Необични црногорски пуч, терористички тигањ и плаве ленте ситне бораније

Пише: Војин Грубач   Од ИН4С -  19 октобра, 2016

 

 
Црногорска полиција је, на сами дан парламентарних избора- “крајње професионално” ухапсила, између осталих, и једног опасног и грозног терористу, који је са оружаном групом спремао пуч у Црној Гори.

Дакако, ради се о Бранки  Милић, старој 61. годину, чије је спровођење у окружењу полицајаца било интересантно многобројним медијима и њиховим читаоцима.

Тако је Бранка Милић, у магновењу, “славом терористкиње” надмашила негативни публицитет бораца Исламске државе, Ирске републиканске армије, као и Тамилских тигрова.
Ипак, чини ми се да сценарио, који је предочила ТВ Пинк М у вези хапшења терориста, пати од слабе драматургије и многобројних пропуста.

Да су мене питали, могао сам им позајмити много бољи сценарио, па да се пласира лијепо режирана вијест, рецимо, оваквог интересантног садржаја: 

“Осмишљеном акцијом црногорске полиције, потенцијална терористкиња Бранка Милић је ухапшена на дјелу- док је спремала цицвару и руску салату, при чему су је врхунски обучени специјалци (брзом реакцијом) спријечили да се дохвати тигања- који служи за растјеривање специјалне полиције Црне Горе, и гађање шефа режима у вугла.

Оперативно је утврђено да дотична има исти хороскопски знак као Војислав Коштуница, на ФБ профилу слику Гаврила Принципа, али и гусле које јој служе за неутализацију ширења НАТО пакта и ремећење мирних процеса љубави и сарадње на Балкану.

Осим тога, на руци јој је приликом хапшења било истетовирано ПС- 1918, што специјални тужилац оправдано доводи у везу са Подгоричком скупштином, и жељом оптужене да се она понови!”

Акција са терористима пензионерског и дјечјег узраста

И тако, осим фотографије ухапшене Бранке Милић, на медијима су освануле и фотографије хапшења чудних терориста- сиједог педесетдеветогодишњака Милана Душића, као и двојице омладинаца- малољетног Г. К. и осамнастогодишњака Луке Ђорђевића.

Ко је видио те чудне фотографије, није се чуду могао начудити шта се то дешава у Црној Гори- у коју су из “друге државе” убачени терористи чак и дјечијег и пензионерског узраста.


Послије свега виђеног, у медије је напокон процурио и наводни доказни материјал.
Дневне новине су, у том смислу,  објавиле транскрипт разговора главног организатора спектакла, извјесног Синђелића Теразијског, са “вођом терориста на терену”- Братиславом Дикићем.

Из тога разговора постаје јасно да су “у припремању пуча у Црној Гори”- “главни организатори” ноншалантно користили мобилне телефоне- ћаскајући преко мобилних оператора, а не заштићених канала као што су Вибер и WhatsАpp, које у својим мутним пословима одавно користе чак и шверцери шерпи и тоалетног папира.

И не само то, већ су чланови “опасне групе” остајали и без кредита на мобилним телефонима, па су морали трчати на оближње трафике да убаце “који евро” на рачун, или  да једни другима отворено диктирају нове бројеве телефона “сарадника”- на којима кредит за мобтел није потрошен.


Иако је из транскрипта очигледно да чудаци, а наводни терористи, разговор обављају преко отворених веза, новинар Дневних новина прича јавности следећу басну:

”Из разговора ове двојице се види да, …, та координација иде преко неких параобавјештајних канала у којима се налазе и неки руски држављани”.

Па добро, како отворени телефонски разговор преко мобилног телефона може бити “параобавјештајни канал”, и како томе “параобавијештајном каналу” мора да се уплати кредит на трафици код Милке, питају врапци?! 

У Црној Гори се СМС поруке преносе на магарцу

И тако, док терористи мирно разговарају преко мобилног телефона, да бих их црногорска полиција могла без проблема снимати, власт у Црној Гори одлучује да на дан избора демонстративно блокира Вибер и WhatsАpp свим грађанима Црне Горе, иако те опције изненадни терористи уопште нису користили?!

Збиља, можда је црногорска полиција требала искључити све мобилне операторе у Црној Гори, да би се елиминисао тај страшни “параобавијештајни канал” током овог циркуса од “терористичког упада”?

Што се тиче улоге, већ споменуте,  шездесетједногодишње Бранке Милић, Дневне новине казују ово:

”Осумњичена Милић је, како се сумња, прихватила да обезбиједи мобилне телефоне за потребе криминалне групе, те да преноси поруке између организатора и чланова групе.”

Елем, испада да терористи нису имали чак ни мобилне телефоне?! И да им је времешна Бранка Милић требала обезбиједити та ријетка “средства везе”, која се у Црној Гори, изгледа- не могу тако лако купити на сваком кораку?

Да није Бранка морала извадити дозволу за ношење мобилног телефона?! Или се мобилни телефони у Црној Гори купују тајно, и преко везе? Да ли је новинар Дневних новина на то мислио?

И не само да им је морала купити мобилне телефоне, већ је имала задатак и да “преноси поруке између организатора и чланова групе.”

Несретна Бранка, још им је морала СМС поруке преносити у торбици, јер су мобилни телефони у Црној Гори помало застарјели- те се с њих ни поруке не могу послати.
Испада да власник мобиног телефона у Црној Гори мора имати и плаћену пензионерку, која ће му бити носач СМС порука по јавном транспорту, на коњу или магарцу, или како?

Дикић не зна у којем свемиру се налази

Али, прави смјехотрес тек слиједи. Свемогући организатор Сиђелић објашњава команданту Дикићу, да ће се чланови завјереничке групе међусобно препознати- тако што ће носити плаве тракице, уз упозорење- да их не носе сво вријеме, већ да их ставе прије почетка акције?!

Елем, овај детаљ ме подсјетио на руску анегдоту о совјетском агенту Штирицу, који је у тајној акцији падобраном убачен у дубину њемачке територије, у нацистички Берлин, гдје га послије неколико сати хапси Гестапо.

Штирлиц је одмах признао да је совјетски суперобавјештајац, и замолио агенте Гестапоа да му објасне- како су га успјели открити. Шеф патроле му је објаснио- да је од првог момента био сумњив, јер је за собом вукао отворени падобран сво вријеме док је шетао Берлином.  

Колико сам разумио, и Синђелић зна ту анегдоту, па је морао предуприједити команданта Братислава, да се не шепури са плавим лентама кроз Подгорицу!

И не само то, већ је напоменуо Дикићу да акција почиње у 23. часа, те да Дикић не би погријешио вријеме и кренуо у акцију у 11 часова ујутро- појаснио му је да је то “у 11. сати увече”.

Највећа тајна коју су “терористи” знали је била- да ће црногорска полиција уочи пуча блокирати све улазе у Скупштину, осим улаза из парка.

Испада да тај улаз из парка нико у Црној Гори не зна, осим Синђелића- који је ту тајну рекао Дикићу, а приликом прислушкивања ту новост сазнали и црногорски полицајци.

Наиме, у транскрипту разговора Синђелић каже:
“Улаз ће да буде отворен у Скупштини са стране парка. Тај неће бити блокиран, радиће. Ови остали ће бити блокирани“, а Дикић му одговара: “Чекај…улаз са стране парка?“ Укратко, лудило од разговора!

Као у стриповима: “Мирко, пази метак! Хвала, Славко!”

Мислим да би било лијепо да ова прича о томе да црногорска полиција не зна да постоји улаз са парка у Скупштину Црне Горе остане наш јавна тајна. Тај улаз у Скупштину ради Нон- Стоп!

Тако можемо организовати ексурзије у здање Скупштине Црне Горе када пожелимо, а да то нико не примијети. 

И да се угостимо соком и кафом у скупштинском бифеу, за ситне паре.
Осим свега наведеног, преко транскрипта смо сазнали да су се „терористи“  приликом разговора користили шифрама.

Оружје је у разговору шифровано као- “ракија”, пушке су биле- “боце”,  дрон и мотороле су биле- “хеликоптер”, али се није шифровало оно главно-  Скупштина и Мило Ђукановић. О томе су причали као да гостују на ТВ Пинк М!

Јер, нама, простим грађанима, заиста не може бити сумњиво када неко шифровано каже да ће ући у Скупштину Црне Горе, на тајни улаз  са стране парка, јер тај улаз не чува полиција. А потом настави- да ће у Скупштину унијети хеликоптер(?!), ракију, а потом кренути боцом на Мила ако се “Мило не помири са судбином да је изгубио!”

Али, то што нама није сумњиво, било је сумњиво “високопрофесионализованим црногорским агентима полиције”.

Они су схватили да су особе које желе да унесу хеликоптер  у Скупштину Црне Горе – итекако сумњиве, тим прије ако хеликоптер требају унијети на тајни улаз са стране парка, за који полиција не зна да постоји!

Заиста, невјероватна поницљивост и виспреност!

Смјехотресни сценарио за анале историје полиције

Елем, тек послије читања транскрипта разговора ових „терориста“, јасно ми је било- зашто су се ови докази скривали од Горана Даниловића, министра полиције Црне Горе!?

Разлог је следећи- Зато што би их Даниловић послије читања транскрипта послао у болницу, гдје би се провјерило да ли су дотични службеници полиције под дејством наркотика и алкохола побулазнили?

Јер, овај транскрипт носи такво лудило, неадекватност и саплитање о логику и здрав разум- да ће се пола планете гушити у смијеху, све гицајући се ногама увис, не вјерујући да овако нешто постоји у стварности.

Наравно, сада је већ јасно да је у овој фарси главни глумац био Александар Синђелић, али и да ће овај смехотресни сценарио и акција црногорске полиције ући у анале свих Полицијских академија на свијету.

Ипак, поставља се питање, како је Управа полиције Црне Горе смјела на основу овако провидне басне глумца Синђелића да направи ратно стање у Црној Гори у току трајања избора?

Због чега смо ове бесмислене информације о наводним терористима сазнали “цурењем из поузданих извора” преко ТВ Пинк М и Дневних новина? 

Зашто са овом фарсом није на вријеме био упознат министар полиције Горан Даниловић, који би природно све ово зауставио- да се црногорска полиција не брука пред јавношћу?!

„Ноје Цирхер Цајтунг“: спин- доктор Беба Поповић је претјерао са пучем

Осврт на покушај пуча на дан парламентарних избора у Црној Гори је у уводним редовима направио чак и угледни швајцарски лист  „Ноје Цирхер Цајтунг“ (Нове циришке новине), на следећи начин:

“Препознатљиви сценарио Бебе Поповића, спин-доктора црногорског премијера: ноћ уочи избора у недељу наоружана група убацила се у Црну Гору.

Реч је о 20 Срба наоружаних јуришним пушкама, под командом бившег генерала жандармерије. Њихов задатак: напади на државне институције и отмица Мила Ђукановића.

Налогодавац: неименована опозициона партија. Међутим, како су пренели медији лојални влади, група је брзо ухапшена захваљујући будности полиције. Да ли је спин-доктор овога пута мало претерао?”

Дакле, овај швајцарски лист сматра да је  сва ова прашина око пуча била последица сценарија извјесног Бебе Поповића.

Швајцарски лист је, ипак, направио грешку тврдећи да је у пучу учествовало 20 Срба наоружаних јуришним пушкама, јер је шест лица ослобођено, а осталих 14 „терориста“ пушке нису ни видјели. 

Ипак остаје да је у овој причи Александар Синђелић играо улогу главног глумца. Сви остали учесници спектакла за лакомислене и наивне су били само- ситна боранија.
Наравно, биле су и изјаве политичара, који су давали своје гледиште на политички  ријалити телевизије Пинк М.
 .
Рецимо, медији су пренијели изјаву потпредсједника Грађанског покрета УРА Дритана Абазовића, који је казао да је “премијер Мило Ђукановић покушао да изазове македонски и турски сценарио на дан парламентарних избора у Црној Гори и да злоупотребе Демократске партије социјалиста сакрије иза приче о државним интересима.”

Ранко Кривокапић, предсједник СДП, је у изјави за подгорички ДАН дао неке важне информације и оцијене, рекавши:

“Дан државног удара не може бити дан слободних избора. У свакој демократији би се хитно окупили Влада, Савјет одбране и безбједности, а у Црној Гори се ниједан изабрани представник власти није огласио – премијер није ни знао, а његове фабрике лажи јесу све!”

Атмосфера државног удара није амбијент за фер изборе

Елем, као последица свега што се десило, опозиционе партије: Демократски фронт, Коалиција “Кључ”, Демократе и СДП су одлучили да не признају резултате избора док надлежни органи не утврде да ли се на изборни дан десио покушај државног удара.

“Ја­сно је да се у ат­мос­фе­ри др­жав­ног уда­ра на сам дан из­бо­ра не мо­гу одр­жа­ти сло­бод­ни, фер и по­ште­ни из­бо­ри” – оци­је­ње­но је на са­стан­ку пред­став­ни­ка опо­зи­ци­је.
Јавно презентовање транскрипата разговора наводних терориста показало је да су Нове циришке новине биле на врло интересантном трагу, када су организаторе ове фарсе тражиле у окружењу лидера Демократске партије социјалиста.

Опозициони лидери мисле исто. Транскрипти разговора потврђују фарсу.  
И на крају се поставља логично питање- да ли се у Црној Гори може десити демократска смјена режима, а да уз њу не дође до озбиљне дестабилизације државе и друштва од стране владајућих структура које сматрају да се власт мора бранити свим оружаним силама и нецивилизованим средствима, по било коју цијену?

Ови избори су показали да је то тако, али и да је очигледно  да је владајућа структура исцрпила све ресурсе за владање. Наиме, очито је да владајућа ДПС нема више од трећине подршке бирачког тијела Црне Горе. Манипулације ту не помажу, нити лажни проценти на лажираним изборима, јер је распоред опозиционих снага скоро идеалан, и вријеме ради за њих.
Опозицији је неопходно да, схватајући да имају посла са хромом патком гигантских размјера, какав је данас дефектни ДПС, вуку мирне, мудре и активне потезе.
А овај режирани пуч је показао  да сценаристи владајуће партије нису у стању да направе чак ни лош трилер, а да се он без остатка не претвори у комедију, па макар на моменте она изгледала тако необично и смјехотресно опасно.