Радиo-Цетињe на дан 30. августа
1941
Др Секула Дрљевић одржао је на Сабору дужу бесједу, у којој је истакао:
»Црногорски Саборе! Почевши од владике Данила, до краља Николе црногорски сабори доносили су одлуке о свима питањима, која су била од животнога значаја за црногорски народ и његову слободу. Онај, у историји Црне Горе, најпознатији Сабор, који је одржавао своје сједнице под вођством владике Данила, када се је увјерио да нема другога излаза, одлучио је да у крвави повој повије малога Бога и приредио је Бадње вече, које је Црној Гори и црногорскоме народу дало живот, слободу и славу.
Сабор под Острогом у планини донио је одлуку, која је црногорскоме народу дала Вучедолску славу, а Блаженопочившем Краљу Николи титулу, љепшу од свих на свијету, титулу цара јунака.
Знамо, да је вазда била мисао и да је данас непоколебљива одлука црногорскога народа, да своју будућност веже непосредно и чврсто за ту своју најславнију прошлост. Вјерни тој мисли и тој одлуци ми смо сазвали овај Црногорски сабор и отварањем његових сједница омогућили му, да да изјаву, која ће бити вјеран тумач жеље и воље црногорскога народа.
Црногорски Саборе,
Нема никога у Црној Гори, ко не зна, коме припада прва ријеч овога Сабора. Нема никога у Црној Гори ко не зна, чија је заслуга, да су се крајем прошлога стољећа натјецали највећи пјеснички генији Европе, који ће љепшим стиховима поздравити Црну Гору и њена дјела. Сви Црногорци знају, коме се има захвалити позната изјава ондашњега моћнога Рускога Императора, да је мала Црна Гора у слави већа од царске Русије. Ствараоц црногорке славе, отац црногорске Краљевине, први црногорски Краљ, умро је ван своје домовине борећи се до потоњег часа за Црну Гору и њену слободу, прво са ратним непријатељем, а касније са неким невјерним савезницима. Умро је као мученик, као жртва издајства и невјере. Не одрекавши се никада Црне Горе и њене слободе данас, кроз овај Сабор, постаје побједник.
Позивам Вас, да одамо пошту успомени Великога Краља устајањем и ускликом: Слава Му!
Једнако нам је дужност са пијететом сјетити се вјерне сапутнице бесмртнога Краља, Краљице Милене, и одати пошту њеној успомени ускликом: Слава Јој!
Не бисмо били вјерни тумачи осјећаја црногорскога народа, када се не бисмо са поштовањем и пијететом сјетили свих витезова, који остадоше до краја црнгоорству вјерни и дадоше своје животе у борби за Црну Гору и њену слободу. Нека им је вјечна слава!
Црногорски Саборе! Радо испољавам часну дужност, да позовем Сабор, да свој рад почне захвалношћу онима, који омогућише сазивање овога Сабора и успоставу независне Црногорске Државе.
Нека је хвала Његовом Величанству славноме Краљу и Цару моћне и пријатељске италијанске Империје Виктору Емануелу ИИИ.
Неизмјерна је наша срећа и радост што са славним Краљем и Царем дијели сјај пријестола Вјечнога Града Вила наших гора Њено Величанство Краљица и Царица Јелена.
Црногорски народ је поносан што је успостава слободне Црне Горе спојена са бесмртним дјелима Дучеа, генијалног ствараоца Фашистичке Империје и са дјелима славне и побједоносне италијанске војске.
Нарочито истичем да се Дуче од почетка борио противу неправде учињене Црној Гори уништењем њене државне егзистенције и да није престајао борити се противу те неправде до успостве Црне Горе својим побједоносним мачем.
Својим дјелима стекао је право на нашу трајну захвалност.
Дуче и његов вјерни сарадник, његова Екселенција гроф Ћано, специјално су нас обавезали, што су за Високога Комесара у Црној Гори изабрали Његову екселенцију конта Мацолинија. Ми хоћемо да вјерујемо, да је његова и његових уважених сарадника доказана љубав према Црној Гори вјерни израз љубави италијанског народа према црногорскоме народу.
Црногорски Саборе!
Године 1914. Аустро-угарска Монархија напала је Србију. Зна се због чега. Србија је позвала у помоћ Црну Гору. Вјерна својој вјековној готовости на борбу за слободу Црна Гора јој је протекла у помоћ не постављајући никакве услове за улазак у рат. Не само то, него је удовољила и захтјеву Србије, да врховну команду над црногорском војском преда српским официрима.
То Србији и тим њеним официрима ипак није сметало да за вријеме цијелога рата припремају уништење црногорске државе. Како су то припремили познато је. Након рата, при крају године 1918, српска војска под командом ондашњег пуковника а данашњег генерала и потоњег претсједника југословенске владе окупирала је Црну Гору. Пуковник, командант окупационих трупа позвао је извјестан број српских агената у Подгорицу и прогласио их Великом Народном Скупштином. Међу њима је био не мали број србијанских држављана. Они су изгласали резолуцију, коју је написала српска влада на Крфу и којом се прихваћа окупација Црне Горе проглашењем припојења Црне Горе Србији.
Стојећи на згариштима својих домова, стојећи скамењени пред злочинима у Цуцама и другим безбројним тешким злочинима, ми смо ипак, до задњега тренутка, били готови на заједницу земаља јужних Словена, али само под условом, да та заједница буде тако организирана, да све земље остану слободне и равноправне. Кроз свих прошлих 22 године тај услов су јендодушно одбијале све српске странке и сви српски политичари. Тиме су покопали мисао заједнице земаља јужних Словена, и балканских земаља уопште. Тиме је наметнута дужност свакој појединој од њих, да се сама брине, како може и умије, о својој судбини.
У таквој ситуацији састао се је овај Црногорски Сабор, да се брине о судбини Црне Горе и да обнови темеље њене народне и државне будућности.
Црногорски Саборе,
Прошли свјетски рат завршен је Версајским диктатом. Као његова неминовна посљедица настала је пометност политичких и моралних појмова у првим годинама након рата, коју је прекинуо долазак на чело италијанског народа генијалног творца и вође фашизма Бенита Мусолинија.
Творевине Версајског Диктата срушиле су једна за другом побједоносне армије Сила Осовине. Нестало је и Југославије, и тиме је створена могућност, да буде исправљена неправда учињена Црној Гори године 1918. и да Црна Гора, као независна држава, буде укопчана у нови европски ситем који изграђују два европска генија савремника и њихове непобједиве армије.
Црногорски Саборе! Политичка и културна оријентација појединих народа одређена је у највећем степену њиховим геополитичким положајем.
крај
Извор је линк: http://www.snp.co.me/izb_utisci1a.asp
Говор црногорског министра Секуле Дрљевића, који је одржао Црногорском народу преко Радио-Цетиња на дан 30. августа
1941:
Браћо Црногорци,
Црна Гора, прво под именом Дукље и Зете. па онда под именом Црне Горе,
постоји већ преко хиљаду година.
Тако дугим државним животом не може се похвалити ниједна земља на
Балкану осим Грчке. Остале земље на Балкану: Бутарска. Румунија. Хрватска, Босна
и Србија биле су државе сразмјерно свега по око 300 година.
Чињеница што је црногорски народ успио кроз толике вјекове одржати своју
државу, несумњив је доказ његове политичке мудрости. На ту, кроз толике вјекове
доказану, политичку мудрост ја данас апелујем и пред њен суд долазим. Ја
вјерујем да је црногорски народ већ уочио да ће се данашњи рат, све што дуже
траје, све више разликовати од ранијих ратова у 19. и овоме вијеку.
Није важна разлика његова од тих ратова по начину на који се води, јер
је међусобно убијање људи вазда слично, без обзира на који се начин убијају,
него је важна његова разлика од ранијих ратова по посљедицама. које се већ дају
сагледати.
Данашњи рат донијеће одлуку за судбину не само малих народа, него и за
судбину највећих држава и народа кугле земљине, и то не за три или четири
вијека него за много вјекова.
Ухватили су се у коштац најјачи на кугли земљиној. Зато што су свјесни
посљедица овога рата, боре се на живот и на смрт. Од њихове борбе тресе се
цијела кутла земљина. То је борба у којој је учешће малих народа исто што и
самоубиство. То је већ доказала судбина многих малих земаља.
Каже се да }е дјело енглеских агената улазак бивше Јутославије у ту
борбу, а ја кажем да ју је тим путем одвела Божија правда. Кад су је бациле у
гроб непобједиве армије сила осовине.
Има у Црној Гори још београдских агената, који плачу на гробу
Југославије, иако потајно и стидљиво, али је сигурно да Црну Гору и политичку
мудрост црногорског народа смрт Југославије нити је изненадила нити ожалостила.
Да се нестанак Југославије претвори у општу радост црно-горског народа
заслуга је славне и побједоносне италијанске војске и генијалнога Дучеа. Када
је италијанска војска ступила нацрногорско земљиште, њена прва ријеч била је:
ЖИВЈЕЛА СЛОБОДНА ЦРНА ГОРА! С позивом на тај поклич црногорски сабор је на
прошли Петровдан прогласио успоставу независне црногорске државе. Од свога
уласка у Црну Гору па до Петровдана италијанска војска доказала је, не ријечима
него дијелима, да црногорски народ сматра не само пријатељским него братским
народом.
У историји ратова никада ни једна војска није се тако понашала на окупираној
територији. На Петровдан славила је заједно са црногорским народом успоставу
црногорске државе.
Италијанска војна команда толико је, и с правом, вјеровала у
пријатељство црногорскога народа, да је у цијелој Црној Гори оставила само неколико
мањих посада по градовима.
Недостатак интензивног надзора над
кретањем сумњивих особа по земљи искористили су
енглески агенти, да организују црногорске
комунисте, и то помоћу комуниста нецрногораца, ве-ћином јевреја, и да направе
завјеру противу црногорског народа и италијанске војске.
14 јула комунистички луђаци, по наредби
московскога диктатора Ђурђијанца Стаљина, напали су подло, из засједе, поједине
малобројне посаде италијанске војске.
Необавијештене комунистичке присталице повјеровале су лажима потплаћених
вођа да су совјетске трупе у Пљевљима а енглеска флота пред Бароми сљедовале су
своје вође. Погинуло је неколико италијанских војника.
Тиме је италијанска војска доведена у
положај пра-ведне нужне одбране и предузела је мјере за муњевито утушење устанка.
Страдало је и праведних, али у таквим приликама неможе бити друкчије.
А што је најстрашније страда цио црногорски народ, а нарочито црногорски
сељаци, који су вазда били, данас су и остаће за вазда најпоузданији стуб Црне
Горе и њене слободе.
Браћо Црногорци,
Истина је да је комунизам међународна
болест, од које Европа болује већ неколико деценија. Али је сигурно да ће Европу
од те болести за вазда излијечити побједоносне армије сила осовине, које су већ
на прагу Петровграда, Москве и Кијева, али црногорски народ мора сам себе од те болести лијечити.
Црногорски народ мора добро уочити да је
ово сада већ други случај да неки његови школовани, а највише
полушколовани,синови претварају домове црногорских сељака у згариште.
Већ по други пут доказују да су изгубили органску везу са Црном Гором и
њеним бригама, и постали свачији, само не црногорски. Црногорски народ, да, би осигурао Црну Гору и своју будућност, мора са
њима озбиљно и коначно обрачунати на овај или онај начин.
Црногорски комунисти и сви који им дошаптавају и који их финансирају
нека упамте једном за свагда: независна црногорска држава успостављена је и
остаје за све будуће вјекове. Гаранција је зато воља црногорскога народа, који
је довољно јак да је сачува од агената непријатеља Црне Горе и њене слободе.
Ријеч Дучеа,
моћне фашистичке империје, која је ангажована успоставом црногорске
државе, и сувише је чврста и неопозива, да би могла бити ма од кога
демантована. Знам да ће цио црногорски народ са радошћу примити саопштење да су
сад у току припреме за образовање црногорске владе.
Позивам црногорски народ, а нарочито црногорске сељаке, да учине све, да
што прије истријебимо губу из торине. То је једини пут ка срећној будућности.
Браћо Црногорци, након 22 године ваша судбина је поново у вашим рукама.
Страна 429, документ БР. 172
Говор је објављен у квислиншком листу .Глас Црногорца", који
се налази у Војноисториском институту ЈНА.
Линк- Документи италијански и говор Дрљевића
Линк- Документи италијански и говор Дрљевића
......................
Петровдански сабор, Цетиње 12. јула
1941. године
Рано изјутра 12. јула
1941. године организатори и учесници Петровданског сабора су истакли на Двору
краља Николе црногорску државну заставу, а њој су »чиниле почаст« са десне и
лијеве стране двије италијанске заставе. Свирало је 120 италијанских музичара.
Сабор је почео рад у 10 сати, у згради Црногорског Краљевског позоришта »Зетски
дом« на Цетињу.
»Глас Црногорца«, бр. 9 од, 13. јула
1941. године, у чланку под насловом »Црногорски Сабор прогласио је слободну и
независну Краљевину Црну Гору«, описује читав ток свечаног засједања
Црногорског сабора, 12. јула, у дворани Зетског дома, наводећи слиједеће:
Др Секула Дрљевић одржао је на Сабору дужу бесједу, у којој је истакао:
»Црногорски Саборе! Почевши од владике Данила, до краља Николе црногорски сабори доносили су одлуке о свима питањима, која су била од животнога значаја за црногорски народ и његову слободу. Онај, у историји Црне Горе, најпознатији Сабор, који је одржавао своје сједнице под вођством владике Данила, када се је увјерио да нема другога излаза, одлучио је да у крвави повој повије малога Бога и приредио је Бадње вече, које је Црној Гори и црногорскоме народу дало живот, слободу и славу.
Сабор под Острогом у планини донио је одлуку, која је црногорскоме народу дала Вучедолску славу, а Блаженопочившем Краљу Николи титулу, љепшу од свих на свијету, титулу цара јунака.
Знамо, да је вазда била мисао и да је данас непоколебљива одлука црногорскога народа, да своју будућност веже непосредно и чврсто за ту своју најславнију прошлост. Вјерни тој мисли и тој одлуци ми смо сазвали овај Црногорски сабор и отварањем његових сједница омогућили му, да да изјаву, која ће бити вјеран тумач жеље и воље црногорскога народа.
Црногорски Саборе,
Нема никога у Црној Гори, ко не зна, коме припада прва ријеч овога Сабора. Нема никога у Црној Гори ко не зна, чија је заслуга, да су се крајем прошлога стољећа натјецали највећи пјеснички генији Европе, који ће љепшим стиховима поздравити Црну Гору и њена дјела. Сви Црногорци знају, коме се има захвалити позната изјава ондашњега моћнога Рускога Императора, да је мала Црна Гора у слави већа од царске Русије. Ствараоц црногорке славе, отац црногорске Краљевине, први црногорски Краљ, умро је ван своје домовине борећи се до потоњег часа за Црну Гору и њену слободу, прво са ратним непријатељем, а касније са неким невјерним савезницима. Умро је као мученик, као жртва издајства и невјере. Не одрекавши се никада Црне Горе и њене слободе данас, кроз овај Сабор, постаје побједник.
Позивам Вас, да одамо пошту успомени Великога Краља устајањем и ускликом: Слава Му!
Једнако нам је дужност са пијететом сјетити се вјерне сапутнице бесмртнога Краља, Краљице Милене, и одати пошту њеној успомени ускликом: Слава Јој!
Не бисмо били вјерни тумачи осјећаја црногорскога народа, када се не бисмо са поштовањем и пијететом сјетили свих витезова, који остадоше до краја црнгоорству вјерни и дадоше своје животе у борби за Црну Гору и њену слободу. Нека им је вјечна слава!
Црногорски Саборе! Радо испољавам часну дужност, да позовем Сабор, да свој рад почне захвалношћу онима, који омогућише сазивање овога Сабора и успоставу независне Црногорске Државе.
Нека је хвала Његовом Величанству славноме Краљу и Цару моћне и пријатељске италијанске Империје Виктору Емануелу ИИИ.
Неизмјерна је наша срећа и радост што са славним Краљем и Царем дијели сјај пријестола Вјечнога Града Вила наших гора Њено Величанство Краљица и Царица Јелена.
Црногорски народ је поносан што је успостава слободне Црне Горе спојена са бесмртним дјелима Дучеа, генијалног ствараоца Фашистичке Империје и са дјелима славне и побједоносне италијанске војске.
Нарочито истичем да се Дуче од почетка борио противу неправде учињене Црној Гори уништењем њене државне егзистенције и да није престајао борити се противу те неправде до успостве Црне Горе својим побједоносним мачем.
Својим дјелима стекао је право на нашу трајну захвалност.
Дуче и његов вјерни сарадник, његова Екселенција гроф Ћано, специјално су нас обавезали, што су за Високога Комесара у Црној Гори изабрали Његову екселенцију конта Мацолинија. Ми хоћемо да вјерујемо, да је његова и његових уважених сарадника доказана љубав према Црној Гори вјерни израз љубави италијанског народа према црногорскоме народу.
Црногорски Саборе!
Црногорски народ, као и сви народи на кугли земљиној,
историјска је творевина. Цногорство су стварали и створили далеки вјекови.
Његова држава и њена вјековна побједоносна борба изградили су политичку и
културну изразитост његовога лика. Тако изграђено и само због тога, што је тако
изграђено, црногорство је могло водити ону неједнаку борбу, којој је тешко наћи
такмаца код осталих народа. Црногорство није зазирало од борбе са Стамболом,
чак ни онда, када су се пред његовом силом тресли зидови царскога Беча. Ту
борбу црногорство је издржало, јер се никада није хтјело одрећи себе и своје
државне слободе.
Увјерен сам, да говорим из душе цијелог народа, када пед овим сабором поновим стихове бесмртнога Краља: »Ко црногорству не био вјеран, Богом и људима свуд био тјеран«.
Бити црногорству вјеран значи имати црногорску националну свијест и бити вјеран црногорској државној идеји. Ту мисао бесмртнога Краља црногорски народ данас преко овога сабора узиђује у темеље свога народнога и државнога живота за све будуће вјекове.
Црногорски Саборе! Угодно је говорити о славној прошлости. Али данашњи историјски тренутак намеће ми обавезу, да нешто кажем и о нашој јучерашњици, која је не само тешка него и неславна. Инфандум ме иубес регина реноваре долорем. Говорити о немилој прошлости значи мало не наново ју преживљавати.
Увјерен сам, да говорим из душе цијелог народа, када пед овим сабором поновим стихове бесмртнога Краља: »Ко црногорству не био вјеран, Богом и људима свуд био тјеран«.
Бити црногорству вјеран значи имати црногорску националну свијест и бити вјеран црногорској државној идеји. Ту мисао бесмртнога Краља црногорски народ данас преко овога сабора узиђује у темеље свога народнога и државнога живота за све будуће вјекове.
Црногорски Саборе! Угодно је говорити о славној прошлости. Али данашњи историјски тренутак намеће ми обавезу, да нешто кажем и о нашој јучерашњици, која је не само тешка него и неславна. Инфандум ме иубес регина реноваре долорем. Говорити о немилој прошлости значи мало не наново ју преживљавати.
Године 1914. Аустро-угарска Монархија напала је Србију. Зна се због чега. Србија је позвала у помоћ Црну Гору. Вјерна својој вјековној готовости на борбу за слободу Црна Гора јој је протекла у помоћ не постављајући никакве услове за улазак у рат. Не само то, него је удовољила и захтјеву Србије, да врховну команду над црногорском војском преда српским официрима.
То Србији и тим њеним официрима ипак није сметало да за вријеме цијелога рата припремају уништење црногорске државе. Како су то припремили познато је. Након рата, при крају године 1918, српска војска под командом ондашњег пуковника а данашњег генерала и потоњег претсједника југословенске владе окупирала је Црну Гору. Пуковник, командант окупационих трупа позвао је извјестан број српских агената у Подгорицу и прогласио их Великом Народном Скупштином. Међу њима је био не мали број србијанских држављана. Они су изгласали резолуцију, коју је написала српска влада на Крфу и којом се прихваћа окупација Црне Горе проглашењем припојења Црне Горе Србији.
Подвлачим, да је у том тренутку
постојала редовна црногорска народна скупштина, која је по црногорском Уставу
једина, у заједници с Краљем, могла располагати судбином Црне Горе. Након те
окупације настало је мучење Црне Горе, коме нема равна у историји. Попаљено је
на хиљаде црногорских домова и поубијено, по подацима београдске владе, преко
2000 Црногораца, вјерних црногорству и његовој државној слободи. Десило се је и
нешто, што историја није забиљежила да се десило за вријеме 500 година
владавине турске над Балканом. Спаљена је мајка са ђецом у својој кући у
Цуцама. Тај злочин извршили су службени органи, жандармеријски мајор са 12
жандарма.
Стојећи на згариштима својих домова, стојећи скамењени пред злочинима у Цуцама и другим безбројним тешким злочинима, ми смо ипак, до задњега тренутка, били готови на заједницу земаља јужних Словена, али само под условом, да та заједница буде тако организирана, да све земље остану слободне и равноправне. Кроз свих прошлих 22 године тај услов су јендодушно одбијале све српске странке и сви српски политичари. Тиме су покопали мисао заједнице земаља јужних Словена, и балканских земаља уопште. Тиме је наметнута дужност свакој појединој од њих, да се сама брине, како може и умије, о својој судбини.
У таквој ситуацији састао се је овај Црногорски Сабор, да се брине о судбини Црне Горе и да обнови темеље њене народне и државне будућности.
Црногорски Саборе,
Прошли свјетски рат завршен је Версајским диктатом. Као његова неминовна посљедица настала је пометност политичких и моралних појмова у првим годинама након рата, коју је прекинуо долазак на чело италијанског народа генијалног творца и вође фашизма Бенита Мусолинија.
Касније, узео је у своје чврсте руке вођство њемачког народа Адолф
Хитлер идентификујући погледе на Европу и на нужност њене реорганизације са
погледима Бенита Мусолинија. Оба Велика Европљанина нијесу престајали
упозоравати на нужност стварања нове Европе.
Нијесу их схватили они, на чију су
адресу њихове опомене биле упућене. И тако је дошло до данашњег рата.
Творевине Версајског Диктата срушиле су једна за другом побједоносне армије Сила Осовине. Нестало је и Југославије, и тиме је створена могућност, да буде исправљена неправда учињена Црној Гори године 1918. и да Црна Гора, као независна држава, буде укопчана у нови европски ситем који изграђују два европска генија савремника и њихове непобједиве армије.
Црногорски Саборе! Политичка и културна оријентација појединих народа одређена је у највећем степену њиховим геополитичким положајем.
крај
ТЕЛЕГРАМИ ЗАХВАЛНОСТИ ЦРНОГОРСКОГ САБОРА
Сабор је упутио јуче са свог свеечаног засиједања слиједеће телеграме благодарности:
ПРВОМ АЂУТАНТУ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА И ЦАРА
Бити ћу Вам благодаран ако саопштите Његовом Величанству Краљу и Цару да Сабор у овом часу освештава у Цетињу, једногласном одлуком, успоставу Краљевине Црне Горе и ријешава да своју судбину усмјери акционој сфери Рима, желећи све присније пријатељство између двије државе, као и њихову трајну солидарну сарадњу.
Обраћа се захвалан Узвишеном Краљу, преко нарочите Делегације са поуздањем, и молбом да благоизволи одредити једног Регента.
Претсједник Сабора,
ИВАНОВИЋ,с.р.
ДВОРСКОЈ ДАМИ ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ
Молим Вас да изволите саопштити Њеном Величанству Краљици и Царици да у овом тренутку у Њеном Цетињу, једнодушном одлуком Сабора, црногорски народ види напокон остварен завјет успостављења свога Краљевства; док се, уз звоњаву звона, ратна застава Краља Николе диже, његове се душе разгаљују успоменом на Њене славне претке, упућујући Њој, дарежљивој Вили његових гора, своје најпонизније поздраве.
Претсједник Сабора,
ИВАНОВИЋ, с.р.
ДУЧЕ-У
У часу када Црна Гора, по једнодушној одлуци Сабора, успоставља своју Суверену Државу, оријентишући се одлучно према Фашистичкој Италији, и тражећи њену заштиту и трајну плодоносну солидарност, полазе к Вама, Дуће, изрази захвалности за ово величанствено дјело задовољштине, и уздижу се топле жеље за успостављање једног доба правде, мира и сарадње међу народима, под Вашим највишим покровитељством.
Претсједник Сабора,
ИВАНОВИЋ, с.р.
ЊЕГОВОЈ ЕКСЕЛЕНЦИЈИ ГРОФУ ЋАНУ МИНИСТРУ ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА
У историјском дану у коме црногорски народ једнодушном одлуком Сабора види поново успостављену своју Краљевину, позивајући се на сигурну заштиту и пријатељство Фашистичке Италије и на њену узајамну сарадњу, њихова се захвална мисао обраћа Вама, који сте имали толиког удјела у одлучујућим догађајима при стварању новог европског поретка.
Претсједник Сабора,
ИВАНОВИЋ, с.р.
Поред горњих телеграма, црногорски Сабор упутио је и специјални телеграм Вођи Трећег Рајха, г. Адолфу Хитлеру, који гласи:
ФИРЕРУ
БЕРЛИН
Црна Гора, која је, у акционој сфери Фашистичке Италије, данас успостављена као Суверена и слободна држава, упућује своје мисли Вама, Фирер, у жељи да Осовина и нови европски поредак достигну скору сретну побједу.
Претсједник Сабора,
ИВАНОВИЋ, с.р.
Сабор је упутио јуче са свог свеечаног засиједања слиједеће телеграме благодарности:
ПРВОМ АЂУТАНТУ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА И ЦАРА
Бити ћу Вам благодаран ако саопштите Његовом Величанству Краљу и Цару да Сабор у овом часу освештава у Цетињу, једногласном одлуком, успоставу Краљевине Црне Горе и ријешава да своју судбину усмјери акционој сфери Рима, желећи све присније пријатељство између двије државе, као и њихову трајну солидарну сарадњу.
Обраћа се захвалан Узвишеном Краљу, преко нарочите Делегације са поуздањем, и молбом да благоизволи одредити једног Регента.
Претсједник Сабора,
ИВАНОВИЋ,с.р.
ДВОРСКОЈ ДАМИ ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ
Молим Вас да изволите саопштити Њеном Величанству Краљици и Царици да у овом тренутку у Њеном Цетињу, једнодушном одлуком Сабора, црногорски народ види напокон остварен завјет успостављења свога Краљевства; док се, уз звоњаву звона, ратна застава Краља Николе диже, његове се душе разгаљују успоменом на Њене славне претке, упућујући Њој, дарежљивој Вили његових гора, своје најпонизније поздраве.
Претсједник Сабора,
ИВАНОВИЋ, с.р.
ДУЧЕ-У
У часу када Црна Гора, по једнодушној одлуци Сабора, успоставља своју Суверену Државу, оријентишући се одлучно према Фашистичкој Италији, и тражећи њену заштиту и трајну плодоносну солидарност, полазе к Вама, Дуће, изрази захвалности за ово величанствено дјело задовољштине, и уздижу се топле жеље за успостављање једног доба правде, мира и сарадње међу народима, под Вашим највишим покровитељством.
Претсједник Сабора,
ИВАНОВИЋ, с.р.
ЊЕГОВОЈ ЕКСЕЛЕНЦИЈИ ГРОФУ ЋАНУ МИНИСТРУ ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА
У историјском дану у коме црногорски народ једнодушном одлуком Сабора види поново успостављену своју Краљевину, позивајући се на сигурну заштиту и пријатељство Фашистичке Италије и на њену узајамну сарадњу, њихова се захвална мисао обраћа Вама, који сте имали толиког удјела у одлучујућим догађајима при стварању новог европског поретка.
Претсједник Сабора,
ИВАНОВИЋ, с.р.
Поред горњих телеграма, црногорски Сабор упутио је и специјални телеграм Вођи Трећег Рајха, г. Адолфу Хитлеру, који гласи:
ФИРЕРУ
БЕРЛИН
Црна Гора, која је, у акционој сфери Фашистичке Италије, данас успостављена као Суверена и слободна држава, упућује своје мисли Вама, Фирер, у жељи да Осовина и нови европски поредак достигну скору сретну побједу.
Претсједник Сабора,
ИВАНОВИЋ, с.р.
Извор је линк: http://www.snp.co.me/izb_utisci1a.asp
No comments:
Post a Comment