Нема више господина Славка

среда, 14 август 2013 13:16 ИН4С/ Војин Грубач 

Господин Славко Перовић је некада давно био један од лидера Народне слоге, политичке организације која је покренула процесе највишег степена разумијевања и политичког уважавања међу Црногорцима и Србима у Црној Гори. Свима се чинило да је таква орјентација лидера ЛСЦГ трајна категорија која ће бити још један незаобилазни репер његове познате политичке доследности.

Путеви недоследности

Тешко се могло очекивати од Славка Перовића, који се прије двадесетак година борио за легитимно право на црногорски идентитет, и сасвим исправно осуђивао све политичке и друштвене кругове који не признају црногорску нацију, да ће једног дана доћи у позицију да даје смијешне изјаве оспоравања идентитета било коме.
Та скандалозна недоследност се десила 26.11.2011.г. у књижари "Круг", гдје је послије вечери сопствене поезије Славко Перовић дословно рекао следеће: "Српска нација у Црној Гори, која постоји, која је ту, са којом су Црногорци дијелили добро и зло, и много тога другога, је у Црној Гори измишљена од стране великосрпских агената, којима је Црна Гора била преплављења од 1845. године..."
Да се на овој вечери, у овој књижари "Круг", којим случајем појавио либерално орјентисани Славко Перовић деведесетих година прошлог вијека, сигуран сам да би на ове ријечи данашњег господина Славка реаговао с подсмијехом, а потом очекивано- демонстративно пљунуо и спалио заставу црногорске државе. Да подсјетим, у ТВ дуелу са Зораном Ђинђићем који се догодио 1994.г. Славко Перовић је крајње коректно дао своју визију будуће Црне Горе. Том приликом је рекао следеће: "Ми желимо да градимо Црну Гору као отворено друштво са низом комуникација. То ће бити грађанска држава у којој ће моћи свако да се изјасни на начин како се осјећа, и биће заштићен, неће бити грађана другог реда. Биће заштићен као што су заштићени грађани у Америци. Дакле, моћи ће да пљуне и да спали ту заставу црногорске државе, уколико та држава не штити његова права."
Дакако, тако је било некада. Сада, послије недавног "обнављања ЛСЦГ", и нове реторике коју пласирa у јавност, једно је јасно- више нема таквог политичара Славка Перовића.

Стазе залуталог занесењака

Додуше, можда то и није нешто неочекивано. Ако се погледају последњи текстови које постовао на свом блогу- несумњиво се предмет његовог интересовања фокусира на двије ствари. Прва је- отворено блаћење и унижавање оних либерала који су остали уз њега, а друга- нескривена жеља за међунационалним конфликтом у Црној Гори.
Један од људи којег је Славко Перовић у хистеричним наступима нетрпељивости изопштио из свог ужег политичког круга је Александар Алексић, бивши градноначелник Цетиња испред ЛСЦГ. С обзиром да сам са господином Алексићем довољно често размјењивао мишљења, биће интересантно да предочим став Алексића по питању актуелног друштвеног стања у којем се налази Црна Гора. Наиме, у периоду трајања прошлих предсједничких избора, у отвореној и доступној комуникацији коју смо имали, Александар Алексић је рекао следеће: "На нашу велику несрећу, још никако да схватимо да се налазимо на стравичној вјетрометини интереса. И да смо у том смислу на нивоу статистичке грешке. Наш буквалан опстанак зависи од нашег повезивања. Сарадња оних који се осјећају Србима у Црној Гори и оних који се осјећају Црногорцима у Црној Гори нема алтернативу. Цетиње могу спасити само Срби и Црногорци заједно. Тај град мора бити симбол спасавања и једних и других. Преговарачке позиције су нам очајне. И једнима и другима. Сваки други развој догађаја јесте сигурна пропаст."

Сарадња нема алтернативу

Да се разумијемо, овај став Алексића не само да сам подржао, већ га сматрам битним ставом који предочава једини могући политички правац у свеопштем колапсу у којем се налази Црна Гора. Јер, нова петпарачка реторика Славка Перовића није ништа друго него понављање испразних парола црногорског национализма којима се ова власт служи годинама, а која је за последицу имала потпуни економски слом Црне Горе. Под тим паролама Црна Гора је срушена и унижена, силована и попљачка у периоду без икакавих ратова.
Дакако , постоје попут Славка Перовића неординарни пратећи ликови који сматрају да се простори националних анимозитета требају проширити. Један од њих је и колега коментатор под псеудонимом Ладо Тајовић, који је у том смислу рекао следеће: "А шта јесте, јесте то да се под наводним помирењем или приближавањем, како год, дешава оно што се народски зове ко ће коме да подвали боље." Овакве позиције, наравно, претпостављају да је умјесто приближавања потребно разједињавање, да ће се разједињени народ наћи у позицији да нико ником не може ништа подвалити- иако је садашње стање у држави најбољи показатељ да је разједињење било најбржи пут у пропаст. Дакако, такве идеје пате од очигледног недостатка логике и добре немјере. Баш као и такозвани повратак Славка Перовића у политику, који се догодио све са једним циљем- да коначно сруши, без остатка удави- сопствени култ личности у плићацима јефтиних вода националистичке нетрпељивости.

Европејци нацистичког духа

среда, 07 август 2013 18:50 Војин Грубач - ИН4С  

Уставни суд Црне Горе је, у складу са паранојама "Матице црногорске", одлучио да се по хитном поступку у школама забрани српски, босански и хрватски језик. На порталу "Аналитика", у тексту под називом "Компромиси не смију да униште црногорски идентитет", идеолошко објашњење тих одлука предочио је Бранко Бањевић, један од оснивача "Матице црногорске" и "Црногорског ПЕН центра". У том смислу је рекао следеће:"Европа тражи грађанско стање и грађанске компромисе у Црној Гори да би те пустила да идеш путем према њој. Чини ми се, ипак, да многи из Европе не разумију да се не могу правити компромиси са онима који су против постојања Црне Горе, против културе црногорске, против језика црногорског. Те снаге, носиоци идеја колонијалне, окупаторске политике – директно или индиректно и данас живе у Црној Гори."

Смијешно поклањање живота

У наставку мисли, Бањевић је рекао и ово:"Мислим да је јако добро, јако важно да црногорску будућност, што политика не врши погроме над тим људима, што им се не свети. Али, није добро да прави компромисе око тога какви ће бити школски програми – ту се не могу правити компромиси."
Елем, послије ове прецизне изјаве Бањевића- изгледа да грађани Црне Горе, који говоре српским, босанским и хрватским језиком, требају бити неизмјерно захвални Бранку Бањевићу "што политика не врши погроме" над њима. У преводу то значи- живот им је поклоњен, али им је заузврат- језик укинут!
Свакако, мислим да Бранко Бањевић, послије оваквог излета, неизоставно треба бити захвалан грађанима који говоре српским, босанским и хрватским језиком. С обзиром на то да су они, такође, "одлучили да не врше погроме" над нетолерантним људима као што је он, може извести једнозначни закључак- да је и њему живот поклоњен, у знак захвалности и по принципу реципроцитета.

Уставни суд има некадашњег промотера ликвидација

Један од судија Уставног суда Црне Горе је и Миодраг Иличковић. Подсјетимо се међународне конференције " Европске интеграције и европска легислатива" у организацији Института " Ист-вест" из Амстердама, која се одржала у Порторожу прије референдума. На свечаној вечери те конференције, Миодраг Иличковић, тада потпредсједник СДП, је направио скандал изјавивши следеће: "Суверенисти су спремни за независност, ако треба, да убију неког од лидера опозиције, па и предсједника СНП Предрага Булатовића."
Неко би погешно помислио, послије предочених изјава Бањевића и Иличковића, да се ради о безумно храбрим људима, који ће са пушком у руци радо погинути у првим редовима борбе против грађана који говоре српским, босанским или хрватским језиком. То, наравно, није тачно, јер Бањевић и Иличковић у својем ангажману неодољиво сличе Јеврему Брковићу, који се својевремено хвалио да под контролом има "Ловћенске страже" и "Црногорски ослободилачки покрет", који су спремни, ако треба, запалити и Брисел и Београд.
Ипак, када је извршен напад на Брковића, у којем је он брутално пребијен а његов телохранитељ Срђан Војичића усмрћен, не само да те фантомске "оружане формације" нису стале у одбрану Брковића, већ се и сам Јеврем изненадно ућутао и отишао у илегалу. Нема сумње, ови "хероји" данашњице и претходних времена имају понекад проблеме, које рјешавају неконтролисаном пуцњавом из празне пушке.

Дизање тензија због економског краха?

Екстремно понашање "Матице црногорске", и подвијање репа Уставног суда Црне Горе, по питању језика- представља вјештачко дизање идентитетских тензија са циљем скретања пажње са факта економске пропасти Црне Горе.
Некада су овим опскурним ликовима сметали само Срби, а сада су у своје противнике уврстили Бошњаке, Муслимане и Хрвате. Елем, не само да су и овим народима последњим одлукама такође укинули језик, већ су ранијим активностима успјели да те народе, као и Србе и Албанце, противуставним рјешењима значајно истисну из државних органа Црне Горе, што потврђују званичне анализе црногорских омбудмана, као и изјаве политичара из националних партија тих народа.
Нема сумње да оваква сулуда, екстремистичка политика "Матице црногорске" има тужну будућност. Истовремени насртај на Србе, Бошњаке, Хрвате и Црногорце који говоре српским језиком је ипак превелики залогај за незване сватове екстремизма. Није тешко претпоставити да им због тога пријети потпуна маргинализација у јако блиској будућности, гдје их нико неће уважавати. А до тада, мораће се положити рачуни за потпуни колапс економског система Црне Горе, државе у којој је привредни крах и прогони народа и језика дио карикираног "европског пута".