petak, 29 januar 2010 20:54 ИН4С
Михаило Терзић, предсједник НВО Црногорска национална заједница (ЦНЗ), која има сједиште у Београду, је недавно (дневник “Политика”, 12.01.2010.године, текст - ”Ђукановић одлази чим се на то одлучи“) оставио коментар у којем каже: “У Црној Гори пристижу нове генерације које нијесу вакцинисане идеолошком вакцином САНУ "да су Црногорци најбољи Срби". На помолу је оригинални менталитет Црногораца који ће моћи да воле Србе а да не буду Срби,…”.
У јучерашњој изјави, коју преносе подгоричке “Вијести” кроз текст "Црногорци нијесу Шумадинци", дотични господин је рекао сљедеће: “Док Борис Тадић упућује оштар пријекор Србима у Црној Гори јер су пристали да буду национална мањина, иако су "аутохтони народ који је учествовао у цјелокупној историји и стварању Црне Горе", нови патријарх српски Иринеј је још радикалнији и у својој изјави за Црногорце дао је прецизан опис ретардираних људи, јер их назива безумним и неразумним зато што су гласали за независну Црну Гору. Нажалост, док Црногорци у Србији немају услова да остваре основна мањинска права, Србима у Црној Гори су дата права недовољна, па добијају критику од предсједника Србије, зашто не траже још више, јер су они, наводно, стварали државу Црну Гору. У ЦНЗ-у очекују од политичког естаблишмента Црне Горе да захтијева поштовање принципа реципроцитета када су у питању Црногорци у Србији, и да још једном понове ко је учествовао у стварању хиљадугодишње државности Црне Горе, ко се борио против ње и на референдуму рекао НЕ сопственој држави”.
Краљ Никола I Петровић – “ Црногорци су најбољи Срби”
Прва груба нетачност исказа Михаила Терзића се састоји у томе што тврди да је идеја "Црногорци су набољи Срби" – очигледна "вакцина САНУ". Изгледа да Терзић не зна, или не жели да погледа стварности у очи. Та идеја о којој он говори је идеја црногорске династије Петровић, која је доживјела свој врхунац за вријеме краља Николе кроз наставне програме за дјецу у школама Црне Горе. Да је то тако, треба погледати те уџбенике или прочитати историјски оглед “Српство у Црној Гори”, црногорског историчара Живка Андријашевића, па ће све бити јасно. Навешћемо као пријер само неке поднаслове које је у том огледу дао сам аутор:
За Ивана Црнојевића се писало да је био “Србин чисте крви”
Никола је “ора српски” а Милена “у Српству најпрва Српкиња”
Књаз Никола је био опсједнут идејом да буде “први у српству”
Пошто је “очувала српски аманет” Црној Гори припада “првјенство”
Доказати свим ђацима да су Срби и да нација и вјера нијесу исто
Циљ школе је био да васпита “Србина, а не космополиту”
То је факт о томе које је националности био народ Црне Горе у доба Петровића, заједно са својом династијом! Наравно, историчар Живко Андријашевић је овакву школу посматрао као врсту насиља(!?), па је констатовао сљедеће: ”Црногорски ђак је морао подлећи оваквој идеолошкој тортури”. Чак и да је то била идеолошка тортура, гледана тако очима дотичног историчара, факти остају непромјењени. И ту никаква САНУ не игра чак споредну, а камоли битну улогу. Тим прије ако Андријашевић тврди и ово: “Погрешно би било тврдити да им је српска свијест наметнута од некога споља или да је неки извањац унио ову свијест у Црну Гору. Напротив, српска свијест у Црној Гори изворни је црногорски производ, али се не може спорити да су за њено снажење увелико заслужни и неки извањци.”
Андријашевић свом огледу говори о уџбеницима у књажевини Црној Гори сљедеће: “Нека објашњења о националном карактеру Црногораца, тј. држављана Црне Горе, налазимо и у уџбенику географије (земљописа) за трећи разред основне школе. О томе да су сви становници Црне Горе - Срби, без обзира којој вјери припадају, истиче се и у одјељку уџбеника који је насловљен са “Народ”: “У Црној Гори живе све само чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их на 300 000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати, да смо сви српскога поријекла и српске народности.” Значи, ово није рекао партијарх српски Иринеј, нити академици САНУ, ово је " изворни црногорски производ"!
"Ретардирани људи" или "ретардирана логика" Михаила Терзића
Терзић тврди да је партијарх српски Иринеј третирао Црногорце као ретардиране људе због изјаве у којој партијарх каже сљедеће: “Знате, таква деоба која се десила између Црне Горе и Србије је безумна и неразумна ствар. Ми смо један исти народ, ма колико то порицали. И у овом тешком времену за наш народ у целини уместо да смо пришли једни другима, дошло је до поделе која се не може ничим оправдати.” Ако се из овога може извући чак и примисао да је у изјави патријарх дао “прецизан опис Црногораца као ретардираних људи”, једини се закључак може извести да Михаило Терзић има крајње ретардирану логику. Из тако ретардиране логике није чудно да Терзић извлачи закључак који личи на питање, рекавши: “И да још једном понове ко је учествовао у стварању хиљадугодишње државности Црне Горе, ко се борио против ње и на референдуму рекао “не” сопственој држави”?Одговор Терзићу на питање ко се борио за хиљадугодишњу државност Црне Горе, је већ дат на почетку овог текста, и то "из прве руке", користећи се само поднасловима историјског огледа црногорског историчара Андријашевића. Дакле, никако се не може оспорити припадност српском народу људи који су стварали државу Црну Гору. Наравно, може се све то покушати тумачити у облику да су Срби у Црној Гори сами себе репресирали српским школским системом. Да су Петровићи носиоци српског идеолошког терора у Црној Гори, и то над својим народом који није знао којој националости припада, па су му владари морали то објаснити и наметнути. Може се рећи чак и то да Петровићи из незнања нису знали које су стварно националности, те да су били у заблуди, па да им постхумно то треба објашњавати. Али, не може се оспорити да су били Срби, јер су се тако осјећали. Као што се Михаило Терзић осјећа као Црногорац, те је самим тим грађанин црногорске националности. Баш као што би било јако чудно да кроз сто година, када не буде Михаила Терзића нити нас, неко устврди да Михаило није био Црногорац него Србин, те да је његов национали осјећај био последица идеолошке тортуре овога времена.
Реципроцитет у правима
Михаило Терзић тражи реципроцитет националних права Срба у Црној Гори и Црногораца у Србији. Да би се појаснило шта жели Терзић погледајмо националну слику црногорских исељеника у Србији.
Од 263 000 исељеника из Црне Горе који живе у Србији, на попису становништва се изјаснило да је црногорске нације 69 049 људи. Већина од осталих 194 000 црногорских исељеника се национално дефинишу као Срби. Језичка структура Црногораца у Србији је сљедећа- српским језиком говори 68 587 људи или 99, 3 %. Осталих о,7% Црногораца говоре сљедећим матерњим језицима: 19- мађарским, 8- хрватским, 7- албанским, 6- македонским, 3- ромским, 3- словачким, 2- босанским, 1- румунским, 1- бугарским, 150- неизјашњено по језику, 262 говоре - осталим матерњим језицима.
Умјесто дужег коментара поставићемо само пар питања. Да ли Михаило Терзић, спомињући реципроцитет, говори о националним правима 68 587 Црногораца у Србији који говоре српским језиком? Да ли он њих представља? Ако их не представља – кога тада представља? Дакле, говори се о рецироцитету, али - кога и с ким?
Михаило Терзић, предсједник НВО Црногорска национална заједница (ЦНЗ), која има сједиште у Београду, је недавно (дневник “Политика”, 12.01.2010.године, текст - ”Ђукановић одлази чим се на то одлучи“) оставио коментар у којем каже: “У Црној Гори пристижу нове генерације које нијесу вакцинисане идеолошком вакцином САНУ "да су Црногорци најбољи Срби". На помолу је оригинални менталитет Црногораца који ће моћи да воле Србе а да не буду Срби,…”.
У јучерашњој изјави, коју преносе подгоричке “Вијести” кроз текст "Црногорци нијесу Шумадинци", дотични господин је рекао сљедеће: “Док Борис Тадић упућује оштар пријекор Србима у Црној Гори јер су пристали да буду национална мањина, иако су "аутохтони народ који је учествовао у цјелокупној историји и стварању Црне Горе", нови патријарх српски Иринеј је још радикалнији и у својој изјави за Црногорце дао је прецизан опис ретардираних људи, јер их назива безумним и неразумним зато што су гласали за независну Црну Гору. Нажалост, док Црногорци у Србији немају услова да остваре основна мањинска права, Србима у Црној Гори су дата права недовољна, па добијају критику од предсједника Србије, зашто не траже још више, јер су они, наводно, стварали државу Црну Гору. У ЦНЗ-у очекују од политичког естаблишмента Црне Горе да захтијева поштовање принципа реципроцитета када су у питању Црногорци у Србији, и да још једном понове ко је учествовао у стварању хиљадугодишње државности Црне Горе, ко се борио против ње и на референдуму рекао НЕ сопственој држави”.
Краљ Никола I Петровић – “ Црногорци су најбољи Срби”
Прва груба нетачност исказа Михаила Терзића се састоји у томе што тврди да је идеја "Црногорци су набољи Срби" – очигледна "вакцина САНУ". Изгледа да Терзић не зна, или не жели да погледа стварности у очи. Та идеја о којој он говори је идеја црногорске династије Петровић, која је доживјела свој врхунац за вријеме краља Николе кроз наставне програме за дјецу у школама Црне Горе. Да је то тако, треба погледати те уџбенике или прочитати историјски оглед “Српство у Црној Гори”, црногорског историчара Живка Андријашевића, па ће све бити јасно. Навешћемо као пријер само неке поднаслове које је у том огледу дао сам аутор:
За Ивана Црнојевића се писало да је био “Србин чисте крви”
Никола је “ора српски” а Милена “у Српству најпрва Српкиња”
Књаз Никола је био опсједнут идејом да буде “први у српству”
Пошто је “очувала српски аманет” Црној Гори припада “првјенство”
Доказати свим ђацима да су Срби и да нација и вјера нијесу исто
Циљ школе је био да васпита “Србина, а не космополиту”
То је факт о томе које је националности био народ Црне Горе у доба Петровића, заједно са својом династијом! Наравно, историчар Живко Андријашевић је овакву школу посматрао као врсту насиља(!?), па је констатовао сљедеће: ”Црногорски ђак је морао подлећи оваквој идеолошкој тортури”. Чак и да је то била идеолошка тортура, гледана тако очима дотичног историчара, факти остају непромјењени. И ту никаква САНУ не игра чак споредну, а камоли битну улогу. Тим прије ако Андријашевић тврди и ово: “Погрешно би било тврдити да им је српска свијест наметнута од некога споља или да је неки извањац унио ову свијест у Црну Гору. Напротив, српска свијест у Црној Гори изворни је црногорски производ, али се не може спорити да су за њено снажење увелико заслужни и неки извањци.”
Андријашевић свом огледу говори о уџбеницима у књажевини Црној Гори сљедеће: “Нека објашњења о националном карактеру Црногораца, тј. држављана Црне Горе, налазимо и у уџбенику географије (земљописа) за трећи разред основне школе. О томе да су сви становници Црне Горе - Срби, без обзира којој вјери припадају, истиче се и у одјељку уџбеника који је насловљен са “Народ”: “У Црној Гори живе све само чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их на 300 000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати, да смо сви српскога поријекла и српске народности.” Значи, ово није рекао партијарх српски Иринеј, нити академици САНУ, ово је " изворни црногорски производ"!
"Ретардирани људи" или "ретардирана логика" Михаила Терзића
Терзић тврди да је партијарх српски Иринеј третирао Црногорце као ретардиране људе због изјаве у којој партијарх каже сљедеће: “Знате, таква деоба која се десила између Црне Горе и Србије је безумна и неразумна ствар. Ми смо један исти народ, ма колико то порицали. И у овом тешком времену за наш народ у целини уместо да смо пришли једни другима, дошло је до поделе која се не може ничим оправдати.” Ако се из овога може извући чак и примисао да је у изјави патријарх дао “прецизан опис Црногораца као ретардираних људи”, једини се закључак може извести да Михаило Терзић има крајње ретардирану логику. Из тако ретардиране логике није чудно да Терзић извлачи закључак који личи на питање, рекавши: “И да још једном понове ко је учествовао у стварању хиљадугодишње државности Црне Горе, ко се борио против ње и на референдуму рекао “не” сопственој држави”?Одговор Терзићу на питање ко се борио за хиљадугодишњу државност Црне Горе, је већ дат на почетку овог текста, и то "из прве руке", користећи се само поднасловима историјског огледа црногорског историчара Андријашевића. Дакле, никако се не може оспорити припадност српском народу људи који су стварали државу Црну Гору. Наравно, може се све то покушати тумачити у облику да су Срби у Црној Гори сами себе репресирали српским школским системом. Да су Петровићи носиоци српског идеолошког терора у Црној Гори, и то над својим народом који није знао којој националости припада, па су му владари морали то објаснити и наметнути. Може се рећи чак и то да Петровићи из незнања нису знали које су стварно националности, те да су били у заблуди, па да им постхумно то треба објашњавати. Али, не може се оспорити да су били Срби, јер су се тако осјећали. Као што се Михаило Терзић осјећа као Црногорац, те је самим тим грађанин црногорске националности. Баш као што би било јако чудно да кроз сто година, када не буде Михаила Терзића нити нас, неко устврди да Михаило није био Црногорац него Србин, те да је његов национали осјећај био последица идеолошке тортуре овога времена.
Реципроцитет у правима
Михаило Терзић тражи реципроцитет националних права Срба у Црној Гори и Црногораца у Србији. Да би се појаснило шта жели Терзић погледајмо националну слику црногорских исељеника у Србији.
Од 263 000 исељеника из Црне Горе који живе у Србији, на попису становништва се изјаснило да је црногорске нације 69 049 људи. Већина од осталих 194 000 црногорских исељеника се национално дефинишу као Срби. Језичка структура Црногораца у Србији је сљедећа- српским језиком говори 68 587 људи или 99, 3 %. Осталих о,7% Црногораца говоре сљедећим матерњим језицима: 19- мађарским, 8- хрватским, 7- албанским, 6- македонским, 3- ромским, 3- словачким, 2- босанским, 1- румунским, 1- бугарским, 150- неизјашњено по језику, 262 говоре - осталим матерњим језицима.
Умјесто дужег коментара поставићемо само пар питања. Да ли Михаило Терзић, спомињући реципроцитет, говори о националним правима 68 587 Црногораца у Србији који говоре српским језиком? Да ли он њих представља? Ако их не представља – кога тада представља? Дакле, говори се о рецироцитету, али - кога и с ким?
No comments:
Post a Comment