Идејна “штикла” и ехо покојне идеологије

понедељак, 02 јануар 2012 20:23 Војин Грубач

Према понашању одређених министара у Влади Црне Горе скоро па да се може констатовати да је наступило вријеме очигледног, темељног, распада уставног и правног система у Црној Гори. У том смислу не би било чудно да се у овој 2012. години деси да црногорски министар финансија Милорад Катнић потпуно укине Врховни суд Црне Горе, а министарка науке Сања Влаховић предочи декрет којим се укида Црногорска академија наука и умјетности. Наиме, ти министри управо и спроводе активности на достизању тих циљева, само што се нису одлучили да иду директним, већ заобилазним путевима.

Насртаји на Матицу српску

Невладина организација Матица српска је простор за планирану књижару у Подгорици закупила од Аутомото савеза Србије. АМСС је тај простор добио правоснажном одлуком Врховног суда Црне Горе 22.12.2010. године. Након што је Управа за некретнине донијела одлуку да се АМСС упише у катастар као власник простора, ту одлуку је поништио министар финансија Милорад Катнић?! Не само да је министар Катнић, као представник извршне власти, грубо нарушио одлуке највише судске инстанце у Црној Гори, већ је то урадио и Oсновни суд у Подгорици који је дониo очигледно противзакониту одлуку да се АМСС, а самим тим и НВО Матица српска, иселе из својих просторија.

Иако је по по Члану једанаест Устава Црне Горе власт подијељена на законодавну- коју врши Скупштина, извршну- коју врши Влада и судску власт, у овом случају одлуке Врховног суда Црне Горе не поштује нижа судска инстанца и извршна власт у лицуминистра финансија Милорада Катнића. Дакле, нема сумње, у Црној Гори се власт не врши по Уставу и законима који из њега слиједе, већ у паралелном систему који има своје криминогене, извануставе принципе.

Проблеми деградације аутономије ЦАНУ

Проблем са којим се суочава Црногорска академија наука и умјетности је сличне природе. Наиме, ова организација је по суштини постојања апсолутно аутономна или, тачније, по дефиницији - “самостална установа са својством правног лица, којом самостално управљају њени чланови”! Министарка науке Сања Влаховић је то право аутономности “забола” своју “штиклу”, па је по њеној иницијативи предложен нови Закон о ЦАНУ који је на нивоу потпуног апсурда. Наиме, по том закону се Академија радикално мијења вољом једне министарке, потпомогнуте натполовичном већином посланика у Скупштини Црне Горе, не питајући при томе саму Академију и академике- да ли то жели или не!

Ипак, ако сте помислили да је министарка Влаховић принципјелна у руинирању и деградацији Академије морам вас демантовати. Наиме, да ова госпођа у рушилаштву има и одређену демократску ширину и концепцију- у том Закону о ЦАНУ би писало да свака натполовична већина Скупштине Црне Горе може мијењати Закон о ЦАНУ и персонални састав њених академика. Дакако, уз претходни предлог било које будуће министарке или министра.

Нећете вјеровати, она је у новом Закону о ЦАНУ поново предложила пуну аутономност те организације, гдје пише- “ Академија је самостална установа са својством правног лица, којом самостално управљају њени чланови”!?! Неадекватно чудо, зар не? Елем, министарка Влаховић је изгледа уобразила да је некрунисана свевременска Богиња свих академских институција у Црној Гори, а не министар једног ресора у Влади. Јер, како другачије тумачити њену идеју да има министарско право укинути аутономију ЦАНУ, потом је радикално и назадно измијенити против свих правила демократског понашања натполовичном већином посланика у парламенту, а затим јој “великодушно дати” или “вратити” аутономију?

Хајдучка логика једне владине ”штикле”

Да је прва министарска штикла Црне Горе на линији нерезонског тумарања свједочи и њен предлог да се једнонационална невладина организација под називом ДАНУ хајдучким методом просто припоји институцији ЦАНУ. Да је она у предлогу закона о ЦАНУ оставила могућност да се истим, ултимативним, методом и друге НВО могу припојити ЦАНУ, тај ненормални закон би имао неке елементе демократичности. Али,наравно да није! Просто, тада би ненормални закон био у границама “нормалне ненормалности”, што је недопустиво, изгледа?

Умјесто тога, она је у том закону предложила да одредницу „академија наука и умјетности” у свом називу не могу користити друга правна лица. Шта то значи? Врло јасно, министарка Влаховић је овом одредбом оцијенила да је било какво наредно “академско удруживање” неке НВО са ЦАНУ неприхватљиво и ненормално. У својој перверзној наивности, дотична министарка сматра да је ликвидирање одреднице “академија наука и умјетности” у називу било какве организације гарант да неки будући извитоперени министар, сличан њој, неће радити то што она ради. Интересантна порука сљедећој извршној власти вишенационалне државе, зар не?

Поништавање грађанске државе

Да се не би заобилазила тако неопходна конкретност мора се рећи да је НВО ДАНУ у свом досадашњем персоналном саставу препозната као једнонационална организација. Па чак и ту није била досљедна, јер у ту националистичку црногорску НВО нису могли ући академски грађани црногорске националности који говоре српским језиком, који су вјерници и поштоваоци Митрополије или су за демократску опцију заједничке државе са Србијом. Дакле, чак и у односу на црногорски национални корпус руководиоци НВО ДАНУ су били ригидно шовинистички настројени. Шовинизам према дјеловима своје нације је заиста нешто оргинално, необично и чудно. Елем, шта тек тада мисле о другим народима?! Адекватни примјер у том смислу је био невјероватно приземни “Црногорски књижевни лист” у власништву оснивача ове антиграђанске НВО, која се необично допада министарки Влаховић. Горег памфета у историји Црне Горе никада није било, нити се ишта слично појавило у ближем и даљем окружењу.

Оно што данас раде министри Катнић и Влаховић представља, у својој провидности, један необични ехо покојне идеологије заточене у пећини антицивилизацијских бестијалности прохујалих времена. Ови министи желе и даље да пливају на тим идејама, иако је то сасвим погрешно. Ипак, ако им се Црна Гора не свиђа као грађанска држава то је само њихов проблем, и њихова ноћна мора! У том случају, ако продуже на исти начин, у скорој будућности једини излаз ће бити у националној конфедералности скоро сваке институције државе, а то им се сигурно неће свидјети. Свакако, њихова је воља да бирају опције и носе одговорност, само нека се потом не јадају и не жале, сами су трасирали такав пут у предвиђено лошу будућност!