Од ИН4С Војин Грубач -
Било би пожељно и пригодно времену ако би све опозиционе партије
објасниле јавности-шта су политички урадиле за ова два и по мјесеца
трајања литија?
Наравно, и предочиле јавности-да ли се могу ујединити по главном
питању и већини осталих битних питања, као што се народ на молебанима и
литијама ујединио?
Да ли могу односима међу собом али и у политичку раван-пренијети тај дух заједништва и слоге, брисања свих подјела, сјајни моменат духовног обнављања народа који иде пред нашим очима?
Збиља, како то да лидери опозиције шетају на литијама, а послије литија се не састају да би се договорили око оних концепција око којих нема спора и гдје имају заједничке именитеље?
Како дух блискости и заједништва народа на литијама не умију превести у политичке просторе у којима обитавају?
Неки режимски аналитичари тврде да ће наредни избори бити провјера утицаја литија?!То није тачно, јер је условно!
Нека се прочисте бирачки спискови и распише референдум православног народа по питању накарадног Закона о слободи вјероисповијести.
Једино на њему ће се видјети да је резултат литија такав да ће 90 одсто православног народа Црне Горе, Срба и Црногораца-одбацити тај сатанистички закон.
Да се разумијемо, избори као сурови механизам, прије свега, зависе од тога колико су опозиционе партије успјеле прочистити бирачке спискове, те да ли су успјеле избоксовати коректан Изборни закон.
Утицај литија на изборе и промјене које се очекују, императивно, зависи само од тога колико су опозиционе партије компатибилне с духом заједништва људи на литијама.
Ако нису, утицај литија на изборе неће бити круцијално битан, што је тужно и неприхватљиво, иако ће бити јак.
Колико се може видјети, опозиционе партије немају концепта, нису у духу литија и не знају шта им је чинити.
Постоји реална опасност да је опозицији духовност и осјећај стремљења народа, који је на улицама, много слабија страна од меркантилности. Можда су опозицији отупјели инстикти?
Наравно, оне ипак имају времена да се тргну из ништавила и почну радити свој дио посла везан за претакање народне енергије духа у политичку ријеку.
Они и даље имају времена да се почну борити, али на начин који ће побуњени народ осјетити као исправан..
Нико опозицији не смета да имају креативне политичке иницијативе. Могуће да понекад, ако желе, направе заједничке протесте у данима када не иду литије.
И на тим протестима, и на све друге начине које сами изаберу, себе објасне народу и покажу да су компатибилни са новим временом и жељама народа.
Опозиционе партије су обавезне да реализују ефекте грубе грешке режима, јер је режим против себе окренуо 80 одсто грађана Црне Горе, а међу њима 90 одсто православаца Црне Горе.
Режим је против себе листом окренуо православне Црногорце и Србе, као и дио Бошњака и Албанаца. Режим је, грубом грешком, бацио бомбу у темеље свога постојања.
То се мора, обавезно и неизоставно, преточити у суштинску промјену политичког система Црне Горе.
А да би то реализовали, опозиционари се морају „генетски политички промијенити“, да то тако назовемо.
Морају, и обавезни су, осмислити концепт природног и креативног политичког дјеловања у датим условима, који ће довести и до политичке реализације народне воље.
Православни Срби и Црногорци, али и сви грађани Црне Горе, желе политичке промјене, а оне морају бити сад, по духу и формату величанствених протеста.
Зато, опозициони политичари, изволите показати шта знате, народ више не калкулише- или ћете, скупа с народом, бити на штиту или под штитом, зависи само од вас!
Да ли могу односима међу собом али и у политичку раван-пренијети тај дух заједништва и слоге, брисања свих подјела, сјајни моменат духовног обнављања народа који иде пред нашим очима?
Збиља, како то да лидери опозиције шетају на литијама, а послије литија се не састају да би се договорили око оних концепција око којих нема спора и гдје имају заједничке именитеље?
Како дух блискости и заједништва народа на литијама не умију превести у политичке просторе у којима обитавају?
Неки режимски аналитичари тврде да ће наредни избори бити провјера утицаја литија?!То није тачно, јер је условно!
Нека се прочисте бирачки спискови и распише референдум православног народа по питању накарадног Закона о слободи вјероисповијести.
Једино на њему ће се видјети да је резултат литија такав да ће 90 одсто православног народа Црне Горе, Срба и Црногораца-одбацити тај сатанистички закон.
Да се разумијемо, избори као сурови механизам, прије свега, зависе од тога колико су опозиционе партије успјеле прочистити бирачке спискове, те да ли су успјеле избоксовати коректан Изборни закон.
Утицај литија на изборе и промјене које се очекују, императивно, зависи само од тога колико су опозиционе партије компатибилне с духом заједништва људи на литијама.
Ако нису, утицај литија на изборе неће бити круцијално битан, што је тужно и неприхватљиво, иако ће бити јак.
Колико се може видјети, опозиционе партије немају концепта, нису у духу литија и не знају шта им је чинити.
Постоји реална опасност да је опозицији духовност и осјећај стремљења народа, који је на улицама, много слабија страна од меркантилности. Можда су опозицији отупјели инстикти?
Наравно, оне ипак имају времена да се тргну из ништавила и почну радити свој дио посла везан за претакање народне енергије духа у политичку ријеку.
Они и даље имају времена да се почну борити, али на начин који ће побуњени народ осјетити као исправан..
Нико опозицији не смета да имају креативне политичке иницијативе. Могуће да понекад, ако желе, направе заједничке протесте у данима када не иду литије.
И на тим протестима, и на све друге начине које сами изаберу, себе објасне народу и покажу да су компатибилни са новим временом и жељама народа.
Опозиционе партије су обавезне да реализују ефекте грубе грешке режима, јер је режим против себе окренуо 80 одсто грађана Црне Горе, а међу њима 90 одсто православаца Црне Горе.
Режим је против себе листом окренуо православне Црногорце и Србе, као и дио Бошњака и Албанаца. Режим је, грубом грешком, бацио бомбу у темеље свога постојања.
То се мора, обавезно и неизоставно, преточити у суштинску промјену политичког система Црне Горе.
А да би то реализовали, опозиционари се морају „генетски политички промијенити“, да то тако назовемо.
Морају, и обавезни су, осмислити концепт природног и креативног политичког дјеловања у датим условима, који ће довести и до политичке реализације народне воље.
Православни Срби и Црногорци, али и сви грађани Црне Горе, желе политичке промјене, а оне морају бити сад, по духу и формату величанствених протеста.
Зато, опозициони политичари, изволите показати шта знате, народ више не калкулише- или ћете, скупа с народом, бити на штиту или под штитом, зависи само од вас!
No comments:
Post a Comment