Од Војин Грубач -
Плавски игроказ – „Покрштавање у Плаву и Гусињу 1913.“ ,
пренесен огранизаторима те политичке приредбе на „Јутјуб-у“, представља
примјер како се у модерним временима „пале и жаре етничке народне масе“,
кроз подизање страсти и тензија.
Дакако, тај политичко-позоришни догађај се мора посматрати у ширем контексту, те запитати – шта је, суштинском смислу, била порука тога скупа и игроказа? Изгледа, или тачније- нема сумње да се таквом приредбом порадило на учвршћивању бошњачке етничке свијести.
Можда је сам начин испољавања политичке тежње био накарадан, а можда се специјално направио инцидент да би се дошло до дијалога на ту, и сличне теме.
Тај игроказ је, на неки начин, и демонстрација радикализоване воље, све с поруком да се никоме неће дозволити да било каквом силом утиче на бошњачки национални колективитет, који се пар деценија закономјерно ствара.
На ту тему се, рецимо, својевремено одлично осврнуо др Шефкет Крцић, који је на порталу “Санџак Пресс”, 20. марта 2011. године, објавио ауторски текст под називом “Бошњаци, незаштићен народ у Црној Гори”.
Он “кривце” није тражио у краљу Николи Првом Петровићу, нити давним историјским догађајима, већ у постреферендумском времену.
Узроке модерних бошњачких проблема др Крцић је нашао у садашњем црногорском режиму, али и у појединим својим сународницима – Бошњацима, тачније: историчару Шербу Растордеру и квазијезикословцу Аднану Чиргићу.
И тако, у уводу текста, који је објављен непосредно уочи пописа становништва 2011.године, др Шефкет Крцић наводи: “Бошњачки народ у Црној Гори налази се у веома тешком и чудном положају. Све су израженији облици асимилације Бошњака у Ђуканистану, како данас зову ову недемократску земљу.
Екстремне црногорске државне институције атакују на Бошњаке на разне начине, како би их поново злоупотријебили у статистичке сврхе. Поводом пораста српске националне свијести, исте власти настоје покрстити бошњачко- муслиманско становништво на веома перфидан начин.
Преко Стратегије Владе за дијаспору и разних скупова о црногорском језику, чији је уводничар др Аднан Чиргић, тенденционално се шаље порука у јавност да се бошњачко- муслиманска популација збуни, посебно у вези опредјељења за језик.”
Дакле, узроке проблема др Крцић је нашао у садашњем црногорском режиму и његовим институцијама, а не у дешавањима стогодишње давности.
“Бошњацима се пажња указује само кад их треба преварити, а то је уочи избора. То се чини и сада пред попис, тако што власти лансирају разне стратегије и прво их нуде преко оних Бошњака које су својевремено отјерали са огњишта.
Преко разних емисара, плаћеника и слуганских делегација, власти посјећују Бошњаке из Бихора, који су се одселили за Луксембург и друге регије Западне Европе, као и Бошњаке у Њујорку, који су тамо масовно досељени из плавско-гусинског краја, и траже од њих харач као и изјашњавање, наводно о државности Црне Горе, као да је у питању референдумска кампања, а не редовни попис.”
У продужетку мисли, он позива Бошњаке да не арбитрирају у односима Срба и Црногораца, рекавши:
“Црна Гора, након што је 2006. године постала „приватна“ држава, без обзира на купљену независност и сувернитет, у јавности се све више представља као национална држава Црногораца, без обзира што они чине свега 40% становништва. За њима слиједе Срби са 32%, Бошњаци између 17-23%, и националне мањине око 15%.
Зато Бошњаци не требају судјеловати у проблему односа Срба и Црногораца, нити између њих арбитрирати. Свако недемократско једне стране, тешким ударцем бит ће узвраћено од друге стране. Тога многи хизмећари нису свјесни.”
“Очигледно се власти Црне Горе плаше пораста изјашњавања православаца у Србе и зато атакују на Бошњаке како би оне лабилне превели у Црногорце исламске вјере.
То се посебно манифестирало ових дана на једном анахроном скупу о тзв. црногорском језику, који је организирала дукљанска групација на челу са техничарем др Николићем, са дукљанским вијећем метузалема и појединцима из Црногорске православне цркве, чији је главни уводничар био извјесни др Аднан Чиргић.
Жељело се постићи збуњивање бошњачко-муслиманске полулације преко Чиргићевог имена. То је злоупотреба једног младог човјека који није свјестан националног бића. Питамо се какве су то државе које немају стручњаке за језик, хисторију и право, него позајмљују из других народа?
Затим се осврнуо на дјеловање др Шерба Растодера, утврдивши следеће:
“Сличних злоупотреба је било на прошлом попису (2002. године), када је власт манипулирала, тзв., карадачким хисторичарем Шербом Растодером, који је чак и по вјерским објектима лијепио плакате тражећи од Бошњака да се изјашњавају за црногорски језик, због чега га је жестоко у јавности опоменуо бошњачки интелектуалац и адвокат проф. др Сефер Међедовић.”
Тако, организатори тематске вечери у Плаву виде проблем у 1913. години, а др Шефкет Крцић види сијасет проблема у овом времену.
При чему, др Крцић указује на чињеницу огромне манипулације бошњачком популацијом у Црној Гори од стране режима.
Али и указује на двојицу Бошњака који се некоректно понашају, јер су дио системске манипулације коју спроводи актуелни режим у Подгорици.
Дакако, тај политичко-позоришни догађај се мора посматрати у ширем контексту, те запитати – шта је, суштинском смислу, била порука тога скупа и игроказа? Изгледа, или тачније- нема сумње да се таквом приредбом порадило на учвршћивању бошњачке етничке свијести.
Можда је сам начин испољавања политичке тежње био накарадан, а можда се специјално направио инцидент да би се дошло до дијалога на ту, и сличне теме.
Тај игроказ је, на неки начин, и демонстрација радикализоване воље, све с поруком да се никоме неће дозволити да било каквом силом утиче на бошњачки национални колективитет, који се пар деценија закономјерно ствара.
Унутарбошњачки дијалог је разумно отпочео др Крцић
Међутим, ако организатори скупа желе дијалог, на ту и сличне теме, он може одмах отпочети, и по догађајима, и по суштини, без било каквих проблема. Али, дијалог морају отпочети између себе, и завршити га, да би други у њему учествовали.На ту тему се, рецимо, својевремено одлично осврнуо др Шефкет Крцић, који је на порталу “Санџак Пресс”, 20. марта 2011. године, објавио ауторски текст под називом “Бошњаци, незаштићен народ у Црној Гори”.
Он “кривце” није тражио у краљу Николи Првом Петровићу, нити давним историјским догађајима, већ у постреферендумском времену.
Узроке модерних бошњачких проблема др Крцић је нашао у садашњем црногорском режиму, али и у појединим својим сународницима – Бошњацима, тачније: историчару Шербу Растордеру и квазијезикословцу Аднану Чиргићу.
И тако, у уводу текста, који је објављен непосредно уочи пописа становништва 2011.године, др Шефкет Крцић наводи: “Бошњачки народ у Црној Гори налази се у веома тешком и чудном положају. Све су израженији облици асимилације Бошњака у Ђуканистану, како данас зову ову недемократску земљу.
Екстремне црногорске државне институције атакују на Бошњаке на разне начине, како би их поново злоупотријебили у статистичке сврхе. Поводом пораста српске националне свијести, исте власти настоје покрстити бошњачко- муслиманско становништво на веома перфидан начин.
Преко Стратегије Владе за дијаспору и разних скупова о црногорском језику, чији је уводничар др Аднан Чиргић, тенденционално се шаље порука у јавност да се бошњачко- муслиманска популација збуни, посебно у вези опредјељења за језик.”
Дакле, узроке проблема др Крцић је нашао у садашњем црногорском режиму и његовим институцијама, а не у дешавањима стогодишње давности.
Крцић: “Бошњаци служе само за изборе“
Надаље, у дијелу текста, с поднасловом- “Бошњаци служе само за изборе“, др Крцић се осврће на предстојећи попис становништва, али и на манипулације Бошњацима када иду избори у Црној Гори, те тврди следеће:“Бошњацима се пажња указује само кад их треба преварити, а то је уочи избора. То се чини и сада пред попис, тако што власти лансирају разне стратегије и прво их нуде преко оних Бошњака које су својевремено отјерали са огњишта.
Преко разних емисара, плаћеника и слуганских делегација, власти посјећују Бошњаке из Бихора, који су се одселили за Луксембург и друге регије Западне Европе, као и Бошњаке у Њујорку, који су тамо масовно досељени из плавско-гусинског краја, и траже од њих харач као и изјашњавање, наводно о државности Црне Горе, као да је у питању референдумска кампања, а не редовни попис.”
У продужетку мисли, он позива Бошњаке да не арбитрирају у односима Срба и Црногораца, рекавши:
“Црна Гора, након што је 2006. године постала „приватна“ држава, без обзира на купљену независност и сувернитет, у јавности се све више представља као национална држава Црногораца, без обзира што они чине свега 40% становништва. За њима слиједе Срби са 32%, Бошњаци између 17-23%, и националне мањине око 15%.
Зато Бошњаци не требају судјеловати у проблему односа Срба и Црногораца, нити између њих арбитрирати. Свако недемократско једне стране, тешким ударцем бит ће узвраћено од друге стране. Тога многи хизмећари нису свјесни.”
Режим се плаши изјашњавања православаца у Србе
Потом др Крцић анализира ситуацију уочи пописа 2011. године, те каже:“Очигледно се власти Црне Горе плаше пораста изјашњавања православаца у Србе и зато атакују на Бошњаке како би оне лабилне превели у Црногорце исламске вјере.
То се посебно манифестирало ових дана на једном анахроном скупу о тзв. црногорском језику, који је организирала дукљанска групација на челу са техничарем др Николићем, са дукљанским вијећем метузалема и појединцима из Црногорске православне цркве, чији је главни уводничар био извјесни др Аднан Чиргић.
Жељело се постићи збуњивање бошњачко-муслиманске полулације преко Чиргићевог имена. То је злоупотреба једног младог човјека који није свјестан националног бића. Питамо се какве су то државе које немају стручњаке за језик, хисторију и право, него позајмљују из других народа?
Затим се осврнуо на дјеловање др Шерба Растодера, утврдивши следеће:
“Сличних злоупотреба је било на прошлом попису (2002. године), када је власт манипулирала, тзв., карадачким хисторичарем Шербом Растодером, који је чак и по вјерским објектима лијепио плакате тражећи од Бошњака да се изјашњавају за црногорски језик, због чега га је жестоко у јавности опоменуо бошњачки интелектуалац и адвокат проф. др Сефер Међедовић.”
Теме и дилеме – игрокази и разумне анализе
Упоређивањем игроказа у Плаву и разумне анализе др Крцића, ми видимо међу Бошњацима огромну разлику у оцјењивању ситуације и тражењу узрока проблема који их муче.Тако, организатори тематске вечери у Плаву виде проблем у 1913. години, а др Шефкет Крцић види сијасет проблема у овом времену.
При чему, др Крцић указује на чињеницу огромне манипулације бошњачком популацијом у Црној Гори од стране режима.
Али и указује на двојицу Бошњака који се некоректно понашају, јер су дио системске манипулације коју спроводи актуелни режим у Подгорици.
No comments:
Post a Comment