Од Војин Грубач - 08/08/2018
Министарство одбране Црне Горе, које је прво у ланцу одговорности за скандалозно слање црногорског официра на прославу зла у сусједној Хрватског, јавило се саопштењем којим је само демонстрирало дубину амбиса у себи!
За учешће официра на безобразном “Дану побједе” Хрватске свакако морају морално одговарати сви који су такву одлуку донијели. Не само министри одбране и дипломатије, већ и њихов надређени- предсједник Владе Црне Горе.
Јер, нема сумње да су сви они заједнички учествовали у акцији- “Хајдемо бацити Црну Гору лицем у блато”, што је за последицу имало- тешке негативне последице, и то по друштво у цјелини.
“Црна Гора је,…, данас окренута сигурној европској будућности… Црна Гора не жели никад више да бије туђе битке… Све друго су најобичније инсинуације, које углавном долазе од оних који су и тада, као и данас, покушавали да ламентирају над судбином погинулих и прогнаних, и да политички профитирају на њиховој несрећи”.
Дакле, дотично министарство сматра да је “ламентирање над судбином погинулих и прогнаних” у“функцији нечијег политичког профита”?! Да би употребљени термин “ламентирати” био јаснији, он се „преводи“ као: оплакивати, жалити, јадиковати, тужити, кукати, нарицати…
Елем, свима је јасно да је жаљење и оплакивање жртава злочиначке акције “Олуја” у Црној Гори имало цивилизацијску конотацију коју, у својој неадекватности, не види чудни министар војног ресора.
Управо зато, неизоставно се намеће сљедеће питање: Да ли је Министарство одбране Црне Горе уопште свјесно да је послало официра на прославу злочина? Да је то било нечасно мјесто- гдје се десило организовано славље над трагичним судбинама погинулих и протјераних цивила?
Јер факт је да “Олуја” није замишљена као “ослободилачка војна акција”, већ је у самом старту имала за циљ етничко чишћење, пљачку и рушење кућа, стамбених и вјерских објеката, с намјером да се избјегли цивили не би имали гдје вратити.
Управо зато, у контексту догођеног, све изгледа сулудо! Јер испада да нас министар одбране Црне Горе убјеђује да је прослава трагедије логичнија и природнија од жаљења и оправданог оплакивања жртава непатвореног зла?! Лудило, зар не?
А ко зна, можда министар одбране има обичај да на саучешћима и сахранама по Црној Гори пјева, док други плачу, жале и лелечу, ко то зна?!
Наравно, успут се може поставити питање- а какав је политички профит имало црногорско руководство од слања свог официра на славље поводом годишњице бруталног злочина у Хрватској?
Одговор на њега је прост, црногорски режим је слањем официра на мјесто слављења злочина политички профитирао кроз- државну бруку Црне Горе, као и самоунижење себе и народа.
Хрватски званичници су се немушто ограђивали од тога, али им је шамар ударен одмах сјутрадан- током прославе “Дана побједе” у Глини. Од тога славља хрватско руководство се није оградило.
А средства информисања су о том скупу извјештавали овако: “Годишњица војно- полицијске акције Олуја, највећег егзодуса Срба од Другог свјетског рата, обиљежена је у Глини с усташким обиљежјима.
Врхунац је био концерт Марка Перковића Томпсона, који је наступ започео пјесмом „Бојна Чавоглаве“ и усташким поздравом „За дом спремни“.
На штандовима су се продавале продавале мајице и шалови с усташком симболиком, а и бројни учесници носили су мајице с натписом „За дом спремни“. Програм у Глини, укључујући и Томпсонов концерт, водио је Велимир Бујанец, неонациста, екстремни десничар и, како наводе хрватски медији-осуђени дилер дроге.”
Све ово, ако гледамо слику у цјелости, наводи на закључак да је Министарство одбране Црне Горе било не само на прослави злочина “Олује”, већ и на прослављању комплетног злочина НДХ, јер је тамошњи скуп све то везао у један чвор, који је дао печат “дјелу”, а не јадни организатори.
И тада искрсавају логична питања таквом министру војном Црне Горе:
Ако сте савезници по НАТО, ко вас тјера да будете савезници у прослави злочина хрватске државе према разним народима, од НДХ до дана данашњега?
Да ли схватате да тиме подилазите Хрватској, која чак ни џелате црногорских резервиста, и других страдалника који су черечени и заклани у злогласној Лори- не жели осудити, већ их третира као хероје?
Да ли разумијете да учешће званичника Црне Горе на таквим бизарним прославама значи танцевање по костима хиљада жртава, међу којима су и макасакрирани мученици никшићко- шавничке групе заробљеника из Лоре?
И, зашто уопште учествујете у хрватским паранојама и неадекватностима, којима граница нема?
Ако министар војни ово не схвата, тада је логично што не жели да види, и уопште не може да разумије бесконачни револт православних Срба и Црногораца у Црној Гори, и изван ње, због срамног слања официра на хрватску прославу зла.
А зар није логичније било да тај исти црногорски официр, на дан хрватске бруке, положи вијенац испред Лоре, или га пусти у сплитско море у које су трупови из те тамнице бацани?
Тако би слављеницима нешто напоменуо, оцртао им трагове бизарног “чојства и храбре борбе”, принципјелности и људскости- које немају!
Па чак, да је не тај дан црногорски официр официјално послат у клозет, да тамо проведе вријеме док се држе говори “на прослави Дана побједе”, то би био много часнији и знаковитији потез, а не овако!
Препознатљивост не чине само језик, религија, историја, култура, већ и знаковити поступци државе и народа.
А очигледно је да присуство црногорског официра на прослави злочиначке, антихеројске и антицивилизацијске акције под називом „Олуја“, представља пуцањ у сопствени идентитет.
Континуирано подлизивање злочину и злочинцима, и све то- у име државе, у перспективи само може обликовати државни одраз у виду ништице.
То чак није шамар самоме себи, већ- одсијецање главе сопственој личности, све са именом и презименом!
А колико сјутра- можемо имати нове, сличне примјере нечојства и нејунаштва, са даљим љуљањем сопственог државног и националног идентитета, како оног стварног, тако и пројектованог.
Све до његовог коначног разваљивања, лако предвидљивог краха и претварања у статус- гњиде, гдје ће од таквог индентитетског модела сви бјежати као од губе!
Министарство одбране Црне Горе, које је прво у ланцу одговорности за скандалозно слање црногорског официра на прославу зла у сусједној Хрватског, јавило се саопштењем којим је само демонстрирало дубину амбиса у себи!
За учешће официра на безобразном “Дану побједе” Хрватске свакако морају морално одговарати сви који су такву одлуку донијели. Не само министри одбране и дипломатије, већ и њихов надређени- предсједник Владе Црне Горе.
Јер, нема сумње да су сви они заједнички учествовали у акцији- “Хајдемо бацити Црну Гору лицем у блато”, што је за последицу имало- тешке негативне последице, и то по друштво у цјелини.
Министар предпочитава славље над погинулима и прогнанима
У том притупом саопштењу Министарства одбране Црне Горе, између осталог се каже сљедеће:“Црна Гора је,…, данас окренута сигурној европској будућности… Црна Гора не жели никад више да бије туђе битке… Све друго су најобичније инсинуације, које углавном долазе од оних који су и тада, као и данас, покушавали да ламентирају над судбином погинулих и прогнаних, и да политички профитирају на њиховој несрећи”.
Дакле, дотично министарство сматра да је “ламентирање над судбином погинулих и прогнаних” у“функцији нечијег политичког профита”?! Да би употребљени термин “ламентирати” био јаснији, он се „преводи“ као: оплакивати, жалити, јадиковати, тужити, кукати, нарицати…
Елем, свима је јасно да је жаљење и оплакивање жртава злочиначке акције “Олуја” у Црној Гори имало цивилизацијску конотацију коју, у својој неадекватности, не види чудни министар војног ресора.
Управо зато, неизоставно се намеће сљедеће питање: Да ли је Министарство одбране Црне Горе уопште свјесно да је послало официра на прославу злочина? Да је то било нечасно мјесто- гдје се десило организовано славље над трагичним судбинама погинулих и протјераних цивила?
Јер факт је да “Олуја” није замишљена као “ослободилачка војна акција”, већ је у самом старту имала за циљ етничко чишћење, пљачку и рушење кућа, стамбених и вјерских објеката, с намјером да се избјегли цивили не би имали гдје вратити.
Управо зато, у контексту догођеног, све изгледа сулудо! Јер испада да нас министар одбране Црне Горе убјеђује да је прослава трагедије логичнија и природнија од жаљења и оправданог оплакивања жртава непатвореног зла?! Лудило, зар не?
А ко зна, можда министар одбране има обичај да на саучешћима и сахранама по Црној Гори пјева, док други плачу, жале и лелечу, ко то зна?!
Наравно, успут се може поставити питање- а какав је политички профит имало црногорско руководство од слања свог официра на славље поводом годишњице бруталног злочина у Хрватској?
Одговор на њега је прост, црногорски режим је слањем официра на мјесто слављења злочина политички профитирао кроз- државну бруку Црне Горе, као и самоунижење себе и народа.
Славље: усташке заставе, покличи и пјесме, нацистички поздрави?
На каквом је слављу у Книну присуствовао црногорски официр, најбоље се види по усташким заставама, покличима, пјесмама, нацистичким поздравима и блокирањима улица, које су пратиле тај скуп, а што су пренијели хрватски медији.Хрватски званичници су се немушто ограђивали од тога, али им је шамар ударен одмах сјутрадан- током прославе “Дана побједе” у Глини. Од тога славља хрватско руководство се није оградило.
А средства информисања су о том скупу извјештавали овако: “Годишњица војно- полицијске акције Олуја, највећег егзодуса Срба од Другог свјетског рата, обиљежена је у Глини с усташким обиљежјима.
Врхунац је био концерт Марка Перковића Томпсона, који је наступ започео пјесмом „Бојна Чавоглаве“ и усташким поздравом „За дом спремни“.
На штандовима су се продавале продавале мајице и шалови с усташком симболиком, а и бројни учесници носили су мајице с натписом „За дом спремни“. Програм у Глини, укључујући и Томпсонов концерт, водио је Велимир Бујанец, неонациста, екстремни десничар и, како наводе хрватски медији-осуђени дилер дроге.”
Све ово, ако гледамо слику у цјелости, наводи на закључак да је Министарство одбране Црне Горе било не само на прослави злочина “Олује”, већ и на прослављању комплетног злочина НДХ, јер је тамошњи скуп све то везао у један чвор, који је дао печат “дјелу”, а не јадни организатори.
Савезници, у алијанси или у паранојама?
А црногорски војни министар у саопштењу каже да је слање официра био знак добросусједства “према блиској и пријатељској Хрватској, уз то и савезничкој земљи у НАТО-у.”И тада искрсавају логична питања таквом министру војном Црне Горе:
Ако сте савезници по НАТО, ко вас тјера да будете савезници у прослави злочина хрватске државе према разним народима, од НДХ до дана данашњега?
Да ли схватате да тиме подилазите Хрватској, која чак ни џелате црногорских резервиста, и других страдалника који су черечени и заклани у злогласној Лори- не жели осудити, већ их третира као хероје?
Да ли разумијете да учешће званичника Црне Горе на таквим бизарним прославама значи танцевање по костима хиљада жртава, међу којима су и макасакрирани мученици никшићко- шавничке групе заробљеника из Лоре?
И, зашто уопште учествујете у хрватским паранојама и неадекватностима, којима граница нема?
Ако министар војни ово не схвата, тада је логично што не жели да види, и уопште не може да разумије бесконачни револт православних Срба и Црногораца у Црној Гори, и изван ње, због срамног слања официра на хрватску прославу зла.
А зар није логичније било да тај исти црногорски официр, на дан хрватске бруке, положи вијенац испред Лоре, или га пусти у сплитско море у које су трупови из те тамнице бацани?
Тако би слављеницима нешто напоменуо, оцртао им трагове бизарног “чојства и храбре борбе”, принципјелности и људскости- које немају!
Па чак, да је не тај дан црногорски официр официјално послат у клозет, да тамо проведе вријеме док се држе говори “на прослави Дана побједе”, то би био много часнији и знаковитији потез, а не овако!
Пуцањ у пројектовани идентитет
Учестовање на Балу вампира у Хрватској, као последицу ће имати распад обликовања новог државног и националног идентитета, којег је у свом новом мандату најављивао садашњи предсједник Црне Горе.Препознатљивост не чине само језик, религија, историја, култура, већ и знаковити поступци државе и народа.
А очигледно је да присуство црногорског официра на прослави злочиначке, антихеројске и антицивилизацијске акције под називом „Олуја“, представља пуцањ у сопствени идентитет.
Континуирано подлизивање злочину и злочинцима, и све то- у име државе, у перспективи само може обликовати државни одраз у виду ништице.
То чак није шамар самоме себи, већ- одсијецање главе сопственој личности, све са именом и презименом!
А колико сјутра- можемо имати нове, сличне примјере нечојства и нејунаштва, са даљим љуљањем сопственог државног и националног идентитета, како оног стварног, тако и пројектованог.
Све до његовог коначног разваљивања, лако предвидљивог краха и претварања у статус- гњиде, гдје ће од таквог индентитетског модела сви бјежати као од губе!
No comments:
Post a Comment