Портал ИН4С, Пише: Војин Грубач
Послије антицивилизацијског говора у Никшићу (1), шефу режима у Црној Гори се “врнула” помамљеност- што је резултирало новим говором у Подгорици (2), који ће остати упамћен као еталон сијања мржње без граница, односно, “свијетли образац”- духовног и моралног посрнућа човјека.
Да, управо тако! Шеф режима је бесповратно морално посрнуо, што није необично за оне који се дуго налазе у власти.
Структурална и идеолошка посебност говора у Подгорици (2) је у томе што је њиме шеф режима показао да је разапет измећу демагогије о “цивилизацијском стремљењу” и провалије шовинистичког стрмоглава.
Ипак, он је тај “проблем” ријешио на изузетно “оргиналан начин”.
Садашње, јавно и медијско, шовинистичко бауљање биједне државне
идеологије, чији је он промотер, елегантно је прогласио- “европским
начином даљег унапређења демократије и слободе људи”, и све објаснио?!
Баш интересантно!
Црногорски портал ЦдМ, устврдивши да намјера шефа режима “није да се продуби раскол у Црној Гори, као ни реванширање за неке некоректности према Црногорцима”(2), цитирао је следеће његове ставове:
“Једном ријечју, не мислимо да треба формирати ЦПЦ из које ће Црногорци изгонити Србе, као што су Срби током претходних деценија изгонили Црногорце.
Ми ово радимо из других побуда, да бисмо учврстили стабилност земље која је, нажалост, под ударом СПЦ која покушава да задржи позицију темпиране бомбе у темељима Црне Горе.
Ми ово радимо да бисмо превазилазили наше подјеле, јер су оне постале усуд савремене Црне Горе који лимитира наше укупне домете”, истакао је Ђукановић.” (2)
На ове неразумне тезе шефа режима вратићемо се доцније, јер нигдје не журимо.
Међутим, морамо констатовати да је свој крик против Православне цркве, као и отворено подстицање грађана на нетрпељивост- шеф режима образложио циљем- “превазилажења наших подјела”?!
То је исто као када би месар, послије убијања говеда сјекиром, обратио јавности с тезом да се бори за хуман однос према животињама.
А шеф режима, хушкањем и ширењем нетрпељивости- „превазилази подјеле“?! Дивно!
Којих “наших подјела”, тада? Можда, мисли на „његове подјеле“, које пројектује?
Јер, једина нормална и природна „подјела“, која постоји унутар грађана “историјског православног круга”, је подјела на: православне вјернике и честите атеисте који поштују све религије.
Те двије групе су јако бројне и међу њима нема неспоразума, и тако је свуда у свијету.
Напротив њих, у Црној Гори, постоји и трећа група, невелика али режимски јака, коју чине нечестити атеисти и помамљени антитеисти- који органски не подносе све религије, а прије свега православну религију и вјернике.
Тој трећој, антицивилизацијској групи, све су прилике, припада шеф режима, и то својом вољом.
Мећутим, изгледа да шеф режима није свјестан да је острашћеним говорима “расклимао” границе свог разума, и кренуо у сукоб са здравим смислом.
Јер, како да се другачије тумачи помама- гдје отворено хушка малобројне јаре атеисте, које “краси” неваспитаност и злоба- на многобројне коректне православне вјернике и атеиста Црне Горе који се, у великој мјери, држе моралне вертикале установљене вјечним Марком Миљановим.
“Суочавамо се са отпором оних који заправо покушавају да нас врате на почетак, покушавају да оспоре наш вјерски идентитет, да оспоре тиме наш културни идентитет, и у финалу то води оној упитаности подлој, која је пратила нажалост наше историјско трајање, а то је: ‘А што ће народу без свог националног, културног и вјерског идентитета држава.
Зашто би људи истог националног, културног и вјерског идентитета живјели у двије државе, зашто не живимо у једној држави.” (2)
Да појаснимо, шеф режима овом изјавом тврди да је православни народ у Србији другачији од православног народа у Црној Гори, јер “имају различит национални, културни и вјерски идентитет”, те самим тим, због тих разлика, они обавезно морају живјети у “својим државама”.
Збиља, како тада шеф режима може објаснити неправославним Албанцима, Бошњацима и Хрватима- који се у смислу националног, културног и вјерског идентитета разликују од православног живља Црне Горе, да скупа са православцима морају заједно живјети у Црној Гори?
По принципима које је предоставио шеф режима, крхком критиком “упитаности подле”, они због те идентитеске различитости имају потпуно право, ако желе, све са територијама на којима живе- отићи из Црне Горе, или како?
И на томе мјесту су се распале све квазинационалне тезе шефа режима.
Јер, тешко се може пласирати један примитивни државни шовинизам, а бити предсједник грађанске државе, која садржи разне народе и религије.
Мада, код шефа режима може бити перцепција- да је Црна Гора граЏанска, али и није, већ помало национална, дијелом шовинистичка, што доказује да је проевропска, али и „мултиетничка“, додуше- килаво, али и није?!
“Идеја која нас води је исправна и историјски утемељена и око тога се не може дискутовати.
Наше идеје су историјски утемељене у фактима и против њих се не може се борити фалсификатима”.
Не може се дискутовати?! Вјеровати монологу?
Колико је “забрањено дискутовати” на тему теза и идеја шефа режима, који тврди да су оне “историјски утемељене у фактима”, видјећемо када се таксативно на њих осврнемо.
На примјер, “факт” шефа режима да су “Срби током претходних деценија изгонили Црногорце (из цркви и манастира, оп. а.)”, нема потврду у реалности.
Сви одлично знамо да приликом посјећивања православних цркви и манастира у Црној Гори, нико никада не пита вјерника које је нације, нити одакле долази.
Осим тога, јако велики број Црногораца су приложници Православне цркве, учествују уобнављењу цркви и манастира по позиву Митрополије, али и свештеника.
Доказ да ни шеф режима, као Црногорац, није “прогањан из цркви и манастира” у Црној Гори је слика гдје он цјелива православни крст у руци митрополита Амфилохија.
Да је, као Црногорац, вјерски прогањан, не би му се могла десити та висока част да цјелива крст из митрополитове руке, нити би се он на том мјесту желио наћи.
И шта му сада значи прича коју пласира? Да ли може навести примјере своје тврдње? Или је неистина шефа режима постала аксиом, око којег се „не може се дискутовати“?! Е, тога нема!
Како православне светиње у Црној Гори посјећују људи муслиманске вјероисповијести, то није познат случај да је и њих неко одбацивао као вјернике друге конфесије.
Неки долазе као туристи, а неки као вјерници- и њих нико не пита које су нације. Постоји и примјер.
Рецимо, мени је, с одушевљењем, причао један колега с факултета, муслиманске вјероисповијести из Прибоја- шта се десило када се као вјерник обрео на Острогу, и рекао свештенику да је дошао као муслиман.
Када му је свештеник рекао да очита једну познату муслиманску молитву, колега је одговорао да није сигуран да је зна у цјелости.
На то му је свештеник рекао да отпочне, па ће му он помагати гдје буде потребно, и тако је било.
Колега није могао вјеровати шта се десило, и то је третирао- чудом на Острогу.
У
право зато, своју тезу да су “Срби током претходних деценија изгонили Црногорце (из цркви и манастира, оп. а.)”, шеф режима сада може лагано “окачити мачку о реп”, и томе тешко да ће смјети више дискутовати!
Исто му дође и са тезом да ”треба формирати ЦПЦ из које Црногорци неће изгонити Србе”.
Она је формирана, зове се НВО ЦПЦ и, наравно- “не треба је формирати”.
НВО ЦПЦ воде расчињени бивши поп Мираш Дедеић са рогамским гњурцем и атеистом Стевом Вучинићем.
Наравно, шефу режима би било драго када би могао “угнати” православне вјернике у тај квазицрквени циркус, али то је немогућа мисија.
Како шеф режима не може “угнати” православне Србе и Црногорце у ту “Цркву”, то је јасно да нико не може бити изгнан из ње.
Испаде да су бриге шефа режима сувишне!
Наиме, из фантомске НВО ЦПЦ се не могу истјерати Срби, нити Црногорци, већ се само може десити “изгањање никога“, или „оних којих нема”, а то се не може третирати чак као „покушај изгањања“, јер је смијешно? Или може?
Због свега овога- “неоспорни факти”, које је предочио шеф режима, пате од само једне “ситнице”- што то није истина.
Зато и види оно чега нема, те своје антицивилизацијско посрнуће заогрће демагогијом, што је демонстрирао у овом дијелу говора:
“Желимо да превазиђемо подјеле и да допринесемо да дође до помирења и превазилажења тих историјских подјела унутар црногорског православног корпуса.
Желимо то да урадимо на европски начин вођени идејом даљег унапређења демократије и слободе људи, нарочито вјерских слобода које су једне од темељних људских слобода.”
Дивне ли магле! Шеф режима тврди да жели да доведе до “помирења и превазилажења историјских подјела унутар црногорског православног корпуса”, уједно сматрајући да СПЦ стоји “на позицији темпиране бомбе у темељима Црне Горе”?!
Како то, када сви знамо да Митрополији црногорско приморској припада 99 одсто православних вјерника у Црној Гори, и Срба и Црногораца?
Док његовој псеудоцркви ЦПЦ припада нула вјерника, тачније- невелика група атеиста и агностика који се не умију, а и не желе чак прекрстити, бар пред камерама, ради љепше илузије.
Такав логичан слијед мисли, свједочи о томе да се државна идеологија преселила у област параноје и суманутости.
А да се разумијемо, шеф режима шансе нема да својим пламеним, антицивилизацијским говорима натјера честите атеисте Црне Горе да постану погани, па да мрзе православне вјернике.
Православне Србе и Црногорце, вјернике, тек никако не може натјерати да се одрекну или
напусте Православну цркву Црне Горе, нити их може убиједити у “потребност аутокефалности”.
Осим тога, тврдња шефа режима како неко жели, онима као што су он и његово окружење, оспорити национални, културни и вјерски идентитет- је апсолутно спорна, али и промашена.
Наиме, немогуће је оспорити вјерски иденитет атеистима, у шта спадају он и његово окружење.
Атеиста нема вјерски идентитет, а статус Православне цркве не може бити дио атеистичког идентитета, јер је то апсурд.
Што се тиче националног и државног идентитета, црногорска државна власт не разумије- да се он највише изграђује понашањем врха државе, поготово у критичним ситуацијама, гдје се мора по сваку цијену избјећи брукање.
Слање несретног црногорског официра на прославу злочиначке Олује и признање независности концентрационог логора Косово, из којег је истјерано 30. 000 Црногораца, а све против воље 85 одсто грађана Црне Горе (3), остало је запамћено као црна флека на идентитету црногорске државе, али и Црногораца, у националном и наднационалном смислу тога појма.
Признањем злочиначке творевине зване Косово, као независне државе, шеф режима је пљунуо на опредијељење скоро свих православних Срба и Црногораца у Црној Гори, и преко педесет одсто Бошњака, који су били против тог признања.
Фућкало се тада шефу режима за мултиетнички и мултиконфесионални склад у Црној Гори, чије је разарање том приликом демонстрирао.
Сада му се фућка на православне Србе и Црногорце, и коректне српске и црногорске атеисте, који су против његових метанисања о Цркви и антицивилизацијских реторичких удара по православљу.
Богат и пребогат, марширајући по економским развалинама Црне Горе, коју је он таквом направио, шеф режима планира нове нечасне подвиге, у чијем ће процесу дефинитивно изгубити образ пред свијетом.
Ништа страшно, шефу режима се прохтјело да мало прави стресове народу, својски пољуља безбиједност грађана, отјера евентуалне инвеститоре- који не знају да ли сјутра Црна Гора изгорети у пламену.
Битно је да се богати шеф режима добро забавља, и тражи нове облике кошмара за народ.
Референце:
(1) (Ђукановић: СПЦ покушава да чува инфраструктуру “Велике Србије”, портал “Вијести”, Светлана Мандић, 8. јун 2019.)
(2) (Ђукановић: Ријешити вјерско питање без нових подјела , Извор: ЦдМ, 29.06.2019.)
(3) (Марковић: Против признања Косова било 85 посто грађана, али имали смо визију, Извор: Тањуг, недеља, 04. феб. 2018., цитат: “Када се Црна Гора опредељивала да призна Косово, у Црној Гори је била узаврела политичка клима. Преко 85 одсто грађана је било против одлуке Владе да призна Косово. Али ми смо ипак признали Косово!”)
Послије антицивилизацијског говора у Никшићу (1), шефу режима у Црној Гори се “врнула” помамљеност- што је резултирало новим говором у Подгорици (2), који ће остати упамћен као еталон сијања мржње без граница, односно, “свијетли образац”- духовног и моралног посрнућа човјека.
Структурална и идеолошка посебност говора у Подгорици (2) је у томе што је њиме шеф режима показао да је разапет измећу демагогије о “цивилизацијском стремљењу” и провалије шовинистичког стрмоглава.
Ипак, он је тај “проблем” ријешио на изузетно “оргиналан начин”.
“Љуљање јавности” државним шовинизмом
На који начин шеф режима “љуља јавност” државним шовинизмом, најбоље говори кратки инсерт говора у Подгорици.Црногорски портал ЦдМ, устврдивши да намјера шефа режима “није да се продуби раскол у Црној Гори, као ни реванширање за неке некоректности према Црногорцима”(2), цитирао је следеће његове ставове:
“Једном ријечју, не мислимо да треба формирати ЦПЦ из које ће Црногорци изгонити Србе, као што су Срби током претходних деценија изгонили Црногорце.
Ми ово радимо из других побуда, да бисмо учврстили стабилност земље која је, нажалост, под ударом СПЦ која покушава да задржи позицију темпиране бомбе у темељима Црне Горе.
Ми ово радимо да бисмо превазилазили наше подјеле, јер су оне постале усуд савремене Црне Горе који лимитира наше укупне домете”, истакао је Ђукановић.” (2)
На ове неразумне тезе шефа режима вратићемо се доцније, јер нигдје не журимо.
Међутим, морамо констатовати да је свој крик против Православне цркве, као и отворено подстицање грађана на нетрпељивост- шеф режима образложио циљем- “превазилажења наших подјела”?!
То је исто као када би месар, послије убијања говеда сјекиром, обратио јавности с тезом да се бори за хуман однос према животињама.
А шеф режима, хушкањем и ширењем нетрпељивости- „превазилази подјеле“?! Дивно!
Подјела по разним перцепцијама религије!?
Збиља, на које “превазилажење наших подјела” мисли шеф режима, када се зна да унутар корпуса бројних православних вјерника нема неких битних разлика?Којих “наших подјела”, тада? Можда, мисли на „његове подјеле“, које пројектује?
Јер, једина нормална и природна „подјела“, која постоји унутар грађана “историјског православног круга”, је подјела на: православне вјернике и честите атеисте који поштују све религије.
Те двије групе су јако бројне и међу њима нема неспоразума, и тако је свуда у свијету.
Напротив њих, у Црној Гори, постоји и трећа група, невелика али режимски јака, коју чине нечестити атеисти и помамљени антитеисти- који органски не подносе све религије, а прије свега православну религију и вјернике.
Тој трећој, антицивилизацијској групи, све су прилике, припада шеф режима, и то својом вољом.
Мећутим, изгледа да шеф режима није свјестан да је острашћеним говорима “расклимао” границе свог разума, и кренуо у сукоб са здравим смислом.
Јер, како да се другачије тумачи помама- гдје отворено хушка малобројне јаре атеисте, које “краси” неваспитаност и злоба- на многобројне коректне православне вјернике и атеиста Црне Горе који се, у великој мјери, држе моралне вертикале установљене вјечним Марком Миљановим.
Враћање на непостојећи почетак
Колико тога није свјестан, најбоље свједочи наставак говора гдје тврди да му „неко прави отпор(?!)”, рекавши:“Суочавамо се са отпором оних који заправо покушавају да нас врате на почетак, покушавају да оспоре наш вјерски идентитет, да оспоре тиме наш културни идентитет, и у финалу то води оној упитаности подлој, која је пратила нажалост наше историјско трајање, а то је: ‘А што ће народу без свог националног, културног и вјерског идентитета држава.
Зашто би људи истог националног, културног и вјерског идентитета живјели у двије државе, зашто не живимо у једној држави.” (2)
Да појаснимо, шеф режима овом изјавом тврди да је православни народ у Србији другачији од православног народа у Црној Гори, јер “имају различит национални, културни и вјерски идентитет”, те самим тим, због тих разлика, они обавезно морају живјети у “својим државама”.
Збиља, како тада шеф режима може објаснити неправославним Албанцима, Бошњацима и Хрватима- који се у смислу националног, културног и вјерског идентитета разликују од православног живља Црне Горе, да скупа са православцима морају заједно живјети у Црној Гори?
По принципима које је предоставио шеф режима, крхком критиком “упитаности подле”, они због те идентитеске различитости имају потпуно право, ако желе, све са територијама на којима живе- отићи из Црне Горе, или како?
И на томе мјесту су се распале све квазинационалне тезе шефа режима.
Јер, тешко се може пласирати један примитивни државни шовинизам, а бити предсједник грађанске државе, која садржи разне народе и религије.
Мада, код шефа режима може бити перцепција- да је Црна Гора граЏанска, али и није, већ помало национална, дијелом шовинистичка, што доказује да је проевропска, али и „мултиетничка“, додуше- килаво, али и није?!
Лаж као режимски факт?!
Колико се шеф режима изоловао у свом идеолошком кругу, гдје се налази под стакленим звоном, најбоље свједоче следеће његове ријечи:“Идеја која нас води је исправна и историјски утемељена и око тога се не може дискутовати.
Наше идеје су историјски утемељене у фактима и против њих се не може се борити фалсификатима”.
Не може се дискутовати?! Вјеровати монологу?
Колико је “забрањено дискутовати” на тему теза и идеја шефа режима, који тврди да су оне “историјски утемељене у фактима”, видјећемо када се таксативно на њих осврнемо.
На примјер, “факт” шефа режима да су “Срби током претходних деценија изгонили Црногорце (из цркви и манастира, оп. а.)”, нема потврду у реалности.
Сви одлично знамо да приликом посјећивања православних цркви и манастира у Црној Гори, нико никада не пита вјерника које је нације, нити одакле долази.
Осим тога, јако велики број Црногораца су приложници Православне цркве, учествују уобнављењу цркви и манастира по позиву Митрополије, али и свештеника.
Доказ да ни шеф режима, као Црногорац, није “прогањан из цркви и манастира” у Црној Гори је слика гдје он цјелива православни крст у руци митрополита Амфилохија.
Да је, као Црногорац, вјерски прогањан, не би му се могла десити та висока част да цјелива крст из митрополитове руке, нити би се он на том мјесту желио наћи.
И шта му сада значи прича коју пласира? Да ли може навести примјере своје тврдње? Или је неистина шефа режима постала аксиом, око којег се „не може се дискутовати“?! Е, тога нема!
Немогуће “угањање” православних вјерника у квазицрквени циркус?
Како православне светиње у Црној Гори посјећују људи муслиманске вјероисповијести, то није познат случај да је и њих неко одбацивао као вјернике друге конфесије.
Неки долазе као туристи, а неки као вјерници- и њих нико не пита које су нације. Постоји и примјер.
Рецимо, мени је, с одушевљењем, причао један колега с факултета, муслиманске вјероисповијести из Прибоја- шта се десило када се као вјерник обрео на Острогу, и рекао свештенику да је дошао као муслиман.
Када му је свештеник рекао да очита једну познату муслиманску молитву, колега је одговорао да није сигуран да је зна у цјелости.
На то му је свештеник рекао да отпочне, па ће му он помагати гдје буде потребно, и тако је било.
Колега није могао вјеровати шта се десило, и то је третирао- чудом на Острогу.
У
право зато, своју тезу да су “Срби током претходних деценија изгонили Црногорце (из цркви и манастира, оп. а.)”, шеф режима сада може лагано “окачити мачку о реп”, и томе тешко да ће смјети више дискутовати!
Исто му дође и са тезом да ”треба формирати ЦПЦ из које Црногорци неће изгонити Србе”.
Она је формирана, зове се НВО ЦПЦ и, наравно- “не треба је формирати”.
НВО ЦПЦ воде расчињени бивши поп Мираш Дедеић са рогамским гњурцем и атеистом Стевом Вучинићем.
Наравно, шефу режима би било драго када би могао “угнати” православне вјернике у тај квазицрквени циркус, али то је немогућа мисија.
Како шеф режима не може “угнати” православне Србе и Црногорце у ту “Цркву”, то је јасно да нико не може бити изгнан из ње.
Испаде да су бриге шефа режима сувишне!
Наиме, из фантомске НВО ЦПЦ се не могу истјерати Срби, нити Црногорци, већ се само може десити “изгањање никога“, или „оних којих нема”, а то се не може третирати чак као „покушај изгањања“, јер је смијешно? Или може?
Због свега овога- “неоспорни факти”, које је предочио шеф режима, пате од само једне “ситнице”- што то није истина.
Када се жељено жели приказати као стварно
Проблем се, значи, састоји у томе што шеф режима, са својом антитеистичком свитом- своје жеље и параноје, поткријепљене неистинама, жели приказати као стварност и проблем.Зато и види оно чега нема, те своје антицивилизацијско посрнуће заогрће демагогијом, што је демонстрирао у овом дијелу говора:
“Желимо да превазиђемо подјеле и да допринесемо да дође до помирења и превазилажења тих историјских подјела унутар црногорског православног корпуса.
Желимо то да урадимо на европски начин вођени идејом даљег унапређења демократије и слободе људи, нарочито вјерских слобода које су једне од темељних људских слобода.”
Дивне ли магле! Шеф режима тврди да жели да доведе до “помирења и превазилажења историјских подјела унутар црногорског православног корпуса”, уједно сматрајући да СПЦ стоји “на позицији темпиране бомбе у темељима Црне Горе”?!
Како то, када сви знамо да Митрополији црногорско приморској припада 99 одсто православних вјерника у Црној Гори, и Срба и Црногораца?
Док његовој псеудоцркви ЦПЦ припада нула вјерника, тачније- невелика група атеиста и агностика који се не умију, а и не желе чак прекрстити, бар пред камерама, ради љепше илузије.
Узалудни посао набијађеног “државника”
Самим тим, овом фразом шеф режима је у суштини рекао да 99 одсто православних вјерника Црне Горе “стоји на позицији темпиране бомбе у темељима Црне Горе”?!Такав логичан слијед мисли, свједочи о томе да се државна идеологија преселила у област параноје и суманутости.
А да се разумијемо, шеф режима шансе нема да својим пламеним, антицивилизацијским говорима натјера честите атеисте Црне Горе да постану погани, па да мрзе православне вјернике.
Православне Србе и Црногорце, вјернике, тек никако не може натјерати да се одрекну или
напусте Православну цркву Црне Горе, нити их може убиједити у “потребност аутокефалности”.
Осим тога, тврдња шефа режима како неко жели, онима као што су он и његово окружење, оспорити национални, културни и вјерски идентитет- је апсолутно спорна, али и промашена.
Наиме, немогуће је оспорити вјерски иденитет атеистима, у шта спадају он и његово окружење.
Атеиста нема вјерски идентитет, а статус Православне цркве не може бити дио атеистичког идентитета, јер је то апсурд.
Што се тиче националног и државног идентитета, црногорска државна власт не разумије- да се он највише изграђује понашањем врха државе, поготово у критичним ситуацијама, гдје се мора по сваку цијену избјећи брукање.
Брукање, као “развој националног идентитета”?!
А по том питању, може се констатовати да нико није угробио национални идентитет и препознатљивост Црногораца као шеф режима.Слање несретног црногорског официра на прославу злочиначке Олује и признање независности концентрационог логора Косово, из којег је истјерано 30. 000 Црногораца, а све против воље 85 одсто грађана Црне Горе (3), остало је запамћено као црна флека на идентитету црногорске државе, али и Црногораца, у националном и наднационалном смислу тога појма.
Признањем злочиначке творевине зване Косово, као независне државе, шеф режима је пљунуо на опредијељење скоро свих православних Срба и Црногораца у Црној Гори, и преко педесет одсто Бошњака, који су били против тог признања.
Фућкало се тада шефу режима за мултиетнички и мултиконфесионални склад у Црној Гори, чије је разарање том приликом демонстрирао.
Сада му се фућка на православне Србе и Црногорце, и коректне српске и црногорске атеисте, који су против његових метанисања о Цркви и антицивилизацијских реторичких удара по православљу.
Богат и пребогат, марширајући по економским развалинама Црне Горе, коју је он таквом направио, шеф режима планира нове нечасне подвиге, у чијем ће процесу дефинитивно изгубити образ пред свијетом.
Ништа страшно, шефу режима се прохтјело да мало прави стресове народу, својски пољуља безбиједност грађана, отјера евентуалне инвеститоре- који не знају да ли сјутра Црна Гора изгорети у пламену.
Битно је да се богати шеф режима добро забавља, и тражи нове облике кошмара за народ.
Референце:
(1) (Ђукановић: СПЦ покушава да чува инфраструктуру “Велике Србије”, портал “Вијести”, Светлана Мандић, 8. јун 2019.)
(2) (Ђукановић: Ријешити вјерско питање без нових подјела , Извор: ЦдМ, 29.06.2019.)
(3) (Марковић: Против признања Косова било 85 посто грађана, али имали смо визију, Извор: Тањуг, недеља, 04. феб. 2018., цитат: “Када се Црна Гора опредељивала да призна Косово, у Црној Гори је била узаврела политичка клима. Преко 85 одсто грађана је било против одлуке Владе да призна Косово. Али ми смо ипак признали Косово!”)
No comments:
Post a Comment