Дух Љуба Чупића у ланцима менаџера капитализма

Од Војин Грубач - 14 новембра, 2016

 

 Лик револуционара Љуба Чупића се, попут грома из ведра неба, појавио на прошлим парламентарним изборима у Црној Гори. Добивши комерцијалну форму, Чупић је постао лајт- мотив у говорима домаће буржоазије и ватрених промотера капитализма.
Да је то тако, свједочиле су ријечи одлазећег премијера Црне Горе, који је на конвенцији своје странке у Никшићу рекао следеће: “Зар ико озбиљан може и претпоставити да би Никшић могао дати подршку идеолошким потомцима оних који су хапсили и стријељали Љуба Ћупића.”
Тиме је поштованом пубиликуму лидер владајуће партије отворено рекао да су он и његова партија- "идеолошки потомци Љуба Чупића".
На другој страни, знамо да су идеолошки потомци Љуба Чупића изашли као побједници из Другог свјетског рата и, у складу са својом идеологијом- извршили конфиксацију комплетне имовине имућних људи.
У тој паралели видимо очигледни апсурд у поруци из говора одлазећег премијера! Јер, да би себе третирао "идеолошким потомком Љуба Чупића", одлазећи премијер и шеф владајуће партије треба да се политички залаже за конфикацију имовине оног друштвеног слоја којем и сам припада, те да сувишну имовину преведе у државну својину!
Ако то не жели, или жeли само у једном случају- када се ради о “шампиону демократије, који луња по Платоновим пећинама”- тада он није следбеник идеологије Љуба Чупића?
Елем, треба ли подсјетити да је Љубо Чупић живио и пострадао у времену- када су његове партијске колеге у тзв. “Лијевим скретањим” брутално ликвидирале имућније домаћине, чија је  имовина потом конфискована?
Збиља, гдје тада, у распону- од примјера ликвидације имућних домаћинстава у “Лијевим скретањима” до послијератне конфискације имовине богатијих грађана- види себе политичка буржоазна квазиелита, која данас говори о својој идеолошкој љубави према револуционарима прошлих времена?
Дакако, не спорим да се ликови револуционара могу изгравирати на јахти, Бентлију или Масератију, истетовирати на задњици старлета које су љубавнице шеика, али одговoрно примјећујем да је то- апсурд!

Да ли би другови жељели да Црну Гору завију у црно?

Можете ли уопште замислити ситуацију да се из прошлости појаве Љубови другови из "Лијевих скретања"- и са својим групама упадају у куће имућне олигархије данашње Црне Горе?
Можете ли  претпоставити- шта би се десило да су на дотичну конвенцију владајуће партије у Никшићу, са својим батаљонима- банули шефови Љуба Чупића- Сава Ковачевић и Радоје Дакић, све са Драгицом Правицом приде? И то разгоропађено, са идејама из "Лијевих скретања" која су имала јасан идеолошки суд и извијесни завршетак? Заиста, шта би се десило? Да ли би се одлучили за понављање пројекта "Пасје гробље"?
Наравно да није баш јасно шта би се десило јер за такве одреде, који се данас називају терористима, постоји противтег у виду: телохранитеља, САЈ- оваца, полицијаца- све у четири појаса обезбијеђења. 
Додуше, у политичком смислу је јасно шта би било, ма шта се на терену десило. Рецимо, не би се више трг и улице у Никшићу звале по вођама револуције- који су судили капиталистима по кратком поступку, а Драгица овјеравала пресуду и тјерала народ  да пјева и игра коло.
Премијер Црне Горе би одмах преко ТВ Пинк М оптужио све своје политичке опоненте за тероризам, а премијер Србије примјетио елементе иностраности.
Специјални државни тужилац Црне Горе би, послије краће истраге, рекао јавности следеће: ”Био је планиран ужас до сада невиђен. Црну Гору су хтели да завију у црно као никада у њеној историји.”
Предсједник Црнe Горе би опсервирао појаву Љубове групе из Лијевих скретања овако: “Очигледно је да се, уз помоћ те групе, Црна Гора жељела претворити у једно анархично и хаотично друштво, које ће уз бројне жртве бити означено као простор на мапи Европе који је хаотичан, анархичан и нестабилан... Могу да кажем да је држава показала способност да заштити грађане, да је показала да тероризам овдје не може да прође.”
Послије тога би похвалио рад специјалног тужиоца, овим ријечима: “Дакле, Црној Гори није само Бог помогао, како је рекао тужилац, мада је и он доста имао удјела сигурно, али помогли су и они који су схватили да нашем друштву и држави треба помоћ како се не би претворила у једно хаотично стање и да се, како је то тужилац рекао, завије у црно, што би дефинитивно било, након Другог свјетског рата најтрагичније вријеме Црне Горе”!
Црна Гора је мјесто крупних апсурда, којима краја нема. Као и у недавном провидно- режираном пучу са распалим сценаријем, гдје "терористички вођа Александар Синђелић" умјесто да бјежи пут Русије, “гдје воде пипци”, добровољно бјежи тужиоцима у Подгорицу.
Па да адвокат Горан Родић, апсолутно зачуђен, преко ТВ екрана каже јавности: “Неки догађаји, као што су добровољни долазак Александра Синђелића у Црну Гору, су раритети сигурно када је у питању тероризам. Од Баден Мајнкофа и Црвених Бригада се не сјећам таквог случаја?!”

Вјешала за грађанско коришћење направе

Елем, да не би прича била у претпоставкама, иако су оне реалне јер имају јасан логички спој, постоје и неки чудесни примјери из свакодневног политичког живота Црне Горе.
Наиме, неоспорно је да револуционар и народни херој Љубо Чупић има много фанова у садашњем, реалном времену. Има много група које чувају лик тога револуционара у својим срцима, а једна од њих је и НВО Алтернатива Црна Гора из Никшића.
То је група незапослених и образованих младих људи, љевичарских идеја,  који су данима и мјесецима стојали испред здања Скупштине општине Никшић, мирно протестујући због претварања града у економску рушевину и простор неизмјерног безнађа.
Једном су појачали протест перфомансом гдје су поставили вјешала на једно дрво у центру града,  и објаснили смисао акције овако: “ Циљ перформанса је да покажемо грађанима да имају само три избора – да искористе ову направу, побјегну из земље или да стану са нама и да се боре. Вријеме је да се коначно сви суочимо са собом и направимо избор!“
Никшићка Комунална полиција се појавила девет минута након постављања вјешала и одлучила  – „вјешала морају да се руше“, јер су иницијатори перфоманса “узурпирали дрво испред општине а немају за то одобрење”.
Чланови Алтернативе су следећи перфоманс направили испред главне капије, пријавнице,  Казнено- поправног дома у Спужу и уплатили 10 еура високом фунционеру владајуће партије Светозару Маровићу, који се у затвору налазио због милионске проневјере државног новца.
Поводом тога догађаја, Алтернативци су присутним медијима објаснили повод акције: ”Случајно смо се окупили и дошли да дамо скроман допринос човјеку кога су сви заборавили. Уплатили смо колико имамо, није то некаква цифра, 10 еура, немамо више. Да имамо, дали би да му се нађе. Може то и да подијели са фамилијом, пошто их има више унутра.”
Затим су се осврнули и на суштину перфоманса, рекавши следеће: ”Нас из Алтернативе занима шта ће бити са његовим парама- за које се сумњичи да их је нелегално зарадио. Сви причају о његовој кривици, а нико не помиње гдје ће да иде новац који је он незаконито зарадио. Не зна се да ли ће да врате грађанима, држави или ће новац остати код Маровића.”
Одговор на то питање су добили сјутрадан када су медији јавили: “Чланови невладине организације Алтернатива Веселин Савић и Веско Пејак ухапшени су јуче, након што су на пријавници спушког затвора притворенику Светозару Маровићу уплатили 10 еура.”

Миловача за Паја Позитивног, хистерија режима

Ипак, група Алтернатива је урадила један перфоманс послије којег су постали мета за одстријел режимских медија и странака.
Наиме, послије одлуке Паја Нејаког, лидера опозиционе партије ПЦГ,  да онемогући пад владе Мила Ђукановића, Алтернативци су отишли у Подгорицу и испред стана дотичног политичара оставили на поклон боцу лозове ракије "Миловаче", огледалце и стих из Библије. Јавност је сама требала да закључи о чему перфоманс говори.
Елем, како је јавност са грохотом оцијенила да се ради о критици недоличног понашања опозиционог политичара Пајовића, медијски напад режима је отпочео жестоко.
Владајућа партија је ту акцију окарактерисала “као подмукао начин застрашивања и угрожавања”, тврдећи да је породица политичара Пајовића- била “жртва јефтиног политикантског осветништва” и - “цртања мета”, те позвалa да “надлежни државни органи, прије свега Тужилаштво и Управа полиције, правовремено и професионално одреагују, како се овакве ситуације не би понављале”.
Либерална партија је у перфомансу видјела “фашизам” и “милитаризам”, и реаговала овако: „Либерална партија дуже вријеме упозорава да фашизација и анархија у црногорском друштву све више узимају маха. Легитимисање насиља, агресије и милитаризма као средства политичке борбе врло је опасно и почиње директно да угрожава грађане и њихове представнике и обрачунава се са свима који су другачији.”
Црногорскa демократскa унијa je преко функционера Драгана Иванчевића тражила “хитно и неодложно процесуирање од стране тужилаштва”, нагласила потребу за обрачуном са “налогодавцима НВО Алтернатива”, објаснивши то овако: “Они који треба да одговарају због ове прљаве работе су, прије свих, њени инспиратори и налогодавци. Криви су они, који у својој мржњи и бијесу, не презају од подстицања на јавни линч и изопштење оних који имају и бране своје политичке ставове.”
Оцијенивши да је перфоманс Алтернативе “напад и јавни линч, који промовишу и подстичу и неки медији”, ЦДУ је закључила: “С друге стране, према онима који су наручили и послали те момке осјећамо жаљење и презир. Ред је да сви набројани потегну из боце која је подметнута пред врата породице Пајовић и да наздраве својој храбрости и поштењу!”
Портал ЦдМ се на ову причу надовезао “разоткривањем наредбодаваца”, истакавши: “Организацију ,,Алтернатива Црна Гора“ води Веско Пејак и познати су по блиским везама са Демократским фронтом и залагањима за војну неутралност Црне Горе”, иако је свима познато да Алтернатива и ДФ немају никаквих међусобних веза.
Дакле,  оптужбе од стране режима су сијевале према Алтернативи у хистеричном виду, а потом стандардно превођене и на политичке противнике у виду ДФ,  који нису имали никакве везе с том акцијом.
Како је режим урлао: “Нек' виси Педро!”- то је реаговала и полиција.

Хајка носи немир и страст, добија- иронију и сарказам

Послије хајке, десило се хапшење чланова дотичне НВО Алтернатива и давање изјава полицији. Као одговор режимским хушкањима на линч, чланови Алтернативе су полицији дали изјаве прожете иронијом и сарказмом.
Рецимо, медији су пренијели да је “члан невладине организације Алтернатива Веско Пејак дао је изјаву у Центру безбједности Никшић- гдје је полицијском службенику казао да се пар дана прије изгласавања повјерења Влади Црне Горе код њега јавио унутрашњи немир да ће Влада која је владала 27 година изгубити повјерење.”
Изјава даље иде овако: "Тај немир је ескалирао до те мјере да сaм узимао љекове за смирење и размишљао да се консултујем с психологом. Примјетио сам да се код још нeких чланова Алтернативе јавља исти немир. Све је то трајало до дана изгласавања повјерења Влади Црне Горе, кад су Позитивна Црна Гора и њен лидер Дарко Пајовић изгласали повјерење истој.
Од тога тренутка нама је лакнуло, како мени тако и осталим члановима Алтернативе. Безбједност Црне Горе била је сачувана. Да би се на прави начин захвалили Позитивној и њеном лидеру Дарку Пајовићу одлучили смо да одемо на честитку на његову адресу становања. Већину чланова Алтернативе чине млади људи без посла, па самим тим и без финансијских могућности да купе неки адекватан поклон. Зато смо одлучили да као поклон одесемо боцу домаће ракије, зване у друштву "Миловача" и поклон- огледало на чијој позадини сам написао мој омиљени стих из Библије".
Овакво образложење чланова Алтернативе је излуђело режимске медије. Портал ЦдМ у уторак, 16. фебруара 2016., у револту због тога што процес суђења не иде по плану, објавио ударни наслов: “Не схватају тежину прекршаја: Алтернативци дали изјаву, тврде да је све обичај!”
Тај портал је оптужио члана Алтернативе Бојана Ђуровића овако: “Судећи по томе шта је изјавио, ова НВО није озбиљно схватила тежину прекршаја”.
Наводећи да је “Ђуровић, између осталог, у полицији казао да је куцање на врата Пајовића црногорски обичај, те да иза перформанса не стоје било какве стране силе као што су Русија или неке друге, нити политички субјекти који егзистирају ван граница Црне Горе, типа странке Војислава Коштунице”, портал је у цјелости пренио изјаву Ђуровића, у којој фигурише и следећи дио исповиједи:
“Као бивши гласач Позитивне Црне Горе, а сада члан групе грађана "Алтернатива" видно узнемирен због могућности изгласавања неповјерења Влади Црне Горе био сам незадовољан због последица које би могле настати уколико Влада не опстане.
Тада сам се и уплашио да се не понови 1918. година, а за коју сви добро знамо шта се дешавало. Након сазнања да је Позитивна Црна Гора изгласала повјерење Влади Црне Горе, а као њен бивши гласач, био сам пресретан па сам заједно са својим колегама из групе Алтернатива одлучио да за такав чин дођем на честитку предсједнику партије господину Пајовић Дарку.
Честитка је стари црногорски обичај и том приликом смо за честитку одабрали боцу домаће ракије, у друштву названа "Миловача" као и једно огледало на чијој је позадини Веско Пејак написао поруку за господина Пајовића, а мислим да се радило о цитату из Библије.
Након што смо изашли из зграде гдје живи Пајовић- отишли смо до оближњег кафића, након чега смо се вратили у Никшић својим кућама. Напомињем да иза овога не стоје било какве стране силе као што су Русија или неке друге, нити политички субјекти који егзистирају ван граница Црне Горе, типа странке Војислава Коштунице.”
Овако конципираним перфомансом, а посебно начином одбране, Алтернатива је довела режимске медије и вазалне режимске странке до нивоа да им се цијела јавност смије. То је био још један доказ да се хајка може разбити пред талентом прогоњених, и претварити у смјехотресни спектакл.

Цивилизацијска ништавност владајуће квазиелите

Да ли треба, послије свега, опазити да је владајућа партија, скупа са вазалним странкама и режимским медијима, приликом перфоманса НВО Алтернатива користила исти језик хајке и исте етикете као и у случају недавног режираног пуча, чији се јадни терористички сценарио распао- а актери испали смијешни.
Односом према Алтернативи, режим је показао и свој однос према Љубу Чупићу и његовим фановима. То што Алтернатива тражи социјалну правду, "експропријацију експропријатора", спада у домен политичке идеје која има право на постојање.
Осим тога, Алтернативци, као фанови револуционара Чупића- у својим акцијама не носе ватрено оружје, као што су носили Чупићеви партизани, нити терористичке праћке и жилете- које је недавно показао специјални државани тужилац Катнић, већ: идеју, перфоманс, иронију и сарказам.
Послије свега, мора се закључити да владајућа партија са револуционаром Љубом Чупићем нема додирних тачака. Дакако, осим ако не рачунамо политички бизнис план ДПС-а, гдје Чупић фигурише као продукт капитализма планиран за просторе маркетинга.
Све је то што режим ради је лудо и незаборавно, право позориште, али морам примјетити да тај апсурд није потребан друштву.
Поготово не у виду- потребе за производњом конфликата на темељу цивилизацијске ништавности манипулација владајуће квазиелите.