Војин Грубач- Потпуно непотребан устанак.
Goran Kusovac- "Srpski zločin nad porodicom Zvicer ostao je simbolom crnogorskog mučeništva i stradanja tokom okupacije. Srpska žandarmerijska jedinica, sastavljena od 12 (dvanaest) žandarma, pod komandom majora Kecmanovića i bivšeg austrijskog vahmajstora nekog Kolakovića, 25. aprila 1923. godine, u dva sata poslije ponoći, upala je u Cucima, u selu Rokoči, u kuću poznatog crnogorskog komite Petra Zvicera. Srpski major Kecmanović, oficir Kolaković i njihova jedinica počinili su zločin nad zločinima. Zapalili su kuću poznatog crnogorskog borca za slobodu Petra Zvicera i u njoj žive spalili njegovu majku, suprugu Zagorku i troje maloljetne đece. Srpski žandarmi su ih prethodno tukli i mučili. Dželati se nijesu čak ni tada zaustavili, nego su sadistički nastavili sa svojim monstruoznim, krvavim pirom. Izveli su iz kuće Đurđu Zvicer, staricu od oko 100 godina, babu Petra Zvicera, zavezali je za jednu trešnju ispred kuće, a onda kuću zapalili, a nju primorali da gleda u vatri pobijenu i zaklanu familiju. Baba Đurđa je od prizora strave i užasa poluđela i, docnije, umrla u bolnici u Danilovgradu. Srpski žandarmi pod vođstvom majora Kecmanovića su ovaj zločin počinili užasne, proklete, noći 25. aprila 1923. godine. Zgarište Zvicera postalo je crnogorsko svetilište."
Војин Грубач- Горане, да ли су комити правили злочине?
Vladimir Radujkovic- Свако добије што је заслужио. Како сијеш тако жањеш је универзални закон. Нема невиних,само им злочине не видимо...
Marija Jaksic- A da ne pricam kako su sahranjivali Crnogorsku Dinastiju Petrovic, drzavu i crkvu. To je cista patoloska kompleksaska i psihopatska bolest. Karma je nemilosrdna, ono sto uradis nekome dodje kad tad za nanaplatu. Srbija nikada nije rekla izvini za svoja zlodjela sto su radili po Crnoj Gori. Bog nije macka pa da te refleksno ugrebe kada ucinis grijeh i nepravdu.
Vladimir Radujkovic- А и династија је зла учињела само таква! Зато су и тако прошли и нестали. Зато је боље не светити се никоме и опростити,тако се излази из круга.
Војин Грубач- Наравно да су и комити правили злочине, али у једностраном истраживању историје се то прескаче намјерно. И то није исправно, јер се ствара искривљена слика догађаја. На примјер, у подорјенском селу Оровац је вријеме комита затекла једна муслиманска породица Салковића, која је живјела у селу. Када у упали комити, православно становништво нису дирали, али су напали кућу Салковића и заклали три брата. Послије тога су одјавили стоку пут Орјена.
Goran Kusovac- Vojine, ako je zločin voljeti svoju domovinu i braniti svoje ognjište od okupatora - moj odgovor je potvrdan.
Војин Грубач- Горане, навео сам конкретан примјер злочина, дакле реалног злочина који није последица "љубави према домовини нити борбе против окупатора." Тим прије, тај злочин који сам навео је имао историјску реперкусију у виду спирале, јер су 1941.г. управо због тога догађаја у село упале усташе, сународици Салковића, да се освете. Игром случаја није им то успјело, па се све окренуло против њих.
Marija Jaksic- Kralj Nikola Petrovic je bio Car nad carevima kao vladar. CG se je 400 god neprestalne borbe borila protiv okupatora i nikada je nijesu uspjeli Turci porobiti dok su Srbiju BiH i sve zemlje bile podanicke i najamnici, turski robovi. Sve te zemlje imaju pustu zelju i kompleks da prisvoje crnogorsku istoriju i slobodarski um. Svim tim zemljma bi bilo pametnije fa grade svoj identitet nego sto prisvajaju nasu istoriju i nazivaju je svojom. Kompleksas i bolesni unuk Kralja Nikole Aleksandar Karadjordjevic je umislijo da moze obuci djedovo odijelo i da on bude centar Balkana ali ta iluzija i bipolarnost ucini te bi utepan ni on nezadobi slavu. To je ta nemilosrdna Karma.
Војин Грубач- Госпођо Јакшић, када говорите ко су били турски робови требало би да будете опрезнији, јер ћете ући у контрадикторност. Подгорица и Никшић субили под Отоманима триста педесет година. Подловћенска Црна Гора неких деведесетак година. Дјелови ЦГ преко 400 година.
Miljan Jankovic- Vojo -A jes to tačno no u Srbiji nije bilo Cetinja i Brda slobodnih ČOČE no se tačno 455 godina vodio rat za slobodu.
Војин Грубач- У равници није могло нигдје бити слободне територије. Чак Црногорци подловћенске Црне Горе, све са Брђанима и Херцеговцима, нису могли заузети релативно малено поље Никшића и Подгорице до 1876.г. Триста педесет година.
Marija Jaksic- Kako bi covjek udovoljio g-dinu Grubacu. Stalno trazi djavola na bijelom zidu, misija nemoguca.
Војин Грубач- Госпођо Јакшићка, не тражим ђавола већ ангела. Мислим да погрешна перцепција догађаја и збивања никоме не доноси ништа добро. Рецимо, у Херцеговини су и Дробњаци и Требјешани силно пострадали, и нико им није био на помоћи. Дробњаци када су убили Смаил агу Ченгића, а славни Требјешани су нестали и расељени у устанцима. "Требјешани су племе (огранак племена Никшића) из Старе Херцеговине, које је живјело недалеко од Никшића, око брда Требјеса, Сливља и Озринића. Године 1711. учествују у рату против османске власти. Племе је тада бројало и до 1000 бораца. Под притиском Османлија, морали су се иселити (1711) на Чево, гдје су живјели сљедећих 30 година. По повратку у околину Никшића, настављају се супростављати Османлијама, под чијим су притиском поново били принуђени на исељавање. Један дио Требјешана се, 1804. године, иселио у Русију (23 породице са 97 чланова). Дио њих је привремено прешао у Горњу и Доњу Морачу, а 1804. су прешли у Дробњаке (Струг, Малинско и Сировац). На простору Дробњака су формирали ново племе – Ускоке."...Погледај још
Dragan Lekovic- Jedno je savršeno jasno - ovdje neki žele međunacionalni sukob i totalnu međunacionalnu podjelu među građanima, ko god želi da se građani dijele na osnovu podjela bjelaško-zelenaških ili onih od 1941-1945 - želi upravo to...Pronalaženje 'neprijatelja' i 'okupatora' među građanima Crne Gore ide upravo u tom pravcu...Pošto nisam vaspitavan da mrzim i vrijeđam i klevećem - ne vidim dalje sebe ovdje....Odjavljujem se iz grupe...
Војин Грубач- Делагације, које је водио сердар Малиша су у периоду од 1796 до 1803.године више пута одлазиле у Петроград, тражећи царску грамату о пресељењу.
"Тек је фебруара 1803 цар Александар I одобрио пресељење мањег броја Требјешана и издао грамату. Сердар Малиша је повео требјешке породице на пут без повратка октобра 1804. Године. Из Рисна преко Цариграда, кроз Босфор, стигли су исељеници у Одесу, толико жељену нову отаџбину. Земљу су добили у пространој равници, дан хода сјеверно од Одесе. Ново село су назвали Словеносрпско. У новој отаџбини су прихватили и нове обавезе и укључили се у састав царске војске“.
Goran Kusovac- "Srpski zločin nad porodicom Zvicer ostao je simbolom crnogorskog mučeništva i stradanja tokom okupacije. Srpska žandarmerijska jedinica, sastavljena od 12 (dvanaest) žandarma, pod komandom majora Kecmanovića i bivšeg austrijskog vahmajstora nekog Kolakovića, 25. aprila 1923. godine, u dva sata poslije ponoći, upala je u Cucima, u selu Rokoči, u kuću poznatog crnogorskog komite Petra Zvicera. Srpski major Kecmanović, oficir Kolaković i njihova jedinica počinili su zločin nad zločinima. Zapalili su kuću poznatog crnogorskog borca za slobodu Petra Zvicera i u njoj žive spalili njegovu majku, suprugu Zagorku i troje maloljetne đece. Srpski žandarmi su ih prethodno tukli i mučili. Dželati se nijesu čak ni tada zaustavili, nego su sadistički nastavili sa svojim monstruoznim, krvavim pirom. Izveli su iz kuće Đurđu Zvicer, staricu od oko 100 godina, babu Petra Zvicera, zavezali je za jednu trešnju ispred kuće, a onda kuću zapalili, a nju primorali da gleda u vatri pobijenu i zaklanu familiju. Baba Đurđa je od prizora strave i užasa poluđela i, docnije, umrla u bolnici u Danilovgradu. Srpski žandarmi pod vođstvom majora Kecmanovića su ovaj zločin počinili užasne, proklete, noći 25. aprila 1923. godine. Zgarište Zvicera postalo je crnogorsko svetilište."
Војин Грубач- Горане, да ли су комити правили злочине?
Vladimir Radujkovic- Свако добије што је заслужио. Како сијеш тако жањеш је универзални закон. Нема невиних,само им злочине не видимо...
Marija Jaksic- A da ne pricam kako su sahranjivali Crnogorsku Dinastiju Petrovic, drzavu i crkvu. To je cista patoloska kompleksaska i psihopatska bolest. Karma je nemilosrdna, ono sto uradis nekome dodje kad tad za nanaplatu. Srbija nikada nije rekla izvini za svoja zlodjela sto su radili po Crnoj Gori. Bog nije macka pa da te refleksno ugrebe kada ucinis grijeh i nepravdu.
Vladimir Radujkovic- А и династија је зла учињела само таква! Зато су и тако прошли и нестали. Зато је боље не светити се никоме и опростити,тако се излази из круга.
Војин Грубач- Наравно да су и комити правили злочине, али у једностраном истраживању историје се то прескаче намјерно. И то није исправно, јер се ствара искривљена слика догађаја. На примјер, у подорјенском селу Оровац је вријеме комита затекла једна муслиманска породица Салковића, која је живјела у селу. Када у упали комити, православно становништво нису дирали, али су напали кућу Салковића и заклали три брата. Послије тога су одјавили стоку пут Орјена.
Goran Kusovac- Vojine, ako je zločin voljeti svoju domovinu i braniti svoje ognjište od okupatora - moj odgovor je potvrdan.
Војин Грубач- Горане, навео сам конкретан примјер злочина, дакле реалног злочина који није последица "љубави према домовини нити борбе против окупатора." Тим прије, тај злочин који сам навео је имао историјску реперкусију у виду спирале, јер су 1941.г. управо због тога догађаја у село упале усташе, сународици Салковића, да се освете. Игром случаја није им то успјело, па се све окренуло против њих.
Marija Jaksic- Kralj Nikola Petrovic je bio Car nad carevima kao vladar. CG se je 400 god neprestalne borbe borila protiv okupatora i nikada je nijesu uspjeli Turci porobiti dok su Srbiju BiH i sve zemlje bile podanicke i najamnici, turski robovi. Sve te zemlje imaju pustu zelju i kompleks da prisvoje crnogorsku istoriju i slobodarski um. Svim tim zemljma bi bilo pametnije fa grade svoj identitet nego sto prisvajaju nasu istoriju i nazivaju je svojom. Kompleksas i bolesni unuk Kralja Nikole Aleksandar Karadjordjevic je umislijo da moze obuci djedovo odijelo i da on bude centar Balkana ali ta iluzija i bipolarnost ucini te bi utepan ni on nezadobi slavu. To je ta nemilosrdna Karma.
Војин Грубач- Госпођо Јакшић, када говорите ко су били турски робови требало би да будете опрезнији, јер ћете ући у контрадикторност. Подгорица и Никшић субили под Отоманима триста педесет година. Подловћенска Црна Гора неких деведесетак година. Дјелови ЦГ преко 400 година.
Miljan Jankovic- Vojo -A jes to tačno no u Srbiji nije bilo Cetinja i Brda slobodnih ČOČE no se tačno 455 godina vodio rat za slobodu.
Војин Грубач- У равници није могло нигдје бити слободне територије. Чак Црногорци подловћенске Црне Горе, све са Брђанима и Херцеговцима, нису могли заузети релативно малено поље Никшића и Подгорице до 1876.г. Триста педесет година.
Marija Jaksic- Kako bi covjek udovoljio g-dinu Grubacu. Stalno trazi djavola na bijelom zidu, misija nemoguca.
Војин Грубач- Госпођо Јакшићка, не тражим ђавола већ ангела. Мислим да погрешна перцепција догађаја и збивања никоме не доноси ништа добро. Рецимо, у Херцеговини су и Дробњаци и Требјешани силно пострадали, и нико им није био на помоћи. Дробњаци када су убили Смаил агу Ченгића, а славни Требјешани су нестали и расељени у устанцима. "Требјешани су племе (огранак племена Никшића) из Старе Херцеговине, које је живјело недалеко од Никшића, око брда Требјеса, Сливља и Озринића. Године 1711. учествују у рату против османске власти. Племе је тада бројало и до 1000 бораца. Под притиском Османлија, морали су се иселити (1711) на Чево, гдје су живјели сљедећих 30 година. По повратку у околину Никшића, настављају се супростављати Османлијама, под чијим су притиском поново били принуђени на исељавање. Један дио Требјешана се, 1804. године, иселио у Русију (23 породице са 97 чланова). Дио њих је привремено прешао у Горњу и Доњу Морачу, а 1804. су прешли у Дробњаке (Струг, Малинско и Сировац). На простору Дробњака су формирали ново племе – Ускоке."...Погледај још
Dragan Lekovic- Jedno je savršeno jasno - ovdje neki žele međunacionalni sukob i totalnu međunacionalnu podjelu među građanima, ko god želi da se građani dijele na osnovu podjela bjelaško-zelenaških ili onih od 1941-1945 - želi upravo to...Pronalaženje 'neprijatelja' i 'okupatora' među građanima Crne Gore ide upravo u tom pravcu...Pošto nisam vaspitavan da mrzim i vrijeđam i klevećem - ne vidim dalje sebe ovdje....Odjavljujem se iz grupe...
Војин Грубач- Делагације, које је водио сердар Малиша су у периоду од 1796 до 1803.године више пута одлазиле у Петроград, тражећи царску грамату о пресељењу.
"Тек је фебруара 1803 цар Александар I одобрио пресељење мањег броја Требјешана и издао грамату. Сердар Малиша је повео требјешке породице на пут без повратка октобра 1804. Године. Из Рисна преко Цариграда, кроз Босфор, стигли су исељеници у Одесу, толико жељену нову отаџбину. Земљу су добили у пространој равници, дан хода сјеверно од Одесе. Ново село су назвали Словеносрпско. У новој отаџбини су прихватили и нове обавезе и укључили се у састав царске војске“.
No comments:
Post a Comment