Знаковито хапшење Митрополита на католички Ускрс

Од Војин Грубач- 16/04/2020

 

 Скандалозни потези које прави полиција у Црној Гори, чврсто се држећи принципа дуплих аршина, сликовито показују да подивљали шеф режима има тешке и непролазне трауме од молебана и литија!

Јер, како објаснити што су припадници полиције на Цвијети, противзаконито и без образложења, хапсили људе само зато што су се нашли на слободној површини испред Храма у Подгорици?

Још је испало је да је то била само била увертира, јер је потом спектакуларно “ухићен” и приведен на “информативни разговор” нико други до Високопреосвећени Митрополит Амфилохије са свештенством, и то због служења Свете литургије у цркви на Златици?!

Јавност је због тога неодговорног и крајње деструктивног потеза режима очекивано и оправдано експлодирала, тако да је режим имао несагледиву политичку штету од тога бруталног испада.

И све се то десило баш на Цвијети, дан када је Христос ушао у Јерусалим а шеф режима хапшењем Митрополита “ушао” у другу кобну грешку, послије оне са изгласавањем познатог сатанистичког закона.

Примитивна симболика идеолошког подземља

Времена епидемије шеф режима ефективно користи да би своје страхове од бивших и будућих литија, као и фрустрације од молебана, лијечио неразумним коришћењем полиције и острашћених медија против Православне цркве у Црној Гори.

Знаковито је што се у том неразумном бауљању режима регуларно “поштује” симболика сатанистичког идеолошког подземља, гдје се за антиправославне подухвате и испаде пажљиво бирају неки посебни дани и датуми.

Потврда томе је факт да је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије ухапшен управо на католички Ускрс, који се поклопио са православним вјерским празником Цвијети.

Сличне подударности смо имали и раније. Рецимо, када је на католички Бадњи дан 24. децембра 2020. године Законодавни одбор Скупштине Црне Горе подржао предлог сатанистичког Закона о слободи вјероисповијести.

Скупштина Црне Горе је планирала изгласати тај скаредни закон 26. децембра 2020. када римокатолици славе Св. Стефана, архиђакона и првог хришћанског мученика, који је убијен каменовањем.

Тога дана је и празник у Великој Британији, Аустралији, Новом Зеланду и Канади који се обиљежава као Дан поклона (Boxing Day) 

Е сад, да ли је био план да се 26. децембра сатанистички закон “уручи као поклон” Англосаксонцима, или да се њиме симболички “каменује Митрополија”, отворено је питање?

Томе обреду нечастивих придодао се и “поклон” у виду скандалозног хапшења опозиционих посланика ДФ-а, што је резултовало фактом да је скаредни закон “грешком изгласан” следећи дан, у мрклу ноћ 27. децембра.

Иначе, цио децембар у Црној Гори је прошао у знаку још двије манифестације. Једна се звала Међународни хуманитарни Божићни базар, којег је 7. децембра отворила прва дама шефа режима, одржавши пригодан говор у част 11. организације тог збора.

Наравно, тај Божићи базар у био уприличен у част римокатоличког Божића, иако нам је познато да Црна Гора није католичка држава попут, рецимо, Пољске.

Истовремено је Туристичка организација Подгорице организовала Подгорички празнични пазар, који је трајао од 6. децембра до 2. јануара “држећи под руку” католички дипломатски базар а датумски се строго дистанцирајући од православног Божића.

То празнично пазариште је украсио концерт Џибонија, којег је поклонио Бемакс, фирма на чијим се недодирљивим “аутокефалним градилиштима” ударнички ради, иако је вријеме опасне епидемије.

„Аутокефална“ градилишта и маркети Црне Горе

Дакако, званично постоји одлука НКТ-а да грађевинске фирме могу радити у доба епидемије, иако је свима јасно да на градилиштима због посебности посла није могуће обезбиједити нормалну заштиту здравља људи од вируса.

А наредба НКТ-а је да грађевинске фирме морају: “На већим градилиштима (са 40 или више запослених) обавезно организују рад у више група од по 20 или мање запослених, чији се састав не може мијењати, уз обезбјеђивање њихове физичке дистанце на градилишту и у највећој могућој мјери избјегавање физичког контакта међу тим групама након напуштања градилишта.”

И одмах се поставља питање, зашто није Митрополији дозвољено да врши службу за “више група од по 20 или мање вјерника” уз “обезбјеђивање њихове физичке дистанце” у црквама и испред њих, учитавајући да се службе одржавају ријетко и трају врло кратко?

Осим тога, намеће се и потпитање- зашто режим шаље шпијуне да уходе за свештеницима и полицајце да се мотају око храмова, а не шаљу их на градилишта Бемакса и других грађевинских фирми гдје се стандардно уочавају групе од по двадесетак радника које раде на 100 квадрата простора, што је криминално?!

Скандалозне слике непоштовање физичке дистанце купаца редовно се виде у Волију, другим супермаркетима и пред пекарама, а нико не реагује?! Због лобија?

Опет, уочи обиљежавања Васкрса, медији су пренијели да се јавио Ивица Станковић. в. д. Врховног државног тужиоца, који је запријетио православним вјерницима озбиљним санкцијама уколико за вријеме Ускрса не буду поштовали мјере које је донијело НКТ, рекавши том приликом:

“Желим да подсјетим да је за најтеже посљедице изазване кривичним дјелима против здравља људи прописана казна затвора и до 12 година”.

Да се разумијемо, нико Станковића не омета да се напокон пробуди и одмах баци у тамницу на 12 година робије власнике Бемакса и осталих грађевинских фирми-због “кривичног дјела против здравља људи”, знајући да су њихови инжењери и радници присиљени да раде у немогућим услoвима -све док не поцркају од корона-вируса, или како?

Станковић има мноштво доказа да баци у тамницу и власнике супермаркета, или та “кривична дјела” Станковић не жели да види?

Зашто, да се не би замјерио лобистима и шефу режима, који желе зараду по сваку цијену и не мисле на народ који остаје без средстава, па на кажњавање “подсјећа” само православне вјернике и свештенство?

Све су прилике да Станковић и полиција на те очигледности кршења прописа неће уопште реаговати, па су све полицијске и доушничке силе бачене против Митрополије, наравно-вољом престрављеног шефа режима.

Уосталом, како се понаша актуелни режим видјели смо када је дошао мартовски “Црни петак”, којег је режим “једва дочекао” да направи знаковити тројни спектакл у Црној Гори.

Лудило у наставцима на Црни петак

Наиме, раном зором у петак 13. марта 2020. режим је “открио планирани државни удар” у виду тајних депеша, које је полиција нашла у једном стану у Никшићу. (1)

Како су из “материјала” укапирали да се ради о ”плану страшних диверзантских акција”, гдје “сви путеви организације воде према Острогу”, оцијенили су да “све мирише” на нови државни удар. (1)

Умјесто да се опредијеле за тајни и кропотљиви оперативни рад, шефови црногорске полиције су изабрали смјехотресну варијанту.

Отрчали су, колико их ноге носе, до Побједе и РТЦГ-а да им предају “случај”, послије чега су ти погани медији одмах усталасали јавност са “ужасом који се спремао Црној Гори“.

И све је то трајало два дана, док није постало јасно да је полиција користила фалсификоване папирчине-па је јавност констатовала вапијућу непрофесионалност политизоване полиције.
Осим “откривања државног удара”, режим је на тај “Црни петак” увео забрану окупљања људи, укључујући прије свега вјерска окупљања-тако да је шеф режима помало отпочинуо од громовитих стресова.

Полиција је тога дана ухапсила познатог и популарног православног активисту Миливоја Брџу Брковића, јер је његов ФБ статус о “тринаест обољелих од коронавируса у Црној Гори” режим протумачио као “ширење лажних вијести, изазивање панике и нереда”?! (1)

Ипак, свима је било јасно да је 13. марта због “ширење лажних вијести, изазивање панике и нереда” полиција морала ухапсити актере јутарњег догађаја.

Значи, полиција је морала ухапсити полицију због петљавине око депеша, али и уреднике РТЦГ, Побједе, Антене М, Аналитике, ЦДМ-а и осталих медијских сатрапа који су на петак 13. избацили невјероватну количину лудила и мржње у медијски простор Црне Горе.

Умјесто њих, ухапшен је Брџа а тајновити мотриоци, доушници и шпијундаре послати у жбуње око православних храмова, да им из грма само уши вире.

Антиправославни екцес шефа режима на Савиндан 27. јануара 2020.

Дакако, могућа је случајност да су се сва три догађаја баш морала десити на “Црни петак”.
Али, заиста се тешко може вјеровати у случајност да је на Савиндан, 27. јануара 2020. године, шеф режима на сједници ОО ДПС Тиват одржао хистерични говор који је био класични образац патолошког ширења антиправославне мржње.

Наиме, у том неразумном и логике лишеном говору шеф режима је стотине хиљада православних Срба и Црногораца, који су учествовали у молебанима и литијама, етикетирао као припаднике “лудачког покрета”.

Многобројне метиљаве и неосноване фалш-тезе из тога говора шефа режима ће бити предмет посебног осврта а овдје ћемо се, осим термина “лудачки покрет”, осврнути на још једну тезу.

Наиме, шеф режима је из Тивта упутио Митрополији и учесницима литија оптужбу да се сви они налазе „у мисији посрбљавања Црне Горе.“ (2)

Елем, иако се против сатанистичког закона опредијелило 62 одсто грађана Црне Горе а 18 одсто тај закон уопште не констатује-испада да је шеф режима 80 одсто грађана Црне Горе “елегантно” обиљежио као “лудаке, који се налазе у мисији посрбљавања Црне Горе”.

Ипак, како се у тих 80 одсто лудака налазе скоро сви Срби и Црногорци, али и дио грађана исламске вјероисповијести, логички није основана тврдња са сви они налазе “у мисији посрбљавања Црне Горе”, па чак се ради о апсурду.

Како половина гласача ДПС-а отворено не подржава сатанистички закон, а друга половина не констатује псеудорелигијску организацију са Цетиња, прије ће бити да је шеф режима запливао у мутне воде сатанизма и неадекватности, него да су се ти људи који су га до јуче гласали опредијелили за некакво “посрбљавање”?!

Није проблем само у томе што шеф режима не види очигледност, већ и у томе што не влада појмовима и терминима, при чему му уопште није јасно да је идентитет лична ствар сваког грађанина, која се мора поштовати а не етикетирати кроз језик мржње, као што то он ради.

Да он зна историју Црне Горе само из накарадних и јадних брошура, које му дотурају напаљени и полулуди дворски идеолози, можемо илустровати само једним примјером.

Савиндан у Никшићу 27. јануара 1912. године

Наиме, довољно је подсјетити се прославе дана Св. Саве у Краљевини Црној Гори, рецимо у Никшићу 1912. године, као и писању ‘Гласа Црногорца’ из тога времена.

О том догађају је историчар мр Александар Стаматовић, у својој књизи (3), направио документовани и упечатљиви осврт слeдеће садржине:

„О тој прослави ‘Глас Црногорца’ од 21. јануара 1912. године, у броју трећем, на страни трећој, овако извјештава:

„Пишу нам из Никшића: Има пола године да су отпочеле потребне припреме, како ће овогодишња светосавска прослава што боље задовољити грађанство вароши Никшића“.
У чланку је, поред осталог, интересантан опис сале за прославу, који је био овакав: „Сала је била окићена јеловим вијенцем и гранчицама тако, да се свако осјећао као у зеленој шуми. Више иконе Светог Саве намјештена је била Богородичина икона. С десне и лијеве стране икона налазила су се у вијенцима слике нашега Краља и Краљице, а под њима могле су се видјети слике ‘Вјенчање с морем’.

Више ових слика намјештена су била два дивна израђена везива са натписима: ‘Само Слога Србина Спасава’.

Остали зидови сале застрти су били ћилимима и укусно израђеним везивима, на којима су биле намјештене слике нашег Владарског Дома, Краља Петра и знаменитих српских војвода, који су се истакли у деветнаестом вијеку за идеју ослобођења српског народа“.

На крају чланка се констатује: „Гости су се разишли у најбољем расположењу изражавајући се, да нигда до сада у Никшићу није овако Св. Сава прослављен“. (3)

„Шеф“ посматра Црногорце из угла фрањеваца и језуита

Дакле, просто поређење „Савиндана“ у Тивту 2020. и Савиндана у Никшићу 1912. јасно показује да шеф режима скоро да ништа не зна из историје Црне Горе, или да не жели знати.
Лако је уочљиво да шеф режима никакве везе нема са традиционалном Црном Гором тога времена у етничком, вјерском и духовном смислу.

У етничком очигледно нема, јер је православни народ Црне Горе тога периода, па све до 1945. године, листом себе дефинисао Србима у етничком а Црногорцима у наднационалном смислу.

Управо зато се 1920. године десило природно стапање Карловачке патријаршије, Београдске митрополије и Православне митрополије црногорске у Српску православну цркву, јер су се сви вјерници етнички осјећали Србима.

То је разлог што нико у Црној Гори тога времена није имао ништа против оправданог обједињења три аутономне православне организације у Српску православну цркву.

Против тога обједињења није био краљ Никола Први Петровић, чак и када је детронисан, нити су били црногорски зеленаши, бјелаши и комунисти.

Против обједињења Цркве није био политички вођа Божићне побуне Јован Симонов Пламенац, па чак ни ултрарадикални Секула Дрљевић.

Шеф режима не види очигледну слику тога времена, већ из садашњости гледа на Црну Гору и Црногорце тога времена из острашћеног угла фрањеваца и језуита, као да се преметнуо у њихов идеолошки простор.

Неважно којем идеолошком покрету јавно или тајно припада, једно је сигурно-Ђукановић је дошао у ситуацију да данас не представља нити пет одсто грађана Црне Горе који се изјашњавају као Црногорци.

И уопште, коначно је изгубио све додирне тачке са православним народом Црне Горе овог времена, и то у етничком, вјерском и духовном смислу.

Mогао би се запитати: “А шта ја радим овђе”?

Идентитет шефа режима је препознатљив, њега обиљежава меркантилност, антиправославни дух и наказна реторика пуна мржње којом демонстрира чудовишни анимозитет и непремостиву дистанцу према православном народу Црне Горе.

Уједињени православни народ Црне Горе данас једнако чине и Срби и Црногорци, који су кроз молебане и литије одбацили непотребне политичке патрљке и идеолошке гријехе конфликтне прошлости.

Свој идентитет, не само етнички или национални, сваки православни појединац сам одређује по својој слободној вољи, што је цивилизацијска норма али и Уставом зајемчено право на слободу избора, што се мора поштовати.

А сви они су дивни припадници сјајног противсатанистичког литијског “лудачког покрета” православног народа традиционалне Црне Горе.

Шефу режима само преостаје да то констатује, те своме идеолошком окружењу напокон постави само једно паметно питање: “А шта ми радимо овђе”?

Референце:

(1) (“Монтенегро: Знаковити петак 13. и корона-комити”, Војин Грубач, портал ИН4С, 15.03.2020.)
(2) (“Не будите дио тог лудачког покрета, вјерска слобода се злоупотребљава да би се срушила ЦГ”, Вијести онлине, 27. jануар. 2020.)
(3) (“Кратка историја Митрополије Црногорско-приморске (1219-1999)”, глава Четврта, Пројекат Растко- Цетиње)