Од Војин Грубач -
Ових дана нам се чудном обзнаном обратио Ранко Ђоновић, донедавно високи функционер Позитивне Црне Горе, политичке странке која је трагично пострадала на прошлим изборима.
У тој странци, чији је лидер био Пајо Нејаки, Ранко Ђоновић је обављао функцију предсједника Политичког савјета странке.
Послије њеног сатирања на задњим парламентарним изборима, медији су јавили следеће: ”Предсједник Савјета Позитивне Ранко Ђоновић и чланови Савјета: Миленко А. Перовић, Вукић Пулевић, Сретен Вујовић, Светозар Савић, Свето Миликић и Миодраг Мијо Вучетић, одлучили су да напусте ту партију.” Укратко, послије боја, и пораза – ударили су копљем о ледину!
Након напуштања партије – “труст мозгова Позитивне”, како је ту скупину називао њен лидер Пајо Нејаки, је напросто утекао у непознатом правцу. Говоркало се да је “труст мозгова” побјегао у строгу илегалу, а зли језици су тврдили да су их видјели у просторима гдје обитавају поражени и осрамоћени политички шкрипари.
Послије “утијецања труста мозгова”, “своју милу Позитивну” је напустио и њен лидер Пајо Нејаки, који је схватио да му је црногорско гласачко тијело пресудило због политичког полтронства и трговине наивним политичким душама грађана.
Продавање владајућој партији опозиционе воље и стремљења својих гласача, у стилу малокалибарског политичког пиљара, што је урадио Пајо Нејаки – симпатизери Позитивне су оцијенили негативно, те партију и Паја Нејаког на изборима наградили – виртуалном сјекиром, српом и чекићем за черечење странке.
Управо зато, уопште ми није јасно – зашто је Пајовић дао оставку на мјесто предсједника Позитивне ЦГ, странке коју је својом вољом удавио?!
То је исто као када би човјек послије очеве смрти, за коју се својски старао да се деси – одједном дао оставку на мјесто – сина.
Наслов је био коректан, али – само наслов, а разлог је заиста тешка ситуација у којој се задњих година налази Црна Гора.
На примјер, медији су прије избора саопштили да је у Црној Гори, према подацима Завода за запошљавање, на дан 14. 09. 2016. године било 41.150 незапослених грађана. Око седам недјеља касније, послије избора, на дан 26. 10. 2016 – нови податак је био да Црна Гора има 44.441 незапослених грађана.
Дакле, за само седам недјеља око избора – број незапослених у Црној Гори је увећан осам одсто?!
Осим тога, према подацима тога Завода – стопа формалне незапослености у Црној Гори је нивоу од 19,15 одсто, а генерални секретар Уније слободних синдиката Срђа Кековић је 14. 10. 2016. саопштио да стопа неформалне незапослености износи – чак 59,5 одсто!
Просјечна плата у Црној Гори је на нивоу од 489 еура, а минимачна потрошачка корпа за голо преживљавање четворочлане породице износи – недостижних 805 еура.
Надаље, према подацима Министарства финансија, на крају јуна 2016, укупан државни дуг Црне Горе, без депозита, износио је 2,36 милијарди еура. Од тога, инострани дуг био је 2,033 милијарде еура, док је унутрашњи дуг износио 326,91 милиона еура.
Безбједоносна ситуација у Црној Гори је континуирано катастрофална. Од 1992.г. до данас у оружаним обрачунима у Црној Гори је погинуло преко 500 особа.
Осим тога, у Црној Гори су се, према информацијама Управе полиције Црне Горе, од 01. 02. 2011. до 01. 02. 2016.г. десила 743 самоубиства, при чему број самоубистава на годишњем нивоу варира од 128 особа (2013.г.)- до 164 људи (2014.године).
Хаос, који је представљен голим статистичким цифрама, говори да је срављивање ужасног стања у којем се налази Црна Гора са временом најезде Омер паше Латаса било сасвим оправдано.
Међутим, Ранко Ђоновић је у дотичном памфлету обзнанио да за садашње тешко стање у Црној Гори није крива – четврт вијека непромјењива власт у Црној Гори, већ сви остали, а прије свега – они који власт за то вријеме “нису нити омирисали.”
Дакле, Ђоновић је одучио да се игра замјене теза, и што је најгоре- сматра да је то сасвим нормално!?
“Данас је Црна Гора оркестрирано нападнута и споља и изнутра. Изнутра је нападнута како од њених традиционалних непријатеља и новокомпонованих плaћеника, тако и од дијела оних који се лажно представљају као индепендисти.
Данас Црна Гора – као никада у властитој историји – има пету колону која је поткупљива, безобзирна и обољела од мржње према властитој држави. Та пета колона спремна је да – без икаквих моралних кочница – из темеља уништи државу Црну Гору. Ништа се тако нељудско није испилило у хиљаду година црногорске историје као што је данас пета колона у њој!
Држава Црна Гора има право да се од смртоносне опасности која се над њу надвила брани свим расположивим законским средствима. С петом колоном данас држава Црна Гора треба да разговара онако како су разговарале све слободне земље са својим петим колонама! Треба да разговара средствима кривичног закнодавства која санкционирају акте националне издаје и велеиздаје.”
Одмах да кажем, Ранко Ђоновић и Миленко Перовић су своје безобразне тезе о “петој колони”, “традиционалним непријатељима Црне Горе”, “новокомпонованим плаћеницима”, “издајницима међу индепендистима”, “нељудским испиљцима” који “представљају смртоносну опасност за државу”, већ предочили грађанима Црне Горе на управо завршеним изборима.
На тим изборима су демократски предложили себе као “спасиоце нападнуте Црне Горе”- и то у оквиру странке Позитивна Црна Гора.
Бивши гласачи и симпатизери Позитивне су такој сулудој реторици рекли – “Не”, те Ђоновића, Миленка Перовића, Пајовића и Јасавићку “у црну земљу закуцали”, да Позитивна није досегла нити половину јадног цензуса од три процента за улазак у парламент.
Добијање малених 1,3% гласова за запаљиву и неприхватљиво хушкачку реторику – је крунски доказ да је 98,7% грађана Црне Горе гласало против политике руководства Позитивне, и скадалозних политичких иступа њених подлих реторичара.
А сада, мала дигресија у вези Ђоновићеве бивше политичке активности… Наиме, у јуну 2015.г. медији су јавили да је Ђоновић отпочео активности на стварању нове политичке партије под називом Црногорска странка.
Ипак, крајем 2015.г. медији су обавијестили јавност о следећем:
“Невладино удружење Црногорски државотворни форум ЦДФ основано је данас, 25. децембра 2015.г., у Подгорици с циљем јачања политичке и опште друштвене свијести о потреби ревитализације општих друштвених интереса. За предсједника удружења изабран је Ранко Ђоновић, потпредсједник је проф. др Миленко А. Перовић, док је предсједник Скупштине Милорад Пустахија.”
У то вријеме – руководство Позитивне Црне Горе је постало апсолутна канаваца владајуће партије, тако да је њен лидер Дарко Пајовић почетком јуна 2016. постао предсједник Скупштине Црне Горе, а Азра Јасавић крајем истог мјесеца добила мјесто потпредсједнице црногорске Владе.
Рачунајући да је 2012.г. нова партија Позитивна Црна Гора добила огромних 29.881 гласова бирача, што је било 8,4 % одсто гласова, и високе функције Пајовића и Јасавићке средином 2016, године, Ранко Ђоновић је своју НВО ЦДФ колективно учланио у Савјет Позитивне, с намјером да буде нови гуру те политичке организације, у којој је видио сјајну личну каријеру.
Ево како су колективно учлањење НВО ЦДФ у Позитивну пренијели медији:
“Позитивна Црна Гора је 9. септембра 2016. у Подгорици представила свој нови Политички савјет. Ранка Ђоновића, предсједника тога савјета, лидер ПЦГ Дарко Пајовић је представио овако: „Ранко Ђоновић је први директор ЛСЦГ, предсједник ЛСЦГ и он је са својим партијским друговима деведесетих година посијао сјеме независности и демократије!“
Ђоновић је, послије добијања мјеста идеолога Позитивне, почео да губи орјентире и поистовјетио себе и своју нову странку са државом, рекавши јавности следећу лудорију: “Црна Гора је била и остала наша партија.”
Ранко Ђоновић, бивши либерал и нови идеолог партије Паја Нејаког, је на промотивном скупу Позитивне на Цетињу видио- “тројанске коње у демократском бићу државе“, и јавно прозвао те наводне непријатеље Црне Горе.
Ево дијела говора Ђоновића на том скупу: “Цетиње данас посјећују и они који се куну љубав према њему и према Црној Гори, а спремају се за преваре. Немојте дозволити да вас на Цетињу, са два прста и црногорским заставама, нико вара. А варају вас!
ДПС и ДФ су јасни, али нијесу јасни УРА и СДП – који су тројански коњи у демократском бићу државе Црне Горе, и чувајте се њихових превара.
Корупције, криминала, непотизма и других лоших ствари у Црној Гори има. Све ћемо то да мијењамо, а да не угрозимо државу. Црна Гора мора бити света. Она је центар свих интереса, и око тога се све врти.”
Затим 16. октобра долазе парламентарни избори, и грађани “Свете Црне Горе”, одлучују да је патриотска реторика Ђоновића испразна, те да умишљеног црногорског гуруа треба оловком отјерати са политичке позорнице, и потврдити му статус- политичке ништице.
На нивоу симболике се десила случајност да се – „четрдесница“ од оснивања Политичког савјета Позитивне Црне Горе (и устоличења самозваних мудраца на челу са Ђоновићем у том партијском тијелу)- поклопила са „трећим јутром“ те партије.
Позитивна – која је 2012.г. имала на парламентарним изборима 29.881 глас, или 8,4 % одсто гласачког тијела, изгубила је на управо завршеним изборима преко 25 000 симпатизера и гласача, те освојила само 1,3% гласова, не прелазећи малени цензус од 3%.
Режање и етикетирање, које је демонстрирао врх Позитивне, политичко копитање и тражење непријатеља и пете колоне на све стране, довели су до тога да су Паја Нејаког, Ранка Ђона и Азру Позитивну гласачи и симпатизери Позитивне брутално „откачили“.
Може се чак сликовито рећи- да је 25.000 бивших гласача Позитивне, својим гласањем на управо завршеним изборима, ударило 25.000 „знаковитих шамара“ њеном руководству и умишљеним мудрацима партије на челу са Ђоновићем.
Ти гласачи Позитивне, искрени опозиционари који себе дефинишу- ултрапатриотама, су своје гласове управо дали онима које је Ђоновић називао – “тројанским коњима”: СДП- у и Коалицији Кључ, али и осталима из тзв. опозиционе “пете колоне”, како је дио опозиције етикетирао Ђоновић.
И не само то, већ су “политичке мушкарчине” Позитивне, попут Дарка Пајовића и Ранка Ђоновића (са својим десперадосима из Савјета), побјегли са потонуле лађе која се звала Позитивна, и капетаном нестајуће олупине прогласили једну жену- Азру Јасавић.
Сада нам се опет, из ниоткуда- појавио Ђоновић, који је опет „предсједник“, али сада НВО ЦДФ, мада није јасно зашто та НВО има префикс “црногорски”?
Прије свега, није црногорски бјежати с брода Позитивне који је доживио бродолом. Није мушки- оставити жену да буде нови капетан- брода који тоне у највеће дубине.
Осим тога, 1,3 одсто гласова које је добила Позитивна, говоре да је политичка мисао Ранка Ђоновића добила подршку неких 2% грађана који се у националном смислу дефинишу као Црногорци.
Зато би било коректно да своју НВО ЦДФ Ђоновић преименује у Двопроцентно-црногорски државотворни форум, да не би било забуне?!
И на крају – лијепо би било да грађане Црне Горе, бивши мудрац Позитивне – Ранко Ђоновић поштеди оваквих хушкачих обзана, са елементима провале мозга, јер такве безобразне мисли Црну Гору само могу превратити у безнадежну Неуропсихијатријску клинику, из које је бјекство – једина логична ствар коју може да уради њен грађанин!
У тој странци, чији је лидер био Пајо Нејаки, Ранко Ђоновић је обављао функцију предсједника Политичког савјета странке.
Послије њеног сатирања на задњим парламентарним изборима, медији су јавили следеће: ”Предсједник Савјета Позитивне Ранко Ђоновић и чланови Савјета: Миленко А. Перовић, Вукић Пулевић, Сретен Вујовић, Светозар Савић, Свето Миликић и Миодраг Мијо Вучетић, одлучили су да напусте ту партију.” Укратко, послије боја, и пораза – ударили су копљем о ледину!
Након напуштања партије – “труст мозгова Позитивне”, како је ту скупину називао њен лидер Пајо Нејаки, је напросто утекао у непознатом правцу. Говоркало се да је “труст мозгова” побјегао у строгу илегалу, а зли језици су тврдили да су их видјели у просторима гдје обитавају поражени и осрамоћени политички шкрипари.
Послије “утијецања труста мозгова”, “своју милу Позитивну” је напустио и њен лидер Пајо Нејаки, који је схватио да му је црногорско гласачко тијело пресудило због политичког полтронства и трговине наивним политичким душама грађана.
Продавање владајућој партији опозиционе воље и стремљења својих гласача, у стилу малокалибарског политичког пиљара, што је урадио Пајо Нејаки – симпатизери Позитивне су оцијенили негативно, те партију и Паја Нејаког на изборима наградили – виртуалном сјекиром, српом и чекићем за черечење странке.
Управо зато, уопште ми није јасно – зашто је Пајовић дао оставку на мјесто предсједника Позитивне ЦГ, странке коју је својом вољом удавио?!
То је исто као када би човјек послије очеве смрти, за коју се својски старао да се деси – одједном дао оставку на мјесто – сина.
Горе него у вријеме Латасових година, све са замјеном теза
И тако, Ранко Ђоновић се, послије политичког пораза, ипак обратио јавности, и то памфлетом којег су прорежимски портали сажели у следећи наслов: “Црна Гора се данас налази у много тежој ситуацији него за вријеме похода Омер-паше Латаса.”Наслов је био коректан, али – само наслов, а разлог је заиста тешка ситуација у којој се задњих година налази Црна Гора.
На примјер, медији су прије избора саопштили да је у Црној Гори, према подацима Завода за запошљавање, на дан 14. 09. 2016. године било 41.150 незапослених грађана. Око седам недјеља касније, послије избора, на дан 26. 10. 2016 – нови податак је био да Црна Гора има 44.441 незапослених грађана.
Дакле, за само седам недјеља око избора – број незапослених у Црној Гори је увећан осам одсто?!
Осим тога, према подацима тога Завода – стопа формалне незапослености у Црној Гори је нивоу од 19,15 одсто, а генерални секретар Уније слободних синдиката Срђа Кековић је 14. 10. 2016. саопштио да стопа неформалне незапослености износи – чак 59,5 одсто!
Просјечна плата у Црној Гори је на нивоу од 489 еура, а минимачна потрошачка корпа за голо преживљавање четворочлане породице износи – недостижних 805 еура.
Надаље, према подацима Министарства финансија, на крају јуна 2016, укупан државни дуг Црне Горе, без депозита, износио је 2,36 милијарди еура. Од тога, инострани дуг био је 2,033 милијарде еура, док је унутрашњи дуг износио 326,91 милиона еура.
Безбједоносна ситуација у Црној Гори је континуирано катастрофална. Од 1992.г. до данас у оружаним обрачунима у Црној Гори је погинуло преко 500 особа.
Осим тога, у Црној Гори су се, према информацијама Управе полиције Црне Горе, од 01. 02. 2011. до 01. 02. 2016.г. десила 743 самоубиства, при чему број самоубистава на годишњем нивоу варира од 128 особа (2013.г.)- до 164 људи (2014.године).
Хаос, који је представљен голим статистичким цифрама, говори да је срављивање ужасног стања у којем се налази Црна Гора са временом најезде Омер паше Латаса било сасвим оправдано.
Међутим, Ранко Ђоновић је у дотичном памфлету обзнанио да за садашње тешко стање у Црној Гори није крива – четврт вијека непромјењива власт у Црној Гори, већ сви остали, а прије свега – они који власт за то вријеме “нису нити омирисали.”
Дакле, Ђоновић је одучио да се игра замјене теза, и што је најгоре- сматра да је то сасвим нормално!?
Лелек из мутне Мораче након пропасти на изборима
Елем, иако су на последњим изборима Ранка Ђоновића “Црногорци дигли на виле и бацили у мутну Морачу”, сматрајући да је недостојан да буде њихов изасланик у Скуштини Црне Горе, он се са Миленком Перовићем ипак појавио, и умјесто извињења гласачима- у споменутоом памфлету саопштио следеће:“Данас је Црна Гора оркестрирано нападнута и споља и изнутра. Изнутра је нападнута како од њених традиционалних непријатеља и новокомпонованих плaћеника, тако и од дијела оних који се лажно представљају као индепендисти.
Данас Црна Гора – као никада у властитој историји – има пету колону која је поткупљива, безобзирна и обољела од мржње према властитој држави. Та пета колона спремна је да – без икаквих моралних кочница – из темеља уништи државу Црну Гору. Ништа се тако нељудско није испилило у хиљаду година црногорске историје као што је данас пета колона у њој!
Држава Црна Гора има право да се од смртоносне опасности која се над њу надвила брани свим расположивим законским средствима. С петом колоном данас држава Црна Гора треба да разговара онако како су разговарале све слободне земље са својим петим колонама! Треба да разговара средствима кривичног закнодавства која санкционирају акте националне издаје и велеиздаје.”
Одмах да кажем, Ранко Ђоновић и Миленко Перовић су своје безобразне тезе о “петој колони”, “традиционалним непријатељима Црне Горе”, “новокомпонованим плаћеницима”, “издајницима међу индепендистима”, “нељудским испиљцима” који “представљају смртоносну опасност за државу”, већ предочили грађанима Црне Горе на управо завршеним изборима.
На тим изборима су демократски предложили себе као “спасиоце нападнуте Црне Горе”- и то у оквиру странке Позитивна Црна Гора.
Бивши гласачи и симпатизери Позитивне су такој сулудој реторици рекли – “Не”, те Ђоновића, Миленка Перовића, Пајовића и Јасавићку “у црну земљу закуцали”, да Позитивна није досегла нити половину јадног цензуса од три процента за улазак у парламент.
Добијање малених 1,3% гласова за запаљиву и неприхватљиво хушкачку реторику – је крунски доказ да је 98,7% грађана Црне Горе гласало против политике руководства Позитивне, и скадалозних политичких иступа њених подлих реторичара.
Ђоновић – држава то смо ја и партија!
Мора се рећи да је споменуту, политички криминалну, изјаву о којој говорим – Ранко Ђоновић саопштио у својству предсједника некакве НВО Црногорски државотворни форум (ЦДФ).А сада, мала дигресија у вези Ђоновићеве бивше политичке активности… Наиме, у јуну 2015.г. медији су јавили да је Ђоновић отпочео активности на стварању нове политичке партије под називом Црногорска странка.
Ипак, крајем 2015.г. медији су обавијестили јавност о следећем:
“Невладино удружење Црногорски државотворни форум ЦДФ основано је данас, 25. децембра 2015.г., у Подгорици с циљем јачања политичке и опште друштвене свијести о потреби ревитализације општих друштвених интереса. За предсједника удружења изабран је Ранко Ђоновић, потпредсједник је проф. др Миленко А. Перовић, док је предсједник Скупштине Милорад Пустахија.”
У то вријеме – руководство Позитивне Црне Горе је постало апсолутна канаваца владајуће партије, тако да је њен лидер Дарко Пајовић почетком јуна 2016. постао предсједник Скупштине Црне Горе, а Азра Јасавић крајем истог мјесеца добила мјесто потпредсједнице црногорске Владе.
Рачунајући да је 2012.г. нова партија Позитивна Црна Гора добила огромних 29.881 гласова бирача, што је било 8,4 % одсто гласова, и високе функције Пајовића и Јасавићке средином 2016, године, Ранко Ђоновић је своју НВО ЦДФ колективно учланио у Савјет Позитивне, с намјером да буде нови гуру те политичке организације, у којој је видио сјајну личну каријеру.
Ево како су колективно учлањење НВО ЦДФ у Позитивну пренијели медији:
“Позитивна Црна Гора је 9. септембра 2016. у Подгорици представила свој нови Политички савјет. Ранка Ђоновића, предсједника тога савјета, лидер ПЦГ Дарко Пајовић је представио овако: „Ранко Ђоновић је први директор ЛСЦГ, предсједник ЛСЦГ и он је са својим партијским друговима деведесетих година посијао сјеме независности и демократије!“
Ђоновић је, послије добијања мјеста идеолога Позитивне, почео да губи орјентире и поистовјетио себе и своју нову странку са државом, рекавши јавности следећу лудорију: “Црна Гора је била и остала наша партија.”
Треће јутро Позитивне и четрдесница Ђоновићевог Савјета у исти дан
Сматрајући да је трансфером НВО ЦДФ – Позитивна постала политичка суперсила, Ђоновић је на Скалинама у Подгорици, убјеђен у велики успјех на изборима, рекао следеће: ”Позитивна Црна Гора ће након избора 16. октобра бити дио власти- и то са сигурношћу можемо да тврдимо!“Ранко Ђоновић, бивши либерал и нови идеолог партије Паја Нејаког, је на промотивном скупу Позитивне на Цетињу видио- “тројанске коње у демократском бићу државе“, и јавно прозвао те наводне непријатеље Црне Горе.
Ево дијела говора Ђоновића на том скупу: “Цетиње данас посјећују и они који се куну љубав према њему и према Црној Гори, а спремају се за преваре. Немојте дозволити да вас на Цетињу, са два прста и црногорским заставама, нико вара. А варају вас!
ДПС и ДФ су јасни, али нијесу јасни УРА и СДП – који су тројански коњи у демократском бићу државе Црне Горе, и чувајте се њихових превара.
Корупције, криминала, непотизма и других лоших ствари у Црној Гори има. Све ћемо то да мијењамо, а да не угрозимо државу. Црна Гора мора бити света. Она је центар свих интереса, и око тога се све врти.”
Затим 16. октобра долазе парламентарни избори, и грађани “Свете Црне Горе”, одлучују да је патриотска реторика Ђоновића испразна, те да умишљеног црногорског гуруа треба оловком отјерати са политичке позорнице, и потврдити му статус- политичке ништице.
На нивоу симболике се десила случајност да се – „четрдесница“ од оснивања Политичког савјета Позитивне Црне Горе (и устоличења самозваних мудраца на челу са Ђоновићем у том партијском тијелу)- поклопила са „трећим јутром“ те партије.
Двопроцентно- црногорска недемократска скупина десперадоса
Надмено понашање, сулуде оптужбе према остатку опозиције, држање леђа владајућој партији и средњевјековна реторика Ранка Ђоновића и Миленка Паровића, као и преображај Позитивне у странку канавацу владајуће партије, довело је до закономјерног резултата у виду „трагедије“.Позитивна – која је 2012.г. имала на парламентарним изборима 29.881 глас, или 8,4 % одсто гласачког тијела, изгубила је на управо завршеним изборима преко 25 000 симпатизера и гласача, те освојила само 1,3% гласова, не прелазећи малени цензус од 3%.
Режање и етикетирање, које је демонстрирао врх Позитивне, политичко копитање и тражење непријатеља и пете колоне на све стране, довели су до тога да су Паја Нејаког, Ранка Ђона и Азру Позитивну гласачи и симпатизери Позитивне брутално „откачили“.
Може се чак сликовито рећи- да је 25.000 бивших гласача Позитивне, својим гласањем на управо завршеним изборима, ударило 25.000 „знаковитих шамара“ њеном руководству и умишљеним мудрацима партије на челу са Ђоновићем.
Ти гласачи Позитивне, искрени опозиционари који себе дефинишу- ултрапатриотама, су своје гласове управо дали онима које је Ђоновић називао – “тројанским коњима”: СДП- у и Коалицији Кључ, али и осталима из тзв. опозиционе “пете колоне”, како је дио опозиције етикетирао Ђоновић.
И не само то, већ су “политичке мушкарчине” Позитивне, попут Дарка Пајовића и Ранка Ђоновића (са својим десперадосима из Савјета), побјегли са потонуле лађе која се звала Позитивна, и капетаном нестајуће олупине прогласили једну жену- Азру Јасавић.
Сада нам се опет, из ниоткуда- појавио Ђоновић, који је опет „предсједник“, али сада НВО ЦДФ, мада није јасно зашто та НВО има префикс “црногорски”?
Прије свега, није црногорски бјежати с брода Позитивне који је доживио бродолом. Није мушки- оставити жену да буде нови капетан- брода који тоне у највеће дубине.
Осим тога, 1,3 одсто гласова које је добила Позитивна, говоре да је политичка мисао Ранка Ђоновића добила подршку неких 2% грађана који се у националном смислу дефинишу као Црногорци.
Зато би било коректно да своју НВО ЦДФ Ђоновић преименује у Двопроцентно-црногорски државотворни форум, да не би било забуне?!
И на крају – лијепо би било да грађане Црне Горе, бивши мудрац Позитивне – Ранко Ђоновић поштеди оваквих хушкачих обзана, са елементима провале мозга, јер такве безобразне мисли Црну Гору само могу превратити у безнадежну Неуропсихијатријску клинику, из које је бјекство – једина логична ствар коју може да уради њен грађанин!
No comments:
Post a Comment