Од Војин Грубач - ИН4С - 12/12/2019
Ових дана смо сазнали да извјесни адвокат Никола Мартиновић има драматични проблем свог “вјерског идентитета”, којег је покушао ријешити револуционарним идејама по питању будућности имовине Митрополије црногорско приморске.
Драма његових “вјерских тегоба и мучнина” се одвијала пред очима многих гледалаца, да би се пренијела и на социјалне мреже.
Дотични је своје нове визије спектакуларно демонстрирао 06.12.2019. године на А1 телевизији, у ТВ емисији “Неђеља у петак” гдје је, скупа са адвокатом Владаном Бојићем, био гост у студију.
Тема је била свима познати- “језуитски” предлог “Закона о вјерским слободама”, који је усвојила Влада Црне Горе.
Могуће и шеф фирме која се бави аукцијама, а чија би специјализација била продаја православних вјерских објеката по Црној Гори, наравно- свима који су заинтересовани и ко да више.
То се видјело када је у старту емисије “примјетио” да вјерске заједнице имају “имовину огромне вриједности”, да би потом са посебном страшћу причао о продаји манастира Стањевићи и Маине, што се десило у временима владике Петра Другог Петровића Његоша.
Мартиновић се у емисији представио као ватрени заговорник идеје отимања имовине Православне Цркве у Црној Гори, а све под егидом “заштите културних споменика”.
Да би, потом, навео невјероватно скандалозни разлог- због чега је одлично да држава национализује цркве и манастире.
То је објаснио овако: “Међутим, једног дана, то се дешава у Италији, можете то виђети, пођете па видите, постоје цркве које више не обављају ритуале. Дакле, цркве које нису више посвећене.”
Да би на невиђени начин завршио ту мисао: “И онда фино држава одлучи, да нешто што је био храм, тако можете поћи…
Имате хотеле који су бивше цркве, које више нису посвећене, не обавља се вјерски ритуал у њему, и онда држава одлучи: отворимо хотел, отворимо сластичаре или отворимо нешто друго.”
Дакле, Мартиновић предлаже- када се у цркви “престану изводити ритуали” (чуш’ ритуали, мислио је вјероватно на службу?), држава може цркву “претворити у хотел или сластичару”!
Збиља, зашто је само навео да би држава могла цркву преобратити у сластичару?
Што није набрајао даље, па рекао да би Влада могла џамију претворити у печењару, или катедралу у “идеално мјесто” за магични секс туризам- оргије уз роштиљање?
Збиља, да ли би ико пожелио да преспава у таквом бунгалову? Да ли би могао заспати једне једине секунде унутар бивше црквице или џамијице?
Осим тога, последично се намеће и следеће питање- како у црквицу убацити и распоредити пећи за прављење бурека, у џамијицу роштиљ и угаљ, у катедралицу кревет и џакузи?
Ова питања су јако важна, јер је почетна премиса адвоката Мартиновића била да ће држава одузимати вјерске објекте да би их заштитила као културно благо.
Аха, значи- сада нису довољно заштићени док око њих брину вјерске заједнице?
Али ће бити “врхунски заштићени” када држава од њих направи: сластичаре, хљебарнице, бурекџинице, печењаре или просторе за мистични секс туризам?
Послије свега, видјевши ту реторичку меркантилност и идеолошку развратност, јавност је имала утисак да адвокату Мартиновићу, сво вријеме трајања емисије- знак долара блиста у лијевој, а знак еура исијава и фрцка у десној окици.
Они су непатворени егземплари лудила које, на двије своје стаклене ноге, хода маленом али некад славном државицом!
Уосталом, сјетимо се опскурног Стева Вучинића, који је у једном интервјуу мошти Св Василија Острошког менаџерски оцијенио као “љековити леш”, и са таквом реторичком скарадношћу тај неадекватни пајац и даље нешто спомиње, труби о “угрожености свога вјерског идентитета”?!
А свима је јасно да Мартиновић, Вучинић и слични- уопште немају вјерски идентитет.
Прије ће бити да су они, као и чланови Владе Црне Горе, данас препознати као ликови који имају антивјерски идентитет.
То виде и вјерници и честити атеисти, који су стуб нормалног друштва.
О томе свједочи предлог “Закона о вјерским слободама”, који је спој безграничне материјалне похлепе и неке чудне верзије сатанизма.
То се види и у реторици адвоката Мартиновића, који вјерске службе види као- “ритуале”?!
Збиља, да ли тада он и њему слични- литије виде као “процесије”, ходочашћа као “мимоходе” а религију као “опијум за народ”?
Могуће је да је крајње вријеме да престану себе лагати да је религија дио њиховог идентитета.
Самим тим, она није сегмент њиховог националног идентитета.
Дио њиховог реалног идентиета је антитеизам или нека врста изопаченог агностицизма, што нема додирних тачака са вјером, традиционалним религијама и њиховим вјерским објектима.
Они су неки чудни десперадоси помаме, слабашни коњаници који копитима својих коња покушавају разбити врата вјерских објеката.
Успут су још и смијешни! Јер су логичке шепртље, неспретни пионири развратне формуле антивјерског менаџерства, што даје бизарну слику томе театру неадекватности.
Ових дана смо сазнали да извјесни адвокат Никола Мартиновић има драматични проблем свог “вјерског идентитета”, којег је покушао ријешити револуционарним идејама по питању будућности имовине Митрополије црногорско приморске.
Дотични је своје нове визије спектакуларно демонстрирао 06.12.2019. године на А1 телевизији, у ТВ емисији “Неђеља у петак” гдје је, скупа са адвокатом Владаном Бојићем, био гост у студију.
Тема је била свима познати- “језуитски” предлог “Закона о вјерским слободама”, који је усвојила Влада Црне Горе.
Џамија у печењару, а катедрала за мистични секс туризам?
Генерално гледано, по реторици и начину понашања, стекао се утисак да адвокат Мартиновић пледира да једног дана постане вјерски менаџер.Могуће и шеф фирме која се бави аукцијама, а чија би специјализација била продаја православних вјерских објеката по Црној Гори, наравно- свима који су заинтересовани и ко да више.
То се видјело када је у старту емисије “примјетио” да вјерске заједнице имају “имовину огромне вриједности”, да би потом са посебном страшћу причао о продаји манастира Стањевићи и Маине, што се десило у временима владике Петра Другог Петровића Његоша.
Мартиновић се у емисији представио као ватрени заговорник идеје отимања имовине Православне Цркве у Црној Гори, а све под егидом “заштите културних споменика”.
Да би, потом, навео невјероватно скандалозни разлог- због чега је одлично да држава национализује цркве и манастире.
То је објаснио овако: “Међутим, једног дана, то се дешава у Италији, можете то виђети, пођете па видите, постоје цркве које више не обављају ритуале. Дакле, цркве које нису више посвећене.”
Да би на невиђени начин завршио ту мисао: “И онда фино држава одлучи, да нешто што је био храм, тако можете поћи…
Имате хотеле који су бивше цркве, које више нису посвећене, не обавља се вјерски ритуал у њему, и онда држава одлучи: отворимо хотел, отворимо сластичаре или отворимо нешто друго.”
Дакле, Мартиновић предлаже- када се у цркви “престану изводити ритуали” (чуш’ ритуали, мислио је вјероватно на службу?), држава може цркву “претворити у хотел или сластичару”!
Збиља, зашто је само навео да би држава могла цркву преобратити у сластичару?
Што није набрајао даље, па рекао да би Влада могла џамију претворити у печењару, или катедралу у “идеално мјесто” за магични секс туризам- оргије уз роштиљање?
“Вјерник” са фрцакњем долара и еврића у окицама
Адвокат Мартиновић је у својим “метанијама” превидио једну ствар, многе црквице и џамијице су јако мале да би били хотели тако да, у најбољем случају, могу бити бунгалови.Збиља, да ли би ико пожелио да преспава у таквом бунгалову? Да ли би могао заспати једне једине секунде унутар бивше црквице или џамијице?
Осим тога, последично се намеће и следеће питање- како у црквицу убацити и распоредити пећи за прављење бурека, у џамијицу роштиљ и угаљ, у катедралицу кревет и џакузи?
Ова питања су јако важна, јер је почетна премиса адвоката Мартиновића била да ће држава одузимати вјерске објекте да би их заштитила као културно благо.
Аха, значи- сада нису довољно заштићени док око њих брину вјерске заједнице?
Али ће бити “врхунски заштићени” када држава од њих направи: сластичаре, хљебарнице, бурекџинице, печењаре или просторе за мистични секс туризам?
Послије свега, видјевши ту реторичку меркантилност и идеолошку развратност, јавност је имала утисак да адвокату Мартиновићу, сво вријеме трајања емисије- знак долара блиста у лијевој, а знак еура исијава и фрцка у десној окици.
Десперадоси потрошачког друштва с непатвореним лудилом
Да се разумијемо, ликови који сличе адвокату Мартиновићу, а он није једини, су коначни продукт деформације потрошачког друштва.Они су непатворени егземплари лудила које, на двије своје стаклене ноге, хода маленом али некад славном државицом!
Уосталом, сјетимо се опскурног Стева Вучинића, који је у једном интервјуу мошти Св Василија Острошког менаџерски оцијенио као “љековити леш”, и са таквом реторичком скарадношћу тај неадекватни пајац и даље нешто спомиње, труби о “угрожености свога вјерског идентитета”?!
А свима је јасно да Мартиновић, Вучинић и слични- уопште немају вјерски идентитет.
Прије ће бити да су они, као и чланови Владе Црне Горе, данас препознати као ликови који имају антивјерски идентитет.
То виде и вјерници и честити атеисти, који су стуб нормалног друштва.
О томе свједочи предлог “Закона о вјерским слободама”, који је спој безграничне материјалне похлепе и неке чудне верзије сатанизма.
То се види и у реторици адвоката Мартиновића, који вјерске службе види као- “ритуале”?!
Збиља, да ли тада он и њему слични- литије виде као “процесије”, ходочашћа као “мимоходе” а религију као “опијум за народ”?
Могуће је да је крајње вријеме да престану себе лагати да је религија дио њиховог идентитета.
Самим тим, она није сегмент њиховог националног идентитета.
Дио њиховог реалног идентиета је антитеизам или нека врста изопаченог агностицизма, што нема додирних тачака са вјером, традиционалним религијама и њиховим вјерским објектима.
Они су неки чудни десперадоси помаме, слабашни коњаници који копитима својих коња покушавају разбити врата вјерских објеката.
Успут су још и смијешни! Јер су логичке шепртље, неспретни пионири развратне формуле антивјерског менаџерства, што даје бизарну слику томе театру неадекватности.
No comments:
Post a Comment