Од Војин Грубач - 19/08/2018
У јавности су албанске иницијативе о подизању споменика Ђурађу Кастриоту Скендербегу у Улцињу и Тузима пропраћене ехом о његовом поријеклу.
Интересантно је да нико није опалио јавни шамар албанским предлагачима, да се заљуљају од њега- показавши им срушене споменике Његошу и Вуку Караџићу у Приштини!?
Збиља, како се послије рушења споменика Вуку и Његошу на Космету, може тражити дизање споменика Скендербегу у Црној Гори!?
Наравно, никако ако се образа има!
Како на тај апсурд нису указали албански посленици у Црној Гори, то је јасно да им је од “албанске части” остао ђон- образ!
Црногорска власт већ даје дозволе за споменике Скендербегу, а “Господар” тврди да ће се као предсједник Црне Горе заложити за стварање новог државног и националног идентитета?
Дивног ли идентитета?
Онима који руше споменике Вуку и Његошу поданички давати, као сињи кукавац и тотална улизица- да дижу споменик Скендербегу, може представљати само гест пропалог идентитета.
Колико је све то нелогично, свједоче и стихови Његоша, који у “Горском вијенцу” каже: “Скендербег је срца Обилића, ал’ умрије тужним изгнаником!
Џабе стихови, пропалице с ускликом Скендербега на уснама обурдаше му споменик.
Велики Скендербег, којег су Турци, због невиђеног јунаштва- називали Искандер (Александар), по Александру Македонском који је на Истоку увијек представљао симбол хероја, је био син Јована Кастриота и Војиславе Бранковић.
Једно је сигурно, таквога јунака и историјску личност сигурно не заслужују албански политичари и рушиоци споменика, нити он таквима духовно припада.
Скендербег и они су два свијета, космоса који се не додирују.
Зато није наодмет, још једном се подсјетити стихова Благоја Баковића, из пјесме “Пољубац”, посвећене срамном признавању Космета, гдје се каже:
“Црна Горо од кад си црна
И од кад те Свеци дижу Богу
Ниси никада забадала трна
Своме брату у рањену ногу
Црна Горо од када си гора
Ниси уру дочекала слабљу
Него што си крвника од скора
Пољубила у крваву сабљу”
Елем, и онда се поданичка црногорска власт још чуди, што их свјетски моћници “цмиздравим кучкама” обзивају!?
У јавности су албанске иницијативе о подизању споменика Ђурађу Кастриоту Скендербегу у Улцињу и Тузима пропраћене ехом о његовом поријеклу.
Интересантно је да нико није опалио јавни шамар албанским предлагачима, да се заљуљају од њега- показавши им срушене споменике Његошу и Вуку Караџићу у Приштини!?
Збиља, како се послије рушења споменика Вуку и Његошу на Космету, може тражити дизање споменика Скендербегу у Црној Гори!?
Наравно, никако ако се образа има!
Како на тај апсурд нису указали албански посленици у Црној Гори, то је јасно да им је од “албанске части” остао ђон- образ!
Црногорска власт већ даје дозволе за споменике Скендербегу, а “Господар” тврди да ће се као предсједник Црне Горе заложити за стварање новог државног и националног идентитета?
Дивног ли идентитета?
Онима који руше споменике Вуку и Његошу поданички давати, као сињи кукавац и тотална улизица- да дижу споменик Скендербегу, може представљати само гест пропалог идентитета.
Колико је све то нелогично, свједоче и стихови Његоша, који у “Горском вијенцу” каже: “Скендербег је срца Обилића, ал’ умрије тужним изгнаником!
Џабе стихови, пропалице с ускликом Скендербега на уснама обурдаше му споменик.
Велики Скендербег, којег су Турци, због невиђеног јунаштва- називали Искандер (Александар), по Александру Македонском који је на Истоку увијек представљао симбол хероја, је био син Јована Кастриота и Војиславе Бранковић.
Једно је сигурно, таквога јунака и историјску личност сигурно не заслужују албански политичари и рушиоци споменика, нити он таквима духовно припада.
Скендербег и они су два свијета, космоса који се не додирују.
Зато није наодмет, још једном се подсјетити стихова Благоја Баковића, из пјесме “Пољубац”, посвећене срамном признавању Космета, гдје се каже:
“Црна Горо од кад си црна
И од кад те Свеци дижу Богу
Ниси никада забадала трна
Своме брату у рањену ногу
Црна Горо од када си гора
Ниси уру дочекала слабљу
Него што си крвника од скора
Пољубила у крваву сабљу”
Елем, и онда се поданичка црногорска власт још чуди, што их свјетски моћници “цмиздравим кучкама” обзивају!?
No comments:
Post a Comment