Полемика са Новаком Аџићем, портал Аналитика, текст Живка Андријашевића "Порозна нација"

Војин Грубач

Не само овај интригантни текст Живка Андријашевића, већ и ранији текстови које сам имао прилику да читам, остављају утисак да се ради о размишљајућем и утемељеном историчару, који са једним добрим стилом умије јако ефектно предочити одређене историјске пројекције. То је ријеткост у Црној Гори. Зато је вјероватно он и најинтересантнији историчар на њеној територији. Наравно, у његовим текстовима има и контраверзе, па сам био у прилици да неколико пута интервенишем дајући контрастав. Ипак, уважавајући његово размишљанје и историјске огледе, који су, гледано у цјелости, по мени - јако квалитетни, не могу се отети утиску да некада кокетира са једним дијелом јавности, да ли због жеље за балансом, или потребе да унесе нијенсе који противурјече духу самог текста. Иначе, не бих се сложио да овим текстом он покушава неког асимиловати, већ, напротив, да је текст позив на разум и поштовање духа простора.

Novak ADZIC - O crnogorskoj etnogenezi

Postovani gospodine Grubac, procitao sam Vas tekst pod naslovom Na razvalinama etnogeneze i mogu Vam reci da ste civilizirani, iako iznosite teze koje nijesu naucno odrzive. Niko od crnogorskih istoriografa i istrazivaca koji se bavio pitanjem etnogeneze ne stoji na stanovistu da su Crnogorci porijeklom Crveni Hrvati. To, izuzev Stedimlije i Milivoja Matovica, i to u jednom periodu, niko nikad od Crnogoraca ustvrdio nije. Mi tvrdimo da su Crnogorci etnoamalgan Polabskih Slovena, iz plemenskog saveza Veneta, koji su nastali kao Dukljani simbiozom i srodjavanjem sa Ilirima, Romanima i drugim etnickih skupinama na prostorima nekadasnje rimske provincije Prevalis u periodu od 7 do 10 stoljeca. To je i moje stanoviste po pitanju etnogeneze Crnogoraca. Tvrdim da su Rasani/Srbi drugi i razlicit narod od Dukljana/Crrnogoraca. I tvrdim da je hristijanizacija nasih predaka uradjena od strane Benediktinaca sa sjedistem u Monte Kasinu. Istorijski izvori koje sam proucavao navode me na takav zakljucak।

Војин Грубач

Разлози што сам овај текст г. Андријашевића прихватио позитивно у цјелости, могу вам дати и у облику огољених пасуса из текста, који нису истргнути из цјелине која је добра..."Sviđalo se to nekome ili ne, crnogorska i srpska nacija imaju svoje prirodno stanište na prostoru Crne Gore, bez obzira da li je njihovo utemeljenje posljedica nasilnog nametanja, zablude ili zavjere""Da je “prava” istorija uistinu toliko moćna, broj ljudi koji se nacionalno izjašnjavaju Crnogorcima upravo bi u periodu popisa drastično porastao, jer se nikada ranije nije toliko pričalo i pisalo o “crnogorskoj” istoriji Crne Gore।" "Da je srpska nacionalna ideologija bila strano tijelo u crnogorskom biću, teško da bi takva ideologija mogla da preživi više od četrdeset godina pod oklopom komunizma."

Novak ADZIC - Nije Portal IN4S vas nivo

Jako ste ruzno i netacno govorili o dr Serbu Rastoderu i Adnanu Cirgicu, jako ruzno o mitropolitu Mihailu. Gospodine Grubac, ja bar od Vas ocekujem da se uzdignete iznad provincijske retorike i zigosana ljudi bez osnova. Vi bar medju Srbima ste vidjeli malo svijeta, zivite u Moskvi, pa nimalo nije u redu da pisete tako ekstremne tekstove. Vi umijete bolje i drugacije nadam se. Eto, vi ste rusofil, ja frankofil, ali nemojte takve tekstove vise pisati. I vas nivo nije portal IN4s. Taj portal je za primitivce i zle osobe nalika politickih vorloka. A Vas dozivljavam posve drugacije, kao kulturnog i obrazovanog covjeka iako se sa Vama ne apsolutno slazem. I nemojte oi ljudima suditi koje ne poznajete. Zlonamjerna fama je jedno, a konkretno upoznavanje ljudi i njihovog djela je nesto drugo.

Војин Грубач

Господине Аџићу, ако мислите да Срби у Црној Гори нису видјели свијета, те да се то може везати само за појединце из тог народа, то је погрешно размишљање. Не сматрам да сте у праву и што се тиче портала ИН4С, али то је ваш лични став. Наравно, ја волим Русе, али и Италијане.Што се тиче екстремних текстова, вама често у том смислу дају примједбеу. Али, ви те примједбе не чујете. Не видим, зашто? Трудим се у својим текстовима да они буду што је могуће више коректни и логични. Некада се просто другачији став сматра екстремом. Неки текстови су оштрији, а неки блажи, то зависи од момента писања, и околности у којима се текст пише. Али, зато увијек постоји могућност полемике на мјестима гдје пишем, тако да додатно појашњавање може дати другу слику. Догађало ми се да комантатори јако оштро реагују на моје тезе, да би потом дошло до приближавања ставова, иако смо, у основи, особе различитог размишљања.

Novak ADZIC - Nemamo sa srpstvom nikakvog dodira

Gospodine Grubac, da Vam i kao profesionalni politicar kazem nesto vezano za crnogorski identitet.1-Mi smo, koji se osjecamo Crnogorcima, koji slijede ovo sto ja govorim, to sto kazemo da smo, mi necemo da budemo drugo od onoga sto jesmo i imamo izgradjenu svijest o tome sto jesto, hocemo i cemu strijemimo;2-Bespredmetni su svaki pokusaji da se ubijedjeni ubjedjuju drugacije od onog u sto su ubijeljeni ili sto su njihova autenticna uvjerenja;3-Crnogorskoj naciji pripadamo, za nju se ne opredjeljujemo, jer nas nacionalni osjecaj i svijest su osjecaj povezanosti sa drustvenom grupom, zajednicom kojoj pripadamo. Za poliitcku partiju se glasa, naciji i drzavi se pripada.4-Danasnji nacionalno samosvjesni Crnogorci nemaju nikakve veze sa srpstvom, i njegovim nasljedjem na postoru Crne Gore. Njega dozivljavaju kao prevazidjeni i napusteni relikt jednog perioda nase romanticarske i ideolosko-politicke proslosti.

Војин Грубач

Упоређујући оно што је написао г. Аџић у два низа коментара, првом - гдје их је било тринаест, и другом- гдје их је било шест, .редност дајем овом првом низу. Просто, зати што је био искренији и разумљивији. Мислим да је за постојање црногорске нације довољан став и опредјељење за то. То нико не може оспорити.Што се тиче одређених непотребних и нелогичних историјских анализа, гдје се улаже много енергије са мало ефекта, оне су итекако оспориве. Тим прије, ако су на стакленим ногама.Зато прејудицирам лично лично опредјељење и поштовање таквог става. То је цивилизацијска категорија.У то смислу ми је овај текст г. Андријашевића реалистичан. Он урачунава и ту категорију. Мада, имао сам један оштар иступ по питању његових ставова некада давно у подгоричком дневнику "Вијести".

Novak ADZIC - Koegzistencija razlicitosti

-Dozivljavamo srpstvo kao tudj, stran i drugaciji identitet, ne i suprotstavljen crnogorstvu u smislu konfliknosti ili antagonizma, vec kao nesto od cega je Crnogorstvo posebno, odvojeno, odjelito. Ko se osjeca Srbinom pripada Srpstvu po svom izboru, mi pripadamo Crnogorstvu kao kolektivnog nacionalnom identitetu, koje izrazavamo kroz osjecaj pripadnosti neyavisnoj drzavi Crnoj Gori, crnogorskom jeziku, crnogorskoj kulturi i autokefalnoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi. Ne negiram, ne negiraj, afirmisi svoj identitet i postuj i prihvati drugaciji.-U slobodnoj i demokratskoj Crnoj Gori gradjani su jednaki pred zakonom i imaju ista prava bez diskriminacije.To znaci da je Crna Gora ko je dozivljava kao svoju domovinu i drzavu, ko joj je lojalan, drzava jednakih sansi za Crnogorce, Srbe, Bosnjake, Alabance, Muslimane, Hrvate. Junaci istorije nijesu oni koji u rusili ili koji bi srusili nezavisnu drzavu Crneu Goru, vec oni koji se bore za nju i njen napredak na svim poljima.

Војин Грубач

Господине Аџићу, у двије колумне заредом, дакле - "На развалинама етногенезе" и "Модерни окупатори", објaљенима на порталу ИН4С, заокружио сам једну цјелину. То је мој коначни став по два питања, или три, неважно, уколико се не појаве неки нови моменти који би промијенили ток таквог рамишљања. Како ствари иду у ЦГ, не вјерујем у ту варијанту.Питање Бодина, Михаила, Немањића, Јаквинте, бјелаша и зеленаша, партизана и четника, сматрам давно прошлом причом. Ту немем узоре, мада, узоре скоро и да немам. Свијет је донамичан и лако испадаш из игре ако се осврћеш на прошло на начине који су изван границе разума. Мој уплив у ту причу сматрам периферним. То је на маргинама мог размишљања. Зато сам полузаинтересован - и како се клупко одмотава, бићу сасвим незаинтересован, што ћу предочити на адекватан начин. Нараво, ту сам као опонент, у грницама које одређују друге обавезе.

Novak ADZIC - SLIJEDIM ENTONI SMITA U POIMANJU NACIJE

Ja sam u shvatanju nacije sljedbenik modernisticke etnosimbolisticke teorije nacije koju je zastupao britanski sociolog, naucnik i istoricar prof. dr Entoni SMIT. Nastanak i razvoj crnogorske nacije shvatam, prihvatam i objasnjavam argumentima i postamentima nacije, koju je u svojim naucim djelima eksplicirao Entoni Smit. Cijenim argumente i drugih teoreticara nacije, ali pripadam pravcu u modernoj teoriji nacije kojeg je utemeljio Entoni Smit. Crnogorska nacija je izrazla na osnovu visevjekovnih istorijskih posebnosti crnogorskog naroda, na temelju njegove etnicke egzistencije u okviru drzavno-pravne nezavisnosti Crne Gore, njegovih istorijskih, kulturnih, politickih, religijskih, uopste duhovnih i drustvenih posebnosti. Crnogorska nacija nije izrasla iz srpskog naroda, nego na osnovu prehodnog visevjekovnog postojanja crnogorskog naroda i njegovih istorijskih specificnosti. Zato srpstvo i srpska svijest nijesu sastavni dio integriteta crnogorske nacije, vec predstavljaju postament...

Војин Грубач

Ако сте сљедбеник етносимболистичке теорије нације, опет је потребно да одредите границе тога етничког простора, које нису супростављене здравом смислу, и које се не поклапају са државним границама. Дакле та вишевјековна посебност на темељима које сте навели, мора имати неку логичну границу. Рецимо, на примјер, у њу може ући Невесиње или било који херцеговачки град, или Пећ, али не обавезно и неколико градова у Црној Гори. Или, не може?Таква историјска инсистирања, која презентујете, могу довести до озбиљних подјела унутар припадника црногорске нације. Ја тај процес већ примјећујем, а нешто је у том смислу провукао кроз свој текст и г. Андријашевић.

Војин Грубач

Господине Аџићу, рекли сте:" U slobodnoj i demokratskoj Crnoj Gori gradjani su jednaki pred zakonom i imaju ista prava bez diskriminacije. To znaci da je Crna Gora ko je dozivljava kao svoju domovinu i drzavu, ko joj je lojalan, drzava jednakih sansi za Crnogorce, Srbe, Bosnjake, Alabance, Muslimane, Hrvate. Junaci istorije nijesu oni koji u rusili ili koji bi srusili nezavisnu drzavu Crnu Goru, vec oni koji se bore za nju i njen napredak na svim poljima"Господине Аџићу, ви сте се у ових пар реченица саплели и подвели под сумњу ваше познавање права и правне струке. Наиме, лојалност независној држави Црној Гори није обавезна по Уставу, нити законски кажњива. По Уставу Црнн Горе се може промијенити Устав под одређеним прописаним условима, који су ригидни и сложени за испуњавање, али су прописани и легитимни, Исто је и са промјеном државног статуса, који је такође могућ и прописан Уставом. О којој држави и којем Уставу ви говорите, можда нисте мислили на Црну Гору?

Војин Грубач - Прича о лојалности држави!?
Та прича о лојалности држави је бесмислена ако се узме у обзир да је кључ снаге сваке државе у економији. Ко пита хрватске и словеначке бизнисмене који улажу у Србију да ли су лојални њој и да ли је воле? Одговор је, нико! Исто важи и у обрнутом смислу. Капитал води интерес а не лојалност и љубав према некој држави.Зато је прича о лојалности у ствари алиби за неспособњаковиће. Уједно и дискриминаторска категотрија код промотера који тако нешто уопште спомињу. Лојалност не постоји, већ само постоји поштовање закона. Они који тврде да су лојални а не поштују законе ти у ствари нису лојални. Ко тврди да воли Црну Гору, а противзаконито пљачка грађане и државу тај би требао да се замисли о чему прича, али и да одговара по законима.

Novak ADZIC - ODANOST JE SIMBOL VITESTVA

Gospodine Grubac, ja Vas uvayavam, iako smo razliciti svjetovi. Lojalnost je meni jako vazna u zivotu. To je kao kad polozite zakletvu. Lojalnost shvatam kao odanost, vjernost, posvecenost vrijednostima kojima covjek pripada i u koje vjeruje. Ja tako shvatam domovinu, naciju i drzavu, naravno i porodicu. Postovanje ustavno-pravnog poretka drzave ciji ste gradjanin je iznad i prije svega obaveza, duznost. Ko to krsi, zna se sto cini. Kad je domovina u pitanju ko hoce da je razori zna se sto je i ko je. Meni je oduvjek bila ideja vodila, kao covjeka me perificirala, viteski princip-figurativno mac odanosti i vjernosti onome kome vjerujete, zaklinjete se ili onome cemu vjerujete i pripadate. A to je za mene svetinja. Domovina, njen stijeg, sloboda demokratske moje drzave, suverenost i postojanost moje nacije, multikultura, gradjanska jednakost to su principi koje sam usvojio i koje ne mijenjam. Dr Sekula Drljevic je svojom borbom i golgotom pokazao kako se strada za domovinu.Lojalnost Crnoj Gori, to je moja jedina domovina, maticna drzava, nemam rezervnu, Srbi iz Crne Gore kazu da im je maticna drzava Srbija, ja kao Crnogorac nemam rezervnu domovinu i drzavu. A Sekula Drljevic je bio drugaciji nego sto Vi kazete. Nikad se nije osjecao Hrvatom i ustasom, u mladosti jeste cak i srbovao, ali je zivio i stradao kao Crnogorac. I proucite malo molim Vas autenticnu stranu Sporazuma Djurisic-Drljevic. Znacajan dio toga mozete naci u knjizi "KONTRAREVOLUCIJA U CRNOJ GORI 1941-1945" dr Radoja Pajovica. Knjiga "Pucaj, rat je zavrsen" je cetnicka strana pogleda na te dogadjaje, meni neprihvatljiva, iako sam je citao. A ko je bio Pavle Djurisic najbolje je opisao dr Radoje Pajovic u monografiji o njemu. A o dr Sekuli Drljevicu procitajte knjigu "Politicka misao Sekule Drljevica" akademika prof. dr Danila Radojevica. Vrijedno bi bilo. Nije Sekula bio sto mu velite. Dobro bi bilo da procitate sporazum Dra...

Војин Грубач

Господине Аџићу, рекли сте "Dr Sekula Drljevic je svojom borbom i golgotom pokazao kako se strada za domovinu", а ја мислим да је тај господин показао како се лако могу изгубити орјентири и отићи у суманутост.

Иначе, ваш став"Domovina, njen stijeg, sloboda demokratske moje drzave, suverenost i postojanost moje nacije, multikultura, gradjanska jednakost to su principi koje sam usvojio i koje ne mijenjam." је у супротости са вашом дефиницијом лојалности. Ако поштујете демократију, мултиетичност и Устав, тада су ваше тезе о лојалности супростављене тим принципима. Јер, Устав, демократија и мултиетичност дозвољавају легитимну промјену државног уређења Црне Горе,а тај легитини маханизам ви подводите под нелојалност. Дакле, опредијелите се, или сте за демократичност или лојалност, јер инсистирање на таквој лојалности, у ригидној форми какву заступате, урушава права дата кроз Устав, али и основе демократских принципа.

Novak ADZIC - USTAVNOST I ZAKONITOST

Gospodine Grubac, Lojalnost shvatam na eticki i pravni nacin. Kad govorim o pravnom mislim da su gradjani Crne Gore obavezni da postoju njen Ustav, zakone i njene drzavne simbole, bez obzira kakav privatni odnos imali prema njima. Procitajte kaznene odredbe u Zakonu o drzavnim simbolima i Krivicni zakonik koji govori o grupi krivicnih djela protiv ustavnog uredjenja i bezbjednosti drzave.-Kad govorim o lojalnosti drzim da je odanost domovini Crnoj Gori duznost i osjecaj. Grof Lav Tolstoj je govorio. "Covjek ne cini nikad previse za svoju domovinu". Ako zivite u Moskvi ili SAD, Italiji, Svajcarskoj, Francuskoj, Srbiji, Vi ste duzni da postujete drzavnu nezavisnost tih zemalja, njihove zakone i nacionalne institutije, simbole itd, inace bi Vas deportovali ili uhapsili. I vas i mene ili bilo koga ko bi pokusao to uraditi, a u Crnoj Gori se desava nesto sto nije normalno i moguce u zapadnim demokratijama da dobar dio gradjana hoce da rusi vlastitu drzavu i da pripadnici srp...

Војин Грубач

Господине Аџићу, рекли сте: "Kad govorim o pravnom mislim da su gradjani Crne Gore obavezni da postoju njen Ustav, zakone i njene drzavne simbole, bez obzira kakav privatni odnos imali prema njima."Ето у томе се не слажете са господином Стевом Вучинићем, који улази у приватне односе грађана према симболима. Наиме, њему смета то што грађани осјећају презир према државним симболима, а ви сматрате да је то њихова лична ствар, што је исправно.Како сте већ костатовали да су Срби и Црногорци два разна народа, то вас морам по питању симбола подсјетити да је по новом Уставу обавезно поштовање националних симбола разних народа који живе у Црној Гори. Дакле, с обзиром на мултиетничку структуру Црне Горе, сасвим би логично било да се у свакој општини у Црној Гори поред државне заставе виори и национална застава народа који у тој општини представља значајни дио становништва. У Улцињу - албанска, у Рожајама, Плаву, ... - бошњачка, у свим општинама у Црној Гори изузев четири - Рожаје, ...

Novak ADZIC - DR SEKULA DRLJEVIC

Dr Sekula Drljević bez sumnje, spada u teoretičare i moderne ideologe crnogorske nacije i respektabilne promovente i afirmatore crnogorskog kulturnog, nacionalnog i državnog integriteta i identiteta. Dr Sekula Drljević nije bio fašista i nacista, već crnogorski suverenista i nacionalista odbrambenog tipa. U beogradskoj skupstini od 1919. do 1941. drzao je brojne govore o drzavnom i ekonomskom porobljavanju Crne Gore, osudjujuci brojne zlocine pocinjene nad Crnogorskim narodom.

Војин Грубач

RE: "Dr Sekula Drljević nije bio fašista i nacista, već crnogorski suverenista i nacionalista odbrambenog tipa.Tokom drugog svjetskog rata, dr Sekula Drljević je, silom prilika, ali, strateški pogrešno, izabrao kao saveznike za ostvarenje ideje o obnavljanju nezavisnosti crnogorske države sile Osovine (Italiju i Njemačku) i njihove marionetske saveznike poput ustaške NDH i Anta Pavelića."
Господине Аџићу, не би ме зачудило када би неки историчар устврдио да је Павелић био одбрамбени националиста, који је силом прилика, стратешки погрешно, изабрао као савезнике за остварење идеје о НДХ силе Осовине. Уосталом, зар Месић није рекао да је стварање НДХ била повијесна тежња хрватског народа, ...
Знате, та "грешка" је Дрљевића ослободила термина одбрамбени националиста, а вас тај термин објективности у посматрању те личности.

Novak ADZIC - Sekula Drljevic nije bio izdajnik

Potom se dr Sekula Drljevic suočio, u debati, sa žestokim napadima srpskih radikala, kojima je odgovorio ovako: »Kada govorim kao predstavnik crngoorskog naroda nikome ne dozvoljavam da daje sud o mome patriotizmu sem jedino i samo crnogorskom narodu«.Gospodine Grubacu, Mozda je za Srbe Sekula Drljevic izdajnik i zlocinac, ali s obzirom da on nije pripadao srpskom vec crnogorskom narodu, to je deplasirano, jer ne mozete izdati narod kojemu ne pripadate, vec samo izdajnik naroda kome se pripada, tako da za Crnogorce dr Sekula Drljevic nije bio izdajnik, vec patriota, sa svim svojim uzletima i posrnucima, dobrim djelima i pogresnim postupcima.

Војин Грубач

Господине Аџићу, ја сам чуо од многих људи који се национално изјашњавају као Црногорци да је тај лик издајник. А то вам је изгледа важно да чујете управо од њих. На другој страни, не сјећам се да сам икад користио израз издајник.Дрљевић је био у структурама озлоглашене НДХ, најгоре државе која је икад постојала на Балкану, тако да када се персонализује одговорност - он спада у категорију одговорних. Бити у структурама такве марионетске државе, значи изгубити кредибилитет.Да би то провјерили, испитајте јавно мњење по питању Дрљевића, узмите из тога само шта о томе мисле грађани црногорске националности, па ћете видјети колико ваши ставови имају упоришта међу њима.На прсте се могу пребројати они који мисле као ви по том питању. Знате, мислим да се ради о недвосмисленом фијаску у протезирању одређеног става.

Војин Грубач

Господине Аџићу, веома ми је интересантно то што вам је узор Дрљевић, особа коју често цитирате, а која је завршила свој политички пут у ћорсокаку, као скутоноша Џека Трбосјека, тj. другога доктора, свима извјесног, Анте Павелића. Павелићеве говоре такође можете цитирати, ово тим прије што је тај тип дипломирао на Правном факултету Свеучилишта у Загребу 1915.г. а докторирао на истом мјесту, само годину дана послије, те далеке 1916. године.И онда се чудите како народ игнорише данашњу химну Црне Горе. Ако сте демократа, дајте је на референдум па погледајте семафор. Иначе, мислим да тражење узора у прошлости није солидно, то је само знак да постоји недостатак еволутивног размишљања и сналажења у неким, сасвим новим, околностима. Да не говорим да тражење узора у ликовима какав је Дрљеви' може изавати психичке поремећаје код "обожавалаца", јер - то је пaтолошки лик, којег су откачили Петровићи и Крсто Поповић, не без разлога, па је завршио код Павелића, који је окупљао маниј...

Novak ADZIC - TENDENCIOZNE IDEOLOSKE VIVISEKCIJE

Gospodine Grubac, nije meni uzor Sekula Drljevic, ja bastinim druge vrijednosti i moderne evropske svjetonazore, zivim u potpuno drugom vremenu i svijetu, kao socijaldemokrata po uvjerenju i cinjenu, ali za dr Sekulu Drljevica govorim kriticki, afirmisem ono sto je pozitivno i osudjujem ono sto je negativno. Zelim se ponasati u skladu s devizom dr Karela Kosika sa Praskog Univerziteta "pisati onako kako je uistinu bilo". Vi se nihilisticki odnosite prema dr Sekuli Drljevicu, a to nije ozbiljan i prihvatljiv naucni metod, jedna licnost se sagledava u totalitetu, svestranom analizom njegovih vrlina, mana, generalnog politickog habitusa. Nije u redu da se o dr Sekuli Drljevicu izricu teske ocjene samo na osnovu jedne njegove krupne greske, a da se zaboravlja sijaset onoga sto je pozitivno u njegovoj 40 godina dugoj politickoj karijeri. Selektivni pristup tendenciozne ideolosko-politicke vivisekcije ne preferiram, vec

Војин Грубач

Господине Аџићу, ви у петнаест текстова, или комантара, величате Секулу Дрљевића, а на његову "једну крупну грешку", како кажете, се осврћете у тих петнаест прича са двије реченице. Да ли је објективно да се у двјеста реченица осврнете са само двије на кључну ствар у његовом политичком животу, када је, закономјерно, тај лик улетио у идеологију злогласне НДХ. Све што је писао у Краљевини СХС или Југославији је пало у воду тим кључним избором у правцу нацизма. Послије уласка у систем НДХ он је заборавио на све што је писао до тада. Па хајдемо, упоредите његову критику стања у Краљевини, и стање у НДХ у којој је био службеник, и евентуалну wegovu критику стања у таквој "држави" која је била оваплоћење свега најгорег. Ја ту критку у кудикамо горој држави нисам видио. Чак шта више, НДХ се не може назвати државом. Само могу да закључим да је његов ток политичке свијести управо водио у понор, те је сва његова грађанска политичка прича била само блеф.

Novak ADZIC

Sekula Drljevic se nikad krio nije, a ubijen je mucki na prevaru, a ne na megdanu, na ratistu, ko je proucavao to zna. On je odstupio u Austriju i ubijen je na taj nacin sto su se ubice prosvercovale kao da su clanovi tjelesne straze Anta Pavelica i tako usle u hotel u kojem je Sekule boravio sa zenom Marijom, koja je inace bila Srpkinja. A o Antu Pavelicu jednako mislim lose kao i o Drazi Mihailovicu, Milanu Nedicu, Dimitriju Ljoticu, Vitkungu Kvislingu i svim okupatorskim marionetama.

Војин Грубач

Колико сам могао примјетити, у држави у којој је служио, такозваној НДХ, углавном су људи масовно убијани на превару, а не на мегдану и ратишту, тако да је Дрљевић имао могућност да узме пушку и да погине не мегдану, али и да промовише принцип да се обични људи не воде на губилишта већ да се све то пренесе на мегдан, ма шта значио тај чудни и двосмислени израз. То он није урадио, а изабрао је варијанту гдје политички подржава оне који су вршили масовна убиства, потом одступио и без имало гриже савјест примао у госте тјелесну стражу Анте Павелића. Ви о Павелићу мислите лоше, а онога који, послије свега, прима његову тјелесну стражу у госте не стављате у списак који сте предочили.Зар не уочавате нелогичност? На другу страну, нисам увјерен да га није убила ОЗНА, као Макса Лубурића.

Novak ADZIC - NEKA PITANJA ZA GOSPODINA GRUBACA

Volio bih da procitate korespondenciju i komunikaciju u ratnom periodu Draze Mihailovica i Anta Pavelica. Oni su braca po idelogiji-cetnickoj ili ustaskoj, ali Draza je slao svoje izaslanike da pregovara s Pavelicem. Ili sporazum o srpsko-hrvatskoj diobi iz 1956. potpisan izmedju licnih prijatelja koji su pobjegli u Argentini dr Milana Stojadinovica, radikala Pasicevog ministra, Srbina predsjednika Vlade Kraljevine Jugoslavije, prvog covjeka Narodne radikalne stranke i ustaskog poglavnika dr Anta Pavelica. Kako se dogovaraju, fantaziraju daleko od svijeta, uz pice o stvaranju Velike Srbije i Velike Hrvatske. I kako je Milan Stojadinovic trosio zlato koje mu je Pavelic davao u Argentini. Ali, vjerujte, jednaku odbojnost imam prema svemu tome. Koja je razlika ubijati ljude u ime nacije, rase, religije, ideologije ili klase? Drljevic nikad nije bio vojni komandant, sem u jednom kratkom periodu Pavlu Djurisicu. A Pavle Djurisic je izgubio na Lijevac polju u vojnom obracunu s ustasama i ...

Novak ADZIC - Dr Sekula Drljevic o Crnogorskoj crkvi 1 dio

U knjizi »Balkanski sukobi«, pored ostalog, dr Sekula Drljević, u poglavlju naslovljenom »Duhovni lik Crne Gore«, piše o autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve na sljedeći način: »Crnogorci, iako kršćani, i to uglavnom pravoslavni, ispovijedaju religiju »Gorskog Vijenca«. Zbog toga je crnogorsko pravoslavlje crnogoroslavlje. Znatno se odijelilo od ostaloga pravoslavlja, pa i od srpskoga, koje za sebe kaže, da je svetosavlje, ikao još nijedan srpski pisac nije dao definiciju toga pojma. Ima još jedan razlog, zbog koga Crnogorska i Srpska crkva ne mogu nikada postati jedna crkva. Cijela religiozna mistika Crnogorske crkve sadržana je u čudotvorstvu i svetiteljstvu Svetog Vasilija Ostroškog i Svetog Petra Cetinjskog".Gospodine Grubacu, pored nekih mana i gresaka, dr Sekula Drljevic ima i velikih zasluga za Crnogorce. Dr Sekula Drljevi dalje kaze: "Nijednog od njih ne priznaje za svetitelje srpska crkva. Postoji i jedna važna historijska činjenica, koju treba istaći. Za vrijeme turske vladavine nad Balkanom Srpska crkva je potpala pod Carigradsku patrijaršiju i od nje se potpuno odijelila tek nakon prvoga svjetskog rata. Crnogorska crkva kroz sve vjekove nije bila ni u kakvoj zavisnosti od bilo koje pravoslavne crkve, pa ni od Carigradske patrijaršije. Da li je ta okolnost nešto pridonijela, da se crnogorsko pravoslavlje toliko udalji od ostalih, nije važno. Odlučna je činjenica, da Crnogorci imaju svoju religiju, svoje crnogoroslavlje i da su ostajući vjerni njemu vjerni samima sebi« (c.d. str. 172-173). Crnogorska religioznost počivala je, po njemu, na crnogoroslavlju i slobodoslavlju, što će reći, na herojskoj borbi za odbranu crnogorske narodne i nacionalne slobode i afirmaciji nezavisnosti i suvereniteta države Crne Gore.

Војин Грубач

Господине Аџићу, заиста ме чуди да у овом што сте презентовали да је писао Дрљевић о Цркви нисте примјетили да са њим нешто није у реду. Он реско одваја Црногорску и Српску цркву, позива се на Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског, те да све то нема везе са Пећком партијаршијом, ... Опростите, ове тезе Дрљевића може демантовати сваки основац у Црној Гори, тако да ја ту нисам потребан. Рецимо, а то сам вам већ једном рекао, ако се узме у обзир да је Св. Василије Осторшки, слава му и милост, рођен у Поповом пољу, као Србин и Херцеговац, те да је сво вријеме служења Цркви био хиротонисан искључиво од стране пећких патријарха, то је ова прича Дрљевића лишена логике и било каквог смисла. Додатно, ја закључујем, да је он већ тада увјерено поплочавао пут ка нацизму, те да није чудо гдје је политички завршио. Знате, једно је стремљење, а друго недостатак логике и суманутост.

Novak ADZIC - Dr Sekula Drljevic je znao za autokefalnost CPC

Ako je iko znao i mogao znati u doba knjaza/kralja Nikole, da je Crnogorka crkva bila autokefalna to je bio dr Sekula Drljevic, jer je zivio u to vrijeme i jer je bio nadredjen, sef mitropolitu Mitrofanu Banu, i episkopu Gavrilu Dozicu, u vrijeme kad je bio Ministar prosvjete i crkvenih poslova Vlade Crne Gore u doba Knjazevine i Kraljevine Crne Gore. Dok je Crnogorska crkva bila autokefalna, Drljevic je bio, pored toga i Predsjednik oblasnog suda u Podgorici, sudija, ministar pravde, ministar finansija i gradjevina, ministar inostranih poslova, pisac brojnih zakona Kraljevine Crne Gore, poslanik Crnogorske skupstine. Pa bio je zivi svjedok kao najveci drzavni funkcioner toga vremena svega toga, odnosno, znao je istinu da je Crnogorska crkva bila autokefalna i eksplicitno je saopstavao u vise navrata, pa i u svojoj knjizi "Balkanski sukobi 1905-1944". Zato sam to i citirao, uvazeni gospodine Grubacu.

Karamaz - Kad ih je SPC posvetila?

Kakve veze imaju Sv Vasilije Ostroški i Sv Petar Cetinjski sa srpskom crkvom?
Da ih nije srpska crkva proglasila za svece? I kad je?

Војин Грубач

Господине, пећки паријарх Паисије Јањевац је хиротонисао Св. Василија Острошког за епископа и митрополита Требињског, а сљедећи пећки патријарх Гаврило Рајић доцније произвео у владику Захумског.

Novak ADZIC - Dr Sekula Drljevic-jedno pismo iz 1923 "Vecernja posta", Sarajevo 10. marta 1923. br.505, objavljuje pismo dr Sekule Drljevica-Prijatelju:"MI NE MOZEMO PRISTATI DA CRNA GORA I NJEN NAROD ROBUJU SRPSKOJ MONARHIJI ILI SRPSKOJ REPUBLICI, NEGO TRAZIMO POD CIJENU NAJVECIH ZRTAVA DA NASA REPUBLIKA BUDE RAVNOPRAVNA SA SRBIJANSKOM". Kritikujuci Jasu Prodanovica i Jovana Djonovica da oni hoce da i Crna Gora bude rob Srbije, dr Sekula Drljevic dodaje:"JEDINO SMO JA I MOJI DRUGOVI KOJI TRAZE CRNOGORSKU REPUBLIKU I POZIVAM TE PRIJATELJU DA UCINIS SVE DA SE NAROD NE DA PREVARITI I DA OSVIJETLE CAST I PRAVO CRNOGORACA, KOJI SU PROLILI MORE KRVI DA NE BUDEMO ROBOVI".Gospodine Grubac, ipak, treba malo studioznije i temeljitije analizirati lik i djelo dr Sekule Drljevica.

Војин Грубач

Каже Дрљевић:" По цијену највећих жртава да наша република...". И то је објављено у Краљевини СХС? Погледајте каква је била слобода говора. А у НДХ, у којој је касније службовао, не само да није било слободе говора, већ нити права на сопствени живот. Овај говор Дрљевића је било фолирање, те највеће жртве очигледно је требао неко други да изнесе, али не и он. Сада ми је јасно да се радило о обичном фолиранту који једно мисли а друго ради, што је показао много касније, када је могао да преточи све те идеје у дјело, које је закономјерно било нечасно. Већ тада је показивао жестину, те није чудо да га је тај фактор одвео у политичку провалију.

Novak ADZIC - Jos podataka za biografiju Drljevica Početkom maja 1941. godine na Cetinje je stigao iz Zemuna dr Sekula Drljević i preuzeo vođstvo u akcijama i kombinacijama oko uspostavlja nezavisne države Crne Gore, sa čvrstim osloncem na Italiju. Svoje ranije stavove o federalizmu bio je napustio i opredijelio se za suverenističku koncepciju, pravdajući to riječima: »Meni federalizam nije bio program nego sredstvo da se osnaži ideja crnogorske državnosti i da se maskiram pred progonima režima« Vidjeti o tome: Izjava dr Sava Bašovića, člana Crnogorske stranke, data juna 1945. godine O tome vidjeti i dr Radoje Pajović, “Kontrarevolucija u Crnoj Gori - četnički i federalistički pokret - 1941-1945”, Cetinje, 1977, str. 63.
Gospodine Grubac, Sekula Drljevic je bio politicar i ideolog. Jeste li gledali na ZIVOJ ISTINI kako je prof. dr Novak Kilibarda afirmativno govorio o njemu, a i kriticki utemeljno ugledni voditelj Darko Sukovic. Mogli ste preko satelita pogledati tu emisiju.

Војин Грубач

Господине Аџићу, тачно сам, дакле, претпоставио да се ради о фолиранту, који се, како каже, маскирао. Сада је опет друга слика, захваљујући вашем цитату, па могу додати и то да се фолирао када је говорио и о суверенистичкој концепцији. Он је увјерено газио ка нацизму, и то је био коначни продукт његовог политичког ангажмана. Ту се фолирање завршило, и ту је показао своје право лице. Вјероватно је зато "добио ногу" од династије Петровић и Крста Поповића, па нашао мјесто код Павелића. Он је био судбински предодређени лузер, због суманутости.Иначе, мишљење Килибарде, тога непостојаног лика, намазаног свим фарбама, ме не занима. Нисам гледао ту емисију, и због тога јер сам јако заузет. А и овдје се не бих јавио са комантарима да се случајно нису десили Првомајски празници. Како они пролазе, тако и ја завершавам ову причу.

Novak ADZIC - VOJINU GRUBACU-OPET O DLJEVICU

Kada su se 1941. godine dešavali pogromi Srba u Hrvatskoj i kad je treženo od dr Sekule Drljevića da interveniše, znajući za njegove veze sa Hrvatskom Seljačkom strankom dr Vlatka Mačeka i Hrvatskom strankom prava, čiji je predsjednik dr Ante Pavelić postao 1941. godine poglavnik ustaške Nezavisne Države Hrvatske (NDH) da utiče kod ustaških vlasti da se to zaustavi, on je odgovorio: »Kad sam u beogradskoj skupštini protestirao protiv paljenja kuća u Crnoj Gori i protiv paljenja porodice Zvicer u Cucama, nijesam mogao dovrštiti rečenicu od zaglušne buke i lupanja o klupe sa strane narodnih poslanika Srba prečana. Ja danas ne lupam o klupe da bi se prikrio njihov jauk, ali ne mogu se ni ubiti radi toga«.Nemam simpatije za Drljeviceve greske i fatalne promasaje u II svjetskom ratu, ali imam postovanja prema mnogim epohalnim stvarima sto je uradio za Crnu Goru do 1941. godine.

Војин Грубач

Господине Аџићу, управо то што сте навели потврђује да је Дрљевић имао врло јасан одабир у тим ломним годинама Другог свјетског рата. Његов избор је пао на нацизам. Ту се осјећао као риба у води, те са његовим падом недостојно отишао са политичке сцене.

Novak ADZIC - Dr Sekula Drljevic-LOVCENSKI POKLIC Povodom svirepog ubistva porodice Petra Zvicera dr Sekula Drljevic napisao pjesmu »Lovcenski poklic«, koju je objavio u zagrebackom u listu »Hrvat« 1923. godine::»Crnogorce care mali«, Nedaj da ti dvore pali, Da slobodi kopa groblje Podivljalo tursko roblje, Nek zablista hadzar sveti, Ka nekada niz vrleti. Neka brda odziv dadu junackome tvome kliku Nek dusmani tvoji znadu, Da si tiran razbojniku. Neka svijet vidi snova Djela tvojih pradjedova. Zar ces moci slusat mirno Nepobjedni lave stari, Kad te budu robom zvali Jucer turski izmecari? Il te tvoja proslost slavna Tako brzo ostavila? Il je hrabrost opjevana Izmisljena prica bila. Kraj garista doma tvoga Ko kam stanac majka mila. Tvoja sestra ponizena, Sinoc ti se udavila. Ljuba kazu, da je luda, Brisuc s oka suzu vrelu, Po garistu gar razgrce Trazi djecu izgorjelu. Neka bomba strah zadaje Zavitlana snagom muskom. Neka oko sokolovo Smrt raznosi tankom puskom. Nek krv onu staru svjetlost Dade nasoj novoj zori Da se ovaj poklic ori, ...
U odgovoru Krsta Zrnova Popovića na objavu Ivana Lole Pavićevića pod naslvom »OTPORUKA CRNOGORSKIH USTAŠA na poruku srbijanskih siledžija u Crnoj Gori«, poslatog iz Planine, 29. avgusta 1919. godine kaže se, i ovo: » Pavićeviću,Ti kažeš: »Kad Crna Gora bješe oslobođena od neprijatelja«... ali naprotiv; ona baš sada nije oslobođena, nego je zauzeta; i to, od njenog najljućeg neprijatelja i dušmanina – od zvanične Srbije, koja bi htjela da u korijen ubije čast i istorijsko ime Crne Gore, njen ponos i sve narodne svetinje, koje su nam najveće i jedino narodno blago, za koje smo živjeli i umirali... Zar je »radi ujedinjenja« trebalo kaljati čast Crne Gore i gaziti njena prava? Zar je »radi ujedinjenja« trebalo popaliti i srušti hiljade naših domova? Zar su u ime ujedinjenja hiljade Crnogoraca stavljeni van zakona, te trunu bez krivice i suda pohapšeni, bez otadžbine i krova po gorama i inozemstvu. Svojim zlikovačkim radom zauvijek ste srušili solidarnost i bratsku ljubav".

Војин Грубач

Господине Аџићу, голим оком су видљиве разлике измађу Крста Поповића и Секуле Дрљевића. Чак и у наступима јарости Крсто Поповић је стрјелице упућивао на власт, званични Београд, и сл, исто као и краљ Никола. Дрљевић је отишао у генерализацију оптужби, и то на националној основи. Пажљивом посматрачу је јасно да то није могло нигдје друго да се заврши осим у нацизму. Зато му мјеста није било нити код четника, нити партизана, а династија Петровић и Крсто Поповић су му окренули леђа. Комунисти су га прогласили за ратног злочионца, а монархисти највјероватније и убили, мада, ко зна?! Управо зато, мислим да је потхрањивање јавности причом Дрљевића анахроно, тим прије што сви који крену таквим путем неизоставно заврше у нацизму. А ту већ оправдања не постоје.

Novak ADZIC - GOSPODINU GRUBACU BEZ ZAMJENE TEZA

Gospodine Grubac, nije suvislo da indirektno meni, eufemisticki, pripisujete neosnovane etikete o nacizmu. Samo zluradi ne znaju da sam osvjedoceni protivnik fasizma, nacizma, staljinizma i svih oblika despotije, jednoumlja, monokratije, totalitarizma, bilo etnicke grupe, klerikalne ili religijske zajednice, bilo etatistickog tipa. Drzim se u prvom redu one Volterove maksime "Ja sam prevashodno covjek, a sasvim slucajno Francuz". Ja sam prevashodno dosljedni covjek humanistickih i etnickih svjetonazora, socijaldemokratskih politickih uvjerenja, a Crnogorac sam zato sto sam to svojim korijenima, stablom i istorjijskim i kulturnim nasljedjem i uvjerenjima. Pisem o istorijskim licnostima i dogadjajima iz naucnih pobuda kao savjestan istrazivac, sto ne znaci da sam sljedbenik ideologije i poltiickih stavova i postupaka onih licnosti o kojima pisem. Duznost i savjest mi nalaze da iznesem sve dostupne cinjenice na vidjelo i da, recimo, kontroverzni zivotni put dr Sekule Drljevica ...

Војин Грубач

Господине Аџићу, ваша слика о Дрљевићу је таква да се стиче утисак да би он био идеалан да није напрвио грешку. Моја је- да то није била грешка већ закономјерна посљедица његовог предвидљивог еволутивног политичког "развоја". Тај одлазак у нацизам није последица магновења у сплету околности, већ плод читавог његовог политичког дјеловања. Не вјерујем да историчари могу правилно процијенити тај опскурни лик, ту је потребан колегијум социоплога, психијатара, политилога,...Дакле, не говорим о афекту, јер у афекту се може штошта рећи што није неоходно, говорим о непрекидној тенденцији која је изван приче о афекту. Оно што сам могао прочитати од краља Николе и Крста Поповића, па чак и када пуцају слова од бијеса којим су обузети, ја спокојно видим да код њих није било генерализације. Чак и тада су себе држали под контролом. Дрљевић то није могао да уради, тј. да се исконтролише.