Полемика о Секули Дрљевићу са Ђуром Вучинићем

Војин Грубач Секулу је откачио и Крсто Зрнов Поповић, а и устаници у Тринаестојулском устанку. На крају су га убили ловци на нацисте!

Djuro Vucinic Bravo g V. Grubac,cetnici su ti lovci na naciste ,jeli!.Zasto posteno ne recci :ubili( zaklali njega i zenu mu ) su ga u zajednickom dogovoru ustase i cetnici .To je jedina istina koja se sakriva !

 

Војин Грубач Господине Вучинићу, како коменаришете начин и функцију ловца на нацисте који је убио Макса Лубурића? Ево свједочења: "Десет и двадесет и пет. Син му Тончи Лубурић донео новине и оде у цркву. Макс ми тражи да му скувам кафу. Кафа готова за три минуте. Прах који сам добио био је лош. Растопио се у кесици коју сам држао за појасом. Морао сам прстом да га мажем на шољу. Руке сам прао пет пута. Узмем чекић, који сам донео из собе, ставим га за појас и однесем генералу кафу. Двадесет и пет до једанаест. Макс пије кафу. Ја држим чекић у панталонама. Пије. Ништа. Попи све и ништа. Однесем шољу у кухињу. Извадим чекић и ставим га на судоперу. Хтео сам да одем у собу по штанглу. Јебем ти прашак! Штангла је најбољи лек, као за Хрвоја Урсу у Франкфурту. У десет до једанаест Макс ме зове: „Илија, мени је зло!“
Видим поцрнео као земља. Диже се и повраћа. Поведем га у кухињу на чесму. Он повраћа у судоперу, а ја му руком пљускам воду по лицу. У трен узмем чекић и лупим га по челу: „Туп!“ Макс паде као свећа. Мислио сам више се дићи неће. Кад ме он погледа као звер. Замахнем опет чекићем, а он диже руке да се заштити. Ја викнем: „Мајку ти јебем усташку. Овако си ти маљем убијао децу у Јасеновцу! Видиш што те чека!“
Погоди га чекић кроз прсте у чело. Пуче лубања. Извучем чекић из главе и окренем се. Одем до врата да проверим да ли сам их добро закључао. Кад се вратим у кухињу, Макс устао и дахће као животиња. Сто кила у њему. Узмем ону штанглу, па га распалим по челу. Пуче глава као лубеница. Крв се расу по кухињи. Макс тресну доле као да је пао са сто метара висине. Пукнем га још једном. Он се умири. Умотам га у деку. Макс отежао, једва га довучем под отоман. Фино сам га спаковао да га брзо не нађу." (Илија Станић, сарајевски криминалац и сарадник УДБЕ као син усташе и због тога под сталним надзором југословенске тајне полиције, био је идеалан кандидат за удбашког егзекутора).

 

Djuro Vucinic Lako komentarisem.Srpska posla,jos od Nemanje ste se tako naucili obracunavat ,i vass nacionalni soj i Hrvatski nacionalni soj.Zato se i ne trpite i koristite iste metode.Kazite mi g Grubac ,dje tako nasto imate u crnogorskoj istoriji .Crnogorci su se klali nozevima ,ali oci u oci .No posto je povod Sekule Drljevic,mislim da Vam je poznata presuda zemaljskog suda u Zagrebu. U rubrici ucinjeni zlocini : stoji "nepoznati".Mislim niko ih nije sakrivao.Tokom rata nije ni pistolj nosio . Na pitanje zasto,odgovorio je ... "svako naoruzanog covjeka ima pravo da ubije ".Sav mu je zivot bio kontraverzan,od podrske Podgorickoj skupstini do Petrovdanskog Sabora .Njegov gnjev ga je odveo u tu kontraverzu.Gnjev zbrisane Crne Gore nakon 1918 god i njegovog pogresnog ucesca u toj podvali ...

Војин Грубач Уједно, мислим да су се говорници на скупу о Дрљевићу испроваљивали и направили циркус од себе. Смије им се цијела Црна Гора. Да није било НДХ у облику у којем је постојала, свакако злочиначком, не би било устаника против ње, а вјероватно би мање било и партизана и четника.

У том смислу, бар колико познајем ситуацију, Крсто Зрнов није требао бити убијен, већ су га требали пустити да живи на начин како жели, јер није представљао опасност иако је био наоружан. Никакве хајке на Крста ни је требало бити. Што се тиче чиновника НДХ све сам рекао. То што је НДХ направила неће се смирити ни за хиљаду година.

Djuro Vucinic Komunizam je bio trend kao organizacija nakon pada Carske Rusije ,bez dileme u startu anarhisticka .Na primjeru predratne YU ,pravi razlog za njeno postojanje i organizaciju partizana 1941 god .To je bilo "nacionalno olsobodjenje".Nije mi ni dans jasno zasto neko sprecava odredjenu naciju na svoju zasebnost i proizvodi tenzije .

 

Војин Грубач Комунизам није био тренд. У Тринаестојулском устанку у Црној Гори је учествовало 25 000 некомуниста, 2000 комуниста и 5 000 скојеваца. Укупно 32 000 бораца. Дакле, није био тренд.

 

Djuro Vucinic Sto se Krsta tice ,meni je licno general Kapicic kazao da ni Josip Broz nije bio za likvidaciju Krsta .No ubio je covjeka u samoodbrani i reagovalo se emotivno.Smijesno bi bilo da je mladi Mugosa poginuo od Krsta ,a da Brajovic i Milatovic ostanu zivi a svi su zajedno napravili zasjedu,crnogorska posla ...

 

Војин Грубач Смијешно је то што оправдавате убице Крста Зрнова. Ако нису били за ликвидацију Крста тада нису смјеле бити хајке на њега. Он је био частан официр и није представљао опасност.

 

Djuro Vucinic Oko ucesca komunista i nekomunista se slazem,ali su bili organizatori ustanka ,u tom smislu kazem trend .13 jul nije samoorganizovan,niti ja vjerujem u samoorganizaciju bilo cega ...

Војин Грубач Комунисти су били организатори устанка, али да није било 25 000 некомуниста то би била нека омања акција и лако би била угушена. Тако се и планирало, неке мање чарке и ништа више.

 

Djuro Vucinic Ja ubice Krsta ni u kom slucaju ne opravdavam .Naprotiv .Fino kazem ,emotivno su reagovali.Njih dvoica su vjerovatno imali osjecaj da ga treba ubiti ,pa su pogibiju Mugose iskoristili da ga ubiju ,to kazem.Da je bilo drugacije pokusali bi ga zarobiti i Krsto bi lezao u zatvoru zbog tog ubistva ,ili mozda osudjen sudom na smrt.Komunisti nijesu mogli podnijeti sto je Krsto bio narodu omiljeniji od njih ...

 

Војин Грубач Понављам, мислим да хајке никако није требало бити. Осим тога, комунисти су у Црној Гори лијевим скретањима сами себе довели у тешку ситуацију и постали неомиљени у народу.

 

Djuro Vucinic Pa general Vojo Kovacevic je u knjizi "Pod otvorenim nebom " prvi smogao snage da opise tih godina lijeve greske,posebno 1942 god . Tamo sve stoji,nema se sto komentarisat ,sve je napisano od strane aktera.

 

Vladimir Nano Popovic Kreten nevdjeni koji ne zasluzuje da mu se ime pomene. Muljao politicki kako mu odgovaralo a onda bjezi ka pi..a iz zemlje....

 

Војин Грубач То нису биле лијеве грешке, то су били неразумни злочини. Боље би било да су признали да је послије гушења Тринаестојулског устанка требало престати са свим операцијама, јер је становништво могло бити истријебљено. Послије непотребне Пљеваљске битке десио се крај...

 

Djuro Vucinic Vladimire i ja sam tako mislio o Sekuli .Nijesam mogao od gadluka koji je nastao hajkom po njemu ,nista uzeti i procitati o njemu . Medjutim ,procitavsi knjigu "Politicka miso S. D. ",punu faktografskih podataka od dr Danila Radojevica ,procitao sam nakon toga sve sto sam mogao pronaci ,pa cak i njegove tekstove u "ustaskom novinama " koje je uredjivao glavom i bradom Gustav Hrklec,poslije rata nacionalni Hrvatski knjizevnik .Svi smo ga imali u citankama . Saradjivao je i Augustincic u tom listu.Kao vajar 1942 god izvajao je poprsje Pavelica ,a kasnije nakon rata i Josipa Broza. Sve je to kontraverzno .Sad pitam zasto je Sekule najkontraverzniji .Samo da neko ne pomisli da opravdavam nacin organizacije 12 julskog Petrovdana ,ali o tome ipak imam svoje misljenje...

 

Војин Грубач Господине Вучинићу, постоје разне варијанте, ако говоримо о варијантама, рецимо хрватским... "Jedna od mogućnosti rješenja ranijeg dogovora Churchill - Staljin bila je i podjela bivše Jugoslavije na dvije interesne sfere, jer Britancima je strateški cilj kontrolirati cijeli Jadran, žilu kucavicu prema Bliskom Istoku. Tito je saznao za plan saveznika te već u ožujku 1943. godine prvi puta dolazi do separatnog mira između Njemačke i partizana. U Zagrebu u Eksplanadi vođeni su tajni pregovori između njemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj, Gleisea von Horstenaua, te Milovana Đilasa, Koče Popovića i višestrukog agenta Vladimira Velebita, kao izaslanika Josipa Broza. Dogovor je postignut da se zajedničkim snagama Titovi partizani kao „ljuti antifašisti“ i njemačke oružane snage suprotstave eventualnoj savezničkoj invaziji na hrvatskoj obali." Наравно, немам коментар на ову причу... На Јалти је била договорена подјела Југославије, фактички до Загреба је све требало бити совјетско.

 

Djuro Vucinic U ratu i politici se ne biraju saveznici da bi se naum ostvario . Kasnije to sredjuje istorija i svakome svoje mjesto daje .Mi sad ne mozemo nista promijeniti .Ali mi je zasigurno drago sto u Yugi u kojoj sam proveo lijepu mladost,jer nijesam ovako drasticno osjecao pritisak cetnika i partizana ,nije bilo ni Engleza ni Rusa . Josip ih je iza zice ostavio ,i napravio haos sa nesvrstanima .Tako su mu sipali i jedni i drugi da to stanje zadrzi "samo da ne budu oni drugi sa njim ". Mi takve pametne politicare nemamo.Sad je Crkva na djelu. Pravoslavna sabornost istovjernih i nacionalna osobenost svetskog katolicanstva.Obje vode u rat. No dako to ne docekam ,a fino vidim svi su zzedni krvi. Pravoslavci nemaju osjecaj za racionalnost, ali zato imaju za "inaccenje i pizmu ".

Војин Грубач Господине Вучинићу, ја не видим притисак партизана и четника, јер су ти покрети давно нестали. Моје је мишљење да нису требали постојати, а сада констатујем да их нема. Једини устанак који је требао бити у Другом свјетском рату је устанак против НДХ са једним циљем, да се престане прогон народа. Остало је све било сувишно. .

Djuro Vucinic Ja jos nesto vazno vidim ,kako recce dr Milenko Perovic "dje ima cetnika ( danas uvijek mislim na ideologiju) tu nema Crne Gore

Војин Грубач Миленко Перовић је демагогог и љубитељ монолога. Никада није смио ући у полемику да се провјере његови ставови.

Djuro Vucinic Mozda Vama to tako izgleda g Grubac ,ali stogod ustvrdi dr Perovic , on to lako i dokaze.

Војин Грубач Ако је сигуран у то што прича нека уђе у полемику, до сада је то избјегавао. Ево, нека се осврне и прокоментарише састанак у Загребу који је био 1943. "Martovski pregovori su bili pregovori između predstavnika NOVJ i Wehrmachta o razmeni zarobljenika i eventualnom prekidu neprijateljstva, započeti početkom marta 1943. godine. Partizani, opkoljeni sa svih strana u sred četvrte neprijateljske ofanzive, ponudili su Nemcima primirje i borbu protiv četnika. Partizansko- nemački pregovori su potom nastavljeni u Sarajevu i Zagrebu. Partizanski pregovarači, najistaknutiji ljudi pokreta - Milovan Đilas, član Politbiroa, Koča Popović, komandant Prve proleterske divizije i Vladimir Velebit - pregovarali su ne samo o razmeni zarobljenika već i o obustavljanju operacija, izjavljujući da bi se čak tukli protiv Engleza ukoliko se oni iskrcaju u Jugoslaviji. (Branko Petranović)

Петрановић, страна 286. http://www.znaci.net/00001/92_4.pdf

 

•