носити на свадби својих синова!"
Да Позитивна нема проблем само са БС по питању државних симбола, већ и бошњачким политичарима из владајућих партија свједоче сљедећи примјери које су пренијели медији...Нусрет Калач, предсједник општине Рожаје и члан предсједништва ДПС, у свом кабинету истиче заставу Турске, док предсједник улцињске општине Назиф Цунгу предпочитава држање албанске заставе у службеним просторијама.
Посланик СДП Џавид Шабовић је изјавио: "Сто пута сам рекао, и сада понављам, да садашњу заставу Црне Горе нећу носити на свадби својих синова и доживљавати као своју."
Потпредсједник скупштине Рифат Растодер(СДП) сматра да се о промјени симбола Црне Горе мора водити озбиљан дијалог у институцијама система. Одговарајући на питање да ли дијели став колеге Џавида Шабовића да са државног грба треба да буду уклоњени хришћански симболи, Растодер је "Вијестима" казао да је раније указивао да "није добро да било чији вјерски симболи буду на знамењу које сви треба да гајимо као своје".
"Сребреница" у државној управи Црне Горе
Умјесто да се сагласи са оправданим захтјевима мањинских странака које јасно и аргументовано излажу своје реалне и оправдане интересе, Позитивна се у Никшићу појавила као идеолошкоочерупани Супермен са ултиматумима опозицији. Дио ултиматума који се односи на Косово, Сребреницу, Милошевића је провидни покушај Позитивне да се враћањем у историју побјегне од стварности и конкретних захтјева мањина. Којих?Рецимо, да се прије свега ријеши питање "Сребренице" у државној управи Црне Горе, гдје недостаје 1800 чиновника бошњачке, албанске, муслиманске и хрватске националности. Подршком том захтјеву, Позитивна би се обрачунала са "остатком политиком Милошевића"која станује у коалицији ДПСДП, а не у политици ДФ и СНП. Ово тим прије штота мјеста припадају мањинама, Уставом су гарантована,али нису добијена због анимозитета који се према њима гаји у струкурама црногорске власти. Наравно, "признање Косова", као неадекватни ултиматум локалним партнерима,треба преформулисати у признање нових општина: Петњице, Тузи и Гусиња.
"Перверзна Црна Гора"и намјере...
Ултиматум Позитивне опозицији у Никшићупо питању симбола, прије свега треба третирати у контексту непостојећег става Позитивне према јасним захтјевима Бошњака по питању корекције тих симбола. Објективно гледано, захтјеви Бошњака по питању корекције симбола су адекватни, јер Црна Гора није монархија те не требају да фигуришу сувишни монархистички симболи на тим знамењима. Дакако, ни крстови нису потребни на државном грбу, јер је суштина данашње Црне Горе базирана на прогону хришћанских свештеника и вјерника. У том смислу, уклањање крстова, или фигурисање исламских симболана грбу не би се могло третирати као корак уназад, напротив!Ипак, рекло би се да је тај демагошки ултиматум опозицији у Никшићу у вези симбола био неспретни покушај Позитивне да се по том питању обрачуна са ставовима бошњачих политичара преко леђа ДФ и СНП. Провидно, зар не!
И тако, дало би се закључити да се Позитивна за ово кратко вријеме профилисала као клонирана политичка беба, перверзне провинијенције, која рефлексно унеређује просторе у којима се налази. Реалност ће је, свакако, натјерати да се уозбиљи и одрасте, и то је закономјерна ствар. Али, у ком правцу ће бити одрастање ове чудне политичке појаве , прије свега зависи од здравог разума, ако он постоји, њених реалних ментора!?
