„Етничка дистанца“: Крик дукљанског блавора

Портал ИН4С, Пише: Војин Грубач, 05/10/2019

Када се на страницама подгоричких „Вијести“ појавио  текст с насловом “ Црногорци се највише дистанцирају од Рома, готово нимало од Срба”, јавност је била пријатно изненађeна “новим медијским вјетрићем”.

А када је текст отпочео звоњавом звона: ”Највећи степен етничког дистанцирања Црногорци исказују према Ромима, нешто мање према Албанцима, још ниже према Хрватима, а готово да нимало не исказују дистанцу према Србима, показало је истраживање Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ)” (1) , свима је постало савршено јасно да је државна дукљанска идеологија добила социолошку потврду тешког медијског пораза и катастрофалног политичког краха.

Наравно, само је било питање времена када ће се појавити нека дукљанска идеолошка омлатина, и пустити болни крик.

То се, наравно, десило послије пар недеља, када се јавно огласио острашћени, помамљени старац Рајко Церовић, те пустио урлик до неба, што је било, зашто не рећи – дивно чути.

 Али, да се прво вратимо истраживањима

Црногорци немају дистанцу према Србима, важи и обрнуто!

Методолог ЦЕДЕМ-а, Милош Бешић, је на дотичној конференцији за штампу тада навео следеће: „Подаци указују да се Црногорци у веома малој мјери дистанцирају у односу на Србе, тачније, Црногорци готово да нимало не исказују дистанцу према Србима.” (1)

Што се тиче Срба, Бешић је појаснио да “највећи степен дистанцирања они који се етнички изјашњавају као Срби је према Албанцима,  затим према Ромима, …, но, високе вриједности мјеримо и када је ријеч о дистанцирању према Хрватима, а нешто ниже, иако још увек компаративно високе, када је ријеч о дистанцирању према Бошњацима и Муслиманима“. (1)

А потом додао: “Једнако, као што смо измјерили да готово да нема дистанце коју исказују Црногорци према Србима, важи и обрнуто, тј. Срби готово да немају дистанцу према Црногорцима.” (1)

Што се тиче осталих етничких група, Бешић је навео: “Подаци указују да готово нема дистанце између Бошњака и Муслимана”, наставивши овако: “Бошњаци највећи степен дистанцирања исказују у односу на Роме, а затим у односу на Албанце, те у односу на Хрвате.” (1)

А што се тиче осталих, рекао је следеће: “Дистанца коју исказују Бошњаци у односу на Србе, значајно је нижа, а још је нижа дистанца у односу на Црногорце“. (1)

Крах државне идеологије, очигледност дукљанске нације

Истраживање ЦЕДЕМ-а на ову тему се и раније радило. Наиме, прво је било 2007, затим 2013, да би наредна истраживања била 2018. и 2019. године.

У том периоду, а поготово у задње вријеме, државна дукљанска идеологија је медијски све радила, а и сада ради, да направи мржњу, раздор,  а самим тим и етничку дистанцу између Срба и Црногораца.

Истраживања ЦЕДЕМ – а су показала неколико битних ствари. Прво, да је таква политика доживјела колапс, да су јој резултати ништавни, те да нема никаву перспективу да успије.

Друго, сада је јавности потпуно јасно да  у Црној Гори са медија не бурла и не слини црногорски, већ дукљански национализам, с којим Црногорци немају ништа заједничко.

Самим тим, јавља се као неопходност признања Дукљана као новог ентитета у Црној Гори, те легализације: дукљанске нације, дукљанског језика и дукљанске цркве.

Како и Црногорци и Срби  oдбацују језик који персонификује Аднан Чиргић, то би се тај језик могао назвати својим правим именом- дукљански језик.

Аналогно томе, “храмајућа црква свих вјера и нација” под називом  НВО ЦПЦ  могла би се, рецимо, преименовати у–  Дукљанску агностистичку цркву.

 Тако би се напокон “ријешило православно питање у Црној Гори”– радикалним вјерским разлазом дукљанских агностика од православних Срба и Црногораца.

Дакако, фалсификоване симболе: заставу, грб и химну Дукљани слободно могу узети као своје националне симболе, које у тренутку усвајања ионако није продржало чак 56 одсто грађана Црне Горе.

Каква етничка дистанца, вришти Церовић?

Двије недеље послије ЦЕДЕМ- овог истраживања појавио се, у излуђеном и распамећеном виду, напаљени дукљански старац Рајко Церовић, направивши осврт преко подгоричке Побједе.

Текст је отпочео, изражавајући несвакидашње чуђење, на овај начин: “Чујем из ЦЕДЕМ-овог истраживања како грађани Црне Горе имају одређене етничке дистанце према другим бившим југословенским народима. Најмање према Србима, па се питам – какве то етничке дистанце и с којим разлогом?” (2)

Послије шока и очаја што Црногорци немају етничку дистанцу према Србима, Церовића је посебноузнемирила информација да велики степен етничког дистанцирања Црногорци исказују према Албанцима и Хрватима.

Дукљанин Церовић је својим текстом упутио оштар протест тим Црногорцима, покушавајући их “ресетовати”, да “науче правилно мислити”.

Своју верзију односа према Хрватима, објаснио је овако: “Читавог деветнаестог вијека 

Црногорци су, од свих балканских народа одржавали културне, па донекле и политичке везе, само са Хрватима. Његош поготово са Штросмајером. О икаквим везама са Србијом није могло бити говора.” (2)

 Да би наставио у следећем стилу: “Хрвати су нас више него трајно добрим задужили. Па каква, онда, дистанца према Хрватима?  Кад би хладнокрвно измјерили све евентуално српске и хрватске заслуге за Црну Гору, хрватске би енормно претегле. А, опет, дистанцирамо се од Хрвата.” (2)

Затим се осврнуо на Албанце, рекавши: “Никад нијесмо априорно мрзјели Албанце на бившој заједничкој југословенској територији, са изузетком црногорских Срба који су се тек данас појавили, као однарођени Црногорци, за које нијесмо одговорни.” (2)

Паралелни дукљански свјетови

Остарјели дукљански стрвинар Рајко Церовић се у свом протесту обраћа у првом лицу множине, па каже- “ми Црногорци”, “зa нас Црногорце”, што је у домену стандардне смјехотресне дукљанскефоре.

Наиме, за разлику од Црногораца, Рајку Церовићу су етнички најближи Хрвати и 

Албанци, а етнички најдаљи Срби, према којима чак осјећа бесконачну мржњу.

Да је то тако, свједочи његова квалификација-  “црногорски Срби се појављују као однарођени Црногорци”?!

И то му је чак најблажа квалификација према осталим облицима вријеђања Срба, што ће бити предмет осврта у неком следећем тексту.

Елем, како по истраживањима ЦЕДЕМ-а Црногорци немају етничку дистанцу према Србима, и обрнуто – то Церовић мора признати да је он ентички инцидент, или- однарођени Црногорац, при чему је тај закључак- на научној основи заснован.

Зато он и слични њему морају прихватити чињеницу да је вријеме дукљанске епопеје завршено крахом.

Самим тим, Церовић данас има изванредну могућност да себе, и своје истомишљенике, дефинише као припаднике дукљанске националности, која води поријекло од Црногораца, независно од тога што ће те пупулације бити мање него што данас има Албанаца у Црној Гори, рецимо.

То би било фер. А на другој страни, вјероватно би био ред да се дукљански шовинисти ометлају из органа државне управе и државних медија, па да се на њихова мјеста поставе Црногорци, јер је то потреба времена. Да се друштво уреди и цивилизује, напокон.

Референце:

(1) (“Црногорци се највише дистанцирају од Рома, готово нимало од Срба”,  “Вијести онлaјн”, 17. септембра 2019.)

(2) (“Каква етничка дистанца”, Рајко Церовић, портал “Аналитика”, извор: “Побједа”, 01. 10. 2019.)