Портал ИН4С, Пише: Војин Грубач, 19/10/2019
Да нешто, изгледа, не штима у стварању “новог државног и националног идентитета Црне Горе”, који треба да замијени стари “неевропски идентитет”- стално показује пракса.
Дакако, у стварању “новог црногорског идентитета”- црногорски режим види савезнике у свим екстремистима из редова других народа.
По “државотворној” дукљанској теоретској претпоставци, сви ће они врло радо, скупа с њима, “кренути у обрачун” са носиоцима старог православног идентитета, независно да ли се носиоци старог идентитета декларишу (или препознају) као Срби или Црногорци. То им је најмање битно.
Да би бајковити Дукљани врло радо са УЧК “кренули” (ах, та машта!) против православних Срба и Црногораца у Црној Гори, показује пропаганда коју воде режимски и прорежимски медији.
А та пропаганда је антиправославна и проалбанска, да се не лажемо. Не постоји великоалбански екцес у Црној Гори којег државни и продржавни медији неће прећутати или игонорсати.
Опет, не постоји било какав безначајни повод да ти медији не крену у антиправославну хистерију.
Уосталом, то показује и признање “Косова” од стране садашњег режима, који Албанцима стално напомиње да је то урадио против воље 85 одсто грађана Црне Горе?!
При чему им се фућкало што је са Космета протјерано око 30.000 људи који су се национално изјашњавали као Црногорци, а о другима: Србима, Бошњацима, Черкезима,…, да не говоримо.
Тиме је режим показао да, чак и у екстремним ситуацијама- не констатује ни елементарна права Црногораца?!
Између протјераних Црногораца са Космета и УЧК, носиоци “новог црногорског идентитета” су изабрали УЧК!
Умјесто као савезнике, УЧК их је у Приштини дочекала као архинепријатеље, добре само за растргнути.
Да су те црногорске навијаче, далеко било, линчовали или бацили на сто да им ваде органе, и питали за последњу жељу, они би им, вјероватно, под утицајем црногорске режимске пропаганде- помамљено викнули- “не желимо да се понови ‘18”!
УЧК би им рекла “тако је” и “да се не понови”, па елегантно “прооперисала” обољелог пацијента.
Збиља, велика је штета што у Приштини нису обрели дукљански историчари, новинари и тзв. интелектуалци да, као црногорски навијачи, осјете “љубав савезника”.
Па да им албански навијачи умјесто песница понуде задњице, а ништа друго и не заслужују, које би им ове дукљанске “моралне громаде и вертикале” слатко изљубиле.
Послије тих пољубаца, сви они би заслужено добили девастирану Тринаестојулску награду, која се свакоме даје.
“Нови идентитет” се не распада- он се већ распао, и он нема проблем- он је у тешким проблемима.
Наравно, “нови идентитет” има и “извођаче из народа”, који у судару с реалношћу не схватају им је одређена улога жртве.
Ту улогу жртве најбоље су осјетили црногорски навијачи у Приштини. И нису једини! Осјетиће то многи, па и они који нису из те приче препознавања и непрепознавања.
Јер, када режим подилази кусима и репатима, не схватајући да тиме промовише сопствени идентитет као идентитет снисходљивих трања, којег и окружење таквим види, тада се као ”достигнуће” добија- “на мртвога вука, и зец…”!
Тако униженом црногорском режиму као једини излаз остаје да иживљавањем над сопственим православним народом, путем медија и државног апарата, себи доказује да је неко и нешто?!
И то је коначни резултат “творбе идентитета”, режима који носи ружно лице Квазимода.
Да нешто, изгледа, не штима у стварању “новог државног и националног идентитета Црне Горе”, који треба да замијени стари “неевропски идентитет”- стално показује пракса.
Дакако, у стварању “новог црногорског идентитета”- црногорски режим види савезнике у свим екстремистима из редова других народа.
По “државотворној” дукљанској теоретској претпоставци, сви ће они врло радо, скупа с њима, “кренути у обрачун” са носиоцима старог православног идентитета, независно да ли се носиоци старог идентитета декларишу (или препознају) као Срби или Црногорци. То им је најмање битно.
Да би бајковити Дукљани врло радо са УЧК “кренули” (ах, та машта!) против православних Срба и Црногораца у Црној Гори, показује пропаганда коју воде режимски и прорежимски медији.
А та пропаганда је антиправославна и проалбанска, да се не лажемо. Не постоји великоалбански екцес у Црној Гори којег државни и продржавни медији неће прећутати или игонорсати.
Опет, не постоји било какав безначајни повод да ти медији не крену у антиправославну хистерију.
Уосталом, то показује и признање “Косова” од стране садашњег режима, који Албанцима стално напомиње да је то урадио против воље 85 одсто грађана Црне Горе?!
При чему им се фућкало што је са Космета протјерано око 30.000 људи који су се национално изјашњавали као Црногорци, а о другима: Србима, Бошњацима, Черкезима,…, да не говоримо.
Тиме је режим показао да, чак и у екстремним ситуацијама- не констатује ни елементарна права Црногораца?!
Између протјераних Црногораца са Космета и УЧК, носиоци “новог црногорског идентитета” су изабрали УЧК!
Нови идентитет” се не распада, већ се распао
И све тако се “дивно градила та нова савезничка кула”, док Црногорци новог идентитета не дођоше у Приштину- на фудбалску утакмицу “Косово”- Црна Гора.Умјесто као савезнике, УЧК их је у Приштини дочекала као архинепријатеље, добре само за растргнути.
Да су те црногорске навијаче, далеко било, линчовали или бацили на сто да им ваде органе, и питали за последњу жељу, они би им, вјероватно, под утицајем црногорске режимске пропаганде- помамљено викнули- “не желимо да се понови ‘18”!
УЧК би им рекла “тако је” и “да се не понови”, па елегантно “прооперисала” обољелог пацијента.
Збиља, велика је штета што у Приштини нису обрели дукљански историчари, новинари и тзв. интелектуалци да, као црногорски навијачи, осјете “љубав савезника”.
Па да им албански навијачи умјесто песница понуде задњице, а ништа друго и не заслужују, које би им ове дукљанске “моралне громаде и вертикале” слатко изљубиле.
Послије тих пољубаца, сви они би заслужено добили девастирану Тринаестојулску награду, која се свакоме даје.
“Нови идентитет” се не распада- он се већ распао, и он нема проблем- он је у тешким проблемима.
Режим са лицем Квазимода
Тај “нови идентитет” има деформисану основу, паранормалне теоретске претпоставке, полулуде идеологе који не улазе у полемике, јер се плаше да би их оне нивелисале “у винкло”.Наравно, “нови идентитет” има и “извођаче из народа”, који у судару с реалношћу не схватају им је одређена улога жртве.
Ту улогу жртве најбоље су осјетили црногорски навијачи у Приштини. И нису једини! Осјетиће то многи, па и они који нису из те приче препознавања и непрепознавања.
Јер, када режим подилази кусима и репатима, не схватајући да тиме промовише сопствени идентитет као идентитет снисходљивих трања, којег и окружење таквим види, тада се као ”достигнуће” добија- “на мртвога вука, и зец…”!
Тако униженом црногорском режиму као једини излаз остаје да иживљавањем над сопственим православним народом, путем медија и државног апарата, себи доказује да је неко и нешто?!
И то је коначни резултат “творбе идентитета”, режима који носи ружно лице Квазимода.
No comments:
Post a Comment