Од Војин Грубач -
Приличну пажњу јавности је изазвала информација да је Влада Црне
Горе, између осталих, додијелила статус “истакнутог културног
ствараоца” тзв. умјетнику Андреју Николаидису.
Тај статус је дотичном донио премију у виду- доживотне пензије у висини 730 евра?! Елем, тај „пословни успјех“ Ништаидиса ме је подсјетио на реакцију сјајног писца и колумнисте Мухарема Баздуља, који је својевремено у тексту “Савјетничка столица” направио изванредан осврт на пословно лактање улцињског синекурца.
У том тексту, Мухарем Баздуљ пише следеће: ”Зачуђује изнимно мала медијска пажња коју је у Босни и Херцеговини привукла недавно обзнањена информација. Андреј Николаидис ових је дана, наиме, именован на функцију савјетника за културу и слободну јавност у кабинету предсједника Скупштине Републике Црне Горе Ранка Кривокапића. Самозвани апатрид, увијек спреман за цмољаве тираде како му Црна Гора успркос свему што је учинио за њену књижевност и културу ни држављанство није дала, постао је синекурац, и то прве класе. И добро, све би то заправо било сасвим у реду, да синекурац и даље не глуми маргиналца, јуродивог праведника, јужњачког томасабернхарда опће праксе.”
У том петпарачком памфлету, окупаном шовинистичким бијесом, рекао је сљедеће: „Ако би се, као на Пјесми Евровизије, гласало за то који је, у јакој конкуренцији, најодвратнији град у Црној Гори, сигуран сам да би побиједио управо Херцег Нови – од мене би, у сваком случају, добио максималан број поена. Јер грађани Херцег Новог су нашли за сходно да предводе хистерију која је довела до упада црногорске олоши у Хрватску, паљења Конавала и гранатирања Дубровника. То им је било мало, па су управо из тог града на погубљење одведени Бошњаци који су избјегли пред ратом. Добростиви град Херцег Нови заобилазим као ђавола. Не само што ми се тај град и његови становници гаде, него и зато што сам, својевремено, добио формалну забрану уласка у тај Рај на земљи. Тадашњи градоначелник Херцег Новог, по презимену Ћетковић, на вијест да је Министарство културе, додуше без мог знања, заказало моје књижевно вече у Новом, изјавио је да нисам добродошао у том граду, који не жели угостити некога ко пљује по Србима и Његошу. Што сам могао, него да их, још једном, онако скромно, према својим могућностима, испљујем. Што се тиче Босанаца, оних чијим је парама након земљотреса 1979. поново изграђена та балега од града, препоручујем да га и сами у широком луку заобиђу. И да, ако га као Содому и Гомору српског национализма опали какав цунами, добро размисле хоће ли тамо опет послати какву помоћ.“
Ове ријечи помамљеног Николаидиса имају посебну конотацију, и вриједне су помена, када се зна да је овај опскурни лик недавно добио доживотну националну пензију управо од оних који су владали и тада када су била збивања око Дубровника и Конавала. Или, можда му није јасно да се власт за то вријеме уопште није промијенила?! И још горе, доживотну пензију је добио од оних који су послије ратова, само током приватизације КАП- а, као мито узели 800 милиона евра, за шта их је оптужио управо дугогодишњи, обавијештени високи функционер државе – Ранко Кривокапић, којем је Николаидис, гле чуда- био савјетник?!
Нема сумње, они које је некада Николаидис називао погрдном термином – „црногорска олош“, данас су га олако купили за доживотну пензију која ће му сигурно бити одузета једног дана, приликом прве смјене власти.
Наиме, у Стоцу је 4. августа 2008. године одржан Други међународни фестивал кратког филма, који је отворен у Градској кафани. Медији су тим поводом објавили ову информацију: “Иако је било предвиђено да фестивал отвори глумац и министар културе и спорта Кантона Сарајево, Емир Хаџихафизбеговић, због његове спријечености отворио га је црногорско-босанскохерцеговачки књижевник Андреј Николаидис.“ У поздравној ријечи, Николаидис је рекао следеће: “Kратки филм је есенција филмске умјетности. И мислим да је мали и прелијепи градић Столац идеално мјесто за овај фестивал“! Дакле, видјели смо да је, наводно, “због Дубровника и депортације Бошњака” Херцег Нови од Николаидиса добио епитет “балеге од града”. Направимо паралелу – каква је ратна прошлост “прелијепог” Стоца, каквим га описује Николаидис?
Ево шта су медији у том времену пренијели по питању ратне прошлости Стоца: ”Према извјештају Басиоунијеве комисије, од јуна1993. године око 1350 ненаоружаних али војноспособних Бошњака из Стоца ухапшено од стране Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске и затворено у Дретељу и Габели. Од 3. августа 1993. године- преостали мушкарци, укључујући отприлике 4000 жена и дјеце, затворено је у Гашницама покрај Чапљине.” Осман Еминовић, предсједник Удружења логораша Столац објаснио је те догађаја овим ријечима: ”Бошњачко становништво је након премлаћивања и мучења, које је вршено највише у некадашњој Коштаној болници, депортовано у логоре Дретељ, Габела, Хелиодром … Четврти август 1993. године је битан датум јер је на тај дан практички завршено етничко чишћење столачке Опћине, и то затварањем посљедњег цивила.” Елем, четврти август је сада битан и по томе што је на тај дан 2008. године Николаидис држао говор у стању амнезије?!
За разлику од срамног блаћења грађана Новог, Николаидису није му пало на памет да столачке Хрвате испљује “према својим могућностима”, пожељевши им „цунами“, називајући их “хрватским олошима”.
Синекурац, приликом држања говора, наравно, градић Столац због прошлости није назвао “балегом од града, којег треба заобилазити у широком кругу”, већ – “прелијепим градићем”. Очигледно је да Николаидиса не занима принципјелност, нити има потребу за избaлансираним посматрањима догађаја и процеса. Умјесто тога, демонстрира изопаченост и бјеснило, које није блиско креацији већ некој форми лудила присутног у јавној изражају. Уосталом, о њему као новопеченом младом националном пензионеру Црне Горе довољно говори изјава- коју је својевремено дао новинару Сеаду Врани за бошњачки сајт „Урбан Буг“, гдје је изјавио да би „био почаствован ако би његов рад био инспиративан за било коју фундаменталистичку групу, било исламску или протестантску„.
Нема сумње, у жељи да инспирише разноразне перверзне групе, у једном је успио – његов рад је постао јако инспиративан за утицајни државни круг који му је, за добро обављени посао махања шовинизмом кроз медије, захвалио доживотним поклоном који нема свијетлу будућност.
Тај статус је дотичном донио премију у виду- доживотне пензије у висини 730 евра?! Елем, тај „пословни успјех“ Ништаидиса ме је подсјетио на реакцију сјајног писца и колумнисте Мухарема Баздуља, који је својевремено у тексту “Савјетничка столица” направио изванредан осврт на пословно лактање улцињског синекурца.
У том тексту, Мухарем Баздуљ пише следеће: ”Зачуђује изнимно мала медијска пажња коју је у Босни и Херцеговини привукла недавно обзнањена информација. Андреј Николаидис ових је дана, наиме, именован на функцију савјетника за културу и слободну јавност у кабинету предсједника Скупштине Републике Црне Горе Ранка Кривокапића. Самозвани апатрид, увијек спреман за цмољаве тираде како му Црна Гора успркос свему што је учинио за њену књижевност и културу ни држављанство није дала, постао је синекурац, и то прве класе. И добро, све би то заправо било сасвим у реду, да синекурац и даље не глуми маргиналца, јуродивог праведника, јужњачког томасабернхарда опће праксе.”
Херцег Нови пред налетом перспективног синекурца
Подсјетимо се времена када се, послије „креативних“ дивљања у роману Мемисис- гдје је дао одлучујући допринос фекализацији „модерне црногорске књижевности“, Николаидису десило да му је општинска власт у Херцег Новом отказала гостопримство. Као реакција на то, објавио је у јануару 2005.г. вулгарни текст у “Слободној Босни” са насловом „Зашто Босанци и Херцеговци требају заобилазити Херцег Нови„.У том петпарачком памфлету, окупаном шовинистичким бијесом, рекао је сљедеће: „Ако би се, као на Пјесми Евровизије, гласало за то који је, у јакој конкуренцији, најодвратнији град у Црној Гори, сигуран сам да би побиједио управо Херцег Нови – од мене би, у сваком случају, добио максималан број поена. Јер грађани Херцег Новог су нашли за сходно да предводе хистерију која је довела до упада црногорске олоши у Хрватску, паљења Конавала и гранатирања Дубровника. То им је било мало, па су управо из тог града на погубљење одведени Бошњаци који су избјегли пред ратом. Добростиви град Херцег Нови заобилазим као ђавола. Не само што ми се тај град и његови становници гаде, него и зато што сам, својевремено, добио формалну забрану уласка у тај Рај на земљи. Тадашњи градоначелник Херцег Новог, по презимену Ћетковић, на вијест да је Министарство културе, додуше без мог знања, заказало моје књижевно вече у Новом, изјавио је да нисам добродошао у том граду, који не жели угостити некога ко пљује по Србима и Његошу. Што сам могао, него да их, још једном, онако скромно, према својим могућностима, испљујем. Што се тиче Босанаца, оних чијим је парама након земљотреса 1979. поново изграђена та балега од града, препоручујем да га и сами у широком луку заобиђу. И да, ако га као Содому и Гомору српског национализма опали какав цунами, добро размисле хоће ли тамо опет послати какву помоћ.“
Ове ријечи помамљеног Николаидиса имају посебну конотацију, и вриједне су помена, када се зна да је овај опскурни лик недавно добио доживотну националну пензију управо од оних који су владали и тада када су била збивања око Дубровника и Конавала. Или, можда му није јасно да се власт за то вријеме уопште није промијенила?! И још горе, доживотну пензију је добио од оних који су послије ратова, само током приватизације КАП- а, као мито узели 800 милиона евра, за шта их је оптужио управо дугогодишњи, обавијештени високи функционер државе – Ранко Кривокапић, којем је Николаидис, гле чуда- био савјетник?!
Нема сумње, они које је некада Николаидис називао погрдном термином – „црногорска олош“, данас су га олако купили за доживотну пензију која ће му сигурно бити одузета једног дана, приликом прве смјене власти.
„Прелијепи град Столац“
Ради прављења паралале у понашању Николаидиса, и његовом односу према градовима у којима су почињени злочини, изабраћу само један град – Столац. То је херцеговачки градић у којем је дотични Николадис био “уважени гост” приликом једне културне манифестације.Наиме, у Стоцу је 4. августа 2008. године одржан Други међународни фестивал кратког филма, који је отворен у Градској кафани. Медији су тим поводом објавили ову информацију: “Иако је било предвиђено да фестивал отвори глумац и министар културе и спорта Кантона Сарајево, Емир Хаџихафизбеговић, због његове спријечености отворио га је црногорско-босанскохерцеговачки књижевник Андреј Николаидис.“ У поздравној ријечи, Николаидис је рекао следеће: “Kратки филм је есенција филмске умјетности. И мислим да је мали и прелијепи градић Столац идеално мјесто за овај фестивал“! Дакле, видјели смо да је, наводно, “због Дубровника и депортације Бошњака” Херцег Нови од Николаидиса добио епитет “балеге од града”. Направимо паралелу – каква је ратна прошлост “прелијепог” Стоца, каквим га описује Николаидис?
Ево шта су медији у том времену пренијели по питању ратне прошлости Стоца: ”Према извјештају Басиоунијеве комисије, од јуна1993. године око 1350 ненаоружаних али војноспособних Бошњака из Стоца ухапшено од стране Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске и затворено у Дретељу и Габели. Од 3. августа 1993. године- преостали мушкарци, укључујући отприлике 4000 жена и дјеце, затворено је у Гашницама покрај Чапљине.” Осман Еминовић, предсједник Удружења логораша Столац објаснио је те догађаја овим ријечима: ”Бошњачко становништво је након премлаћивања и мучења, које је вршено највише у некадашњој Коштаној болници, депортовано у логоре Дретељ, Габела, Хелиодром … Четврти август 1993. године је битан датум јер је на тај дан практички завршено етничко чишћење столачке Опћине, и то затварањем посљедњег цивила.” Елем, четврти август је сада битан и по томе што је на тај дан 2008. године Николаидис држао говор у стању амнезије?!
Како инспирисати фундаментализам?
Дакле, етничко чишћење колосалних размјера које се десило над Бошњацима у Стоцу од стране двије хрватске војске, завршено управо на дан отварања дотичног фестивала, тачно прије петнаест година, је прошло незапажено и без осврта од стране „праведника“ Николаидиса. Прорачунатог „праведника“?!За разлику од срамног блаћења грађана Новог, Николаидису није му пало на памет да столачке Хрвате испљује “према својим могућностима”, пожељевши им „цунами“, називајући их “хрватским олошима”.
Синекурац, приликом држања говора, наравно, градић Столац због прошлости није назвао “балегом од града, којег треба заобилазити у широком кругу”, већ – “прелијепим градићем”. Очигледно је да Николаидиса не занима принципјелност, нити има потребу за избaлансираним посматрањима догађаја и процеса. Умјесто тога, демонстрира изопаченост и бјеснило, које није блиско креацији већ некој форми лудила присутног у јавној изражају. Уосталом, о њему као новопеченом младом националном пензионеру Црне Горе довољно говори изјава- коју је својевремено дао новинару Сеаду Врани за бошњачки сајт „Урбан Буг“, гдје је изјавио да би „био почаствован ако би његов рад био инспиративан за било коју фундаменталистичку групу, било исламску или протестантску„.
Нема сумње, у жељи да инспирише разноразне перверзне групе, у једном је успио – његов рад је постао јако инспиративан за утицајни државни круг који му је, за добро обављени посао махања шовинизмом кроз медије, захвалио доживотним поклоном који нема свијетлу будућност.
No comments:
Post a Comment