Експеримент за егзерцисте

ПЦНЕН, блог Војина Грубача, 08. Mar 2011, 19:51

"Да у државним органима сада спроведете референдум о самосталности Црне Горе, она сада не би била самостална. То је доказ да су за њу гласали обични грађани, а не запослени у државној администрацији које је неко на то натјерао"- рекао је Ервин Спахић, посланик СДП, и отворио једну чудну политичку страницу.

Постоји могућност да је снага те поруке утицала да дође да трансформације фризуре предсједника његове партије , која је од позиције "осам и двадесет" у магновењу уздигнута у положај- "минут до дванаест", што означава благу политичку панику?!

Ко говори о коме?

Прилично спектакуларна тврдња господина Спахића да већина чиновника администрације Црне Горе не подржава њену државну самосталност обавезно отвара питање- колико од државе зарађују стране умијешане у овај "политички перфоманс".

Ево шта су по тим питању својевремно пренијели медији: "Посланик СДП-а Ервин Спахић приходовао је током 2010. године 28 560 еура. Према подацима са сајта Комисије за спречавање сукоба интереса, Спахић је пријавио да му је плата у Црногорском телекому 1.029 еура, док је по основу посланичке функције приходовао 668 еура. Као члан Управног одбора Фонда рада мјесечно је зарађивао 408 еура, док је на годишњем нивоу по основу чланства у тендерским комисијама приходовао 3.300 еура... Са друге стране, подаци показују да је просјечна зарада запослених у администрацији износила око 405 еура."

Укратко речено, господин Спахић, који годишње зарађује 28 560 еура, "оптужује за нелојалност Црној Гори" чиновнике који на годишњем нивоу добијају од државе неких мизерних 5 000 еура. Управо се зато, као логично, намеће питање- да ли "лојалност Црној Гори" зависи од бриге, мјерене новчаним еквивалентом, коју та држава има о људима који раде у њеној администрацији? Наравно, успут се надовезује и питање- да ли огромна разлика у примањима државних чиновника, у овом случају се ради о неких скоро шест пута, рађа одређени вид бунта код оних који у тој расподјели сасвим лоше пролазе?

Демократски став или лов на вјештице?

Уопште ми није јасно на основу којих података и истраживања је посланик СДП- а изнио тврдњу да је преовлађујућа већина чиновника у администрацији Црне Горе против њене независности. Још интереснатније је то што је у својој краткој изјави г. Спахић рекао да су ти исти чиновници својевремено од некога натјерани да гласају за ту независност, против које су били и тада и сада. Збиља, ко их је на то натјерао, каквим методама и обећањима? Свакако, одговор на ово питање неће ништа измијенити, али ће нам показати једну интересантну страну недавне историје.

На другој страни, г. Спахић тврди да је ту изјаву дао да би на пластичан начин показао да владајуће партије дају потпуну слободу чиновницима, који се могу понашати у складу са сопственим увјерењима. Елем, чини ми се да у такво објашњење нико неће повјеровати, јер дух и тон те изјаве имају сасвим другачији призвук. Прије ће бити да овакве изјаве желе подстаћи лов на вјештице, у које би били "прекомандовани" они који нису довољно идеолошки подобни, или им је подобност сумњиве природе. Ово тим прије што изјава долази од СДП, странке која је позната по својим скандалозним пропагандним акцијама и политичком егзибиционизму.

Подобност, трице и кучине

Уопште не сумњам да је овом изјавом г. Спахић изазвао забринутост код грађана који су тзв. "тврде присталице државне самосталности Црне Горе", као и скривене салве одушевљења код грађана који супротно мисле од њих. Не знам, могуће је да дотични, у новчаном смислу добростојећи, посланик има специјална електронска средства и уграђене антене које су прецизно детектовале проблем нелојалности, на основу којег је и настала изјава. Додуше, разлог оваквих ставова може се налазити и у незапослености даљег породичног окружења овог и других посланика СДП-а?! Рецимо, сестара од тетака или браће од ујака, који би претпостављено могли бити- лојални будући чиновници, за разлику од ових злочестих, "идентификованих", "нелојалних чиновника" садашње администрације.

Ипак, не би било лоше, у циљу расвјетљавања суштине овог проблема, који се одједном у свој својој снази указао пред нашим очима, да господин Спахић пристане на радикални политички експеримент. Рецимо, да своја годишња примања смањи са 28 569 еура на, средњих, чиновничких 5 000 еура, те да нам послије годишњег трајања тога експеримента каже да ли је смањење плате утицало на његову љубав према држави или не?