Шефови поганог медијског концентрационог логора званог РТЦГ су покренули дисциплински поступак против Зорана Лековића, исто као и против Невенке Бошковић Ћировић.
Разлог је исти, критика скаредне емисије ТВЦГ о митрополиту Амфилохију!
Умјесто да Савјет РТЦГ, којег чине пожмирепи, осим Бојане Јокић
која једина реторички искаче из те екипе, покрене поступак против
медијске политике ТВЦГ и оних који раде скаредне емисије, они просто
ћуте као са се ништа не дешава.
Што се тиче Савјета РТЦГ, он се давно претворио у орган за системске прогоне и чистке.
Довољно је само напоменути да је Савјет РТЦГ 7. 6. 2018. направио
пуч, незаконито смијенивши бившу директорку РТЦГ Андријану Кадију, да би
на чело те медијске куће дошли руководиоци који ће осмислити садашњу
параду шовинизма.
Након пуча, Андријана је рекла да је смијењена јер је
неподобна, поручивши следеће: “Немам леђа, али имам кичму, и нећу дати
никоме да је сломи. Како сам радила, тако ми Бог вратио”, да би
24.12.2019.
Врховни суд Црне Горе потврдио је да је Андријана Кадија незаконито разријешена са мјеста генералне директорице РТЦГ.
Дакле, незаконито смијењена, а Савјет РТЦГ који је то безакоње урадио
пилатовски пере руке, као да ништа нису криви!
Који безобразлук, какве
моралне ништице и битанге неопјеване!
Обожавам млатуњање Новака Аџића, који се годинама представљао са титулом “др”.
Ипак, присловути Новак није “др” зато што није купио или преписао докторску досертацију, већ зато што је никад није имао.
Новак је у, смислу доказивања великосрпског национализма династије Петровић, као и великосрпства зеленаша и бјелаша одиграо пар великих и ефектних потеза. Mobilni telefon
Главни Новаков потез је рушење “научног рада” Шерба Растодера, гдје је академика Растодера ефектно “на нос побио!
Направивши спискове жртава зеленаша, Новак је доказао да је Шербо број погинулих зеленаша 1918./29. увећао 35 пута, а број спаљених зеленашких кућа умножио 50 пута.
Тако је испало да је број жртава зеленаша (233) за 11 година прегањања дупло мањи од броја жртава (преко 500) у Велици 28. јула 1944. које су локални нацисти (и један Шербов рођак међу њима) масакрирали за два сата и петнаест минута.
Новак Аџић је доказао да је Секула Дрљевић био Србин до 1937. године, и срушио историју спиновање Шерба Растодера који је тврдио да је бјелашко- зеленашки сукоб имао национални предзнак.
По списку Новака Аџића ниједан зеленаш није објешен, па је тиме срушио фотографије Растодера о “повјешаним Црногирцима”!
И све је то доказао у временима када се потписивао као др Новак Аџић!
Наш добри Новак сада себе представља као историчара и правника, а танак је у обије те дисциплине, што ћемо занемарити овај пут, јер је Новак Аџић ефектни разоритељ лика и дјела академика Растодера!
Новак је добар, одличан јер је игром судбине срушио тезе о великосрпству бар неколико дукљанских академика, и фактички доказао да је комплетни политички естаблишмент Црне Горе све до 1945. имао српски и великосрпски предзнак.
Зато су говори које сада држи прилично анахрони, смјехотресни, нелогични и некомпатибилни с његовим одличним истраживањима.
Можда је Новак у Колашину мислио на повампирење великосрпства које је у Црној Гори било доминантна идеја до 1945.? Ко зна?!
Интервјуи које је шеф црногорског режима дао Тамари Никчевић (РТЦГ) и
Сенаду Хаџифејзовићу (ТВ Фејс), новинарима који су му блаженим питањима
подигравали концепте а он, арогантно гранајући рукама, износио утиске
из паралелних свјетова, пластично су показали да се дотични
високопостављени чиновник претворио у инвалидног демагошког хипнотизера.
Успут је истакао да је Црногорац, мада то опредијељење јавности није видљиво.
Наиме, оно није препознатљиво у реалном времену, јер шеф режима сада
сличи неком острашћеном анационалном бићу-агресивно усмјереном против
народа којем, наводно, декларативно припада.
Црногорац који не примјећује протјеране Црногорце
Какав шеф режима може бити Црногорац, када никад није отишао на
Космет да се коротно поклони ојађеном простору са којег је протјерано
27.000 Црногораца од стране, гле чуда, оружаних банди његових политичких
пријатеља Харадинаја и Тачија?
Елем, ако му је осим Црногораца бар мало стало до Бошњака, које
стално призива у политичку помоћ, могао је приликом евентуалне посјете
Космету подсјетити официјалну Приштину да је са тих простора истјерано и
32.000 Бошњака.
Скупа са Црногорцима и Бошњацима протјерано је више десетина хиљада
Горанаца, Турака, Черкеза, Рома, Ашкалија и Египћана-који шефу режима
нису политички неопходни да би се на њихове проблеме освртао.
Јасно је да нема никаквог интереса да примјети како је са
Космета протјерано око 180.000 Срба, јер га та тема уопште не мора
интересовати.
А што би се на косметске Србе освртао када га када га, као
декларисаног Црногорца, уопште не занимају протјерани декларисани
Црногорци са Космета, све са спаљеним кућама и разграбљеном имовином?
Како је признао “независно Косово” против воље 85 одсто грађана Црне
Горе, што је потврдио његов премијер Марковић, испада да је шеф режима и
то урадио против воље скоро свих Црногораца и Срба у Црној Гори, као и
против воље бар половине Бошњака.
Збиља, да ли шеф режима, као декларисани Црногорац, може наћи неку
битну раскрсницу у модерној историји Црне Горе да није био против жеља и
воље већине декларисаних Црногораца? Одговор је-не, таквог случаја
нема!
Тумарање медијским просторима региона
Шеф режима је могао отићи и до сплитске Лоре, официјалном државном
затвору Хрватске и стратишту гдје су ратни заробљеници и цивили били
жртве касапљења локалних монструма у полицијским униформама.
Међу брутално масакрираним жртвама Лоре били су и Црногорци, заробљеници никшићко- шавничке групе резервиста.
Умјесто да се поклони сјенима страдалника, шеф режима годинама
унижава јавност Црне Горе шаљући официре на прославу нацистичке
баханалије зване “Олуја”, све кличући: “Ја сам Црногорац”?! Баш чудно!
Све су прилике да предсједник Црне Горе има олују у глави која му је
пореметила мождане вијуге, убила логику, развила подмуклост,
катапултирала из заједнице достојних људи.
Као примјер који потврђује ту претпоставку може се направити само
једна паралела, те осврнути на двије изјаве које је дао у два наведена
интервјуа.
Наиме, у интервјуу Хаџифејзовићу, шеф режима је рекао: “Не идем у Сарајево, ићи ћу у Сребреницу ако ме позову”.
“Ако ме позову”, вели?! А у интервјуу Никчевићки је индиректно
запријетио учесницима молебана и литија некаквом домаћом “Олујом”, иако
зна да његов сатанистички закон има подршку само 20 одсто грађана Црне
Горе.
Збиља, какву оцјену психолошко-политичког профила дати шефу режима који у себи носи овако моћне апсурде и контрадикторности?
Гдје се на једној страни препоручује за комеморацију у Сребреници, а
на другој страни даје недвосмислене сигнале да му глави “варничи” опција
домаћа “Олује” (могуће и “Сребренице”?!), јер га нервира 80 одсто
грађана Црне Горе који одбацују његов сатанистички закон. Зато се намеће питање, како “мисли” да са 20 одсто народа
хипотетички отјера 80 одсто грађана Црне Горе? Логика каже- то је
немогуће, чак и ако носиш “усијану главу” на раменима!
Ако шефу режима није потребно 80 одсто грађана, по закону акције-реакције он такоће није потребан њима.
У таквом случају, због кршења Устава и цивилизацијских норми,
пријетње безбиједности и миру, такав државник закономјерно мора добити
отказ и ослободити се свих функција које обавља.
Сатанистички закон има “историјско утемељење”?
Шефу режима, који себи допушта овакве политички погубне изјаве, нико
није крив што је дефинитивно упропастио човјека у себи, претварајући се у
изгубљеног монструма који тумара медијским просторима региона.
Сада “проблем са народом” грчевито покушава ријешити недопустивим:
пријетњама, уцјенама, “савијањем руку службеницима”, звецкањем оружја.
А све проблеме овог времена лако може ријешити простим референдумом
православног народа, гдје ће му сатанистички Закон о слободи
вјероисповијести глатко бити одбачен.
Осим тога, у интервјуима Никчевићки и Хаџифејзовићу, шеф режима је
открио себе као “историчара и аналитичара религије”, самољубљиво
објашњавајући јавности како његов сатанистички закон има “историјско
утемељење”.
Да не би и даље био у паралелним свјетовима, а пошто је све
лијепо образложио јавности, преостаје само да, љубазно, референдумом
предложи православном народу своју “ДПС Цркву” и “аутокефалност”.
А потом да се суочи с реалношћу што ће му обије опције бити масовно
одбачене, елегантно и темељно ометлане, да више не живи у трулим
илузијама.
Умјесто да се понаша достојно, разумно, мудро, шеф режима је изабрао опцију пријетњи и застрашивања, што не пролази.
Силом ријешити проблем сатанистичког закона за којег има подршку само 20% грађана је немогућа мисија.
Звецкање оружјем против 80% грађана Црне Горе или 90 одсто
православаца, Срба и Црногораца, је погубна варијанта коју карактерише
ненормалност и неостваривост.
Таква осионост заблудјелог државника само може довести до распада
државних и локалних структура власти, престанка рада школа, факултета, и
ко зна у шта се све још то може изродити.
Иначе, такав непотребни хаос се дешава у периодима историје када се власт помами и изгуби здраве резоне.
Духовна сила против ароганције земне власти
Док иду масовни протести, шеф режима размишља: Шта се то дешава,
каква то невидљива сила масовно покреће православне људе на молебане и
литије?!
Анализира, питајући се: Каква је то моћ, далека од његове земне
власти, која му не констатује осиону реторику, погрешна бројања и
пребројавања, пред којом он губи образ и нестаје као личност?
Све су прилике да режим за два дуга мјесеца молебана и литија, кроз
величанствену пројаву дивног народа, није схватио свој темељни духовни и
идејни пораз.
Да се подсјетимо, шеф режима је послије инаугурације на мјесто
предсједника државе, поручио јавности да му је једини задатак мандата-
“изградња новог идентитета”.
Усвајање сатанистичког закона је била коначна провјера да ли је успио у тој својој мисији.
Одговор народа је видио, резултат му је испод нуле. Да је нула, лакше би му било, али није.
Није чак проблем што му је темељно одбачена пројектована
“творба идентитета”, коју је осмишљавао у идеолошким подрумима скупа са
дворским историчарима и кабинетским прашинарима и штакорима.
Крупније је то, што му се није остварила жеља да кроз ту неприродну
“творбу новог народа” буде уграђена ропска свијест и ропски идентитет
грађана Црне Горе.
Одбацивање ропске свијести, кроз нови цивилизацијски код
Све му је одбачено кроз величанствени покрет народа. Народа који,
уједињен кроз молебане и литије, објашњава чак и васиони свој свијетли
људски лик, који има печат новог и непоновљивог-православног
цивилизацијског кода.
Шеф режима сада слабо шта разумије, јер очито није довољно
интелигентан. Он мисли да се ароганцијом и неким примитивним обликом
силе може поправити то што је упрскао у домену чистог духа.
Разумљиво је што ништа не разумије, и није само проблем у томе што
нема довољно капацитета у домену интелекта, јер јак интелект продукује
одмјереност, мудрост и баланс.
Већи је проблем што се утриповао у систем нечистих дворских
идеолога и подмуклих уредника државних медија, за којима вапе минхенске
пивнице из тридесетих година прошлог вијека.
Зато је и пукла цивилизацијска провалија између њих, сочинитеља
пакленог државног система, и величанственог православног народа Црне
Горе чије душе, скупа са душама дивних предака, мјесецима лебде над
небом Црне Горе.
Интервјуи које је дао шеф режима Тамари Никчевић (РТЦГ) и Сенаду Хаџифејзовићу (Фејс ТВ), новинарима који су му блаженим питањима “набацивали лопту на главу”, а он арогантно гранајући рукама износио утиске из паралелних свјетова, пластично су показали да се дотични лик претворио у инвалидног демагошког хипнотизера. Mobilni telefon
Успут је истакао да је Црногорац, мада му ни тај појам није јасан у реалном времену?
Збиља, какав је то Црногорац који није отишао на Космет да се коротно поклони простору са којег је протјерано 27.000 Црногораца, од стране, гле чуда, оружаних банди његових пријатеља Харадинаја и Тачија. Фото: ФБ страница Војина Грубача
Елем ако му је стало до Бошњака, могао би се приликом евентуалне тужне посјете Космету подсјетити да је са тих простора истјерано и 32.000 Бошњака.
На то што је са Космета протјерано око 180.000 Срба, подсјећати се не мора, јер га то баш и не мора интересовати.
Умјесто да оде у сплитску Лору, и поклони се ратним заробљеницима и цивилима-жртвама касапљења, међу којима су били Црногорци никшићко- шавничке групе, шеф режима унижава јавност и официре шаљући их на прославу подмуклости зване “Олуја”.
и то му је мало било, па у интервјуу Никчевићки запријетио учесницима литија некаквом домаћом “Олујом”, иако зна да његов сатанистички закон има подршку 20 одсто грађана, и ништа више, те је грош цијена таквим халуцинацијама.
Збиља, који је то апсурд, препоручује са за Сребреницу док пријети православној Црној Гори која је у литијама- злочиначком акцијом типа “Олује”?!?!
Шеф режима очито има олују у глави, која му је пореметила мождане вијуге, убила логику, развила подмуклост, катапултирала из заједнице достојних људи.
И нико му није крив што је убио човјека у себи, претварајући се у изгубљеног монструма који тумара медијским просторима региона.
("Скандалозно: Министар Дармановић зове у помоћ Бошњаке и Албанце из дијаспоре против литија?!". ИН4С - 19/02/2020)
Аналитичар Војин Грубач питао је министра Дармановића, на коју
дијаспору је мислио министар вањских послова Црне Горе када је рекао:
“Дијаспора ће дати пуни допринос у одбрани Црне Горе”?
„Не желимо вјеровати да министар позива Бошњаке и Албанце да
бране његов сатанистички закон који је усмјерен искључиво и само против
Митрополије?!
Наиме, ако министар позива Бошњаке и Албанце да помогну у
агресији државе против Митрополије, тада се ради о безумном и очајничком
позиву режима на међувјерски конфликт“, каже Грубач за наш портал,
Додуше, истиче он, тај крик представља и признање тешког пораза
сатанистичког закона, јер је режиму итекако познато да је против њега 90
одсто православног народа Црне Горе!
„Опет, ако Дармановић позива дијаспору на тзв. ”одбрану државе”, а не
мисли не те грађане, тада се морају отворити границе па ће му доћи
300.000 Срба и Црногораца из дијаспоре да учествују на литијама, од чега
му може тако позлити да га последично и “срчика опали”.
У том
случају министар чак не мора бринути гдје ће се ти Срби и Црногорци
смјестити, јер имају своје куће и имања у Црној Гори, и то вјековима.
Управо зато, Дармановић мора прецизирати на кога је мислио када је рекао
то што је рекао“, наводи Грубач.
("Аналитичари о инциденту са заставом: “Скрнављење симбола” режим прво да види у својим редовима, да би их јавност третирала озбиљно", ИН4С -19/02/2020)
Аналитичар Војин Грубач наводи , да скрнављење симбола” држава прво видјети у својим редовима, да би их јавност третирала озбиљно!
„Властима у Црној Гори је једини политички лајт-мотив, гдје осјећају
лажну бол- пропаганда због тзв. “паљење државне заставе”, што третирају
као скрнављење!?“, каже Грубач.
Да ли су, додаје он, у праву, и колико?!
„Да се разумијемо, жешће скрнављење државних симбола је било у
случајевима када су починиоци, које власт није открила, јер неће,
управо они појединци који су ненормални представници власти и режима„, наводи Грубач, додајући и примјере.
„Рецимо, полицајац из Даниловграда који је испред Храма у Подгорици
кршима гађао полицајце да би они сузавцем и пендрецима кренули на
учеснике молебана“, појашњава Грубач.
Тај полицајац, додаје Грубач, се зна, носи на униформи симбол државног барјака, а власт и даље не жели реаговати.
„Други случај је, када је испред Делте, на дан дочека црногорских
ватерполиста, петнаест лудака под државним барјацима газило
деветнаестогодишњег момчића из Даниловграда. Петнаест на дечка, све с
државом барјацима?! Херојски?! А режим чак и сада не жели да зна ко су
им ти “хероји”, каже Грубач.
Према његовим ријечима, та два случаја су образ садашњег
режима, тако да “скрнављење симбола” морају прво видјети у својим
редовима, да би их јавност третирала озбиљно!
„Укратко, док режим не открије и приведе реду тога полицајца из
Даниловграда, и петнаест гмаза који су под државним барјацима тукла
голобрадог ‘тића, никакво право немају да се бацају копитама на било
кога, и да млате пропагандистичке приче о “скрнављењу барјака”! Значи,
кажњавати све или никога, избор је лак“, наглашава Грубач.
Генерал потпуковник Френклин Бен Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи, казао је у недавном интервјуу за „Глас Америке“ да Србији и земљама региона „треба пружити подршку и заштиту од притиска Русије“, при чему је СПЦ означио као главну претњу за довршавање посла на Балкану.
Амерички генерал је, између осталог, указао да би, по питању решавања проблема Косова, Србији „требало помоћи да се одупре притисцима православне цркве везане за Русију“.
Да је СПЦ трн у оку НАТО планерима знало се и прије, али чини се да је ово ипак један од ријетких излета, када је неко од високо позиционираних војника САД неувијено означио православну цркву као кључну сметњу за преобликовање мапе региона по атлантистичком моделу.
Наравно, главна „кривица“ СПЦ су њени традиционално добри и пријатељски односи са Руском православном црквом (РПЦ), па се Црква сада у очима Запада перципира као главни канал руског утицаја.
Као део шире стратегије обрачуна Запада са православљем, управо у том кључу могу се тумачити и прогон СПЦ из Северне Македоније, али и најновије појачане тензије и притисак на епархије СПЦ у Црној Гори. Што се потоњег тиче, утисак је да нагла идеја председника Црне Горе Мила Ђукановића о хитности обрачуна са СПЦ није потекла из његове главе, већ да је у питању само фрагмент укупне политике НАТО у региону, у његовом сукобу са православљем.
По оцени аналитичара и публицисте Војина Грубача, изјава бившег главнокомандујућег копнених снага САД у Европи, генерал-пуковника Френклина Роџерса, о неопходности да Алијанса „помогне“ Србији у обрачуну са сопственом Црквом је, прије свега – „скандалозна“.
– Она јасно показује да САД и НАТО у Српској православној цркви виде претњу и проблем, па и главног непријатеља за довршавање свога антицивилизацијског пројекта дробљења и разарања православних народа на Балкану. Нажалост, ова изјава је и упозоравајућа, јер сведочи да је можда већ обликован неки нови НАТО програм, са концепцијом удара на православне народе, и то не само на Балкану – каже Грубач.
Он додаје да ово није ништа ново, те да се слично дешава у Украјини и Грузији, а то је све касније послужило и као образац и формула за позната антиправославна дешавања у Црној Гори.
– Изјава генерала Роџерса је апсолутна потврда да је уцењени црногорски режим од НАТО функционера добио наредбу да по сваку цену крене против Православне цркве у Црној Гори, односно, против 99 одсто православних вјерника, Срба и Црногораца, који је сачињавају.
Разлог таквог антиправославног пројекта НАТО није само у вишевековним везама са руском црквом, већ и у паничном страху Запада од Русије, која је добила трку у наоружању – сматра Грубач.
Саговорник је, ипак, мишљења да нема превише места за панику, те да се отворена порука високих званичника Алијасе – да у православљу виде проблем, може тумачити и као индикатор узнемирености западних елита.
– Запад и НАТО не схватају да се силом оружја не може борити против метафизике, те да им је та претпостављена битка против православних земаља и православља унапред изгубљена, као уосталом и против свих религија које су до сада нападали, а највише су до сада, то знамо – нападали земље исламске религије – каже Грубач.
Он, стога, предвиђа да ће антиправославни и антирелигијски концепт Запада, који је по многим показатељима већ доживио тежак пораз у Украјини, исти такав пораз доживети и у Грузији и Црној Гори, као и на читавом Балкану.
– После свега, Запад ће морати констатовати коначни резултат те приче, а то је – да су без икаквог ваљаног и здраворазумског разлога створили нове непријатеље у православним народима, и то исључиво својим антицивилизацијским потезима – закључује Грубач.
Режимски посланици подржали „сатанистички закон“; „Они су јадници и ја их жалим“
ИН4С - 24/12/2019 10:50
Грубач:„Накарадни и сатанистички“ Закон о слободи вјероисповијести
Аналитичар Војин Грубач истакао је да „накарадни и сатанистички“ Закон о слободи вјероисповијести „има
једну добру страну – биће основа за Закон којим ће се у државно
власништво превести све покрадена имовина коју посједују ови који данас
гласају закон о пљачки имовине МЦП.
А то ће се десити прије или касније.“, закључио је Грубач.
Подсјетимо, после жучне расправе, на Одбору, за отимање храмова и светиња од Српске православне цркве гласали су: Миодраг Вуковић, Момчило Мартиновић, Милош Николић, Данијел Живковић, Андрија Поповић, Бранка Танасијевић, Жана Филиповић, Јованка Лаличић, Нада Ненезић, Халил Дуковић, Неџад Дрешевић, Суад Нумановић и Мирсад Мурић.
Полицијско саслушање ставрофора Момчила Кривокапића и његовог сина
свештеника, јер је током вечерње службе у цркви било “противзаконито
окупљено више од двадесет људи”, представља скандал прве врсте који
намеће одређена питања, оцијенио је аналитичар Војин Грубач.
„Наиме, зашто се полицијски не приводе власници крупних маркета у
којима се стално окупља више од двадесет људи, купаца, или шефови
државних институција у којима се стално окупља више од двадесет
службеника, каже Грубач.
Прије неки дан, истиче он, Аеродром Тиват је био крцат руских
држављана, а било их је преко стотину који су чекали авион да одлете за
Москву, за којег дозволу није давао актуелни режим.
„Да ли су приведени и саслушани министри који су својом неспособношћу
концентрисали толики број људи на аеродрому и држали их тамо као таоце
два дана!?
Друго, свештеници стално држе службе, а грађани на њих долазе
на своју одговорност“.
Државни службеници такође долазе у зграде
државних институција, и сигурно их има више од 20 у згради, па се
питамо-на чију одговорност они долазе“, појаснио је Грубач.
Колико радника, даље наглашава, долази сваки дан у зграду
РТЦГ, информативну кућу коју грађани осјећају као острашћени окупаторски
медиј злих антиправославних сила!?
„Збиља, гдје су границе растегљивости принципа режима који себе не
води разумом, већ импулсима с примјесама необјашњивих анимозитета?
Зар
принципи не морају важити једнако за све!? Уосталом, ако режим поштује
православни народ и вјернике, а држи се мјера борбе против коронавируса,
нека се нађе рјешење. Р
ецимо, да се једна просторија у РТЦГ
одвоји за православно свештенство, као и камере које ће свакодневно
преносити литургије и обраћања свештенства народу и да то све буде у
директном преносу! Или како„, закључио је Грубач.
("Обавезно ношење маски и марама примитиван маркетинг и репресија над грађанима". Од ИН4С - 27/04/2020)
Ранија одлука др Бобана Мугоше, директора Института за јавно здравље,
да је обавезно ношење маски од 27. априла у објектима који се отварају
тек 4. маја, као и чудна одлука НКТ да су Подгорица, Тузи и Даниловград
једна територијална цјелина су изазвале експлозију критика огорчене
јавности, јер се радило о потпуно нелогичним и здравим разумом
необјашњивим одлукама, казао је за ИН4С, аналитичар и колумниста Војин Грубач.
Послије масовне негативне реакције грађана, др Мугоша је промијенио
рјешење, те донио одлуку да је обавезно носити тек од 4. маја маске, али
да се могу користити и “мараме, памучне или неке друге”, сматра Грубач и
додаје:
Дакако, остаје отворено питање-да ли је режим првим рјешењем
желио присилом, указом о обавези, распродати дониране маске осиромашеном
народу Црне Горе?
Наиме, по Грубачевим ријечима, јавност је тај потез протумачила као
покушај екстразараде меркантилних несоја који су блиски режимским
круговима, због чега је реакција народа била екстремно бурна.
„Опет, јавност у раду НКТ примјећује протежирање меркантилних
интереса одређених грађевинско-трговачких лобија, као и накарадне:
идеолошке, политичке и антиправославне моменте уграђене у поједине
одлуке, гдје се јасно види погани дух дуплих аршина, што је недопустиво„, нагласио је Грубач.
Иако је НКТ орган који нема уставно утемељење, ред би био да ти
самозванци темељније објашњавају своје чудне одлуке и подробније
одговарају на конкретна питања јавности.
Значи, неопходно је да НКТ пројави транспарентност, чак и у
својој антиуставној дјелатности, али и много виши степен одговорности да
се не би десио масовни излазак огорченог народа на улице, када им сва
правила која су усвојили више неће вриједити, закључио је Грубач.
ИН4С - Јавни сервис „свих грађана“ (РТЦГ) једини је Јавни сервис у региону који ни ове године није емитовао директан пренос Васкршње службе у недељу,
што Црну Гору чини једином већински православном земљом на свијету чији
грађани у доба короне нису имали могућност да прате уживо Васкршњу
литургију.
С друге стране, свијетли примјер показала је А1ТВ и Нови ТВ, које су
емитовале сигнал Острог студио који је преносио служење литургије
митрополита Амфилохија.
„Јавни сервис РТЦГ није хтио преносити службу за Васкрс, али
јесте подгоричка А1ТВ захваљујући одлуци, дивном гесту Мелихе Мели
Рамусовић, директорке А1ТВ. Тако је А1ТВ уживо преносила Свету Литургију
са манастира Острог. Да се подсјетимо, чак и Јавни сервиси у Хрватској и
БиХ су преносили службе за Васкрс, а јади и биједе ТВЦГ то нису
жељеле“, казао је аналитичар Војин Грубач.
Јавност Црне Горе су потресле новости о љекарима у карантинима јер су
те информације најбољи показатељ шта је актуелни режим радио у
двомјесечним припремама државе за пошаст коронавируса.
Умјесто да се љекарима на вријеме набавила опрема која ће им
заштитити здравље и живот да би могли нормално обављати свој опасни
посао, и спровеле све остале неопходне мјере за очекивани долазак
вируса, чиновници који су одговорни за тај задатак су, јасно је, тотално
подбацили.
Све су прилике да се актуелни режим налази у стању
континуираног и тешког шока од молебана и литија, те да се од психичких
траума потпуно паралисао када је борба против коронавируса у питању.
Шеф режима-све је спремно, а љекари у карантину!?
Јавност је посебно узрујала новост са портала “Вечерње новости”, гдје се наводи сљедеће: “Након
што је потврђено да је љекар Опште болнице Бар инфициран вирусом
корона, од викенда се у изолацији налазе 43 здравствена радника
регионалне болнице за Црногорско приморје. Епидемиолошка истраживања су у
току, тако да постоји могућност да тај број буде и већи.”
Порталу „Вијести“ је данас из Завода за хитну медицинску помоћ потврђено: “Докторка и техничарка подгоричке Хитне помоћи су у самоизолацији, по препоруци епидемиолога”, да би ту информацију одмах допунила сљедећа новост: “У
Подгорици је 17 здравствених радника превентивно послато у карантин,
што је саопштио Јевто Ераковић, директор Клиничког центра Црне Горе.”
Прије пар дана портал „ЦДМ“ је пренио сљедеће: “Више љекара
из Андријевице запослених у Дому здравља и Хитној помоћи налази се у
изолацији јер се сумња да су били у контакту са обољелим од
коронавируса, саопштено је из Института за јавно здравље.”
Црна Гора остаје без љекара у критичном моменту а, да се подсјетимо, у
свом театралном говору 18. марта ове године шеф режима се као
предсједник Црне Горе обратио јавности по питању епидемије, гдје је
рекао:
“Епидемиолози су јуче утврдили да су инфициране и наше двије
држављанке. То сазнање смо дочекали спремни. Наш здравствени систем, уз
ванредне мјере Владе и интензивну активност и свих других државних
институција, добро је организован за дјеловање у новонасталим условима.”
Наставак говора је био овакав: “Поучени негативним искуством
неких европских земаља, ми смо на вријеме предузели одговарајуће мјере
заштите здравља наших грађана. Влада је реаговала правовремено и
адекватно, као и све јавне службе које показују високу одговорност у
датој ситуацији, која је веома озбиљна.“
Послије масовног слања љекара у карантине и моћне епидемије у Тузима,
очигледно је да је шеф режима грубо обмануо јавност одржавши
неадекватни говор пун дезинформација, за што би морао сносити озбиљну
одговорност.
Чак љекаре нису заштитили од опасног вируса
Да се разумијемо, када иду епидемије озбиљних вируса прво и основно
правило је-заштити љекаре, јер ако се остане без љекара која је
алтернатива?
У Италији се то рјешавало хитним пријемом студената медицине у радни
однос, а шта ће радити у Црној Гори када љекари, самим тим и они који
дођу на њихова мјеста, ни до дан данас немају адекватну заштитну
медицинску опрему?
Главни и одговорни уредници овога хаоса, куршлуса и лудила који личи на саботажу су шеф режима и премијер.
Затим слиједе њихови потчињени: Милутин Симовић, који је предсједник
Националног координационог тијела за заразне болести, уједно
потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја, као и
Кенан Храповић, министар здравља Црне Горе, који су својим криминалним
радом довели у питање животе љекара, а самим тим и грађана уопште.
У тај списак се мора додати и министар одбране Предраг Бошковић, који се бавио епидемијом тако што се фокусирао на “кашичице за причешће”,
док су му диносауруси коронавируса ударали на здравствене раднике и
варош Тузи, гдје се десила експлозија епидемије па данас имају 32.
обољеле особе.
Налазећи се под трајним шоком од литија и молебана, црногорски режим
се крупном грешком концентрисао на активност против Митролополије,
умјесто против епидемије.
Борба против Митрополије умјесто против епидемије
Умјесто да љекаре обезбиједе са животно важним маскама које имају
П2/П3 ниво заштите, режим се острвио на Митрополију гдје смо видјели
полицијско привођење на саслушање православних свештеника: o. Момчила
Кривокапића, о. Дарка Пејића и о. Милосава Јовановића.
Портал „Вијести“ је обавијестио јавност да су “будвански
инспектори ухапсили свештеника Митрополије црногорско-приморске Горана
Баћана, кога сумњиче за кршења привремене мјере Министарства здравља о
спречавању ширења коронавируса, јер су инспектори у манастиру Режевићи,
за вријеме служења јутарње литургије, затекли 11 грађана”.
Што је најинтересатније, јавност нема спознаја о томе да ли полиција
брине о здрављу муслиманских вјерника обилазећи џамије и пребројавајући
вјернике у њима?
Ту информацију би јавности морао да саопшти министар полиције
Мевлудин Нухоџић, али и да објасни због чега до сада није слао
полицијске патроле које ће онемогућавати улазак исламских вјерника у
џамије, као што је то урадио у Никшићу гдје су полицијске патроле
блокирале Храм Светог Василија Острошког.
Јавност тражи и појашњење овога – ако је 11 вјерника у манастиру
Режевићи било повод за интервенцију полицијских инспректора, зашто
полиција не интервенише у продавницама и маркетима када се у њима
истовремено нађе 11 или више купаца?
Како видимо грубу селективност у примјени закона, министар Нухоџић би
морао лијепо поднијети оставку због несналажења и почети бавити неким
другим послом, рецимо брањем малина у љетњем периоду.
Министар Храповић изгубио драгоцјених два мјесеца
Када се 23. марта 2020. године Синдикат доктора медицине Црне Горе
обратио писмом предсједнику Владе Црне Горе Душку Марковићу, и објаснио
ужасно стање такозване “борбе против коронавируса”, јавност је схватила
да је актуелни режим „преспавао“ припрему за борбу против планетарне
пошасти.
Љекари су у том писму указали да се десио страшни јавашлук током
јавне објаве списка особа које су биле под надзором, гдје је тај списак
био непотпун са фигурирањем нетачних датума почетка изолације
одређеног броја људи.
Затим су навели да: “Већина установа и даље нема јасне
смјернице за своје запослене”, са упозорењем: “Сви ови недостаци доводе
до хаотичног кретања и поступања што за резултат има потенцијално
заражавање већег броја здравствених радника”.
Потом иде најскандалознији дио писма гдје се каже: “Личне
заштитне опреме недостаје. У оваквој ситуацији гдје поједини љекари
немају чак ни хируршке маске, да не говоримо о маскама са П2/П3 нивоом
заштите, дјеца министра Храповића се сликају са истима и користе их за
забаву”, па су извели закључак:
“Ово је примјер невиђене бруталности према здравственим
радницима који упркос свакодневном излагању опасности у недостатку или
при недовољној количини личне заштитне опреме уредно обављају своје
радне задатке.”
Наводећи да здравствени радници користе текстилне маске, чија
употреба је окарактерисана као неподобна и неефикасна од стране СЗО, те
да недостају протоколи, брисеви- тестови и најлонски покривачи за
кревете болесника, они су исправно уперили прстом на главног кривца,
рекавши:
“Драгоцјено вријеме је изгубљено у двомјесечном увјеравању
јавности од стране министра Храповића како имамо све и како смо спремни
за ову ситуацију што је далеко од реалности”.
Данашња ситуација у Бару, Подгорици и Андријевици, гдје су љекари у
карантину, показује да је Синдикат доктора медицине Црне Горе дао тачну
информацију, те да јавност само њима може вјеровати.
Министри с родбином да лијече пацијенте
Умјесто да се послије овог писма распусти Национално координационо
тијело за заразне болести, Симовић и Храповић смијене и против њих се
покрене поступак због криминалног јавашлука, све и даље тече утабаним
ненормалним путем.
Симовић и Храповић сада се баве “високом политиком” и
препуцавају око неких респиратора из Србије, па одбијају поклоњене
респираторе из те исте Србије, а нису у стању да медицинско особље
обезбиједе скафандерима и адекватним маскама са П2/П3 нивоом заштите,
као и да елиминишу кључне пунктове проблема које су љекари објаснили у
писму премијеру.
Министар полиције Нухоџић шаље полицијске инспекторе да се шуњају око
православних цркви док министар одбране Бошковић и даље пати због “кашичица за причешће”, од чега има ноћне море да му више није јасно који ресор покрива.
И тако, ми гледамо продужетак пројаве ненормалности садашњег режима,
опскурних ликова из власти које краси тоталма неодговорност и свирепа
безосјећајност.
Збиља, ште се десило са специјалним маскма с којима су се играла
дјеца министра Храповића, који је такве маске, вјероватно, подијелио и
својој широј родбини и родбини других министара умјесто љекарима?
Зар не би било лијепо, људски и џентлменски да министри Симовић,
Храповић и Бошковић узму са собом све оне којима су подијељене
специјалне маске, укључујући своју дјецу и рођаке, те да хитно оду у
барску болницу и воде бригу о пацијентима док се љекари не врате из
карнатина?
Глогов колац за дух негатива, да се хипноза разбије
Шта да уради народ и јавност да се режим тргне из хипнозе и почне радити свој посао?
Јер, сумње нема да су мирис тамјана и библијске слике протестних
молитвених шетњи величанственог православног народа Црне Горе били тешки
удар на психу режимских неосатаниста, који су пројектовали и донијели
скаредни Закон о слободи вјероисповијести.
Управо зато, изгледа да су Црној Гори поред епидемиолога и
вирусолога данас најпотребнији вампиролози и сатанолози, који ће ударити
глогов колац у дух антиправославног негатива од којег је данашњи
псеудоцрногорски режим потпуно изгубио разум.
Да затим, послије освјежујуће сеансе егзерцизма, сви државни функционери изађу пред народ и три пута ускликну: „Одричемо се сотоне“,
па тек онда да одговорно приступе својим обавезама и задацима које су
потпуно упрскали када је борба против страшне епидемије у питању.
Шуковићева Антена М је добила неонацистичко црвенкасто усијање од мржње кроз текст и наслов: “Група младића, усред дана, неометано цртала тробојке по Пљевљима”!
Када Шуковићев портал каже “неометано”, претпоставља да их је неко морао ометати, а “усред дана” је сугестија да су то морали радити ноћу, као да раде нешто недозвољено?!
Тек је посебна прича текст, гдје се утврђује како су момци “пјевали националистичке пјесме”, и “писали националистичке графите”, не наводећи о чему се ради, јер можда имају погрешно тумачење тога нечега.
Један од коментатора је појаснио Шуковићевим пуленима поводом
незнавеног текста шта је то што им личи на “националистички графит”
сљедеће:
“Група момака није цртала нове тробојке, већ је постојеће
уљепшала са лијепим цвијетоцима, симболима који представљају страдање
наше војске у Првом св. рату Наталијином рамондом и Косовским Божуром у
рату 1998.-1999…” Лијеп поздрав из Пљеваља, љубав према тробојци бескрајна.”
Што се тиче читаоца Антене М из Пљеваља, који је послао фотографије,
коментатори су устврдили да су се такви “читаоци” раније другачије
звали, алудирајући на термине попут: шијунчинина, доушник, шпијундара,
цинкарош и слично.
Да се разумијемо, такав сој доушничких ликова ниских моралних вриједности грађани традиционално оцјењују као олош и гњиде.
Међутим, на страну све то, много је интересантније што
наводни нечији “национализам” Шуковићева Антена М “види” са позиције
сопственог тешког шовинизма.
У овом случају се он манифестује мржњом према тробојци, која је по
важећим законима Црне Горе заштићена једнако као и државни барјак.
Дакако, могуће је да то Дарко Шуковић не зна, или не жели да види, па хушка шпијундаре и банду својих незнавених новинара да пишу смјехотресне небулозе.
Наиме, ради се о актуелном: “Закону о државним симболима и Дану државности Црне Горе”, који се може наћи на сајту Владе Црне Горе, у који Шуковић не залази, а у којем постоји поглавље-“Историјски симболи”.
У Члану 28 тога закона пише дословно сљедеће:
“Државни и војни симболи Књажевине Црне Горе и Краљевине Црне
Горе, симболи Народне Републике Црне Горе и Социјалистичке Републике
Црне Горе и симболи Републике Црне Горе утврђени Законом о Грбу и
Застави Републике Црне Горе («Службени лист РЦГ», број 56/93) уживају
заштиту, као и државни симболи утврђени овим законом.”
Дакле, по важећем Закону све тробојке Црне Горе, у разним историјским
варијантама и верзијама – са грбом или без грба, или са петокраком, као
и крсташ и алај барјак су законом заштићени исто као и актуелна државна
застава.
Ако је то тако, а јесте, намеће се озбиљно питање шпијуну из
Пљеваља, али још више Дарку Шуковићу и Антени М, да ли знају да мржњом
према тробојци директно крше дух закона Црне Горе?
Ако су тек сада то сазнали, елементарни ред да објасне смисао својих
поступака, а још боље да се у име редакције и шпијуна портала Шуковић
извини јавности Црне Горе и грађанима који одсликавају тробојке.
Дакле, законом није забрањено цртање тробојки, већ је управо
прекречавање тих тробојки радња која би се могла третирати као кршење
закона ако се то ради из побуда мржње према застави која је Законом
заштићена.
Управо зато, грађани Црне Горе могу слободно и даље одсликавати
тробојке у сред бијела дана, кад желе и колико желе, тим прије што
постоји грађански консензус да је то лијепо, пожељно и атрактивно.
Дакако, и у духу молебана и литија као величанствене духовне обнове Црне Горе, која траје!
Најновија порука опскурног шефа режима, у паранормалном говору
поводом двогодишњице функције коју обавља, да наводно жели створити
“цркву националних Црногораца”, представља ново нијансирање
идеолошко-политичког лудила којим је манијакално обузет последњих пар
година.
Тим острашаћеним иступањем је још једном потврдио да је неодговорни
антиправославни чиновник којем не би смјело бити мјеста у било којим
структурама власти, а не на њеном самом врху.
Да се подсјетимо, шеф режима је већ створио и има двије националне
квазицрногорске “православне цркве”, једну води цивил Мираш Дедеић а
другу цивил Лав Лајовић, и обије су му пропале.
Збиља, како му није пала на памет “идеја” да у Црној Гори аналогно
направи посебне вјерске заједнице од Албанаца католика или Албанаца
муслимана, па да их издвоји из вјерске заједнице којој припрадају?
Зар му се не чини да сваки народ у Црној Гори пати за таквим “генијалним вјерским реформатором”, атеистичке провинијенције?
Елем, умјесто да рјешава трагичну економску ситуацију у Црној Гори,
која је створена његовим лошим управљањем, он се занима питањем
Православне цркве по систему “кућа гори а баба се чешља”!
С том разликом што се, у његовом случају, “баба мало чешља а мало више керозин на ватру сипа”.
Да је шеф режима свој сатанистички Закон о вјероисповијести дао на
провјеру путем референдума православног народа Црне Горе, тај закон би
глатко био одбачен од 90 одсто православаца.
И ову своју идеју о “цркви националних Црногораца” такође може
ставити на референдум-и она ће му бити одбачена од стране 90 одсто
православаца Црне Горе.
Ако је то тако, а увијек се може провјерити, онда је јасно да је
једино што он жели-убрзана радикализација с очитом намјером да “изгори
Црну Гору”!
Из којих побуда то жели да уради, и то по сваку цијену, за сада није јасно?!
Можда га само тресе нека чудна атиправославна грозница која дуго траје, а можда је уцијењен!?
Можда му је неко ко га контролише, а у стању је да му отме паре које
је “накупио” слично Маровићу, дао под морање и у задатак да прави хаос
по Црној Гори?
Отказати послушност вођи антиправославног бала вампира
Једно је сигурно, Ђукановић ништа не ради из љубави према
православљу, јер је осионом реториком много пута показао да је његова
мржња према православљу безгранична.
Такви су му и медији које контролише, а које више сличе балу вампира него на достојну медијску услугу грађана Црне Горе.
Због свега тога је, са својим атавистичким импулсима, постао фактор
опасне дестабилизације друштва, а таквима не може бити мјеста на било
којој функцији у држави.
У новонасталој ситуацији било би пожељно и неопходно да општински ЦБ
полиције и локални функционери ДПС-а откажу послушност шефу режима, и
јасно му ставе до знања да такав, наказан и накарадан, више није пожељан
на функцији коју обавља.
Неопходно је све урадити да помамљени монструм, који се представља
предсједником државе. буде на цивилизован начин отјеран са функције које
је недостојан.
Прорежимски медији у Црној Гори на радикалан начин промовишу програм “преобликовања православља”, којег заступа шеф режима.
По ономе што се да примјетити, шеф режима би био најсрећнији када
православне религије у Црној Гори уопште не би било, а то је и стварни
циљ тога “преобликовања”.
У тој антицивилизацијској мисији уопште га не интересује што
православни грађани чине 74 одсто становништва Црне Горе и што грубо
крши Устав Црна Горе.
То што његов сатанистички Закон о вјероисповијести не подржава 80
одсто грађана државе-уопште не зауставља срљање неодговорног шефа
режима.
Он и даље спроводи сулуду политику која би великом брзином могла
економски разорену државу, из које се иселило за 30 година његове
владавине 150.000 људи, коначно свалити у провалију.
Такву неадекватну политику у корак прате медији, па ћемо се у овом случају осврнути на пар упечатљивих примјера.
Јовановићeв мото: “Православље шири васељенску заразу”!?
Ако желимо знати, одакле невјероватна количина смртовница на порталу
Антена М, гдје се ‘свако мало’ читаоци обавјештавају да је неки
православни епископ или поп негдје умро, довољно је погледати ко је
аутор тих текстова.
Узгред буди речено, наслови тих текстова/смртовница су у прилогу иза овог текста.
Испало је да је аутор свих тих текстова ‘прво перо Антене-М’, који себе представља неким аналитичарем.
И тако, опскурни Владимир Јовановић, у својој морбидности јурца и
сумануто тражи по планетарним порталима-да ли је игдје у свијету од
коронавируса ‘опет’ преминуо неки православни свештеник.
А када то нађе, он дијели ‘срећну вијест’ читаоцима Антене-М, јер му
је нова смрт попа или владике ‘још један доказ’ да православље шири
васељенску заразу, што може изазвати смрт планете Земље!
Та зловољна морбидност режимских марионета уопште није нека новост
када је у питању Црна Гора, гдје режим форсира агресивно
антиправославље.
Сјетимо се понашања Предрага Бошковића, министра одбране Црне Горе,
који се мјесецима ‘тресао од страха’, јер је уочио “опасне кашичице за
причешће” од којих је пријетила опасност да му сва армија ‘замало
угине’.
У тој параноидности режима, сасвим је логично да им Световасилијевска
литија у Никшићу сличи “биолошком нападу” од којег је угрожено здравље
срећних и утовљених антитеистичих вампира у власти и медијима Црне Горе.
Скаредно и бизарно понашање РТЦГ
Да је то тако, најбоље демонстрира Јавни сервис РТЦГ који је, као што
знамо, 9. маја на Дан побједе ‘грешком’ угостио гледаоце
неонацистичким пјевачем из сусједне Хрватске да би га, послије извињења,
опет ‘грешком’ репризирали.
Јавност је примјетила и да је 12. маја, на Дан Светог Василија
Острошког, РТЦГ ‘сасвим случајно емитовала филм Живка Николића ‘Чудо
Невиђено’, што је одличан филм генијалног режисера али неприкладан за
тај дан.
Управо зато што је непркладан, приказали су га ‘сасвим случајно’ јер управо тога дана они воле маштовитости “оца Макарија”!
Дакако, биће интересантно видјети, да ли ће овај скаредни Јавни
сервис икада “почастити” вјернике других религија на сличан начин.
Било би симпатично када би показали мало ширине у тој својој
бизарности јер на располагању имају много материјала за тај “подвиг”.
И уопште, на РТЦГ је све што се догађа или “случајно” или “пропуст и
омашка”, a то смо видјели и на дочеку Православне нове 2020. године.
Подсјетимо се, тада је на Првом програму РТЦГ, у недјељу 13. јануара, око поноћи емитован филм „Мушкарци који мрзе жене“.
Филм је био пун сцена насиља, а посебно морбидан и неприкладан због
дијела садистичког и сексуалног злостављања свезаног мушкарца.
Антиправославље као антицивилизација
Необично је, а помало смјехотресно и сулудо, да на ‘таласима’: РТЦГ,
Антене-М, ЦдМ, Аналитике и осталих режимских портала регуларно, по
унапријед задатом списку и програму, гостују очигледни антитеисти који
лицемјерно кличу: “Православна црква је наша”!
А послије тога поклича отворено демонстрирају своју мржњу према Цркви и вјерницима, такмичећи се у степену поганости реторике.
Програмски садржај тих медија је свима видан, сугубо скаредан увијек када им укаже нека прилика, по могућности вјерски празник.
Мали је проблем што ти уредници медија не желе прихватити да је антиправославље антицивилизацијска категорија.
Већи је проблем што њихово демонстрирање скаредности показује њихов
неваспитање и некултуру, што је поражавајуће за медије који су лоцирани у
тзв. ‘модерним временима’.
Прилог: Текстови на порталу Антена-М, аутора: Владимир Јовановић
ЦОВИД-19: Умро архимандрит из Кијевско-печерске лавре, епидемија се шири међу руским свештенством (14.04.2020.)
Епидемија короне у Кијевско-печерској лаври и пожар надомак Чернобиља – БОЖЈИ ЗНАК? (15.04.2020.)
КОРОНА: Упокојио се блиски сарадник патријарха Кирила (21.04.2020.)
КОРОНА: Иринејев викар и Цецин духовник – хоспитализован (22.04.2020.)
КОРОНА: Упокојио се свештеник у Русији, заражен митрополит – ДРАМАТИЧНО У СВЕТО-ТРОЈИЦКОЈ ЛАВРИ( 24.04.2020.)
Руски интелектуалци апелују на Кирила: Манастири су жаришта короне, објавите истину – заштитите људе (25.04.2020.)
Корона: Упокојио се епископ Руске православне цркве (26.04.2020.)
Корона: Упокојио се још један руски архијереј (04.05.2020.)
КОРОНА: Вирус хара међу руским свештенством – нове жртве (10.05.2020.)
Руски званичник: СВЕШТЕНИК ЗАРАЗИО 35 ВЈЕРНИКА! (11.05.2020.)
Корона: Умрло преко 50 свештеника и монахиња Руске цркве(15.05.2020.)
(Quo vadis, Montenegro: Зашто режим прећуткује хрватске и албанске претензије на ЦГ, а измишља српске и руске, ИН4С - 22/05/2020 10:34)
Изјава Војина Грубача:
Аналитичар и колумниста ИН4С-а, Војин Грубач, оцјењује да шеф
режима својом радикалном антиправославном политиком слаби основу
постојања Црне Горе коју чини њен већински, православни народ.
Он истиче да се бесмислена прича режима о некаквим претензијама
Србије и Русије, која пати од неоснованости, у једном моменту може
преврнути у реалне претензије са других адреса, са лако предвидљивом
формом оправдања поступака.
Наиме, сматра Грубач, ако шеф режима својим потезима доведе
до судара војно-полицијских снага државе са комплетним православним
народом, што је лудило које у својој реторици недвосмислено најављује,
тада ће се десити нова реалност.
„Довољно је подсјетити се случаја Македоније, и режираног бунта
албанске мањине под изговором да се она “осјећа угрожено”, гдје је
имагинарни “осјећај угрожености” а не неки доказиви факт био “разлог”
албанског бунта са етничким чишћењем 60.000 Македонаца са дијела
територије сопствене “независне државе”.
Уједно, не треба заборавити модел из маја 2015. када је у
Македонију убачена крупна група албанских терориста са Космета, што је
“ријешено” заташкавањем случаја под притиском Запада и циничном
спектакуларном сахраном погинулих терориста, и то као “хероја”, на
Космету.
Шеф режима својом помамљеношоћу отвара “Пандорину кутију” и безумном
неодговорношћу гура, ионако економски порушену и рањиву Црну Гору, ка
рубу провалије.
Све су прилике да се повампирено чудовиште реално може
успокојити ако разумни људи у власти и чиновници његове партије на свим
нивоима-откажу послушност таквом срљању шефа режима.“, закључио је Грубач.
Звјездани “научни бисер” Црне Горе је Мирослав МироЋосовић, вјечни сањар портала Аналитика и њихов “најобјављиванији и најчитанији колумниста”, по сопственом скромном признању.
Миру, “првом перу Аналитике”, средњошколска наобразба није била
препрека да се баци у све области „нове црногорске науке“-смјело
бацајући новим “расним теоријама” изазов “свим докторима наука и
академицима свијета”.
Такво мијешање реалног и имагинарног немамо само у ошашављеној
“новоцрногорској науци”, већ и у самом врху државе гдје бурла
непатворено лудило којем је перјаница опскурни шеф режима.
Дакако, та два лудила су узајамно повезана, јер из лудила квазинауке
шеф режима црпи идеолошке основе за петљавине и грабеж ресурса државе,
па и Православне цркве у последњем стадијуму своје знаковите помаме.
Еугеника и наш „дукљански Ћезаре Ломброзо“
Елем, вјероватно су два највећа научна достигнуће нашег Мира била
сљедећа “откровења”: “Сима Милутиновић Сарајлија је посрбио Његоша, а
Његош све Црногорце” и “Никола Тесла се национално изјашњавао као
Црногорац”!
За овим нису заостајала остала “сјајна Мирова открића”, на примјер:
“Црногорци су мјешавина двије илирске групе, мјешавина динарских Влаха
(Морлака) и Албанаца”, са закључком: “Црногорци нису Словени нити у
траговима”.
Тако је Миро спектакуларно уписао Црногорце у Влахбанце, исписавши их из Словена!
Недавно је угледни Епископ Јоаникије, послије тродневног утамничења у
Никшићу, дочекан у Беранама на тако диван начин какав неће доживјети
шеф било које државе на Балкану, а посебно то никад гледати неће
посрнули и јадни шеф режима.
Управо у вријеме утамничења Епископа Јоаникија објавио се Миро
Ћосовић, са ФБ странице “Непозната и мало позната историја Црне Горе”,
устврдивши сљедеће: “Владика Јоаникије Мићовић је наравно лажни Србин,
свако има право да се изјашњава како хоће, али његови преци ништа
српског немају”(1).
У другом посту исте ФБ странице Миро је проширио списак
сумњивих лица, наводећи сљедеће: “Јоаникије Мићовић је Влах из Бањана а
Андрија Мандић је Влах из Мораче!”(2), при чему је јавности остало
нејасно-да ли је у тим визијама шеф режима Влах са Чева а Рањо
Кривокапић Влах из Цуца?!
На томе се Миро није зауставио, већ је кренуо у потврду
својих теза овако: “Kад погледамо физиономију Андрије Мандића можемо
разумно помислити да му се преци никада нијесу орођавали са Словенима!”
“Када му погледамо физиономију”, вели “Миро”, вјероватно мислећи:
”Кад му се унесемо у фацу и извадимо лупу да му је детаљно осмотримо
црте лица”?!
Један пријатељ, иначе социолог, је на ово лударање рекао: “Ево
еугенике! ‘Ћосовић’ је постао дукљански Ћезаре Ломброзо, а његово ‘када
погледамо физиономију’-изгледа као стандардни чланак из усташког
часописа”.
Eлем, наш добри Миро Ћосовић нам је, све су прилике, у овој фази
“научног развоја” помало одлијепио, па се може очекивати да ће ускоро
свим сумњивим индивидуама “черечити физиономију” тражећи трагове Влаха
на њој.
Чувено Милово- “салдо је нула”!
Наш Миро није једини чудак Црне Горе, које је у својим сјаним филмовима најљепше умио одсликати генијални режисер Живко Николић.
Као примјер можемо узети шефа режима и његову антологијску теорију о отплати спољњег дуга Црне Горе.
Он је ту фантанастичну теорију, које је изван граница наших спознаја, објаснио црногорској јавности на овај начин:
„Задуживали смо се и задужујемо се за двије намјене. Прва је за
реструктуирање дуга, а то значи да заправо само вршимо замјену дуга.
Односно, када доспије наплата 100 милиона евра – ми узмемо 100 милиона и
отплатимо 100 милиона, салдо је нула!” (3)
Практична примјена те ‘генијалне мисли’ довела до тога да
Црна Гора нема дугова, што је шеф режима потврдио и у емисији
Телескопија на РТЦГ. (4)
У дотичној емисији шеф режима је навео да је из брошура дошао “до
непобитног сазнања” да је у прошлости Црна Гора имала “пореске олакшице
из Турске”, али и “разне бенефиције из Млетачке републике, Аустроугарске
монархије и Русије” (4), те на основу свега слабодобитно закључио да
сада дуга нема те: “Црна Гора показује независност у економском погледу”
(4).
А по факту, све уз поклич шефа режима “немамо дугова”, “салдо је
нула” и “да’е вјечна” спољњи дуг Црне Горе се са 701. милион еура 2006.
године дигао на 3, 78 милијарди еура крајем 2019. године, с пројекцијом
раста до 4,5 милијарди еура крајем 2020. године?
Учитавајући те свима знане милијарде спољњег дуга, право је
чудо што се Тамара Никчевић, ауторка Телескопије, послије тезе шефа
режима о “економској независности државе” није преврнула са столице, те
од смијеха и суза “умирала у конвулзијама”?!
Умјесто тога, она је, као права високопрофесионална
новинарка, хладнокрвно била очарана “економском магијом и реторичким
чудима” свога шефа, “прогутавши весло, да не трепне”.
За тај очекивани потез има лично оправдање, јер је главна
интервјуерка шефа режима у његовом најтежим политичким моментима,
рецимо, када шеф режима опет помамљено скаче по главама народа сатирући
му мозак у црвоточину.
Мада, да се успротивила, он би јој свакако хладно рекао: “Узећемо 4,5
милијарде еура, вратити 4,5 милијарде еура дуга и салдо ће бити нула”!
Псеудоекономска и идеолошка лудила шефа режима
Прије пар дана, на двогодишњицу свог јадног и чемерног
предсједниковања, запрепашћена јавност је опет почашћена халуциногеним
говором шефа режима.
Иако је говор сличио бурлајућој лавини нетрпељивости према
православљу, шеф режима је ипак нашао моменат да потврди како држава
ником ништа није дужна. То је овако изгледало: “Нисам дужан ником, није дужна ни Црна
Гора, ту смо гдје смо захваљујући нама и зато што нисмо ником дужни…”?!
(5)
Значи, опет потврда да постојећи дуг Западу али и Истоку
(Кини), који се мјери милијардама у нарастању, уопште не постоји-па је
јавност извукла закључак да шеф режима живи у неком свом, паралелном
свијету који има мало контакта са реалношћу.
Већ смо дошли до спозанаје ће “експерт” Миро Ћосовић ускоро под лупом
посматрати нос, уши, обрве и чељусти грађана, те с метром и винклом у
руци проналазити обрисе Влаха, потврђујући тиме своје “научне тезе”.
Међутим, сада је кристално јасно да су Ћосовићева квазинаучна
тумарања крајње безазлена и ништавна према последњем говору шефа режима,
којим је показао да његова псеудоекономска и идеолошка лудила попримају
чудовишне размјере.
У том паранормалном говору јавност је особито задјенуо његов став да
држави мора да буде враћено све оно што јој је отето, мислећи на Српску
православну цркву, али и теза да он није ништа дужан Црној Гори.
Чак се на недостојан начин обратио Митрополиту рекавши:
“Беспризорна је и биједна лаж Амфилохија да смо добили паре из
Москве”(5), додајући да: “Ако неко има доказе за Амфилохијеве тврдње, да
их представи црногорској јавности”!? (5)
A “доказ за Амфилохијеве тврдње” je још 12. фебруара 2015. године
изнио Ранко Кривокапић, који је као предсједник Скупштине Црне Горе
оптужио шефа режима и његово окружење да су у виду мита отели од КАП-а
цијелих 800 милиона еура. (6)
Шеф режима се није осврнуо на ту озбиљну оптужбу, мада је имао преко
пет година да, рецимо, каже: “Беспризорна je и биједна лаж Кривокапића
да смо добили паре из Москве, од Олега Дерипаске”!?
Укратко, шеф режима се “правио мртав преко пет година” по питању КАП-а, да би се одједном тргао погријешивши адресу обраћања.
А можда је у питању просто сујета, јер је Митрополит далеко мудрији,
образованији, интелигентнији и далеко више домаћин православне Куће од
шефа режима који је Кућу звану Црна Гора темељно растурио.
Алавост шефа режима и његовог окружења
Прије неки дан је посланик Срђан Милић изјавио да му је Специјални
државни тужилац Миливоје Катнић рекао да је Светозар Маровић изнио из
Црне Горе 400 милиона евра, при чему је „Светозар Маровић склопио
споразум о кривици само за неких четрдесетак милиона евра”. (7)
Јавност је спомињање Светозарових 400 милиона еура одмах повезала са
половином суме мита од КАП-а, извлачећи логичке закључке гдје је
“одсјела друга половина суме” инстиктивно окрећући главу у правцу шефа
режима.
Шеф режима се опет “правио мртав”, као и када је прије пар
мјесеци, тачније 2. јануара ове године, изашао изузетно читани и
преношени текст “Монитора”: “Милионери преко државне грбаче”! (7)
Тајминг објаве тога штива власник Монитора Мишко Перовић је
изабрао идеално и у право вријеме. Наиме, тада су се захуктавала
величанствена православна револуција кроз молебане и литије.
Предочени факти немилосрдне пљачке Црне Горе су итекако допринијели
масовном изласку народа на молитвене протесте, јер се тај текст
социјалним мрежама ширио фантастичном брзином.
Рецимо, у том тексту су наведене убједљиве тврдње бизнисмена Ратка
Кнежевића да су: “Ђукановић и Суботић били организатори „дуванске
мафије”, те да је “само у 1999. и 2000. години, преко рачуна двије фирме
из Лихтенштајна и Кипра, дувански картел опрао 2,3 милијарде њемачких
марака”. (7)
У тексту је споменут случај Веселина Баровића, који је “преко
Еурофонда, након деведесетих постао власник бројних компанија, које је
махом одвео у стечај”, па је “захваљујући томе дошао у посјед бројних
некретнина”, гдје се “само имовина Солане процјењује се на милијарду”.
(7)
Када су пред очима народа Црне Горе пролетјеле ове покрадене
милијарде и када су схватили да алавости шефа режима и његовог окружења
нема краја, те су се намерачили да и Православну цркву темељно ограбе и
отму јој све што има, стотине хиљада православних грађана је изашло на
улице да каже: „Не само светиње“!.
Њима су се придружили честити и високоморални истакнути појединци и
грађани других конфесија, како оштрим и мудрим изјавама тако и учешчћима
на сјајним и достојанственим протестним литијама.
Е па добро, легендо моја, прво да ти вратиш оних пет милијарди
Умјесто да се осврне на све те озбиљне оптужбе, па и дрско одговори
фактима на њих, шеф режима је побјегао у идеологију тражећи тамо спас.
На свом предсједничком јубилеју се прије неки дан самопрогласио
перјаницом “националних Црногораца”, тврдећи да ће искрено помоћи
“националним Црногорцима у стварању Цркве”.
Шеф режима је то рекао у бунилу, јер је познато да је већ
признао и регистровао двије псеудоцркве ”националних Црногораца“, од
којих једну води цивил Мираш Дедеић а другу цивил Лав Лајовић, као и да
су обије пропале.
Његов сатанистички Закон о вјероисповијести су темељно правно
раскупусали врхунски правници Црне Горе, а међу њима и национални
Црногорци, попут проф. др Благоте Митрића и сјајног адвоката Велибора
Марковића.
Најтврђе доказе и оптужбе за монстуозну пљачку Црне Горе су
предочили управо национални Црногорци, како врховник сада воли рећи,
који су уједно и најтврђи суверенисти.
Не само Ранко Кривокапић, Миодраг Перовић, Ратко Кнежевић, Душко Ивановић и Душко Кнежевић, већ и многи други.
Посредно је то урадио и СДТ Миливоје Катнић рекавши посланику Срђану
Милићу о Маровићевих 400 милиона еура, што отвара нову причу о уништеном
КАП-у.
По питању сатанистичког односа према Православној цркви, шеф режима уз
себе сада нема нити пет одсто националних Црногораца, а 80 одсто грађана
Црне Горе му тај скаредни закон не подржава.
Због свега наведног, уопште није чудо што је недавно видео обраћање
грађанског активисте Веска Пејака, са свог ФБ профила, имало бурну и
одобравајућу реакцију на социјалним мрежама.
Наиме, Пејак је у свом обраћању, између осталога, рекао и
сљедеће: “Поштовани грађани, јуче је наш господар рекао да Црној Гори
треба да буде враћено све оно што јој је отето. Е па добро, легендо
моја, прво да ти вратиш оних пет милијарди које си покрао, то ћеш прво
да вратиш, …, па ћемо онда да разговарамо о црквеној имовини… Па ћемо
онда да разговарамо о враћању онога што је црногорско!” (9)
Тако се дошло до коначног става јавности по питању “исправности”
отимања црквене имовине, спознајом да је шеф режима са окружењем сву
државну имовину већ темељно бестрагао а да му није срце заиграло.
Идеологија као фаљшиви “ас” у подераном рукаву
Острашћена и нецивилизована реторика шефа режима показује да он из
историје Црне Горе баш ништа не зна, иако је убрзано учи из погрешних
брошура, купусара урађених од полулудих дворских идеолога.
Да је ишта прочитао из раних радова др Живка Андријашевића, рецимо,
“Српство у Црној Гори”(10), шеф режима би извукао исти закључак као и
дукљански акедемик Радован Радоњић, који је у тексту из прошле и ове
године закључио да је црногорска династија Петровића била српска и
великосрпска династија. (11) (12)
Да је прочитао капитално дјело покојног црногорског академика
др Димитрија Дима Вујовића “Црногорски федералисти 1919-1929“ схватио
би да су и бјелаши и зеленаши послије 1918. година били и Срби и
великосрби.
А што је најстрашније и најприземније, шеф режима не зна
историјске факте чак ни на нивоу ријетке искрености радикалних дворских
пропагандиста, попут Новака Аџића и Мирослава Ћосовића.
Рецимо, у полемици са Ћосовићем, у отвореном разговору пред очима
јавности, Мирослав је рекао сљедеће: “Припадници црногорске елите
окупљени око Петровића су се изјашњавали као Срби по народности – од
Његоша до 1918. године, ма што им значио термин Србин.” (13) (14)
Опет, у полемици која је била давне 2016. године Новак Аџић је у свом
тексту одговора рекао да је Секула Дрљевић био Србин до 4. јула 1937,
године, мада потврду те тезе није нашао чак до одласка Дрљевића у НДХ.
(15) (16)
Топећи се у сопственом историјском незнању, шеф режима острашћено
труби како су Срби, српство и великосрпство “опасност за Црну Гору”!?
А потом, као незнавени атеиста, износи дијелу јавности лажну
„грозоморну тезу” како је “ЦПЦ укинута 1918. односно 1922.”, што је
ноторна неистина.
Православнa митрополијa црногорскa се 1920.године природно ујединила
са Карловачком патријаршијим и Београдском митрополијом у Српску
православну цркву, јер је православни народ Црне Горе то желио.
Тај народ се осјећао Србима у националном и Црногорцима у
наднационалом смислу, а рекло би се да су наднационална и национална
категорија били исте снаге у разним димензијама!
Осим тога, нема изјаве било којег истакнутог зеленаша да је
Православна митрополија црногорска “насилно укинута 1918.-20. Године”.
То није изјавио чак радикални политичар Секула Дрљевић до доласка у
НДХ, а експлицитно то није рекао нити када је идеолошки забрљао у НДХ.
На крају крајева, то није никада рекао краљ Никола, нити политички вођа Божићне побуне Јован Симонов Пламенац.
Неиспуњива мисија и закономјерни одлазак с власти!
Тезу да је “ЦПЦ укинута 1918. односно 1922.” сада прича шеф режима и
његова полулуда антицивилизацијска дворска свита, која са режимских
медија сипа мржњу против Православне цркве и православног народа.
При чему ти ликови сматрају “сасвим нормалним” да на основама мржње
према православљу врше неку “државну реформацију Православне цркве”, а
успут јој бахато отму храмове и имовину-као што су комплетну државну
својину отели Црној Гори.
Дакако, то је немогућа мисија, која пуца по сваком детаљу и у цјелости! Шеф режима нема теоретске шансе да прође “главом кроза зид”, што
упорно покушава лажно се надајући да ће полицијом, војском, поганим
медијима, подконтролним судовима и тужилаштвом ишта моћи сили
православног народа који се дигао против његовог безобразлука.
У тој реалној немоћи и незнању једино може у афекту запалити Црну
Гору, гурнувши државне структуре против народа, те тако коначно завршити
своје јадно политичко бивстовање.
Они који су гласали партију шефа режима или су функционери те
организације, док је он био донекле нормалан, сада му морају радикално
окренути леђа јер се претворио у монструма.
Функционери у државном апарату не морају и не смију спроводити
помамне одлуке безумника, који је својим дивљањем фактички већ престао
бити предсједник Црне Горе. Како је Црна Гора дошла у ситуацију да је сада било ко може
боље водити од онога који је сада води, то је јасно да је вријеме да шеф
режима, без траума за народ, лијепо и најљубазније оде с власти, јер је
очито да је мисија у коју је кренуо неиспуњива.
Референце:
(1) (ФБ страница “Непозната и мало позната историја Црне Горе”, 16.05.2020.13.39 ч. Цитат: “Владика Јоаникије Мићовић је наравно лажни Србин, свако има
право да се изјашњава како хоће, али његови преци ништа српског немају.
Бањани су поријеклом динарски Власи, у Бањанима су Срби измишљени у 19.
вијеку, кад и у осталим дјеловима данашње Црне Горе. Читајте највећег
српског историчара специјализованог за средњи вијек Илирика (западног
Балкана).”) (2) (ФБ страница “Непозната и мало позната историја Црне Горе”, 16.05.2020. 21.47.ч. Цитат: “Јоаникије Мићовић је Влах из Бањана а Андрија Мандић је Влах из
Мораче, и кад погледамо физиономију Андрије Мандића можемо разумно
помислити да му се преци никада нијесу орођавали са Словенима! Андрија
Мандић носи и 100% влашко презиме, презиме Мандић је од женског влашког
имена Манда и у словенским језицима Манда не значи апсолутно ништа.
Можете погледати код данашњих Румуна (много Влаха је ушло у састав
румунске нације), укуцајте у Гоогле презимена Мандеану и Мандеску. Два
академика САНУ Милош Благојевић и Момчило Спремић су у најважнијој
едицији о историји Срба писали о томе ко је живио у Бањанима,
Дробњацима, Пиви, Морачи у 15. вијеку. Нема овога у уџбеницима нити у
медијима! Само у високој науци. Зато будите срећни што пратите ову
страницу, и сазнајете најбоље податке. Из књиге Историја српског народа, Друга књига, „Доба борби за
очување државе“ (1371-1573), Београд 1994. Е да, никад не сметните са
ума, српска народност је на овој територији измишљена у 19. вијеку,
богоми, има скоро два вијека да је та народност ођен измишљена.) (3) (“Јушковић: Ђукановић би био идеални жирант (ВИДЕО)”, портал ИН4С, 25.04.2017. Цитат: „Задуживали смо се и задужујемо за двије намјене. Прва је за
реструктуирање дуга, а то значи да заправо само вршимо замјену дуга,
односно када доспије наплата 100 милиона евра – ми узмемо 100 милиона и
отплатимо 100 милиона, салдо је нула,“ казао је Мило Ђукановић.”) (4) (РТЦГ, Телескопија, аутор Тамара Никчевић, гост Мило
Ђукановић, 05.02.2020. Цитат (на 1.ч. 39.мин.): “Црна Гора показује
независност у економском погледу … Бавим се исчитавањем историјске
литературе, па онда ћете доћи до непобитног сазнања да је кроз читаву
своју тегобну историју Црна Гора била најчешће неспособна да обезбјеђује
своју економску самосталност. Некада су је требале обезбиједити пореске
олакшице из Турске, некада разне бенефиције из Млетачке републике,
некада из Аустроугарске монархије, касније из Русије. Сви морају научити
да је ова држава Црна Гора не само од 2006. већ, понављам, и од 1994.
рекла стоп, не треба нам ФНП нити ичија помоћ.” (5) (“Ђукановић: Беспризорна и биједна лаж Амфилохија да смо
добили паре из Москве”, редакција Побједе, 18.05.2020. Цитат:
“Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић назвао је „беспризорном и биједном
лажи“ изјаву митрополита црногорско приморског Амфилохија да му нису
сметале руске паре кад је правио државу. Он је рекао да, ако неко има
доказе за Амфилохијеве тврдње, да их представи црногорској јавности. А
ја кажем да не може имати јер то не постоји као могућност. Митрополит се
занио у политичком ангажману, мислио да смо сви на богатим апанажама
Москве. Нисам дужан ником, није дужна ни Црна Гора, ту смо гдје смо
захваљујући нама и зато што нисмо ником дужни можемо да будемо толико
своји колико смо своји – нагласио је Ђукановић.”) (6) („Кривокапић: Са ДПС-ом смо само због НАТО“, Подгорица,
“Вијести”, 12. фебруар 2015.; Цитат: “Предсједник Скупштине Ранко
Кривокапић тврди да нас аутопут неће одвести у дужничко ропство, иако
признаје да је у датим околностима и перспективи нужност. Сматра да је
већа штета био Комбинат алуминијума, кроз који је, како процјењује,
нестало 800 милиона еура државног новца. „Ако ме питате шта је
алтернатива, да опет исцури 800 милиона кроз неки канал типа плаже,
нечег другог или да ризикујемо па да остане пут, па ако и нешто исцури“,
казао је Кривокапић у емисији Начисто која се емитује вечерас на ТВ
Вијести у 20.50. (7) (“Да ли ће Катнић објаснити гдје је 400 милиона евра?”,
портал ИН4С, 30.04.2020. Цитат: “Приликом расправе о Предлогу закона о
буџету и фискалној одговорности, посланик СНП-а Срђан Милић, изјавио је
да му је специјални државни тужилац Миливоје Катнић рекао да је Светозар
Маровић изнио из Црне Горе 400 милиона евра. Један од лидера ДФ-а Милан
Кнежевић је хитно затражио паузу и сједницу колегијума. „Светозар
Маровић је склопио споразум о кривици за неких четрдесетак милиона евра,
а Катнић је рекао да је изнио 400 милиона. Морамо заказати колегијум да
би елиминисали сваки привид коруптивног аранжмана и ангажмана између
СДТ-а и Светозара Маровића. Тражимо да дође Миливоје Катнић и да нам
каже како је изнијето тих 400 милиона, јер би нама тај новац значајно
помогао у овој борби против корона вируса“, закључио је Кнежевић.”) (8) (“Десет најбогатијих црногорских породица: Милионери преко
државне грбаче”, Монитор-онлајн, 02.01.2020.; Цитати: “Ђукановићев кум
Ратко Кнежевић, шеф трговачке мисије Црне Горе у Вашингтону тврдио је да
су Ђукановић и Суботић били организатори „дуванске мафије”, која је од
тог посла зарадила милијарде долара. Према Кнежевићевим тврдњама, само у
1999. и 2000. години, преко рачуна двије фирме из Лихтенштајна и Кипра,
дувански картел опрао је 2,3 милијарде немачких марака. У интервјуу
Вијестима, Кнежевић је тврдио да су су истражитељи из Барија сумњали да
су те двије фирме контролисали управо Ђукановић и Суботић. Баровић је преко Еурофонда, након деведесетих постао власник
бројних компанија, које је махом одвео у стечај. Но, управо је
захваљујући томе дошао у посјед бројних некретнина којима су те
компаније газдовале. Само имовина Солане процјењује се на милијарду. И
данас се још није прецизирало да ли Еурофонд, односно Баровић имају
право да као власници располажу овом вриједном имовином, односно
природним парком. Ту је још један бизнисмен, кум Мила Ђукановића – Драган Брковић.
Иако су махом у стечају бројне компаније којима газдује, он је кроз
деценије уз Ђукановића узео стотине милиона еура, стотине хиљада
квадрата земље, од планина до мора, десетине хиљада квадрата стамбеног и
пословног простора, подигао стотине милиона кредита. Осим грађевинарства, посао са љековима, судећи и према подацима
Управе за јавне набавке, прилично је уносан. Двије компаније – Глосариј и
Фармегра, годинама су у врху листе компанија које добијају најуносније и
највеће послове од државе кад је тај бизнис у питању. Годишње они само
од државе узму десетине милиона еура. Власници Фармегре су бизнисмени
Сретен Ђикановић и Јанко Радуновић, … Оснивач фирме Глосариј је
бизнисмен Бранислав Мартиновић, којега је на тој позицији касније
замијенио Олег Обрадовић, некадашњи предсједник борда Прве банке и један
од актера афере Телеком.” (9) (ФБ профил Веско Пејак, 20.маја2020.; 13.ч. 39.м.) (10) (“Српство у Црној Гори”, др Живкo М. Андријашевић, портал “Дигитална библиотека црногорске културе- Монтенегрина”) (11) (“Могли би се суочити и са већим проблемима од оних из 1918.
године”, Радован Радоњић, портал Аналитика- пренесено са Побједе,
005.03.2019) (12) (Радоњић: Петровићи су правили Црну Гору олупином окренутом
средњем вијеку по руској бусоли у жељи за обновом Душановог царства,
портал ИН4С, 08.02.2020) (13) (“Црногорски федералисти 1919-1929“, ЦАНУ, 1, 2; aкадемик ЦАНУ др Димитирије Димо Вујовић, Титоград, издање 1981.г.) (14) (ФБ профил Војин Грубач, 02. марта 2020. године, Цитат полемике: Војин Грубач: ”Мирослав је доказао да је Тесла био Црногорац а Његош Србин, који је посрбио све Црногорце осим Тесле! Мирослав Ћосовић Тесла се свакако изјашњавао као Црногорац.
Довољно је ако знамо да све ове чланке из УСА новина које сам показао и
многе друге ђе се Тесла наводи као Црногорац, српски историчари никад
нијесу прокоментрисали. То све говори, Мирослав Ћосовић: “Тесла се изјашњавао као Црногорац и као Србин.
Лист из Индијане прије 127 година, нећете никад виђети да овај чланак
наведу српски историчари.” Војин Грубач Ја ћу прокометарисати. Рекао си да је Тесла био
Србин, дао доказ да је у интервјуу рекао да је Црногорац. Значи, осјећао
се као Србин и Црногорац. Не видим разлог за спор. Лијепо је што је то
сублимирао геније звани Тесла, Немем замјерку. Мирослав Ћосовић: Јесте, изјашњавао се као Црногорац док је био
млад и ријетко као Србин у ширем смислу. Касније се више изјашњавао као
Србин, у 20. вијеку. . Војин Грубач: Добро, не видим разлог да спорим. Да ли си то
доказао? Друго, шта је по твом мишљењу било пресудно, када кажеш “у
младости је био више Црногорац”. Обрати пажњу на то да је рођен у
вријеме када се народ Црне Горе сматрао српским и великосрпским. Дакле,
потребан је логички слоп твоје идеје. Опет, не спорим, имаш ли логичко
објашњење? Мирослав Ћосовић: (без одговора, одустао) (15) (ФБ профил Војин Грубач, 02. марта 2020. године, Цитат полемике: Војин Грубач Миро, без историје прве половине 20 вијека не можеш
направити изводе завршнице приче 19. вијека, нити схватити процесе 20
вијека. Мирослав Ћосовић: “Слажем се да су Црногорци на власти од Његоша
до 1918. себе декларисали као Србе. Да поновим по 1000. пут- Симо
Сарајлија је свом ученику усадио српску националну идеологију. Војин Грубач; “Миро, хтио си рећи-себе дефинисали Србима?!
Црногорац је по свакој логици био наднационални појам. Не географски већ
над…! Мирослав Ћосовић: “Изјашњавали су се као Срби, од Његоша до 1918. године, ма шта то значило.” Војин Грубач: “Миро , у овом нашем разговору владају друге
димензије. То што сте рекли да су Црногорци до 1918. били Срби је
значајно. Могу вам рећи да је Новак Аџић продужио ту 1918. и устврдио да
је Секула Дрљевић био Србин до 1937. Али, само Дрљевић. Јован Пламенац
је био Србоцрногорац до краја живота. Дакле, то иде даље од 1918. ” Мирослав Ћосовић: “Војин Грубач, хоћеш да поновим то? Ево опет.
Припадници црногорске елите окупљени око Петровића су се изјашњавали као
Срби по народности – од Његоша до 1918. године, ма што им значио термин
Србин. У исто вријеме себе су свакодневно називали и Црногорцима. Тај
свој став су преносили на обичне Црногорце којима је србин био
конфесионални, а не народносни термин. Погледај, реклама за моју прву
књигу, стара 7 година.” Војин Грубач: “Миро, вратићу се на твоје задње коментаре, али
морам рећи пар ствари о времену садашњем. Слажемо се да је народ Црне
Горе до 1918. био српски. Друго, са Аџићем сам установио да је тако било
до 1945. Значи Срби! Ја сам томе додао, да су ти Срби Црне Горе били,
наравно, Црногорци, и то као моћна наднационална категорија. Толико
моћна да је наднационална и национална категорија била исте снаге.
Једнаке силе. Равноправна, лијепа и моћна. Данас свако има право да се
изјашњава како жели- Црногорац или Србин, то је његово право, лично и
интимно, и то право сви морамо признати и поштовати. Ја признајем и
поштујем. И знам да је идентитет слојевита категорија, која није везана
за једну ријеч. ” (16) (“Аџић: Секула Дрљевић је од политичког и идеолошког Србина
постао национално-самосвјесни Црногорац”, портал ИН4С, 27.09.2016) (17) (“Грубач: Теза да је Секула Дрљевић био Србин до 1937. руши
цјелокупну историју спиновања”, Војин Грубач, портал ИН4С, 01.10.2016)
Православни земљотрес који је изазвала Световасилијевска
литија у Нишићу, на коју је изашло преко 10.000 поносних и
достојанствених Никшићана, потпуно је разгоропадила такозваног
предсједника Црне Горе.
Да се подсјетимо, за шефа режима је „Монитор“, у екслузивном тексту
2. јануара ове године(1), написао да је његово богатство, по Форбсовој
листи богаташа још давне 2009. године процијењено на 167 милиона долара.
(1)
Ако се узме у обзир да је Светозар Маровић, некадa главни човјек шефа
режима, оптужен 2017. године за грабеж и присвајање 100 милиона еура(2)
у маленој Будви, то је питање новинара „Монитора“ о висини садашњег
богатства шефа режима сасвим умјесно.
И тај и такав лик је себи дозволио да ухапси мудрог и разумног
Високопреосвећеног Епископа Јоаникија, претпостављајући да је премалено
богатство које има, те да је његовој алавости додатно потребна грабеж
имовине Православне цркве у Црној Гори.
“Мален свијет за адова жвала, ни најест’ га, камоли прејести”, рекао би владика Раде!
Двије злочиначке руке црногорског др Ханибала Лектора
Мирни протести грађана који су услиједили на хапшење Епископа
Јоанкија натјерали су незајаживог шефа режима да одговори неразумном
бруталношћу полиције.
Ако се узме у обзир да је “руку дјело” шефа режима све што је урадила
полиција ових дана, сву виђену бруталност и свирепост, можемо спокојно
рећи да je шеф садашњег режима, осим што је мултимилионер, добио ореол и
оргиналног монструма Црне Горе.
Претворио се у модерну црногорску верзију Ханибала Лектора-
свима познатог “креативног људождера” и лика из филма Џонатана Демија:
“Када јагањци утихну”.
Злочиначке руке модерног црногорског др Ханибала Лектора су опскурни
НКТ, који има неописиву жељу да буде идеолошка инквизиција на основама
“епидемиолошких правила”, али и полиција којој је сада задатак да се,
умјесто с криминалним групама, свирепо обрачунава са цјелокупним
православним народом Црне Горе.
Дакако, шефа режима уопште не интересује што је 80 одсто грађана Црне
Горе против његовог пљачкашког и сатанистичког Закона о слободи
вјероисповијести.
Не занима га што су врхунски правници Црне Горе, адвокати Велибор
Марковић и Владан Бојић, као и проф др Благота Митрић доказали јавности
да је тај закон донесен против Устава Црне Горе.
Не констатује факт да га је идеолошки истомишљеник Ранко
Кривокапић фактички оптужио за пљачку државне својине зване КАП и
узимање мита од 800 милиона еура(3), што баца посебно свјетло на суштину
донесеног сатанистичког закона.
А само та оптужба, гдје није имао петље да Ранка Кривокапића изведе
пред суд, показала је сву бесмисленост жеље шефа режима да црквена
имовина “законски” објективно пређе у његове руке, под изговором да ће
то бити “државна својина, коју ће држава чувати”.
Само тим “детаљем” падају у воду било каква образложења подршке томе
скаредном закону од стране свих чауша режима, па и смисао било какаве
подршке шефу режима.
Дакако, пада и позиција несретног Ранка Кривокапића који је, гле
чуда, и поред свих тих спознаја гласао за нову пљачку Црне Горе,
подржавајући чак и опаке црквокрадице које обитавају у врху данашње
власти.
На све ово што му се приписује шеф режима нема одговора, нити ће
имати смјелости да изађе пред јавност и објасни сав свој минули рад.
Умјесто тога, он ћути на те тема “претварајући се да је мртав”, с погрешним изводом да ће му “проћи и овај кошмар од народа”.
Једно је сигурно, мирни протести грађана му никако не
одговарају јер осјећа бесконачни страх од силе народа против којег је
кренуо, знајући да вријеме сваког момента откуцава против њега и да оно
не може стати.
Хапшења и прогони свештенства и бистрих глава народа
Послије хапшења Високопреосвећеног Епископа Јоаникија и осам
свештеника у Никшићу, услиједила су масовна хапшења православних
свештеника по другим крајевима Црне Горе.
Шеф режима хапси свакога ко му се не свиђа, рецимо, јавне дјелатнике и
бритке умове попут: Бошка Вукићевића, Бојана Булатовића, Веска Пејака,
па чак и новинаре, попут Велише Кадића, којег су испрскали бибер
спрејом, одвукли у станицу полиције и избрисали му све снимке гдје је
регистровао незакониту бруталност полиције.
Дакако, паралелно иде хајка режимских медија и ботова са лажних
профила на обрачун са владикама, свештенством , интелектуалцима, па чак и
са дјецом која су “гађала” острвљену Преторијанску гарду шефа режима.
Бар тројица режимских “публициста”: Драшко Ђурановић, Новак
Аџић и Слободан Чукић, умјесто да позову неистомишљеника на ТВ дуел на
конфронтацију ставова и теза-из својих јазбина пишу оптужнице на рачун
Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, као да су они позвани да
некоме суде и пресуђују.
Ова три интелектуална подрепаша неодољиво подсјећају на негативне
ликове судија Хасана Џидићa, Мустајбеговића и бега Париповића из епске
пјесме “Суђење сердару Шћепану Радојевићу”, коју је написао Блажо
Ђурановић.
У тој сјајној епској песми, кроз “суђење сердару Шћепану” је
протутњала галерија “судијских” несоја које ми данас видимо у Црној
Гори.
Уосталом, ево како је први “судија” те епске пјесме судио сердару:
“Џидић Хасан устаде и рече: “Ја предлажем да се посијече! Сам је себе на
смрт осудио. Суд му није ни потребан био!“
Други “судија” је имао сљедећи предлог: “Онда рече Мустајбеговићу:
„Ја предлажем, беже Мушовићу, да се сердар на колац набије и пресуда
изврши што прије. Лакше ће нам мртвој бити браћи. А онда га на бедем
истаћи, да га мрки гавранови кљују…“
Трећи је имао овакав став: “Онда вели Париповић Беже: „Нас освета и
крв братска веже да овога нашега крвника, и великог, дрског разбојника
на најтеже ударимо муке, пошто смо га скучили у руке.”
Управо овако интелектуални страшигузи: Ђурановић, Аџић и
Чукић мисле да суде по Црној Гори, гдје за неистомишљенике важи погана
флоскула: ”Суд им није ни потребан био”!?
Није ваљда?Наравно, тако то неће моћи!
Армија креатура и гмаза “чини господара”, или обрнуто?
Дакако, у тој сјајној епској пјесми лударање нечесових судијских твари прекида стари и мудри Аџајлија Феризовић.
Пошто је саслушао све те вајне “судије”, Аџајлија Феризовић
је о сердеру Шћепану рекао сљедеће: “Oво није катил ни зликовац, већ
поштени један Црногорац који живот и слободу брани. А ви данас, Турци
Никшићани, мислили сте да стекнете славу кад смакнете сердареву главу,
коју сабља ни пушка не штити.”
Послије темељног и објективног образложења стања ствари, његов
предлог суду је био овакав: “Смије ли се који усудити да на мегдан
позове сердара, доље испод Мушовића хара, у присуству овог славног суда и
с тим нек се заврши пресуда!”, са епилогом: “Погледаше преда се бегови,
предлог им се не допаде ови. На хар мучна тишина завлада…”
Дакако, на основу мотива и радњи ове пјесме можемо правити паралеле са временом хаоса у Црној Гори.
Наиме, логички се намеће питање, да ли сињи кукавци што са режимских
медија „суде и пресуђују“ смију изаћи на полемички мегдан сада заточеним
интелектуалцима и свештеницима?
Да ли у режимским структурама има једног јединог часног Аџајлије
Феризовића, старог, који ће рећи шефу режима да се заустави, одмах пусте
заточеници и прекине подмукло коришћења силе?
Тога нема, јер то не видимо. Ипак, ако желимо знати зашто је то
тако-морамо се подсјетити старе народне поговорке да се “риба ‘чује’ од
главе”.
Мада, заиста није јасно-ко је у врху власти кога покварио, те направио нељуде од некада нормалних људи?
Да ли су чауши попут: Ђурановића, Аџића, Чукића и сличних
ликова-обликовали “господара”, или је “господар” сам сочинио овакве
јадне креатуре, чауше и скутоноше.
Прецизније, да ли је армија публицистичких гмаза, добровољних
шпијуна, доушника и полулудих дворских идеолога-направила црногорског др
Ханибала Лектора?
Или их је он њих уштројио, “дорадио” на “фабричком подешавању” да му
служе личним интересима, па су у том процесу тотално изгубили људски
лик?
Сумње нема да је “Суђење сердару Шћепану Радојевићу” знаковита пјесма
Блажа Ђурановића гдје се свако из власти лако може препознати и видјети
какав је и гдје је.
Прије свега шеф режима, који није достојан да споменутом капетану
Мушовићу папуче назује, а изиграва некаквог “господина” и „државника“.
А не може ни бити такав, јер је Мушовић (из епске пјесме) “уз кољено”
имао мудрог Аџајлића, а шеф режима уз кољено има галерију ликова за
које се не зна-који је од којега гори и морално наказнији?!
Полиција да не спроводи крволочне кошмаре шефа режима
Дилема, шта je шефу режима радити са бар 90 одсто непокорних
православних грађана Црне Горе, који не подржавају његов сатанистички
закон, је врло лако рјешива.
Умјесто што подмукло и нечасно терорише Црну Гору, нека изволи
расписати референдум православног народа на ову и све друге теме, па
нека веже своју судбину за његов исход.
На том референдуму ће се провјерити и јасно видјети-против које силе
православног народа је покренуо полицију да чини зло по Црној Гори.
Умјесто мирне расправе на Јавном сервису, гдје би епилог свему дати
референдум, шеф режима, топло скривен у неком бункеру, даје команде
полицији да буде што немилосрднија и бруталнија према народу.
Колико се може примјетити, његова је жеља да полиција у сукобу са
народом пређе што краћи шут од монструозних батинаша до глинених
голубова, по којима ће народ ударити.
Збиља, да ли су шефови полиције по црногорским градовима свјесни да
је управо то циљ црногорског др Ханибала Лектора, којем није стало до
Црне Горе, живота људи и полицијаца јер је очито да части и образа
нема?!
Зар није јасно да ће за све што се у Црној Гори дешава
одговорност носити управо они, шефови локалних полиција, који дају
нечасне команде потчињенима док шеф режима нешто ружно сања?
Зар не разумију да су реализацијом обијесних “снова” шефа режима већ
створили хаос у Црној Гори, у којем страдају грађани свих узраста и
обични полицајци што је неприхваљиво и недопустиво!
Мада, може бити да им баш ништа није јасно, и да не желе да им ишта буде јасно.
Чак ни то да је опаки шеф режима спреман олако и њих да жртвује, у
складу са правилима немилосрдности коју сада демонстрира према читавом
народу!
Призовите се памети и зауставите се, господо шефови полиције, док сте
на вријеме. Немојте потом да горко жалите за оним што сте урадили и за
шта вас још планирају!
Откажите шефу режима даље спровођење насиља против народа,
јер није то ваша улога у правном систему државе. Постоје мирна средства,
јавне респраве и референдуми, па нека шеф режима изволи ако му је ишта
људско остало у себи.
Референце: (1) (“Дeсет најбогатијих црногорских породица: Милионери преко
државне грбаче”, “Монитор-онлајн”, 02.01.2020. Цитат: “Актуелни
предсједник Црне Горе и њен дводеценијски премијер Мило Ђукановић нашао
се и на Форбосовој листи најбогатијих владара свијета, са богатством
процијењеним на 167 милиона. Но, тај број је у ствари процјена богатства
Ђукановића још из 2009. године. Током десет година које су услиједиле, у
породици Ђукановић стасао је још један милионер. Предсједников син
Блажо постао је бизнисмен у једном од најуноснијих послова – изградњи
хидорелектрана. Само та чињеница довољна је за процјену да је богатство
ове породице много веће.”) (3) (“Група Светозара Маровића ојадила Будву за 100 милиона
еура?”, Светлана Ђокић, Подгорица, “Вијести”, 01.07.2017. Цитат: “Буџет
Будве у протеклих неколико година оштећен је за око 100 милиона еура,
речено је “Вијестима” незванично у Специјалном државном тужилаштву. Исти
извор казао је да тужиоци Миливоја Катнића имају обиље доказа о
намјештању вишемилионских послова, “распарчавању” државне имовине,
организованој превари, али и томе да је Маровић вукао конце у готово
свим већим општинским пројектима. „То не значи да је 100.000.000 еура и
коначан износ штете. За колико је будванска криминална група оштетила
будванску касу биће познато након вјештачења”, рекао је он. ) (2) („Кривокапић: Са ДПС-ом смо само због НАТО“, Подгорица,
“Вијести”, 17. мај 2019.; Цитат: “Предсједник Скупштине Ранко Кривокапић
тврди да нас аутопут неће одвести у дужничко ропство, иако признаје да
је у датим околностима и перспективи нужност. Сматра да је већа штета
био Комбинат алуминијума, кроз који је, како процјењује, нестало 800
милиона еура државног новца. „Ако ме питате шта је алтернатива, да опет
исцури 800 милиона кроз неки канал типа плаже, нечег другог или да
ризикујемо па да остане пут, па ако и нешто исцури“, казао је Кривокапић
у емисији Начисто која се емитује вечерас на ТВ Вијести у 20.50.”)
