Blog
26. Dec. 2012. | 19:05 http://www.pcnen.com/portal/
На последњем попису становништва (2011. године) показало се да у Србији има 38 527 Црногораца, односно 30 000 мање него на попису 2002. године када је грађана црногорске националности било 69 049. На ранијим пописима, рецимо 1991. године, у Србији се 118 934 грађана изјаснило да су Црногорци, док је рекорд достигнут 1981. године, када је у Србији било – 147 466 Црногораца! Дакле, дешава се револуција, да је тако назовемо.
Референдум и држављани
Наравно, питање колико живи грађана Србије који се национално дефинишу као Црногорци највише занима “највеће Црногорце” који данас живе у Србији, а то су Ненад Стевовић, Михаило Терзић и Миленко Перовић. С обзиром на то да су се они самопрогласили за “перјанике црногорске” то и не чуди. Дакако, те три особе мисле да некога представљају, а испада да се број тих које они представљају радикално смањује, те настаје проблем на који реагују очекивајуће бурно. Кривицу, што се и очекивало, не виде у себи и свом понашању, већ у свима другима.
Разлог је очигледан, њих не интересују сви грађани Србије који су ближим поријеклом из Црне Горе, већ само један дио међу њима, онај процентуално најмањи. Њих интересују, очигледно, само они који се изјашњавају у националном смислу као припадници једне нације- црногорске, што је легитимно, али и склоно паду, што пракса показује.
Мала дигресија, пред референдум о државниј независности Црне Горе у Србији је живјело огромних 263 000 грађана који су рођени у Црној Гори. Од њих је 69 049 било Црногораца, а осталих 194 000 су били грађани поријеклом из Црне Горе других националности, рецимо српске, бошњачке, хрватске, албанске…
Послије задњег пописа у Србији се може констатовати да грађана Србије који воде поријекло из Црне Горе, и то не даље- него ближе поријекло, а не изјашњавају се као Црногорци има преко 225 000.
Стевовић, Терзић и Перовић се не труде да их примјете, из простог разлога јер их третирају као отпаднике, непријатеље, душмане, петоколонаше, и то само из тога разлога што ти људи немају исте еталоне националне и политичке мисли као и споменута господа.
Држава и систем
Црна Гора је дефинисана као грађанска држава. Она није дефинисана као држава једне нације, рецимо Црногораца. Тако пише у Уставу. Ако је то тако, тада је чудно да та држава не води рачуна о људима који воде поријекло из Црне Горе, живе у другим државама, највише Србији, а који се национално не дефинишу као Црногорци.
По параметрима данашње државне идеологије, црногорским властима нису потребни нити Срби у Црној Гори, нити Срби који воде поријекло из Црне Горе- а живе изван њених граница.
Тачније, потребни су им Срби из свих крајева, из Црне Горе или ван ње, једино у спортским репрезентацијама, гдје ће их колективно називати Црногорцима, или Црногоркама, што је нетачно.
Али, када се дијеле државне црногорске награде индивидуалцима из области културе, умјетности и слично- тада Срба не може бити међу лауреатима. Те награде добијају само они који су из уског круга националног чистунства, они који поред тога што морају бити Црнoгорци морају и као додатни услов показати идолошку матрицу ултранационалног вида, екстремизам који је потпуно ослобoђен потребе за толерацијом. Зато се земљина кугла у Црној Гори окреће против научно установљеног правила.
И још се ти ликови чуде шта се дешава, иако је све што раде против здравог смисла и природне логике.
На последњем попису становништва (2011. године) показало се да у Србији има 38 527 Црногораца, односно 30 000 мање него на попису 2002. године када је грађана црногорске националности било 69 049. На ранијим пописима, рецимо 1991. године, у Србији се 118 934 грађана изјаснило да су Црногорци, док је рекорд достигнут 1981. године, када је у Србији било – 147 466 Црногораца! Дакле, дешава се револуција, да је тако назовемо.
Референдум и држављани
Наравно, питање колико живи грађана Србије који се национално дефинишу као Црногорци највише занима “највеће Црногорце” који данас живе у Србији, а то су Ненад Стевовић, Михаило Терзић и Миленко Перовић. С обзиром на то да су се они самопрогласили за “перјанике црногорске” то и не чуди. Дакако, те три особе мисле да некога представљају, а испада да се број тих које они представљају радикално смањује, те настаје проблем на који реагују очекивајуће бурно. Кривицу, што се и очекивало, не виде у себи и свом понашању, већ у свима другима.
Разлог је очигледан, њих не интересују сви грађани Србије који су ближим поријеклом из Црне Горе, већ само један дио међу њима, онај процентуално најмањи. Њих интересују, очигледно, само они који се изјашњавају у националном смислу као припадници једне нације- црногорске, што је легитимно, али и склоно паду, што пракса показује.
Мала дигресија, пред референдум о државниј независности Црне Горе у Србији је живјело огромних 263 000 грађана који су рођени у Црној Гори. Од њих је 69 049 било Црногораца, а осталих 194 000 су били грађани поријеклом из Црне Горе других националности, рецимо српске, бошњачке, хрватске, албанске…
Послије задњег пописа у Србији се може констатовати да грађана Србије који воде поријекло из Црне Горе, и то не даље- него ближе поријекло, а не изјашњавају се као Црногорци има преко 225 000.
Стевовић, Терзић и Перовић се не труде да их примјете, из простог разлога јер их третирају као отпаднике, непријатеље, душмане, петоколонаше, и то само из тога разлога што ти људи немају исте еталоне националне и политичке мисли као и споменута господа.
Држава и систем
Црна Гора је дефинисана као грађанска држава. Она није дефинисана као држава једне нације, рецимо Црногораца. Тако пише у Уставу. Ако је то тако, тада је чудно да та држава не води рачуна о људима који воде поријекло из Црне Горе, живе у другим државама, највише Србији, а који се национално не дефинишу као Црногорци.
По параметрима данашње државне идеологије, црногорским властима нису потребни нити Срби у Црној Гори, нити Срби који воде поријекло из Црне Горе- а живе изван њених граница.
Тачније, потребни су им Срби из свих крајева, из Црне Горе или ван ње, једино у спортским репрезентацијама, гдје ће их колективно називати Црногорцима, или Црногоркама, што је нетачно.
Али, када се дијеле државне црногорске награде индивидуалцима из области културе, умјетности и слично- тада Срба не може бити међу лауреатима. Те награде добијају само они који су из уског круга националног чистунства, они који поред тога што морају бити Црнoгорци морају и као додатни услов показати идолошку матрицу ултранационалног вида, екстремизам који је потпуно ослобoђен потребе за толерацијом. Зато се земљина кугла у Црној Гори окреће против научно установљеног правила.
И још се ти ликови чуде шта се дешава, иако је све што раде против здравог смисла и природне логике.
No comments:
Post a Comment