ОдВојин Грубач -
Православни земљотрес који је изазвала Световасилијевска
литија у Нишићу, на коју је изашло преко 10.000 поносних и
достојанствених Никшићана, потпуно је разгоропадила такозваног
предсједника Црне Горе.
Да се подсјетимо, за шефа режима је „Монитор“, у екслузивном тексту
2. јануара ове године(1), написао да је његово богатство, по Форбсовој
листи богаташа још давне 2009. године процијењено на 167 милиона долара.
(1)
Ако се узме у обзир да је Светозар Маровић, некадa главни човјек шефа режима, оптужен 2017. године за грабеж и присвајање 100 милиона еура(2) у маленој Будви, то је питање новинара „Монитора“ о висини садашњег богатства шефа режима сасвим умјесно.
И тај и такав лик је себи дозволио да ухапси мудрог и разумног Високопреосвећеног Епископа Јоаникија, претпостављајући да је премалено богатство које има, те да је његовој алавости додатно потребна грабеж имовине Православне цркве у Црној Гори.
Ако се узме у обзир да је Светозар Маровић, некадa главни човјек шефа режима, оптужен 2017. године за грабеж и присвајање 100 милиона еура(2) у маленој Будви, то је питање новинара „Монитора“ о висини садашњег богатства шефа режима сасвим умјесно.
И тај и такав лик је себи дозволио да ухапси мудрог и разумног Високопреосвећеног Епископа Јоаникија, претпостављајући да је премалено богатство које има, те да је његовој алавости додатно потребна грабеж имовине Православне цркве у Црној Гори.
“Мален свијет за адова жвала, ни најест’ га, камоли прејести”, рекао би владика Раде!
Ако се узме у обзир да је “руку дјело” шефа режима све што је урадила полиција ових дана, сву виђену бруталност и свирепост, можемо спокојно рећи да je шеф садашњег режима, осим што је мултимилионер, добио ореол и оргиналног монструма Црне Горе.
Претворио се у модерну црногорску верзију Ханибала Лектора- свима познатог “креативног људождера” и лика из филма Џонатана Демија: “Када јагањци утихну”.
Злочиначке руке модерног црногорског др Ханибала Лектора су опскурни НКТ, који има неописиву жељу да буде идеолошка инквизиција на основама “епидемиолошких правила”, али и полиција којој је сада задатак да се, умјесто с криминалним групама, свирепо обрачунава са цјелокупним православним народом Црне Горе.
Дакако, шефа режима уопште не интересује што је 80 одсто грађана Црне Горе против његовог пљачкашког и сатанистичког Закона о слободи вјероисповијести.
Не занима га што су врхунски правници Црне Горе, адвокати Велибор Марковић и Владан Бојић, као и проф др Благота Митрић доказали јавности да је тај закон донесен против Устава Црне Горе.
Не констатује факт да га је идеолошки истомишљеник Ранко Кривокапић фактички оптужио за пљачку државне својине зване КАП и узимање мита од 800 милиона еура(3), што баца посебно свјетло на суштину донесеног сатанистичког закона.
А само та оптужба, гдје није имао петље да Ранка Кривокапића изведе пред суд, показала је сву бесмисленост жеље шефа режима да црквена имовина “законски” објективно пређе у његове руке, под изговором да ће то бити “државна својина, коју ће држава чувати”.
Само тим “детаљем” падају у воду било каква образложења подршке томе скаредном закону од стране свих чауша режима, па и смисао било какаве подршке шефу режима.
Дакако, пада и позиција несретног Ранка Кривокапића који је, гле чуда, и поред свих тих спознаја гласао за нову пљачку Црне Горе, подржавајући чак и опаке црквокрадице које обитавају у врху данашње власти.
На све ово што му се приписује шеф режима нема одговора, нити ће имати смјелости да изађе пред јавност и објасни сав свој минули рад.
Умјесто тога, он ћути на те тема “претварајући се да је мртав”, с погрешним изводом да ће му “проћи и овај кошмар од народа”.
Једно је сигурно, мирни протести грађана му никако не одговарају јер осјећа бесконачни страх од силе народа против којег је кренуо, знајући да вријеме сваког момента откуцава против њега и да оно не може стати.
Шеф режима хапси свакога ко му се не свиђа, рецимо, јавне дјелатнике и бритке умове попут: Бошка Вукићевића, Бојана Булатовића, Веска Пејака, па чак и новинаре, попут Велише Кадића, којег су испрскали бибер спрејом, одвукли у станицу полиције и избрисали му све снимке гдје је регистровао незакониту бруталност полиције.
Дакако, паралелно иде хајка режимских медија и ботова са лажних профила на обрачун са владикама, свештенством , интелектуалцима, па чак и са дјецом која су “гађала” острвљену Преторијанску гарду шефа режима.
Бар тројица режимских “публициста”: Драшко Ђурановић, Новак Аџић и Слободан Чукић, умјесто да позову неистомишљеника на ТВ дуел на конфронтацију ставова и теза-из својих јазбина пишу оптужнице на рачун Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, као да су они позвани да некоме суде и пресуђују.
Ова три интелектуална подрепаша неодољиво подсјећају на негативне ликове судија Хасана Џидићa, Мустајбеговића и бега Париповића из епске пјесме “Суђење сердару Шћепану Радојевићу”, коју је написао Блажо Ђурановић.
У тој сјајној епској песми, кроз “суђење сердару Шћепану” је протутњала галерија “судијских” несоја које ми данас видимо у Црној Гори.
Уосталом, ево како је први “судија” те епске пјесме судио сердару: “Џидић Хасан устаде и рече: “Ја предлажем да се посијече! Сам је себе на смрт осудио. Суд му није ни потребан био!“
Други “судија” је имао сљедећи предлог: “Онда рече Мустајбеговићу: „Ја предлажем, беже Мушовићу, да се сердар на колац набије и пресуда изврши што прије. Лакше ће нам мртвој бити браћи. А онда га на бедем истаћи, да га мрки гавранови кљују…“
Трећи је имао овакав став: “Онда вели Париповић Беже: „Нас освета и крв братска веже да овога нашега крвника, и великог, дрског разбојника на најтеже ударимо муке, пошто смо га скучили у руке.”
Управо овако интелектуални страшигузи: Ђурановић, Аџић и Чукић мисле да суде по Црној Гори, гдје за неистомишљенике важи погана флоскула: ”Суд им није ни потребан био”!?
Није ваљда?Наравно, тако то неће моћи!
Пошто је саслушао све те вајне “судије”, Аџајлија Феризовић је о сердеру Шћепану рекао сљедеће: “Oво није катил ни зликовац, већ поштени један Црногорац који живот и слободу брани. А ви данас, Турци Никшићани, мислили сте да стекнете славу кад смакнете сердареву главу, коју сабља ни пушка не штити.”
Послије темељног и објективног образложења стања ствари, његов предлог суду је био овакав: “Смије ли се који усудити да на мегдан позове сердара, доље испод Мушовића хара, у присуству овог славног суда и с тим нек се заврши пресуда!”, са епилогом: “Погледаше преда се бегови, предлог им се не допаде ови. На хар мучна тишина завлада…”
Дакако, на основу мотива и радњи ове пјесме можемо правити паралеле са временом хаоса у Црној Гори.
Наиме, логички се намеће питање, да ли сињи кукавци што са режимских медија „суде и пресуђују“ смију изаћи на полемички мегдан сада заточеним интелектуалцима и свештеницима?
Да ли у режимским структурама има једног јединог часног Аџајлије Феризовића, старог, који ће рећи шефу режима да се заустави, одмах пусте заточеници и прекине подмукло коришћења силе?
Тога нема, јер то не видимо. Ипак, ако желимо знати зашто је то тако-морамо се подсјетити старе народне поговорке да се “риба ‘чује’ од главе”.
Мада, заиста није јасно-ко је у врху власти кога покварио, те направио нељуде од некада нормалних људи?
Да ли су чауши попут: Ђурановића, Аџића, Чукића и сличних ликова-обликовали “господара”, или је “господар” сам сочинио овакве јадне креатуре, чауше и скутоноше.
Прецизније, да ли је армија публицистичких гмаза, добровољних шпијуна, доушника и полулудих дворских идеолога-направила црногорског др Ханибала Лектора?
Или их је он њих уштројио, “дорадио” на “фабричком подешавању” да му служе личним интересима, па су у том процесу тотално изгубили људски лик?
Сумње нема да је “Суђење сердару Шћепану Радојевићу” знаковита пјесма Блажа Ђурановића гдје се свако из власти лако може препознати и видјети какав је и гдје је.
Прије свега шеф режима, који није достојан да споменутом капетану Мушовићу папуче назује, а изиграва некаквог “господина” и „државника“.
А не може ни бити такав, јер је Мушовић (из епске пјесме) “уз кољено” имао мудрог Аџајлића, а шеф режима уз кољено има галерију ликова за које се не зна-који је од којега гори и морално наказнији?!
Умјесто што подмукло и нечасно терорише Црну Гору, нека изволи расписати референдум православног народа на ову и све друге теме, па нека веже своју судбину за његов исход.
На том референдуму ће се провјерити и јасно видјети-против које силе православног народа је покренуо полицију да чини зло по Црној Гори.
Умјесто мирне расправе на Јавном сервису, гдје би епилог свему дати референдум, шеф режима, топло скривен у неком бункеру, даје команде полицији да буде што немилосрднија и бруталнија према народу.
Колико се може примјетити, његова је жеља да полиција у сукобу са народом пређе што краћи шут од монструозних батинаша до глинених голубова, по којима ће народ ударити.
Збиља, да ли су шефови полиције по црногорским градовима свјесни да је управо то циљ црногорског др Ханибала Лектора, којем није стало до Црне Горе, живота људи и полицијаца јер је очито да части и образа нема?!
Зар није јасно да ће за све што се у Црној Гори дешава одговорност носити управо они, шефови локалних полиција, који дају нечасне команде потчињенима док шеф режима нешто ружно сања?
Зар не разумију да су реализацијом обијесних “снова” шефа режима већ створили хаос у Црној Гори, у којем страдају грађани свих узраста и обични полицајци што је неприхваљиво и недопустиво!
Мада, може бити да им баш ништа није јасно, и да не желе да им ишта буде јасно.
Чак ни то да је опаки шеф режима спреман олако и њих да жртвује, у складу са правилима немилосрдности коју сада демонстрира према читавом народу!
Призовите се памети и зауставите се, господо шефови полиције, док сте на вријеме. Немојте потом да горко жалите за оним што сте урадили и за шта вас још планирају!
Откажите шефу режима даље спровођење насиља против народа, јер није то ваша улога у правном систему државе. Постоје мирна средства, јавне респраве и референдуми, па нека шеф режима изволи ако му је ишта људско остало у себи.
Референце:
(1) (“Дeсет најбогатијих црногорских породица: Милионери преко државне грбаче”, “Монитор-онлајн”, 02.01.2020. Цитат: “Актуелни предсједник Црне Горе и њен дводеценијски премијер Мило Ђукановић нашао се и на Форбосовој листи најбогатијих владара свијета, са богатством процијењеним на 167 милиона. Но, тај број је у ствари процјена богатства Ђукановића још из 2009. године. Током десет година које су услиједиле, у породици Ђукановић стасао је још један милионер. Предсједников син Блажо постао је бизнисмен у једном од најуноснијих послова – изградњи хидорелектрана. Само та чињеница довољна је за процјену да је богатство ове породице много веће.”)
(3) (“Група Светозара Маровића ојадила Будву за 100 милиона еура?”, Светлана Ђокић, Подгорица, “Вијести”, 01.07.2017. Цитат: “Буџет Будве у протеклих неколико година оштећен је за око 100 милиона еура, речено је “Вијестима” незванично у Специјалном државном тужилаштву. Исти извор казао је да тужиоци Миливоја Катнића имају обиље доказа о намјештању вишемилионских послова, “распарчавању” државне имовине, организованој превари, али и томе да је Маровић вукао конце у готово свим већим општинским пројектима. „То не значи да је 100.000.000 еура и коначан износ штете. За колико је будванска криминална група оштетила будванску касу биће познато након вјештачења”, рекао је он. )
(2) („Кривокапић: Са ДПС-ом смо само због НАТО“, Подгорица, “Вијести”, 17. мај 2019.; Цитат: “Предсједник Скупштине Ранко Кривокапић тврди да нас аутопут неће одвести у дужничко ропство, иако признаје да је у датим околностима и перспективи нужност. Сматра да је већа штета био Комбинат алуминијума, кроз који је, како процјењује, нестало 800 милиона еура државног новца. „Ако ме питате шта је алтернатива, да опет исцури 800 милиона кроз неки канал типа плаже, нечег другог или да ризикујемо па да остане пут, па ако и нешто исцури“, казао је Кривокапић у емисији Начисто која се емитује вечерас на ТВ Вијести у 20.50.”)
Двије злочиначке руке црногорског др Ханибала Лектора
Мирни протести грађана који су услиједили на хапшење Епископа Јоанкија натјерали су незајаживог шефа режима да одговори неразумном бруталношћу полиције.Ако се узме у обзир да је “руку дјело” шефа режима све што је урадила полиција ових дана, сву виђену бруталност и свирепост, можемо спокојно рећи да je шеф садашњег режима, осим што је мултимилионер, добио ореол и оргиналног монструма Црне Горе.
Претворио се у модерну црногорску верзију Ханибала Лектора- свима познатог “креативног људождера” и лика из филма Џонатана Демија: “Када јагањци утихну”.
Злочиначке руке модерног црногорског др Ханибала Лектора су опскурни НКТ, који има неописиву жељу да буде идеолошка инквизиција на основама “епидемиолошких правила”, али и полиција којој је сада задатак да се, умјесто с криминалним групама, свирепо обрачунава са цјелокупним православним народом Црне Горе.
Дакако, шефа режима уопште не интересује што је 80 одсто грађана Црне Горе против његовог пљачкашког и сатанистичког Закона о слободи вјероисповијести.
Не занима га што су врхунски правници Црне Горе, адвокати Велибор Марковић и Владан Бојић, као и проф др Благота Митрић доказали јавности да је тај закон донесен против Устава Црне Горе.
Не констатује факт да га је идеолошки истомишљеник Ранко Кривокапић фактички оптужио за пљачку државне својине зване КАП и узимање мита од 800 милиона еура(3), што баца посебно свјетло на суштину донесеног сатанистичког закона.
А само та оптужба, гдје није имао петље да Ранка Кривокапића изведе пред суд, показала је сву бесмисленост жеље шефа режима да црквена имовина “законски” објективно пређе у његове руке, под изговором да ће то бити “државна својина, коју ће држава чувати”.
Само тим “детаљем” падају у воду било каква образложења подршке томе скаредном закону од стране свих чауша режима, па и смисао било какаве подршке шефу режима.
Дакако, пада и позиција несретног Ранка Кривокапића који је, гле чуда, и поред свих тих спознаја гласао за нову пљачку Црне Горе, подржавајући чак и опаке црквокрадице које обитавају у врху данашње власти.
На све ово што му се приписује шеф режима нема одговора, нити ће имати смјелости да изађе пред јавност и објасни сав свој минули рад.
Умјесто тога, он ћути на те тема “претварајући се да је мртав”, с погрешним изводом да ће му “проћи и овај кошмар од народа”.
Једно је сигурно, мирни протести грађана му никако не одговарају јер осјећа бесконачни страх од силе народа против којег је кренуо, знајући да вријеме сваког момента откуцава против њега и да оно не може стати.
Хапшења и прогони свештенства и бистрих глава народа
Послије хапшења Високопреосвећеног Епископа Јоаникија и осам свештеника у Никшићу, услиједила су масовна хапшења православних свештеника по другим крајевима Црне Горе.Шеф режима хапси свакога ко му се не свиђа, рецимо, јавне дјелатнике и бритке умове попут: Бошка Вукићевића, Бојана Булатовића, Веска Пејака, па чак и новинаре, попут Велише Кадића, којег су испрскали бибер спрејом, одвукли у станицу полиције и избрисали му све снимке гдје је регистровао незакониту бруталност полиције.
Дакако, паралелно иде хајка режимских медија и ботова са лажних профила на обрачун са владикама, свештенством , интелектуалцима, па чак и са дјецом која су “гађала” острвљену Преторијанску гарду шефа режима.
Бар тројица режимских “публициста”: Драшко Ђурановић, Новак Аџић и Слободан Чукић, умјесто да позову неистомишљеника на ТВ дуел на конфронтацију ставова и теза-из својих јазбина пишу оптужнице на рачун Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, као да су они позвани да некоме суде и пресуђују.
Ова три интелектуална подрепаша неодољиво подсјећају на негативне ликове судија Хасана Џидићa, Мустајбеговића и бега Париповића из епске пјесме “Суђење сердару Шћепану Радојевићу”, коју је написао Блажо Ђурановић.
У тој сјајној епској песми, кроз “суђење сердару Шћепану” је протутњала галерија “судијских” несоја које ми данас видимо у Црној Гори.
Уосталом, ево како је први “судија” те епске пјесме судио сердару: “Џидић Хасан устаде и рече: “Ја предлажем да се посијече! Сам је себе на смрт осудио. Суд му није ни потребан био!“
Други “судија” је имао сљедећи предлог: “Онда рече Мустајбеговићу: „Ја предлажем, беже Мушовићу, да се сердар на колац набије и пресуда изврши што прије. Лакше ће нам мртвој бити браћи. А онда га на бедем истаћи, да га мрки гавранови кљују…“
Трећи је имао овакав став: “Онда вели Париповић Беже: „Нас освета и крв братска веже да овога нашега крвника, и великог, дрског разбојника на најтеже ударимо муке, пошто смо га скучили у руке.”
Управо овако интелектуални страшигузи: Ђурановић, Аџић и Чукић мисле да суде по Црној Гори, гдје за неистомишљенике важи погана флоскула: ”Суд им није ни потребан био”!?
Није ваљда?Наравно, тако то неће моћи!
Армија креатура и гмаза “чини господара”, или обрнуто?
Дакако, у тој сјајној епској пјесми лударање нечесових судијских твари прекида стари и мудри Аџајлија Феризовић.Пошто је саслушао све те вајне “судије”, Аџајлија Феризовић је о сердеру Шћепану рекао сљедеће: “Oво није катил ни зликовац, већ поштени један Црногорац који живот и слободу брани. А ви данас, Турци Никшићани, мислили сте да стекнете славу кад смакнете сердареву главу, коју сабља ни пушка не штити.”
Послије темељног и објективног образложења стања ствари, његов предлог суду је био овакав: “Смије ли се који усудити да на мегдан позове сердара, доље испод Мушовића хара, у присуству овог славног суда и с тим нек се заврши пресуда!”, са епилогом: “Погледаше преда се бегови, предлог им се не допаде ови. На хар мучна тишина завлада…”
Дакако, на основу мотива и радњи ове пјесме можемо правити паралеле са временом хаоса у Црној Гори.
Наиме, логички се намеће питање, да ли сињи кукавци што са режимских медија „суде и пресуђују“ смију изаћи на полемички мегдан сада заточеним интелектуалцима и свештеницима?
Да ли у режимским структурама има једног јединог часног Аџајлије Феризовића, старог, који ће рећи шефу режима да се заустави, одмах пусте заточеници и прекине подмукло коришћења силе?
Тога нема, јер то не видимо. Ипак, ако желимо знати зашто је то тако-морамо се подсјетити старе народне поговорке да се “риба ‘чује’ од главе”.
Мада, заиста није јасно-ко је у врху власти кога покварио, те направио нељуде од некада нормалних људи?
Да ли су чауши попут: Ђурановића, Аџића, Чукића и сличних ликова-обликовали “господара”, или је “господар” сам сочинио овакве јадне креатуре, чауше и скутоноше.
Прецизније, да ли је армија публицистичких гмаза, добровољних шпијуна, доушника и полулудих дворских идеолога-направила црногорског др Ханибала Лектора?
Или их је он њих уштројио, “дорадио” на “фабричком подешавању” да му служе личним интересима, па су у том процесу тотално изгубили људски лик?
Сумње нема да је “Суђење сердару Шћепану Радојевићу” знаковита пјесма Блажа Ђурановића гдје се свако из власти лако може препознати и видјети какав је и гдје је.
Прије свега шеф режима, који није достојан да споменутом капетану Мушовићу папуче назује, а изиграва некаквог “господина” и „државника“.
А не може ни бити такав, јер је Мушовић (из епске пјесме) “уз кољено” имао мудрог Аџајлића, а шеф режима уз кољено има галерију ликова за које се не зна-који је од којега гори и морално наказнији?!
Полиција да не спроводи крволочне кошмаре шефа режима
Дилема, шта je шефу режима радити са бар 90 одсто непокорних православних грађана Црне Горе, који не подржавају његов сатанистички закон, је врло лако рјешива.Умјесто што подмукло и нечасно терорише Црну Гору, нека изволи расписати референдум православног народа на ову и све друге теме, па нека веже своју судбину за његов исход.
На том референдуму ће се провјерити и јасно видјети-против које силе православног народа је покренуо полицију да чини зло по Црној Гори.
Умјесто мирне расправе на Јавном сервису, гдје би епилог свему дати референдум, шеф режима, топло скривен у неком бункеру, даје команде полицији да буде што немилосрднија и бруталнија према народу.
Колико се може примјетити, његова је жеља да полиција у сукобу са народом пређе што краћи шут од монструозних батинаша до глинених голубова, по којима ће народ ударити.
Збиља, да ли су шефови полиције по црногорским градовима свјесни да је управо то циљ црногорског др Ханибала Лектора, којем није стало до Црне Горе, живота људи и полицијаца јер је очито да части и образа нема?!
Зар није јасно да ће за све што се у Црној Гори дешава одговорност носити управо они, шефови локалних полиција, који дају нечасне команде потчињенима док шеф режима нешто ружно сања?
Зар не разумију да су реализацијом обијесних “снова” шефа режима већ створили хаос у Црној Гори, у којем страдају грађани свих узраста и обични полицајци што је неприхваљиво и недопустиво!
Мада, може бити да им баш ништа није јасно, и да не желе да им ишта буде јасно.
Чак ни то да је опаки шеф режима спреман олако и њих да жртвује, у складу са правилима немилосрдности коју сада демонстрира према читавом народу!
Призовите се памети и зауставите се, господо шефови полиције, док сте на вријеме. Немојте потом да горко жалите за оним што сте урадили и за шта вас још планирају!
Откажите шефу режима даље спровођење насиља против народа, јер није то ваша улога у правном систему државе. Постоје мирна средства, јавне респраве и референдуми, па нека шеф режима изволи ако му је ишта људско остало у себи.
Референце:
(1) (“Дeсет најбогатијих црногорских породица: Милионери преко државне грбаче”, “Монитор-онлајн”, 02.01.2020. Цитат: “Актуелни предсједник Црне Горе и њен дводеценијски премијер Мило Ђукановић нашао се и на Форбосовој листи најбогатијих владара свијета, са богатством процијењеним на 167 милиона. Но, тај број је у ствари процјена богатства Ђукановића још из 2009. године. Током десет година које су услиједиле, у породици Ђукановић стасао је још један милионер. Предсједников син Блажо постао је бизнисмен у једном од најуноснијих послова – изградњи хидорелектрана. Само та чињеница довољна је за процјену да је богатство ове породице много веће.”)
(3) (“Група Светозара Маровића ојадила Будву за 100 милиона еура?”, Светлана Ђокић, Подгорица, “Вијести”, 01.07.2017. Цитат: “Буџет Будве у протеклих неколико година оштећен је за око 100 милиона еура, речено је “Вијестима” незванично у Специјалном државном тужилаштву. Исти извор казао је да тужиоци Миливоја Катнића имају обиље доказа о намјештању вишемилионских послова, “распарчавању” државне имовине, организованој превари, али и томе да је Маровић вукао конце у готово свим већим општинским пројектима. „То не значи да је 100.000.000 еура и коначан износ штете. За колико је будванска криминална група оштетила будванску касу биће познато након вјештачења”, рекао је он. )
(2) („Кривокапић: Са ДПС-ом смо само због НАТО“, Подгорица, “Вијести”, 17. мај 2019.; Цитат: “Предсједник Скупштине Ранко Кривокапић тврди да нас аутопут неће одвести у дужничко ропство, иако признаје да је у датим околностима и перспективи нужност. Сматра да је већа штета био Комбинат алуминијума, кроз који је, како процјењује, нестало 800 милиона еура државног новца. „Ако ме питате шта је алтернатива, да опет исцури 800 милиона кроз неки канал типа плаже, нечег другог или да ризикујемо па да остане пут, па ако и нешто исцури“, казао је Кривокапић у емисији Начисто која се емитује вечерас на ТВ Вијести у 20.50.”)
No comments:
Post a Comment