Већ мјесец дана траје велики покрет православног народа Црне Горе
унутар којег се дешава суштинска духовна обнова, кроз молебане и масовне
протестне шетње библијских размјера.
Све то наводи на оправдану мисао да се ради о величанственој православној духовној револуцији.
Огромни допринос сатирању тога закона у домену правне науке дали су експерти, који се национало декларишу као Црногорци, као што су адвокат Велибор Марковић и др Благота Митрић.
Нема сумње да је то био тежак удар на режим који не жели да
види реалност у којој нема националих подјела, бар када су у питању
правне норме и Митрополија.
Умјесто да на примједбе правних стручњака одговори таксативно и призна да је дотични закон правно и логички неодржив, премијер Марковић позива Митрополију на дијалог, да разговарају о правном ништавилу и страшилу које се погрешно зове Закон о слободи вјероисповијести.
Вјероватно би било много логичније да се тај инкриминисани папир именовао као Закон о затирању вјерских организација и кршењу свих права свештенства и вјерника. То би му био прави назив, који одговара суштини.
Као резултат је добио да је, рецимо, четвртог јануара ове 2020. године на улицама и трговима Црне Горе било преко 140.000 људи који мирно протестују.
Масовни протести православних Срба и Црногораца су изненадили представнике режима, дворске идеологе, као и представнике псеудорелигијске организације тзв. НВО ЦПЦ.
Протести су потврдили да та квазицрква нема додирних тачака с православљем те да јој је утицај мизеран, на нивоу статистичке грешке.
То се видјело и у „божићној посланици“ шефа НВО ЦПЦ Мираша Дедеића, који је шокирао и засмијао јавност сљедећом изјавом: „Безбожници уразумите грешнике и унесите свјетлост у њихова срца“.
Да се разумијемо, дотични лик је власт Црне Горе назвао безбожницима, „частивши“ их тако, да је режиму позлило од те квалификације! То значи, да он представнике режима чак не третира атеистима, што је културан израз, него безбожницима, гдје је погодио суштину случајно, јер и „ћорава кока по које зрно набоде“.
Док се на његовим малобројним псеудорелигијским скуповима истакнути атеистички појединци крсте лијевом руком, Дедеић у тој својој необичној поруци, стотине хиљада православих грађана Црне Горе назива – грешницима!? А, грешници су, јер не учествују у накарадном државном циркусу рушења и уништавања свега што је некада истинским Црногорцима било свето.
Одговор на питање како то безбожници могу „унијети свјетлост у срца“ вјерника, па и грешника, никад неће дати нити једна религијска теорија и наука, јер се та „мисао“ налази иза границе ума и логике.
Опет, нема сумње да је својим позивом на безбожничку и антицивилизацијску акцију против стотина хиљада вјерника, Дедеић истакао своју кандидатуру за мјесто „духовног лидера безбожника“, што је логично, јер тај опскурни лик вјерника и нема.
Да чудо буде веће, шеф режима је послушао Дедеића па православне вјерске празнике користи за поруке које у себи садрже разне облике недобронамјерности. На примјер, на сједници ОО ДПС Тиват,одржаној 27.01.2020, како Вијести преносе, моћне и достојанствене протесте правослaвног народа Црне Горе он је назвао „лудачким покретом“, поручивши својим присталицама и послушницима: „Не будите дио тог лудачког покрета“.
Како је свима јасно да је садашњи покрет православног народа у Црној Гори величанствена појава регионалног и планетарног утицаја, то је изјава шефа режима потпуно промашена и на нивоу идеолошке халуцинације.
„Нама се чини да сте у мисији посрбљавања Црне Горе. Чини ми се да желите да вратите Црну Гору у ону пређашњу представу како је Црна Гора друга српска држава. И то је заправо суштинско неслагање великосрпског национализма са црногорском независношћу“.
Тим ријечима је направио крупну логичку грешку, демонстрирајући да уопште не познаје историју Црне Горе.
Као потврду тога, можемо навести један интересантан примјер из његовог родног Никшића, и то из времена владавине краља Николе.
Ријеч је о импресивној прослави дана Св. Саве која је одржана у Никшићу 1912. године, а о којој историчар мр Александар Стаматовић наводи сљедеће:
„О тој прослави ‘Глас Црногорца’ од 21. јануара 1912. године, у броју трећем, на страни трећој, овако извјештава:
„Пишу нам из Никшића: Има пола године да су отпочеле потребне припреме, како ће овогодишња светосавска прослава што боље задовољити грађанство вароши Никшића“.
У чланку је, поред осталог, интересантан опис сале за прославу, који је био овакав: „Сала је била окићена јеловим вијенцем и гранчицама тако, да се свако осјећао као у зеленој шуми.
Више иконе Светог Саве намјештена је била Богородичина икона. С десне и лијеве стране икона налазила су се у вијенцима слике нашега Краља и Краљице, а под њима могле су се видјети слике ‘Вјенчање с морем’.
Више ових слика намјештена су била два дивна израђена везива са натписима: ‘Само Слога Србина Спасава’. Остали зидови сале застрти су били ћилимима и укусно израђеним везивима, на којима су биле намјештене слике нашег Владарског Дома, Краља Петра и знаменитих српских војвода, који су се истакли у деветнаестом вијеку за идеју ослобођења српског народа“.
На крају чланка се констатује: „Гости су се разишли у најбољем расположењу изражавајући се, да нигда до сада у Никшићу није овако Св. Сава прослављен“.
Послије свега наведеног, намеће се питање да ли шеф режима види шта се дешавало у Црној Гори некад, а шта он ради сада?
Рецимо, у Тивту он каже како: „ Демократска парија социјалиста нема амбицију да уређује односе унутар цркве“, а потом у продужетку говора тврди супротно, рекавши: “Ми смо у свом програму казали да желимо да обновимо Православну цркву у Црној Гори…“
И ту је парадокс, јер шеф режима тврди да поштује одвојеност цркве од државе, и одвојеност партије од цркве, да би потом обећао како ће „обновити Православну цркву у Црној Гори“, гле чуда – управо преко своје партије коју је чак поистовјетио са државом!?
Како је јасно да се шеф режима одавно идеолошки тетура, уопште не би било чудно да у некој блиској будућности „демократски предложи“ да и остале партије у Црној Гори оснују своје „православне цркве“ и тиме би се заокружио његов идеолошки концепт.
Послије свега, једна ствар је несумњива, шеф режима има атавистичку жељу да се мијеша у фундаментална питања Православне цркве, при чему је општи утисак јавности да с отвореном мржњом ради на концепту њеног разарања, које се провидно и лукаво објашњава као обнављање цркве, а све до њеног нестанка!?
Ђукановић је својом непаметном политиком направио крупну грешку на нивоу најтежег инцидента и због тога га православни народ не жели видјети као арбитра по питањима Православне цркве у Црној Гори. Напросто га уопште не осјећа као човјека свог народа, јер су његови антиправославни импулси, потпуно очигледни свима.
Шеф режима величанствене протесте православаца назива лудачким покретом, јер живи у паралелном свијету, који нема додира с реалношћу, логиком и здравим смислом. Испада да је више од 60 одсто народа Црне Горе поремећено и грешком се са свим својим прецима обрело на овим просторима!?
Пожељно би било да се шеф режима заустави и погледа реални свијет око себе, јер је очигледно да је ушао у погрешни воз, послије чега му је свака станица – погрешна.
А прије свега, ред би био да поштује православне гласаче своје партије и њихове Уставом зајамчене вјерске слободе и права.
Јер, данас бар пола њих подржава протесте православног народа, многи учествују у молебанима и литијама, док друга половина гласача ДПС-а не констатује опскурне ликове парадржавне квазицркве.
Владајућа гарнитура не разумије да православни народ Црне Горе, кроз достојанствене масовне протесте, спира све грехове прошлости, очишћава се од стресова конфликтне историје, улази у ново стање свијести кроз демонстрацију саосјећаја и блискости међу собом. Све су прилике, да иде велико праштање коме је, изгледа, сада дошло вријеме.
Док му се пред очима распада сва накарадна политичка идеологија, шеф режима мисли да се оправдани покрет православног народа може ријешити медијским и политичким игнорисањем или дејствима екстремистичких група које ће правити провокације и инциденте, што смо имали прилику и да видимо.
Нема сумње, то је примитивна процјена, с великим степеном кобне грешке!
Она потврђује недостатак цивилизованости и одговорности пред народом и историјом, а што увијек скупо кошта и представља улазницу у смутна времена која ником нису потребна.
Умјесто да се заустави и избалансира стање, елиминише спорни сатанистички закон, шеф режима срља путем који води у ништа, у беспуће, у провалију, у, на жалост, извјесне сукобе и немире који не доличе цивилизованој држави и народу.
Шта да се ради да до овога не дође?
Шеф режима мора све малобројне екстремистичке групе и појединце, уличног карактера и идеолошког предзнака да подведе под контролу, јер се против доминантне силе мирног православног народа никако и нико не смије тако играти.
У свему мора превладавати мудрост и рационализам, а не режирани атавистички импулси који се вишеструко враћају онима који их пројављују и не увијек на симетричан начин. Оно што сада видимо је одлучност Цркве и вјерујућег народа да се сачува разум са порукама мира и љубави. Са друге стране, те поруке су изостале!
Правно разарање законског страшила
Масовне протесте православног народа је покренуло изгласавање сатанистичког Закона о слободи вјерисповијести, којег су поједини угледни правници и адвокати логички и правнички растурили, да од њега није остао камен на камену.Огромни допринос сатирању тога закона у домену правне науке дали су експерти, који се национало декларишу као Црногорци, као што су адвокат Велибор Марковић и др Благота Митрић.
Умјесто да на примједбе правних стручњака одговори таксативно и призна да је дотични закон правно и логички неодржив, премијер Марковић позива Митрополију на дијалог, да разговарају о правном ништавилу и страшилу које се погрешно зове Закон о слободи вјероисповијести.
Вјероватно би било много логичније да се тај инкриминисани папир именовао као Закон о затирању вјерских организација и кршењу свих права свештенства и вјерника. То би му био прави назив, који одговара суштини.
Крик безнађа – “Безбожници уразумите грешнике“!?
На упозорења разумних људи да ће тај злосрећни закон изазвати бурне протесте, шеф режима је одговорио на невјероватан начин: „Не залијећите се, најљубазније вас молимо, више нас је на овој страни“.Као резултат је добио да је, рецимо, четвртог јануара ове 2020. године на улицама и трговима Црне Горе било преко 140.000 људи који мирно протестују.
Масовни протести православних Срба и Црногораца су изненадили представнике режима, дворске идеологе, као и представнике псеудорелигијске организације тзв. НВО ЦПЦ.
Протести су потврдили да та квазицрква нема додирних тачака с православљем те да јој је утицај мизеран, на нивоу статистичке грешке.
То се видјело и у „божићној посланици“ шефа НВО ЦПЦ Мираша Дедеића, који је шокирао и засмијао јавност сљедећом изјавом: „Безбожници уразумите грешнике и унесите свјетлост у њихова срца“.
Да се разумијемо, дотични лик је власт Црне Горе назвао безбожницима, „частивши“ их тако, да је режиму позлило од те квалификације! То значи, да он представнике режима чак не третира атеистима, што је културан израз, него безбожницима, гдје је погодио суштину случајно, јер и „ћорава кока по које зрно набоде“.
Док се на његовим малобројним псеудорелигијским скуповима истакнути атеистички појединци крсте лијевом руком, Дедеић у тој својој необичној поруци, стотине хиљада православих грађана Црне Горе назива – грешницима!? А, грешници су, јер не учествују у накарадном државном циркусу рушења и уништавања свега што је некада истинским Црногорцима било свето.
Одговор на питање како то безбожници могу „унијети свјетлост у срца“ вјерника, па и грешника, никад неће дати нити једна религијска теорија и наука, јер се та „мисао“ налази иза границе ума и логике.
Опет, нема сумње да је својим позивом на безбожничку и антицивилизацијску акцију против стотина хиљада вјерника, Дедеић истакао своју кандидатуру за мјесто „духовног лидера безбожника“, што је логично, јер тај опскурни лик вјерника и нема.
Да чудо буде веће, шеф режима је послушао Дедеића па православне вјерске празнике користи за поруке које у себи садрже разне облике недобронамјерности. На примјер, на сједници ОО ДПС Тиват,одржаној 27.01.2020, како Вијести преносе, моћне и достојанствене протесте правослaвног народа Црне Горе он је назвао „лудачким покретом“, поручивши својим присталицама и послушницима: „Не будите дио тог лудачког покрета“.
Како је свима јасно да је садашњи покрет православног народа у Црној Гори величанствена појава регионалног и планетарног утицаја, то је изјава шефа режима потпуно промашена и на нивоу идеолошке халуцинације.
Савиндан, државни некад, а антидржавни сад
На тој сједници у Тивту, искористивши Савиндан за сијасет пустих идеолошких флоскула и недоказивих тврдњи, шеф режима је упутио православном народу и Православној цркви у Црној Гори још једну неадекватну поруку сљедеће садржине:„Нама се чини да сте у мисији посрбљавања Црне Горе. Чини ми се да желите да вратите Црну Гору у ону пређашњу представу како је Црна Гора друга српска држава. И то је заправо суштинско неслагање великосрпског национализма са црногорском независношћу“.
Тим ријечима је направио крупну логичку грешку, демонстрирајући да уопште не познаје историју Црне Горе.
Као потврду тога, можемо навести један интересантан примјер из његовог родног Никшића, и то из времена владавине краља Николе.
Ријеч је о импресивној прослави дана Св. Саве која је одржана у Никшићу 1912. године, а о којој историчар мр Александар Стаматовић наводи сљедеће:
„О тој прослави ‘Глас Црногорца’ од 21. јануара 1912. године, у броју трећем, на страни трећој, овако извјештава:
„Пишу нам из Никшића: Има пола године да су отпочеле потребне припреме, како ће овогодишња светосавска прослава што боље задовољити грађанство вароши Никшића“.
У чланку је, поред осталог, интересантан опис сале за прославу, који је био овакав: „Сала је била окићена јеловим вијенцем и гранчицама тако, да се свако осјећао као у зеленој шуми.
Више иконе Светог Саве намјештена је била Богородичина икона. С десне и лијеве стране икона налазила су се у вијенцима слике нашега Краља и Краљице, а под њима могле су се видјети слике ‘Вјенчање с морем’.
Више ових слика намјештена су била два дивна израђена везива са натписима: ‘Само Слога Србина Спасава’. Остали зидови сале застрти су били ћилимима и укусно израђеним везивима, на којима су биле намјештене слике нашег Владарског Дома, Краља Петра и знаменитих српских војвода, који су се истакли у деветнаестом вијеку за идеју ослобођења српског народа“.
На крају чланка се констатује: „Гости су се разишли у најбољем расположењу изражавајући се, да нигда до сада у Никшићу није овако Св. Сава прослављен“.
Послије свега наведеног, намеће се питање да ли шеф режима види шта се дешавало у Црној Гори некад, а шта он ради сада?
Обнављање Цркве, у виду разарања или неутралисања
Шеф режима је данас, без сумње, у конфликту са комплетним православним народом Црне Горе и у то је уложио све своје силе, из неког непознатог разлога. Управо зато се десило да су и остале тезе предочене у Тивту биле спој нелогичних конструкција.Рецимо, у Тивту он каже како: „ Демократска парија социјалиста нема амбицију да уређује односе унутар цркве“, а потом у продужетку говора тврди супротно, рекавши: “Ми смо у свом програму казали да желимо да обновимо Православну цркву у Црној Гори…“
И ту је парадокс, јер шеф режима тврди да поштује одвојеност цркве од државе, и одвојеност партије од цркве, да би потом обећао како ће „обновити Православну цркву у Црној Гори“, гле чуда – управо преко своје партије коју је чак поистовјетио са државом!?
Како је јасно да се шеф режима одавно идеолошки тетура, уопште не би било чудно да у некој блиској будућности „демократски предложи“ да и остале партије у Црној Гори оснују своје „православне цркве“ и тиме би се заокружио његов идеолошки концепт.
Послије свега, једна ствар је несумњива, шеф режима има атавистичку жељу да се мијеша у фундаментална питања Православне цркве, при чему је општи утисак јавности да с отвореном мржњом ради на концепту њеног разарања, које се провидно и лукаво објашњава као обнављање цркве, а све до њеног нестанка!?
Духовно обнављање и спирање грехова прошлости
Масовни протести православних Срба и Црногораца у Црној Гори, ефективни иступи еминентних правника, и Срба и Црногораца, који су сатанистички Закон о слободи вјероисповијести правно сатрли у прах и пепео, имају дубоки смисао у овом духовном обнављању народа.Ђукановић је својом непаметном политиком направио крупну грешку на нивоу најтежег инцидента и због тога га православни народ не жели видјети као арбитра по питањима Православне цркве у Црној Гори. Напросто га уопште не осјећа као човјека свог народа, јер су његови антиправославни импулси, потпуно очигледни свима.
Шеф режима величанствене протесте православаца назива лудачким покретом, јер живи у паралелном свијету, који нема додира с реалношћу, логиком и здравим смислом. Испада да је више од 60 одсто народа Црне Горе поремећено и грешком се са свим својим прецима обрело на овим просторима!?
Пожељно би било да се шеф режима заустави и погледа реални свијет око себе, јер је очигледно да је ушао у погрешни воз, послије чега му је свака станица – погрешна.
А прије свега, ред би био да поштује православне гласаче своје партије и њихове Уставом зајамчене вјерске слободе и права.
Јер, данас бар пола њих подржава протесте православног народа, многи учествују у молебанима и литијама, док друга половина гласача ДПС-а не констатује опскурне ликове парадржавне квазицркве.
Владајућа гарнитура не разумије да православни народ Црне Горе, кроз достојанствене масовне протесте, спира све грехове прошлости, очишћава се од стресова конфликтне историје, улази у ново стање свијести кроз демонстрацију саосјећаја и блискости међу собом. Све су прилике, да иде велико праштање коме је, изгледа, сада дошло вријеме.
Док му се пред очима распада сва накарадна политичка идеологија, шеф режима мисли да се оправдани покрет православног народа може ријешити медијским и политичким игнорисањем или дејствима екстремистичких група које ће правити провокације и инциденте, што смо имали прилику и да видимо.
Нема сумње, то је примитивна процјена, с великим степеном кобне грешке!
Она потврђује недостатак цивилизованости и одговорности пред народом и историјом, а што увијек скупо кошта и представља улазницу у смутна времена која ником нису потребна.
Умјесто да се заустави и избалансира стање, елиминише спорни сатанистички закон, шеф режима срља путем који води у ништа, у беспуће, у провалију, у, на жалост, извјесне сукобе и немире који не доличе цивилизованој држави и народу.
Шта да се ради да до овога не дође?
Шеф режима мора све малобројне екстремистичке групе и појединце, уличног карактера и идеолошког предзнака да подведе под контролу, јер се против доминантне силе мирног православног народа никако и нико не смије тако играти.
У свему мора превладавати мудрост и рационализам, а не режирани атавистички импулси који се вишеструко враћају онима који их пројављују и не увијек на симетричан начин. Оно што сада видимо је одлучност Цркве и вјерујућег народа да се сачува разум са порукама мира и љубави. Са друге стране, те поруке су изостале!
No comments:
Post a Comment