Помама шефа режима и кобне грешке

Од Војин Грубач ИН4С 24/02/2020

 

 Од доношења скаредног Закона о слободи вјероисповијести, јавност и грађани помно прате реторику, гестикулације, мимику и степен неадекватности изјава шефа црногорског режима.

Отприлике иде оцјена да је “шеф режима сада посебно опасан, јер је разјарен”, те да “свашта може да уради”?! 

На другој страни, анкете показују да шеф режима нема потребе за узрујаношћу, јер у Црној Гори има само 20 одсто присталица сатанистичког закона, којег је грешком судбине лично потписао.

Самим тим, већ сада је јасно да тај закон ништа не вриједи те да му је грош цијена.

Литије и молебани утврђују нови цивилизацијски код народа

 Док се неразумни шеф режима доследно занима стварањем хаоса, Црна Гора се освештава величанственим литијама и молебанима-осјећајући православну блискост и континуитет припадања духовној заједници својих непоновљивих предака.

Православни народ се кроз молитвени ход духовно зближава, обнавља, ослобађа наметнутих и непотребних страхова, препорођује и спрема за велике промјене.

Зашто онда црногорски режим чуди бројност и моћна енергија литија, када је окидач за све што се дешава била безочна неразумност шефа режима?

Он је кобним потезом натјерао православни народ да му намах сабере све гријехове тродеценијског владања и иживљавања над Црном Гором и њеним грађанима.

Молитвени покрети у Црној Гори данас утврђују нови цивилизацијски код православног народа.

Моћном духовном плимом преплављују православне просторе Балкана и сваког кутка планете гдје постоји православна заједница.

Они су нови модел протеста који ће преузети и други народи, метафизичка сила против које нема рјешења, јер пролази кроз душу народа и иде у вјечност.

Разјарен, док с чуђењем посматра племенити “лудачки покрет”

Умјесто да дотични закон баци у корпу за отпатке и смири личне страсти у којима се својом вољом обрео, шеф режима, по мишљењу јавности, “изгледа разјарено и унезвијерено”.

жМа, хајде, која смијурија од понашања?! Наиме, све што се дешава у посљедња два мјесеца је посљедица чињенице да је режим, на челу са шефом режима, својом вољом “ушао у погрешан воз, којем је свака станица погрешна”. Нормални и коректни државници не праве такве авантуре.

Почетна станица тога воза без возног реда се десила прије скупштинског усвајања нецивилизацијског Закона о слободи вјероисповијести, у једној мрклој ноћи док су западни антицивилизацијски вампири бдјели над проклетством сметених црногорских посланика.

На упозорења разумних људи да ће такав подмукли закон изазвати оправдане и бурне протесте народа, шеф режима је одговорио знаковитом пријетњом јавности, рекавши: “Не залијећите се, најљубазније вас молимо, више нас је на овој страни”!

На сљедећем скандалозном стајалишту, које се догодило на сједници ОО ДПС Тиват, одржаној 27.01.2020., шеф режима је дивне и достојанствене протесте православног народа Црне Горе назвао „лудачким покретом“, поручивши својим присталицама и послушницима: „Не будите дио тог лудачког покрета“.

У међувремену су му врхунски правни стручњаци, адвокати Владан Бојић, Велибор Марковић и проф. др Благота Митрић, као и Драго Пилсел, хрватски теолог и стручњак за вјерско-политичка питања,  злосрећни закон сасули у прах и пепео.
 
Народ је, на опште изненађење свих, изашао на улице у таквом броју да су библијске слике његовог Крсног хода и протестних молитви обишле планету.

Коперниковски обрт, логични распад партије због накарадности вође

Као посљедица свега, десио се коперниковски обрт. Шеф режима сада не може рећи гласачима и члановима своје странке, који су устали против погубног Закона о вјероисповијести, оно што је раније рекао свима другима: “Не залијећите се, више нас је на овој страни”!

А не може, јер је племенити “лудачки покрет” кроз литије и молебане дубоко ушао у душу свих православних људи, па и гласача и функционера  ДПС – а.

Умјесто да формализује, како је најављивао, размимоилажења у ДПС-у, шеф партије и режима је најавио одстрањивање из партије оних који о закону не мисле као он.

Потом су услиједиле пријетње припадницима војске и полиције, просвјетним радницима, као и државним и локалним службеницима који кроз молебане и литије учествују у духовној обнови Црне Горе.

Сада је реалност таква да би се владајућа партија могла закономјерно поцијепати на присталице и опоненте сатанистичког закона.

Не би било чудно да се од садашњег ДПС-а формирају двије партије, од којих би, дио који остане уз шефа режима, сигурним кораком кренуо у политичко нестајање.

Други, разумни дио функционера ДПС-а, одлично зна да у овим временима морају дијелити судбину са гласачима своје партије, који масовно иду на литије, јер у супротном – остадоше без њих.

Тај већи и достојанственији дио ДПС – а, који подржава протесте и литије, осјећајући да са шефом режима нешто није у реду, могао би у случају одвајања постати врло озбиљна политичка сила.

 А и прилике су повољне, јер закржљали политички концепти опозиционих партија не успијевају да досегну дух народних покрета, и трансфоримпу се у нешто ново.  

У сваком случају, неодустајно стремљење шефа ДПС – а да задржи садашњи погубни правац- сигурно га води у политичку провалију и неминовни губитак већине сопственог гласачког тијела.

Његов очајнички покупај збијања партијских редова силом и пријетњама ће трајати све док тој онемоћалој сили не дође природни крај.

Халуцинацију о “Олуји” шеф режима може “мачку о реп окачити”

До које мјере је шеф режима отишао у паралелни свијет и пројавио сијасет неадекватности, најбоље  се видјело током интервјуа којег је дао у емисији “Телескопија” на РТЦГ.

Наиме, шеф режима је, мислећи на Митрополију црногорско приморску и православни народ који масовно учествује у литијама, направио немогућу паралелу, рекавши:

“Ти људи који тако реагују на Закон о слободи вјероисповјести и у неким претходним су врло, да кажем, упечатљивим искуствима, реаговали на сличан начин.

Сјетимо се понуда плана З-4 за права Срба у Хрватској, сјетимо се понуда из Рамбујеа за права Срба на Косову. Увијек су реакције биле не, не долази у обзир, то је понижавање, то је угрожавање српских националних права.”

Сву ту “припрему терена”, он завршава новом пријетњом: “Данас, мање-више Срба немате тамо гдје су их бранили СПЦ и њено свештенство и умјесто да су научили лекцију…”

Е сад, шта значи – “умјесто да су научили лекцију”? Збиља, ако православни Срби и Црногорци очигледно не прихватају његов искичмљени сатанистички закон, шта ће се десити?

Јавност је ове неконтролисане ријечи схватила као пријетњу шефа режима оружаном акцијом у Црној Гори, попут злочиначке хрватске “Олује”, што је апсурдна пријетња лишена сваке логике.

Да се разумијемо, злочиначка акција “Олуја” је концепт етничког чишћења који је Запад измислио за мањинске народе које сматра неподобним, а који чине фаталну мањину становништва неке државе или парадржаве.

У Црној Гори је ситуација другачија, јер православних Срба и Црногораца има 74%, а преко 90 одсто њих је против скаредног закона шефа режима, и ту никакви притисци и пријетње не помажу.

У овом случају “фаталну мањину” представља 20 одсто грађана који подржавају сатанистички закон, а она је фатална за шефа режима.

Управо зато, шеф режима је обавезан да предочи јавности – како то мисли да са 20 одсто становништва протјера 80 одсто грађана Црне Горе?

Како се може обрачунати са тим силним и дивним народом, којег стално означава као “непријатеље државе”, и није га стид, а међу којима је и већина гласача његовe пaртије?
Одговор на то питање је – никако се то не може извести, тако да шеф режима своју халуцинацију о “Олуји”-може “мачку о реп окачити”!

Антиуставна пријетња прогоном државних службеника

У емисији “Телескопија” шеф режима се још једном отео контроли, и упутио пријетећу поруку представницима извршне, законодавне и тужилачко-судске власти Црне Горе, тражећи од њих да литије и молебане третирају као “неупитни атак на државу Црну Гору”.

Да цитирамо ријечи које им је упутио: “Ту независност кроз подјелу власти вам је дала ова држава, усвајајући Устав. Та независност свакако није бесконачна. Уколико желите да будете бесконачно независни, немојте да радите у тим државним органима и најбоље – немојте да живите у овој држави.”

Дакле, Ђукановић је као предсједник државе овом поруком грубо нарушио Устав, који јемчи сва људска права и слободе сваком грађанину Црне Горе, укључујући и оне вјерске.

Он је Уставом гарантована људска права оспорава флоскулом да су она “бесконачна независност”, предлажући неистомишљеницима у државним органима да се селе из државе?!

 Тачније, нуди им “хуману Олују”,  или “најљубазније” их прогањаиз земље!

Елем, ако државним службеницима Црне Горе, који се не слажу са сатанистичким законом, шеф режима љубазно предлаже да јенајбоље да дају оставке и не живе више у Црној Гори, тада је кристално јасно да је у претходној опсервацији заиста пријетиовећинској Црној Гори оружаном акцијом типа злочиначке Олује.

У писму америчком предсједнику Доналду Трампу, предсједник Покрета за промјене Небојша Медојевић је ове скандалозне пријетње шефа режима окарактерисао на сљедећи начин:
“Овим он јавно укида уставну подјелу власти на извршну, закоднавну и судску, а свим судијама, тужиоцима, посланицима и министрима, који то не желе, наређује да поднесу оставке или напусте Црну Гору.”

Дакле, умјесто да Ђукановић, као предсједник државе, буде гарант Конституције, он предлаже антиуставне  изгоне и прогоне грађана из државе.
  
То је доказ чистог губитка разума, што за последицу има рушење основа државе и свих цивилизацијских норми.

Скаредна мобилизација свих вјерских група против Митрополије

Овај “залутали државник” сада даје изјаве регионалним медијима, у којима без пардона блати сопствени православни народ, називајући га и даље “непријатељем државе”, уједно се удварајући другим народима, понизно тражећи њихову подршку.

Како схвата да нема подршку православних Срба и Црногораца у Црној Гори, нити православне дијаспоре, стиче се утисак да шеф режима има намјеру да подстиче друге народе Балкана да му помогну у обрачуну са православним народом Црне Горе.

Ако у наредним недјељама постане очигледна та претпоставка, тада ће бити јасно да је шеф режима дефинитивно изгубио компас, те да његов одлазак с власти може бити само на неки крајње недостојан начин.

 Мада, та скаредна идеја мобилизације свих вјерских група против Митрополије била је очита прије доношења спорног закона.

Наиме, Римокатоличка црква, Исламска и Јеврејска вјерска заједица су заштићене посебним уговорима са Владом Црне Горе, гдје им се гарантује континуитет, имовина и слобода вјероисповијести.

 А онда се десио подмукли скупштински усклик: Хајдемо сада, муслимани и римокатолици, када смо вас заштитили од сатанистичког закона,  сви заједно да срушимо Митрополију, оспоримо јој континуитет, отмемо имовину и поништимо слободу вјероисповијести православног народа! Која гадост, која фалш грађанска држава!?

Ако ико сумња у факт да је наопаки Закон о слободи вјероисповјести антинародан, тада је неопходно да се распише консултативни референдум за сваку вјерску групу у Црној Гори посебно.

Па да муслимани и римокатолици изаберу да ли су за Уговор који је већ склопила њихова вјерска заједница са Владом или су за спорни сатанистички закон који ће замијенити тај Уговор, а православни Срби и Црногорци да се одреде да ли су за или против чудовишног закона.

Сумње нема да би све те три вјерске групе одбациле закон, чиме би се обесмислила и  срушила монструозна режимска мобилизација других вјерских група против Митрополије, и та подмукла идеја елегантно побила право на нос.

 Марко Миљанов: Не смије се све што се може

 У политичком концепту распиривања међувјерске мржње, шефу режима сметњу праве истакнуте личности из редова других вјерских група, рецимо исламске и римокатоличке вјероисповијести, чија су часна имена итекако позната јавности.

Сви они, као и њихови сународници који отворено учествују у литијама, сада имају признање и неподијељено поштовање јединственог православног народа Црне Горе, и Срба и Црногораца.

Послије свега виђеног, више сумње нема да овакав предсједник државе Црне Горе и шеф ДПС-а више никоме није потребан, осим да цјелокупни народ његова, лична политика уведе у несагледива страдања.

У том смислу, остаје као варијанта да ће државни органи Црне Горе, уз пуну подршку народа, најљубазније замолити предсједника Црне Горе да отмено сиђе с власти, јер би то било корисно свима па и њему.

И то се сада намеће као реално и исправно рјешење, јер шеф режима никад није схватио у чему је суштина велике мисли војводе Марка Миљанова Поповића, чије значење добро разумије цијела Црна Гора: “Не смије се све што се може”!