Тријумф економских убица и крах “грађанштине”

 Воји Грубач, ИН4С, 28.12,2017.г.

Завршили су се нови "преломни" избори у маленим варошима Црне Горе, на којима се десило много чега интересантног- гледајући по тенденцијама! 

Наиме, на тим локалним варошким изборима убједљиво је побиједио Блок економских убица Црне Горе. Уједно, поражена је лажна грађанштина,  која траје скоро три деценије кроз самозване “грађанске партије”.

Факт да је у тим изборима учестовала преторијанска гарда режима, са свим методима насиља, колоритним видовима линча, свеобразним притисцима и поткупљивања- неће бити тема овог осврта.

Наиме, снага и ефекти дејства те формације директно су пропорционални степену разједињености опозиције. Та фатална разједињеност опозиције је свима позната чињеница, људском уму несхватљива, а с тачке гледишта несретних грађана Црне Горе, који желе промјене- облик опозиционог системског лудила посебне врсте.

Зато, док су опозиционари разједињени, што сада изгледа као само њихов проблем, јер га само они могу разријешити, нема потребе за освртом на безочну преторијанску гарду, која је више последица а мање узрок проблема.

Проблем је, наравно, прије свега- у опозиционим партијама. Зато су им ови избори су дошли као гром који је спржио њихове лажне пројекције, илузије, самообману и нечињење правих ствари.   

Добро јутро, џезери!

Јутро послије изборне ноћи је било право вријеме да се партијским прегаоцима Алекси Бечићу и Дритану Абазовићу "честита" нова политичкa реалност, јер су “неочекивано” постали "лидери" двије, условно- “православне странке”- ДЦГ и УРА!

Наиме, десио им се такав резултат избора да сада могу своју партијску- “мултивјерску” и “мултиетничку” причу лагано и узвишено-  "окачити мачку о реп". Разлог томе је факт да су им гласачи из редова Бошњака и Албанаца на овим изборима листом окренули леђа, па су гласове добили само од "православних гласача".

Послије догођеног, Дритану и Алекси само преостаје да своје партијске колеге из редова мањинских народа тихо упитају- “А ко вас, браћо и сестре, од ваших сународника уопште гласа”!?

Наравно, то питање би Дритан Абазовић, лидер УРА, прије свега морао упутити познатом господину у огледалу, када се први пут буде, рецимо, бријао.

А Алекса Бечић би, исто тако, могао питати себе: ”Гдје ти је настала мудрост, баланс и принципјелност,  када си, погазивши поклич- “не подјелама”, у преломном дијелу кампање, у афекту издекламовао све подјеле од 1991. наовамо,  неконтролисано промовишући- “да подјелама од 1991.”?

Катаклизма грађанизма се тога јутра десила и партији Ранка Кривокапића. Рањов СДП је био двонационална црногорско- бошњачка странка, која је увијек била без српске компоненете, што је био њихов наводни, и чудни доказ- “грађaнске оријентацијe”?!

Е сад, на овим изборима “несрпски СДП”  је одједном постао и “неалбански СДП”- вољом Албанаца који су их својим гласањем избацили из Тузи. А да су ствари заиста лоше, показао је факт да су Бошњаци у Петњици СДП- у скромно “уручили” само један од 31. одборничког мандата-  што је знаковито.

Дакако, мора се обратити пажња на то да су СДП и УРА, поред избацивања из гласачког тијела мањинских народа, у потпуности остали без црногорских гласова у Мојковцу.

Како су добили само “значајан број гласова” само на Цетињу, трнутно су позиционирани у домен локалних, црногорских, тачније- цетињских партија, што није нимало перспективно.

Цетињске "локалне чаролије"!

Избори на Цетињу су били знаковити и када је у питању двонационални, српско- црногорски Демократски фронт. Тој опозиционој структури се догодио нестанак црногорске изборне гласачке компоненте на Цетињу, a што је последица некреативног политичког ангажмана, и нерада. 

На Цетињу је пропала и “грађанска СНП”, а исто јој се десило и у албанским Тузима и бошњачкој Петњици, па је и та партија уз тресак изгубила “грађански” предзнак. Како су СНП- у послије ових избора остале живе само двије свјеже одборничке хумке- у Мојковцу, све су прилике да се тај политички пројекат лагано гаси.

Какве су се “чаролије” десиле на Цетињу, најбоље показује резултат партија које нису прошле цензус на тим локалним изборима. Рецимо, Црногорска партија је на Цетињу узела 1.89 %, ДФ 1.77 %, Позитивна 1.04 % а СНП 0.68 % гласова.

Када се погледа ова изборна катаклизма, све је кристално јасно. Ипак, посебно се треба осврнути на колапс странке “Црногорска”, јер је та странка пројектовала радикалне идеје, које су биле у одређеним моментима на граници нацизма.

Партију “Црногорска”, која се раније звала- Црногорска демократска унија,  води Драган Пурко Иванчевић. Ко је гравитирао тој странци, најбоље говори факт да су 28. јануара  2017.  на оснивању те партије присуствовали, између осталих и: дипломата Миодраг Влаховић, некадашњи лидер ЛП Миодраг Живковић, предсједник Хелсиншког комитета у Црној Гори Слободан Франовић, Станка Вучинић, глумац Никола Перишић, Ђуро Вучинић, Радомир- Рајко Чавор...

За ову партију је везан скандал који се десио прије  два мјесеца, тачније 20. септембра 2017. године, када је Ивица Калуђеровић, предсједник ОО “Црногорска” на Цетињу,  све уз провалу огавне шовинистичке реторике, тражио од власти Црне Горе да се митрополит Амфилохије прогласи непожељном особом, или- протјера из Црне Горе. 

Дотичног Калуђеровића су на овим локалним изборима гласачи на Цетињу бацили у контејнер за политички отпад. Тако је испало обрнуто,  да је “Црногорска” дефинитивно протјерана- са политичке сцене Црне Горе, и то на “најцрногорскијем” мјесту- гдје им је био “политички центар”. 

Крах грађанске фарсе, успон Блока економских убица

Нема сумње, опозициона грађанштина, која је у себи увијек носила неискреност, на овим изборима је доживјела свима видљиви- крах и колапс.

Бечићеве Демократе, УРА, СДП и СНП више немају потребе наглашавати да су грађанске партије- јер то фактички нису. Коначни слом опозиционе грађанске фарсе, довео је до тога да ће смјехотресно бити упште и чути да се- “опет састала грађанска опозиција”?!

СДП и УРА су тако постале националне црногорске странке, с нијансом-да имају гласове на Цетињу, али немају у Мојковцу. Што се тиче Бечићевих демократа, они се сада, као и ДФ, реално налазе на позицијама двонационалне,  црногорско- српске или српско- црногорске странке, јер им је гласачко тијело мањина грубо окренуло леђа. 

 На другој страни, Ђукановићева ДПС је показала да доминира бошњачко- албанским гласовима, али и црногорским на Цетињу. Што се тиче Мојковца, та варош је демонстрирала да нешто с њом није и реду, те представља опскурну причу за посебну анализу.

Социјалдемократе су, као интересџијски прирепак ДПС, освануле као двонационална бошњачко- црногорска странка, с јачим бошњачким акцентом. Албанска компонента им је на нивоу статистичке грешке, српска их не интересује, те се не могу третирати “ грађанском структуром”. Ипак, у Мојковцу су остали без гласова Црногораца, освојили нула мандата, и то је знаковито. 

Друга интересџијска странка, и припрепак ДПС-а, Бошњачка странка- је лоше прошла у бошњачкој Петњици јер је освојила само 5 одборничких мандата, или тек петину гласова те вароши. Ипак, са три мандата је одлично прошла у Тузима, гдје је покупила скоро све бошњачке гласове.

Може се констатовати да је црногорски режим преузео потпуну контролу над гласовима мањинских народа. То је кључан факт, јер је тиме све садашње опозиционе партије гурнуо у просторе само православних гласача, не дајући им шансу да имају "ореол грађанског" као "мултивјерског", осим у виду фарсе.

Тако је испало да се власт ДПС-а, скупа са интересџијским прирепцима из редова мањинских народа, који заједно чине- Блок економских убица Црне Горе, једино може срушити гласовима православног народа, односно гласовима православних Срба и Црногораца.

Нажалост, само тим гласовима, јер друге варијанте у датим и изнуђеним околностима- реално не постоје. Зато се требамо осврнути управо на православне гласаче, око чијих гласова ће се у будућности водити највеће битке. 

Политичка борба у “православном простору”

Што се тиче православних гласача у Црној Гори, преко двије трећине православних Срба и Црногораца жели да се катастрофална власт промијени.

Осим преовлађујућег процента гласача из редова мањинских народа, који не желе промјену режима, против смјене режима стоји и нешто мање од трећине православног становништва, и сви они упорно гласају Блок економских убица Црне Горе, на челу са ДПС.

Колега Веско Томашевић, је то објаснио овако- “1/3 православаца занима искључиво лични интерес - чему су и подредили сопствену државу”, а потом додао да се то односи и на “званичне представнике мањина у власти”, који су , такође, "подредили чак и државу личним интересима”!

На основу овога, ради политичке коректности, морамо констатовати да је 1/3 православаца једнако крива за опстанак режима који изводи економску разуру Црне Горе, као и гласачи мањинских народа.

Oсим овог ускогрудог гласања на изборима из личног интереса, па макар сви остали поцркали или се одселили, у постојећим изборним технологијама имамо и друга два детаља, који нам дају комплетну слику.

То је преторијанска гарда, у чији задатак спада- плашење дијела православног народа у Црној Гори уочи избора, на једној страни, и поткупљивање православне сиротиње у току избора, на другој страни. Дакле, режимска контроле над дијелом тога народа врши се митом и уцјенама, што се, изгледа, очигледно демонстрирало у Мојковцу!

Други детаљ је да режим за изборе републичког нивоа из иностранства на гласање масовно довлачи,  аутобусима и авионима- представнике мањинских народа, не питајући- шта желите, јер им се све жеље испуњавају?!

Због овог другог битног фактора, комплетна слика је следећа- режим у борби против двије трећине “непослушног” православног народа, који жели промјене, мобилише све мањинске народе Црне Горе, како у земљи тако и у иностранству, као и све партије мањинских народа, и све то- чврсто држи под контролом. 

Дакако, све ово говори да режим не преза нити од бизарног облика вјерског обрачуна, јер се само тако може назвати ова радикална политичка технологија.

Таква политика режима је јако опасна, јер ће закономјерно изазвати револт до биједе доведених православних Срба и Црногораца, што је лако претпоставити.

Упроштено речено, режим им говори- џабе гласате, јер што вас више буде за смјену наше власти, то ћемо ми све више и више довозити Бошњака и Албанаца из иностранства?!

Свеукупност такве радикалне политике режима, довела је до тога да су "црногорске грађанске партије", на овим изборима, дијелом биле- управо жртве вјерског и етничког обрачуна којег је против њих водио ДПС, а да оне то тако још не перцепирају- јер су збуњене.  

Изаћи на крај с илузијама, и стварати нову иделогију

Да би се ове ствари превазишле, јер и држава и народ лете ка тоталној пропасти, непоходно је да се опозиција дозове себи. Да схвати гдје јој је реално мјесто у друштву, политичким процесима, те да престане с лицемјерним понашањем заснованим на илузијама.

Јер, до јуче је бившим опозиционим “грађанским партијама” стандард био да друге народе поштују више од свог, што је комплекс, и што није нормално?!

А стара изрека каже- ако не поштујеш своје, нико то неће вјеровати да искрено поштујеш оно што је туђе, илити другачије! Не поштујући прије свега себе, и свој православни народ, ма како он себе дефинисао, "грађанске партије" су дочекале да их други народи одбаце као крпу, што је закономјерно.

Наопходна је, значи, нова идеологија опозиције. Данас оне имају нереалне (СДП) и пливајуће идеологије (ДЦГ), или идеологије уопште немају (ДФ). Гурнуте последњим изборним исходом у простор борбе само за православне гласаче, јер су им други простори одлучном акцијом режима- затворени, оне морају изаћи на нове концепције, да би упште преживјеле.

То не могу направити у оквирима садашњег понашања, гдје иако разгромљени и потиснути-  праве конфликте између себе, и то свуда гдје могу, па чак и тамо гдје их никако не смије бити.

Нову идеологију није могуће конципирати у условима конфликта, нити на неискрености и погрешним претпоставкама о грађанштини, као облику вјечног сијања магле.

Нове концепције и правци

Да би се изашло на квалитативно нови политички ниво, потребно је ослушкивати глас јавности. У том смислу вјероватно би се више морала обратити пажња на одређене концепције, које као идеје, ставове, виђења или политичке тезе износе разни људи.

Рецимо, та неопходна борбеност и политичка храброст у изношењу ставова се може видјети у иступима многих младих људи. Tо се види код, рецимо: Марка Милачића, Марка Ковачевића, Владислава Дајковића, Луке Радоњића, Љубице Гојковић, Игора Дамјеновића, Бошка Вукићевића, ..., и многих других.

Осим њих, постоји приличан број људи средње генерације, који носи баланс и неопходну мудрост, коју треба ослушнути, као што су, рецимо: социолог Илија Маловић,  универзитетски професор математике др Владимир Божовић, политички аналитичар Александар Алексић, публициста Мићун Милатовић, ..., као и многи други.

Огромне отворене и скривене ресурсе свакако имају и опозиционе партије: ДФ, Демократе, СДП, УРА,..., а у промјени садашњег грозоморног режима сви људски потенцијали ће бити потребни.

Дакле, на опозицији и партијским дејатељима  је да преформулишу своје идеје и циљеве, нађу нове путеве, јер им је то задатак скопчан с голим опстанком. А прије свега, да отпочну радити заједно, и да искористе све потенцијале које имају, а имају их довољно ако се ослободе заблуда.

Прилог:

Резулати избора, неофицијални:

”ДПС је на локалним изборима у Петњици освојио 20 мандата, Бошњачка странка 5, Социјалдемократе 4, СДП и БДЗ по један одборнички мандат.

На Цетињу ДПС има 16 мандата, УРА и Демократе пет, СДП и СД по три, а Стара гарда два мандата.

У Мојковцу ДПС освојио 20 мандата, Демократе 5, ДФ 4 и СНП 2.

У Тузима је ДПС освојио 15 мандата, Албанска Алтернатива је освојила седам, Демократски савез и Бошњачка странка три, ДУА два, Демократе и СД су освојиле по једно одборничко мјесто.