IN4S, Војин Грубач, 19.11.2017. године
Надреални говор шефа црногорског режима Мила Ђукановића у Тузима, којег су медији пренијели 10. новембра 2017. године, представља класични примјер острашћености према грађанима, али и образац прилично ниског цивилизацијског нивоа којег неки политичар може демонстрирати.
Тај говор су пренијеле и подгоричке “Вијести”, под знаковитим насловом: “Ђукановић: Да је било по њиховом, страдала би Црна Гора”.
Обраћајући се, наводно, једној опозиционој организацији, шеф режима је у Тузима рекао и следеће: “Они данас барјаче и даље тробојком као државном заставом, у односу на црногорски државни барјак."
Осврти на друге сегменте тога говора- направљени су у претходној колумни, под називом: “Црна Гора: Немоћ под кљуном “велике Албаније”, а дио Ђукановићевог говора о “барјацима и барјачењу”- ће бити тема овог текста.
Занесењаци и скоројевићи у акцији
Да се подсјетимо, данашњи државни барјак, о којем говори Ђукановић, је у самом старту био закономјерно “осуђен на смрт”, јер је одбачен од већине православног становништва Црне Горе, укључујући и значајан дио тога народа који је гласао за суверену Црну Гору.
О томе свједочи и анкета режимског листа “Побједа”, којом је утврђено да је против усвајања таквих симбола било- 56. одсто грађана Црне Горе, или- три четвртине њеног православног становиштва.
Све су прилике да су, управо зато, ти симболи и усвојени! А због чега? Јер се тиме демонстрирала сила духовног черечења православног народа- и то безумном законодавном батином, с очигледним покушајем његове историјске маргинализације!
Промотери таквог рјешења су, уједно, пројавили и тешке комплексе- јер су усвојили грб, а самим тим и барјак, с крупним фалсификатом. Наиме, традиционални бијели орао је, вољом безумних скоројевића- позлаћен као златан зуб. Као резултат се добило- ништа!
Противприродну инаугурацију таквих рјешења су подржали православни занесењаци, који су нешто чудно сањали, а листом и мањински народи- Бошњаци и Албанци, свако из својих пројектованих националних разлога, а не из “љубави према држави”. Да је то тако, свједочило је све што се послије тога десило.
Црногорски државни барјак- албанском “мачку о реп”
Рецимо, албански национални лидери су подржали такво рјешење- јер су знали да ће, ма какво рјешење државних симбола Црне Горе буде- они махати само албанским заставама.
Бошњачки национални посленици, у националним и грађанским странкама, су то рјешење подржали- јер им је шеф режима обећао да ће у наставку приче око државних симбола Црне Горе бити скинута хришћанска и монархистичка обиљежја.
Наравно, нијеим први пут било да не реагују, особито када су у питању инострани барјаци, што ћемо видјети у наредним примјерима.
Заставе Албаније и Косова, само за “државотворне” слијепце
О албанским прославама 28. новембра 2014. подгоричке “Вијести” су, што се тиче главне теме- барјака, извјестиле јавност да су током свечаности “на згради Општине Улцињ истакнуте државне заставе двије сусједне земље”, тачније – Албаније и Косова?!
Што се тиче исте прославе, али у Тузима, “Вијести” су навеле да- “ученици Гимназије “25. мај” у Тузима нијесу дозволили да се одржи настава”, те да су “на школи истакли више застава Албаније”, као и да се “на објављеним фотографијама не види застава Црне Горе”!
Гимназија у Тузима, која је, изгледа, постала центар албанског протеста у Малесији против постојања Црне Горе у садашњим границама- се спомиње и наредне године.
Тако је 12.10.2015. прорежимски црногорски портал ЦдМ објавио текст “Гимназијалци у Тузима прославили побједу Албаније”, у којем се осврће на прославу фудбалске репрезентације Албаније над Јерменијом у Јеревану.
Констатујући да, опет- “ученици албански националности нијесу дозвољавали да се одржи настава”, портал ЦдМ је постовао фотографије с те прославе, а потом очајно констатовао- “ученици су испред и у ходнику школе развили заставе Албаније, као и заставу Косова.”
Управо у оваквим Тузима, гдје годинама у мору албанских застава свих видова- црногорски државни барјак преставља статистичку грешку, шеф режима недавно држи говор у којем сикће на тробојке у било којем виду. Чудно, зар не?!
И све с порукама мржње православнoм народу, гдје шеф режима каже- “Да је било по вашему, страдала би Црна Гора”, “уцвијељено” сe жалећи Албанцима како- “oни (Срби и Црногорци, oп. a.) данас барјаче и даље тробојком као државном заставом”?!
Сложићемо се да оваква реторика шефа режима, урачунавајући мјесто гдје је испољена, поприлично излази из свих резона, природне логике и здравог смисла.
Међунационaлне туче под заставом Тиране, и протјеривање професора
На демонстрацију силе "велике Албаније" по Црној Гори, шеф режима нити једном није реаговао, па је дошло до ескалације ситуације, и њеног изласка ван контроле. Дакако, ради се о физичким обрачунима, који су, сасвим очекивано, отпочели управо у гимназији у Тузима.
О том првом већем међунационалном физичком обрачуну је писао црногорски портал “Аналитика”, позивајући се на портал ЦдМ, а то је било 15.10.2014. године када је изашао текст под насловом : ”Тузи: Општа туча ученика, повријеђено више лица”, у којем се дословно каже следеће:
“Група ученика потукла се данас у Гимназији "25. мај" у Тузима, а наводни разлог за тучу је био тај што су ученици албанских одјељења у школи славили прекид фудбалске утакмице Србија- Албанија.
Наводно је приликом сусрета са ђацима из неалбанских одјељења дошло наприје до вербалног сукоба, а потом и туче. Након тога, управа школе је позвала родитеље виновника туче.
Али ситуација се ни тада није смирила, већ је дошло до физичког обрачуна и фамилија ученика. Том приликом повријеђено је више особа, како ученика тако и њихових родитеља и рођака.”
Како су све те баханалије прошле без озбиљнијих политичких интервенција режима, ситуација се почела развијати у правцу прогона неалбанских професора из Тузи. Прво уз “паљење фитиља” од стране “албанских родитеља” у једној основној школи, а потом и новог физичког међунационалног обрачуна ученика у гимназији. А то се десило недавно.
Наиме, 13. септембра ове, 2017. године- подгоричке “Вијести” су у тексту “Настава на албанском језику, или слиједи бојкот”, информисале јавност да је: “Савјет родитеља ОШ “Махмут Лекић” из Тузи затражио је од те установе, али и Министарства просвјете да ангажују наставнике који испуњавају законске услове, односно говоре албански језик и запријетио бојкотом наставе од понедјељка, 18. септембра, уколико до тога ускоро не дође.”
У преводу, албански родитељи су тражили да се наглавачке избаце неалбански професори из школа у Тузима.
Надреални говор шефа црногорског режима Мила Ђукановића у Тузима, којег су медији пренијели 10. новембра 2017. године, представља класични примјер острашћености према грађанима, али и образац прилично ниског цивилизацијског нивоа којег неки политичар може демонстрирати.
Тај говор су пренијеле и подгоричке “Вијести”, под знаковитим насловом: “Ђукановић: Да је било по њиховом, страдала би Црна Гора”.
Обраћајући се, наводно, једној опозиционој организацији, шеф режима је у Тузима рекао и следеће: “Они данас барјаче и даље тробојком као државном заставом, у односу на црногорски државни барјак."
Осврти на друге сегменте тога говора- направљени су у претходној колумни, под називом: “Црна Гора: Немоћ под кљуном “велике Албаније”, а дио Ђукановићевог говора о “барјацима и барјачењу”- ће бити тема овог текста.
Занесењаци и скоројевићи у акцији
Да се подсјетимо, данашњи државни барјак, о којем говори Ђукановић, је у самом старту био закономјерно “осуђен на смрт”, јер је одбачен од већине православног становништва Црне Горе, укључујући и значајан дио тога народа који је гласао за суверену Црну Гору.
О томе свједочи и анкета режимског листа “Побједа”, којом је утврђено да је против усвајања таквих симбола било- 56. одсто грађана Црне Горе, или- три четвртине њеног православног становиштва.
Све су прилике да су, управо зато, ти симболи и усвојени! А због чега? Јер се тиме демонстрирала сила духовног черечења православног народа- и то безумном законодавном батином, с очигледним покушајем његове историјске маргинализације!
Промотери таквог рјешења су, уједно, пројавили и тешке комплексе- јер су усвојили грб, а самим тим и барјак, с крупним фалсификатом. Наиме, традиционални бијели орао је, вољом безумних скоројевића- позлаћен као златан зуб. Као резултат се добило- ништа!
Противприродну инаугурацију таквих рјешења су подржали православни занесењаци, који су нешто чудно сањали, а листом и мањински народи- Бошњаци и Албанци, свако из својих пројектованих националних разлога, а не из “љубави према држави”. Да је то тако, свједочило је све што се послије тога десило.
Црногорски државни барјак- албанском “мачку о реп”
Рецимо, албански национални лидери су подржали такво рјешење- јер су знали да ће, ма какво рјешење државних симбола Црне Горе буде- они махати само албанским заставама.
Бошњачки национални посленици, у националним и грађанским странкама, су то рјешење подржали- јер им је шеф режима обећао да ће у наставку приче око државних симбола Црне Горе бити скинута хришћанска и монархистичка обиљежја.
Шеф режима до дан данас им то обећање није испунио- па је изазвао разумљиву злост бошњачких посленика.
Као резултат је добијено да се, осим три четвртине православног становништва, против данашњих државних симбола окренула преовлађујућа већина албанског и бошњачког становништва, на челу с њиховим националним лидерима, што шеф режима одлично зна- али глуми да је све у реду.
Због свега тога, крајње је смјехотресно што се шеф режима управо у Тузима жалио Албанцима да му правослaвци “данас и даље”- “барјаче тробојком као државном заставом, у односу на црногорски државни барјак!”
Чак и карикатурално, јер је Ђукановићева "хибридна државна застава” давно потиснута из Улциња и Тузи, а умјесто ње се гордо вијоре државне заставе Албаније, Косова, али и “велике Албаније.
Опет, на другој страни, ако је осудом “барјачења”- њему мрском тробојком, шеф режима хтио послати оштру поруку Албанцима да батале албанске заставе и замијене их на државне- јасно је да ће такву поруку Албанци с гнушањем одбацити- па је шеф режима само може- “окачити мачку о реп”!
Крик против тробојке- само немоћ, или капитулација?
У међувремену, заставе иностраних држава су, управо под режимом Ђукановића, добиле централно мјесто у службеним просторијама локалне управе у Црној Гори, што је пренио подгорички дневни лист “Дан”- 10. фебруара 2012. године.
Наиме, у тексту под насловом ”Калач са заставом Турске, Цунгу поред албанске”, објављене су скандалозне фотографије гдје Назиф Цунгу, предсједник улцињске општине, и лидер Нове демократске снаге ФОРЦА – у свом кабинету држи заставу Албаније.
Осим тога, у чланку се каже: „Предсједник општине Рожаје и члан предсједништва ДПС-а Нусрет Калач у свом кабинету истиче државну заставу Републике Турске, иако закон не дозвољава истицање симбола других држава у просторијама органа државе Црне Горе“, уз нагласак да је тај факт потврђен снимком из „информативне емисије једне црногорске телeвизије”.
Дакле, озваничење турске заставе у Црној Гори је иницирано од највиших функционера Ђукановићеве партије, а озваничење албанске заставе- уз прећутну сагласност шефа режима, и функционера његове партије- који на такве испаде нису реаговали.
Као што се шеф режима не жели суочити с истином да је православна већина трајно симпатише тробојку, тако исто, све су прилике, не жели признати да су “у срцима” огромне већине Бошњака и Албанаца прије свегa заставе које с гордошћу демонстрирају њихови национални посленици: Нусрет Калач (ДПС), Рафет Хусовић (БС), Џавид Шабовић (СДП), Назиф Цунгу (ФОРЦА), али и многи други.
Зато бијесни шовинистички крик против тробојке, који је шеф режима испустио у Тузима, представља ехо немоћи, и коначне капитулације пред фактом да му накарадне симболе, које је усвојио за државне- више нико не жели.
Велика Албанија надкрилила Црну Гору
Осим што је државу, својом неодговорном и неразумном политиком, довео на руб економске пропасти, Ђукановић је Црну Гору систематски, сопственим лутањима и протежирањем државног шовинизма, довео до максималног могућег народног раскола.
Хушкањем на већинско православно становништво Црне Горе, отворено га третирајући- непријатељским, шеф режима је створио невјероватну ситуацију- да Црну Гору више нема ко да брани.
Јер, бранити је сигурно не може немоћна шака занесењака, избачена из реалности, која у разумним сународницима- види непријатеље, а у накарадној политици Тиране- стратешке пријатеље! За такву тврдњу постоје многи сликовити примјери.
Рецимо, сви медији на Балкану су 20. априла 2013. године пренијели информацију да Тирана у албанским дјечјим уџбеницима приказује будућу Албанију у чијим границама се налазе: Улцињ, Тузи, Рожаје, Плав, Гусиње, Петњица, па чак и Бар- у којем има само пет одсто Албанаца.
Црногорски режим је пред тим фактом, попут ноја- “забио главу у пијесак”, што се не би десило да је било која друга земља у окружењу урадила тако нешто. Режим је демонстрирао страх, и навукао невоље. Тако је нечињењем покренуо бесконачни процес провокација од стране Тиране.
Већ следеће године, 28. јуна 2014., медији су пренијели да је подно зидина Старог града у Улцињу одржан 16. избор за Мис Албаније, у којем су учествовале Албанке из свих “албанских држава” Балкана, па и албанских дјелова Црне Горе.
Пет мјесеци касније, 28. новембра 2014. опет су сви медији пренијели да је у Црној Гори “величанствено прослављен” Дан албанске заставе и Дан проглашења независности Албаније. На тај дан је, у оквиру помпезне свечаности, од зграде Општине Улцињ до Скадра истрчан “традиционални Маратон независности” али, наравно, не независности Црне Горе, већ- сусједне Албаније.
Режим, као и режимски идеолози и медији, не само да нису одлучно вриснули на ову провокацију, а реагују на све и свашта, већ уопште нису упутили чак ни благу замјерку, понашајући се као прави сињи кукавци.
Као резултат је добијено да се, осим три четвртине православног становништва, против данашњих државних симбола окренула преовлађујућа већина албанског и бошњачког становништва, на челу с њиховим националним лидерима, што шеф режима одлично зна- али глуми да је све у реду.
Због свега тога, крајње је смјехотресно што се шеф режима управо у Тузима жалио Албанцима да му правослaвци “данас и даље”- “барјаче тробојком као државном заставом, у односу на црногорски државни барјак!”
Чак и карикатурално, јер је Ђукановићева "хибридна државна застава” давно потиснута из Улциња и Тузи, а умјесто ње се гордо вијоре државне заставе Албаније, Косова, али и “велике Албаније.
Опет, на другој страни, ако је осудом “барјачења”- њему мрском тробојком, шеф режима хтио послати оштру поруку Албанцима да батале албанске заставе и замијене их на државне- јасно је да ће такву поруку Албанци с гнушањем одбацити- па је шеф режима само може- “окачити мачку о реп”!
Крик против тробојке- само немоћ, или капитулација?
У међувремену, заставе иностраних држава су, управо под режимом Ђукановића, добиле централно мјесто у службеним просторијама локалне управе у Црној Гори, што је пренио подгорички дневни лист “Дан”- 10. фебруара 2012. године.
Наиме, у тексту под насловом ”Калач са заставом Турске, Цунгу поред албанске”, објављене су скандалозне фотографије гдје Назиф Цунгу, предсједник улцињске општине, и лидер Нове демократске снаге ФОРЦА – у свом кабинету држи заставу Албаније.
Осим тога, у чланку се каже: „Предсједник општине Рожаје и члан предсједништва ДПС-а Нусрет Калач у свом кабинету истиче државну заставу Републике Турске, иако закон не дозвољава истицање симбола других држава у просторијама органа државе Црне Горе“, уз нагласак да је тај факт потврђен снимком из „информативне емисије једне црногорске телeвизије”.
Дакле, озваничење турске заставе у Црној Гори је иницирано од највиших функционера Ђукановићеве партије, а озваничење албанске заставе- уз прећутну сагласност шефа режима, и функционера његове партије- који на такве испаде нису реаговали.
Као што се шеф режима не жели суочити с истином да је православна већина трајно симпатише тробојку, тако исто, све су прилике, не жели признати да су “у срцима” огромне већине Бошњака и Албанаца прије свегa заставе које с гордошћу демонстрирају њихови национални посленици: Нусрет Калач (ДПС), Рафет Хусовић (БС), Џавид Шабовић (СДП), Назиф Цунгу (ФОРЦА), али и многи други.
Зато бијесни шовинистички крик против тробојке, који је шеф режима испустио у Тузима, представља ехо немоћи, и коначне капитулације пред фактом да му накарадне симболе, које је усвојио за државне- више нико не жели.
Велика Албанија надкрилила Црну Гору
Осим што је државу, својом неодговорном и неразумном политиком, довео на руб економске пропасти, Ђукановић је Црну Гору систематски, сопственим лутањима и протежирањем државног шовинизма, довео до максималног могућег народног раскола.
Хушкањем на већинско православно становништво Црне Горе, отворено га третирајући- непријатељским, шеф режима је створио невјероватну ситуацију- да Црну Гору више нема ко да брани.
Јер, бранити је сигурно не може немоћна шака занесењака, избачена из реалности, која у разумним сународницима- види непријатеље, а у накарадној политици Тиране- стратешке пријатеље! За такву тврдњу постоје многи сликовити примјери.
Рецимо, сви медији на Балкану су 20. априла 2013. године пренијели информацију да Тирана у албанским дјечјим уџбеницима приказује будућу Албанију у чијим границама се налазе: Улцињ, Тузи, Рожаје, Плав, Гусиње, Петњица, па чак и Бар- у којем има само пет одсто Албанаца.
Црногорски режим је пред тим фактом, попут ноја- “забио главу у пијесак”, што се не би десило да је било која друга земља у окружењу урадила тако нешто. Режим је демонстрирао страх, и навукао невоље. Тако је нечињењем покренуо бесконачни процес провокација од стране Тиране.
Већ следеће године, 28. јуна 2014., медији су пренијели да је подно зидина Старог града у Улцињу одржан 16. избор за Мис Албаније, у којем су учествовале Албанке из свих “албанских држава” Балкана, па и албанских дјелова Црне Горе.
Пет мјесеци касније, 28. новембра 2014. опет су сви медији пренијели да је у Црној Гори “величанствено прослављен” Дан албанске заставе и Дан проглашења независности Албаније. На тај дан је, у оквиру помпезне свечаности, од зграде Општине Улцињ до Скадра истрчан “традиционални Маратон независности” али, наравно, не независности Црне Горе, већ- сусједне Албаније.
Режим, као и режимски идеолози и медији, не само да нису одлучно вриснули на ову провокацију, а реагују на све и свашта, већ уопште нису упутили чак ни благу замјерку, понашајући се као прави сињи кукавци.
Наравно, нијеим први пут било да не реагују, особито када су у питању инострани барјаци, што ћемо видјети у наредним примјерима.
Заставе Албаније и Косова, само за “државотворне” слијепце
О албанским прославама 28. новембра 2014. подгоричке “Вијести” су, што се тиче главне теме- барјака, извјестиле јавност да су током свечаности “на згради Општине Улцињ истакнуте државне заставе двије сусједне земље”, тачније – Албаније и Косова?!
Што се тиче исте прославе, али у Тузима, “Вијести” су навеле да- “ученици Гимназије “25. мај” у Тузима нијесу дозволили да се одржи настава”, те да су “на школи истакли више застава Албаније”, као и да се “на објављеним фотографијама не види застава Црне Горе”!
Гимназија у Тузима, која је, изгледа, постала центар албанског протеста у Малесији против постојања Црне Горе у садашњим границама- се спомиње и наредне године.
Тако је 12.10.2015. прорежимски црногорски портал ЦдМ објавио текст “Гимназијалци у Тузима прославили побједу Албаније”, у којем се осврће на прославу фудбалске репрезентације Албаније над Јерменијом у Јеревану.
Констатујући да, опет- “ученици албански националности нијесу дозвољавали да се одржи настава”, портал ЦдМ је постовао фотографије с те прославе, а потом очајно констатовао- “ученици су испред и у ходнику школе развили заставе Албаније, као и заставу Косова.”
Управо у оваквим Тузима, гдје годинама у мору албанских застава свих видова- црногорски државни барјак преставља статистичку грешку, шеф режима недавно држи говор у којем сикће на тробојке у било којем виду. Чудно, зар не?!
И све с порукама мржње православнoм народу, гдје шеф режима каже- “Да је било по вашему, страдала би Црна Гора”, “уцвијељено” сe жалећи Албанцима како- “oни (Срби и Црногорци, oп. a.) данас барјаче и даље тробојком као државном заставом”?!
Сложићемо се да оваква реторика шефа режима, урачунавајући мјесто гдје је испољена, поприлично излази из свих резона, природне логике и здравог смисла.
Међунационaлне туче под заставом Тиране, и протјеривање професора
На демонстрацију силе "велике Албаније" по Црној Гори, шеф режима нити једном није реаговао, па је дошло до ескалације ситуације, и њеног изласка ван контроле. Дакако, ради се о физичким обрачунима, који су, сасвим очекивано, отпочели управо у гимназији у Тузима.
О том првом већем међунационалном физичком обрачуну је писао црногорски портал “Аналитика”, позивајући се на портал ЦдМ, а то је било 15.10.2014. године када је изашао текст под насловом : ”Тузи: Општа туча ученика, повријеђено више лица”, у којем се дословно каже следеће:
“Група ученика потукла се данас у Гимназији "25. мај" у Тузима, а наводни разлог за тучу је био тај што су ученици албанских одјељења у школи славили прекид фудбалске утакмице Србија- Албанија.
Наводно је приликом сусрета са ђацима из неалбанских одјељења дошло наприје до вербалног сукоба, а потом и туче. Након тога, управа школе је позвала родитеље виновника туче.
Али ситуација се ни тада није смирила, већ је дошло до физичког обрачуна и фамилија ученика. Том приликом повријеђено је више особа, како ученика тако и њихових родитеља и рођака.”
Како су све те баханалије прошле без озбиљнијих политичких интервенција режима, ситуација се почела развијати у правцу прогона неалбанских професора из Тузи. Прво уз “паљење фитиља” од стране “албанских родитеља” у једној основној школи, а потом и новог физичког међунационалног обрачуна ученика у гимназији. А то се десило недавно.
Наиме, 13. септембра ове, 2017. године- подгоричке “Вијести” су у тексту “Настава на албанском језику, или слиједи бојкот”, информисале јавност да је: “Савјет родитеља ОШ “Махмут Лекић” из Тузи затражио је од те установе, али и Министарства просвјете да ангажују наставнике који испуњавају законске услове, односно говоре албански језик и запријетио бојкотом наставе од понедјељка, 18. септембра, уколико до тога ускоро не дође.”
У преводу, албански родитељи су тражили да се наглавачке избаце неалбански професори из школа у Тузима.
Послије
само мјесец дана од те ”иницијативе”, ученици албанске националности
су “узели ствар у своје руке” па су се, опет у гимназији у Тузима-
окомили се на једну професорицу која не зна албански језик, послије чега
се опет десио крупан међунационални обрачун.
О томе догађају су 01.11.2017. писале београдске “Вечерње новости”, у тексту под насловом: “Хаос у гимназији: Масовна туча црногорских и албанских ђака”.
У тексту се наводи да су се, 17. и 18. октобра 2017. године, у Гимназији “25. мај“ у Тузима догодиле двије масовне туче црногорских и албанских ђака, због чега је “укупно 12. ђака искључено из школе, а 22. кажњено укором”.
О разлозима тога необично крупног инцидента, у тексту пише следеће: “Међу ученицима се спекулише да је сукоб настао због наставнице италијанског језика. Наводно су се ученици албанске националности бунили што професорка не зна албански језик, што је испровоцирало препирку и свађу са ђацима црногорске националности, која је прерасла у масовну тучу.”
Гдје су међународни стандарди и реципроцитет?
Елем, да је шеф црногорског режима икада чуо да се међународна политика заснива на реципроцитету и балансу, до свих ових лудорија у Тузима и Улцињу не би дошло. Да је бар ослушнуо- шта о свему томе мисли православни народ Црне Горе, водио би другачију политику!
Да се разумијемо, заставу Албаније, у симболичком смислу, православни грађани Црне Горе третирају као заставу ненормалне државе у којој нема коректног пописа становништва, да би се на основу њега обезбједила реципрочна права мањинских народа, прије свега- Срба и Црногораца.
Државу, у којој и даље Срби и Црногорци, као и остали неалбанци, немају могућност, или тешко добијају право да врате своја албанизована имена и презимена, што је погано!
У којој врло тешко иде прича о било каквом школовању на свом језику, да не говоримо о томе да права на неалбанске етничке општине у својој држави Албанија никада неће дати, а свуда у окружењу тражи албанске етничке општине, па и у Црној Гори, гдје инсистира да Тузи постану засебна општина. И не само то!
Рецимо, само двије недјеље послије последњег међунационалног обрачуна, и десетак дана прије дотичног говора Ђукановића, подгоричке Вијести су 2.11.2017. објавиле текст “Тирана подржала договор лидера”, у којем се наводи да су: “Представници албанских партија потписали су платформу којом се обавезују да ће након локалних избора у Тузима заједнички преговарати о формирању власти”.
Све то не би било необично да иницијатор свеалбанског политичког удруживања ради стварања етничке општине Тузи није била званична Тирана, а Министарство спољних послова Албаније, отворено и славодобитно- поздравило потписивање албанске платформе!?
Ђукановић се у односу на сву ту бестијалну политику званичне Тиране није снашао, прави се да ништа не види, и смета му тробојка, вели, коју види!?
А како ће се снаћи, када је признао ненормалну државу Косово против воље 82. одсто грађана Црне Горе, према резултатима анкете коју је спровела озбиљна међународна агенција Галуп- медија? Овај проценат говори да је то урадио против воље не само православног становништва Црне Горе, већ и против воље огромног процента Бошњака, који се налазе у тој групи.
Зато се он не може политички супротставити махању заставама Косова по Црној Гори, иако та застава, у очима православног народа Црне Горе, не предстаља ништа друго- до симбол прогона свих неалбанаца са тог простора тоталног расизма, а прије свега прогона Срба и Црногораца.
У ком свијету шеф режима живи?
Да резимирамо, само недељу дана послије упада велике Албаније у Тузи, послије вишегодишњих махања разним албанским заставама по Црној Гори, без иједне државне, организовања бруталних политичких акција с циљем депортације неалбанских професора из Тузи, крвавих међунационалних обрачуна у тој вароши- док се крв још није осушила са носева ученика, а под врелим дахом “велике Албаније”, шеф режима Ђукановић долази у Тузи 10. новембра 2017. године и шовинистичким говором- сипа ватру по православном народу и тробојкама, не примјећујући гдје се налази и у ком свијету живи.
Дакако, да се разумијемо- ово није само прича о острашћеном дијелу Албанаца, њиховим политичким вођама, као и заставама, већ о непринципјелности и потпуној немоћи актуелног црногорског режима у суочавању с изазовом и реалностима.
Црногорски режим је толико труо да се он никако не може супротставити пожарима и поплавама,изаћи на крај с трагичном незапосленошћу грађана и тоталном економском катастрофом, нити са несрећним безнађем које влада у народу.
Збиља, а како ће се тада супротставити унижењу у које га свакодневно ставља званична Тирана, коју баш брига што је црногорски режим увукао Црну Гору у НАТО- пакт. Јер, никакав НАТО не помаже против хобридног рата којег је, судећи према хронологији догађаја, одавно отпочела Тирана, уз асистенцију Приштине.
Управо зато је говор мржње шефа режима у Тузима, који је био усмјерен према народу који је основа постанка и постојања Црне Горе- надреалан и опасно штетан. Али, да би се шеф режима освијестио и видио куда води пут којим иде, те да је вријеме за политички одлазак давно прошло, прво грађани треба да се освијесте.
И да знају, да подршком овако накарадној политици потписују смртну пресуду својој будућности и миру, те да се од тога не може побјећи- гледајући веселе пропагандне спотове, гдје власт као да иде на Пјесму Евровизије, а не у тотални понор заједно са свим грађанима.
О томе догађају су 01.11.2017. писале београдске “Вечерње новости”, у тексту под насловом: “Хаос у гимназији: Масовна туча црногорских и албанских ђака”.
У тексту се наводи да су се, 17. и 18. октобра 2017. године, у Гимназији “25. мај“ у Тузима догодиле двије масовне туче црногорских и албанских ђака, због чега је “укупно 12. ђака искључено из школе, а 22. кажњено укором”.
О разлозима тога необично крупног инцидента, у тексту пише следеће: “Међу ученицима се спекулише да је сукоб настао због наставнице италијанског језика. Наводно су се ученици албанске националности бунили што професорка не зна албански језик, што је испровоцирало препирку и свађу са ђацима црногорске националности, која је прерасла у масовну тучу.”
Гдје су међународни стандарди и реципроцитет?
Елем, да је шеф црногорског режима икада чуо да се међународна политика заснива на реципроцитету и балансу, до свих ових лудорија у Тузима и Улцињу не би дошло. Да је бар ослушнуо- шта о свему томе мисли православни народ Црне Горе, водио би другачију политику!
Да се разумијемо, заставу Албаније, у симболичком смислу, православни грађани Црне Горе третирају као заставу ненормалне државе у којој нема коректног пописа становништва, да би се на основу њега обезбједила реципрочна права мањинских народа, прије свега- Срба и Црногораца.
Државу, у којој и даље Срби и Црногорци, као и остали неалбанци, немају могућност, или тешко добијају право да врате своја албанизована имена и презимена, што је погано!
У којој врло тешко иде прича о било каквом школовању на свом језику, да не говоримо о томе да права на неалбанске етничке општине у својој држави Албанија никада неће дати, а свуда у окружењу тражи албанске етничке општине, па и у Црној Гори, гдје инсистира да Тузи постану засебна општина. И не само то!
Рецимо, само двије недјеље послије последњег међунационалног обрачуна, и десетак дана прије дотичног говора Ђукановића, подгоричке Вијести су 2.11.2017. објавиле текст “Тирана подржала договор лидера”, у којем се наводи да су: “Представници албанских партија потписали су платформу којом се обавезују да ће након локалних избора у Тузима заједнички преговарати о формирању власти”.
Све то не би било необично да иницијатор свеалбанског политичког удруживања ради стварања етничке општине Тузи није била званична Тирана, а Министарство спољних послова Албаније, отворено и славодобитно- поздравило потписивање албанске платформе!?
Ђукановић се у односу на сву ту бестијалну политику званичне Тиране није снашао, прави се да ништа не види, и смета му тробојка, вели, коју види!?
А како ће се снаћи, када је признао ненормалну државу Косово против воље 82. одсто грађана Црне Горе, према резултатима анкете коју је спровела озбиљна међународна агенција Галуп- медија? Овај проценат говори да је то урадио против воље не само православног становништва Црне Горе, већ и против воље огромног процента Бошњака, који се налазе у тој групи.
Зато се он не може политички супротставити махању заставама Косова по Црној Гори, иако та застава, у очима православног народа Црне Горе, не предстаља ништа друго- до симбол прогона свих неалбанаца са тог простора тоталног расизма, а прије свега прогона Срба и Црногораца.
У ком свијету шеф режима живи?
Да резимирамо, само недељу дана послије упада велике Албаније у Тузи, послије вишегодишњих махања разним албанским заставама по Црној Гори, без иједне државне, организовања бруталних политичких акција с циљем депортације неалбанских професора из Тузи, крвавих међунационалних обрачуна у тој вароши- док се крв још није осушила са носева ученика, а под врелим дахом “велике Албаније”, шеф режима Ђукановић долази у Тузи 10. новембра 2017. године и шовинистичким говором- сипа ватру по православном народу и тробојкама, не примјећујући гдје се налази и у ком свијету живи.
Дакако, да се разумијемо- ово није само прича о острашћеном дијелу Албанаца, њиховим политичким вођама, као и заставама, већ о непринципјелности и потпуној немоћи актуелног црногорског режима у суочавању с изазовом и реалностима.
Црногорски режим је толико труо да се он никако не може супротставити пожарима и поплавама,изаћи на крај с трагичном незапосленошћу грађана и тоталном економском катастрофом, нити са несрећним безнађем које влада у народу.
Збиља, а како ће се тада супротставити унижењу у које га свакодневно ставља званична Тирана, коју баш брига што је црногорски режим увукао Црну Гору у НАТО- пакт. Јер, никакав НАТО не помаже против хобридног рата којег је, судећи према хронологији догађаја, одавно отпочела Тирана, уз асистенцију Приштине.
Управо зато је говор мржње шефа режима у Тузима, који је био усмјерен према народу који је основа постанка и постојања Црне Горе- надреалан и опасно штетан. Али, да би се шеф режима освијестио и видио куда води пут којим иде, те да је вријеме за политички одлазак давно прошло, прво грађани треба да се освијесте.
И да знају, да подршком овако накарадној политици потписују смртну пресуду својој будућности и миру, те да се од тога не може побјећи- гледајући веселе пропагандне спотове, гдје власт као да иде на Пјесму Евровизије, а не у тотални понор заједно са свим грађанима.
No comments:
Post a Comment