Предсједник не станује овдје!

Objavio Vojin Grubač Blog 16. Apr. 2013. | 20:58

У Црној Гори се још не завршавају најчуднији избори за њеног предсједника. Ти избори су избацили невјероватну количину политичког муља са скривеног дна на свима видљиву површину, право у лице грађанима. Уједно, десило се нешто невјероватно- први пут се ДПС није усудио да јавно прослави изборни резултат који је предочио, тако да је обиљежавање “побједе” провео у комеморативној атмосфери.   

Јелко,  Кетрин  и Миланов олук

Елем, послије постављања ултиматума Србији у вези Косова, који се провалио, госпођа Кетрин Ештон је ужурбаним корацима дошла у Подгорицу да постави ултиматум опозицији. Изгледа да се нервозно, уочи њеног доласка, тражио вагон у којем ће опозиција, по жељи ЕУ, потписати безусловну капитулацију, а потом вјероватно отићи у Мозамбик да тамо буде опозиција.

Јелко Кацин, самоубијеђени словеначки политички инквизитор Балкана, јарки представник словеначке политичке корупције- први је дао скандалозну изјаву о овим изборима: “Ванинституционална борба, коју најављује црногорска опозиција, је више деструктивни него конструктивни приступ”. Истовремено,  у његовој Словенији иде вишемјесечна ванинституционална борба грађана, врло жестоко и врло упорно, против разарајуће политичке корупције која је уништила политички и економски систем те некада најпросперитетније ЈУ државе. Да напоменем, Драго Кос, председник Словеначке државне Комисије за спречавање корупције је изјавио: “Грађани у Словенији, кад говоре о тој негативној појави мисле, углавном, на такозвану велику корупцију, присутну у политичким круговима и државном апарату. Горан Клеменчич га је само допунио: “Словенија је у задњих 20 година изгубила десетак милијарди еура због корупције”.  Недавно се појавила и сљедећа неординарна вијест: “Док је бивши словеначки председник Милан Кучан у вечерњим часовима са супругом гледао ТВ крадљивци су скинули бакарни олук с његове куће у Љубљани. Елем, распони крађе у Словенији су прошли кривудави пут од милијарди еура до бакарног олука њеног предсједника.

Прави предсједник Црне Горе је неко трећи

Ипак, и поред завршетка избора остало је питање, а ко је сада прави предсједник Црне Горе?  С обзиром на то да је тзв. међународна заједница затворила очи пред  крупним малверзацијама на овим изборима, одговор је скоро јасан. Прави предсједник Црне Горе није рођен у Црној Гори, нити је један од два кандидата који су учествовали на изборима.  Тај предсједник и управљач Црне Горе је неко трећи, неко изван њених граница, највјероватније у Вашингтону. Јер, Црна Гора је против воље 80 одсто њених грађана признала Косово као независну државу. Исто ће се десити и са уласком у НАТО, гдје се грађани такође неће питати.  И на управо завршеним изборима грађани се нису питали, као и на оним парламентарним  који су били прошле године.

Јасно је да те међународне кругове не интересује то што се јавио ојађени дилер личних карата  у Подгорици, те у очају бацио шесто легитимација на сто новинара, рекавши да не може да исплате грађане који су продавали своја документа. То што у Црној Гори живе проглашавају мртвима, а мртве живима, коригујући их уједно у бирачким списковима.  Што у Рожајама има 4 000 гласача више него пунољетних грађана. Што је за пет мјесеци направљен режирани хаос у бирачким списковима, гдје је брисано, уписивано и пребацивано са једног гласачког мјеста на друго преко 13 000 грађана.  

Међународна заједница све то не жели да види, јер та међународна заједница уопште и не постоје.  Постоје интересне групе у међунардним круговима, тимови плаћених чиновника који управљају протекторатима попут Црне Горе, Ирака, Авганистана, … 

Међународна заједница не постоји

 Елем, некада давно је Београд оптуживан да је он кривац што Црна Гора није независна.  Ипак, све су прилике да је Црна Гора послије државног осамостаљења одмах изгубила  независност. Послије референдума се могло посекундно одбројати од десет до нула да би се то десило. Ипак, они који су узели независност тек обновљеној самосталној држави Црној Гори не смију се оптуживати.  Вашингтон није Београд, тако да свака оптужба у правцу Вашингтона може довести било ког црногорског политичара у ситуацију да понови судбину Гадафија.

Управо зато, ситуација је све јаснија. Међународним чиновницима, патронима Црне Горе,  једино одговара таква власт у Црној Гори на коју имају дебео и тежак досије, па да државом могу управљати по својој вољи и без икакве одговорности. Очигледно је да такав неопходни досије немају на опозицију, или имају у тој мјери која је недовољна.

Виртуална међународна заједница јавно и званично тражи да се чиновници Црне Горе изборе са криминалом и корупцијом, а истовремено та иста међународна заједница влада домаћим политичарима управо механизмима политичког криминала и корупције, уцјењивањем преко досијеа. Када се такве ствари дешавају јасно је да су наступила смутна времена, те да се у будућности ништа лијепо не може очекивати. 

Давитељи против давитеља

Да је тој виртуалној међународној заједици стало да се у Црној Гори живи цивилизовано- она би подржала или поставила добру, а не лошу власт.  Ипак, њој, изгледa, исто као и у Словенији, одговара само лоша власт у државама на простору Балкана, самим тим и у Црној Гори. Мотиви за такво понашање могу бити разни. Рецимо, сопствени профит коруптивно орјентисаних међународних чиновника и банкарских кругова, или се они просто играју стратешких игара, или им је напросто досадно … 

На списку мотива може бити и предрасуда, слична оној бизарној коју имамо  у одличном Шијановом филму “Давитељ против давитеља”, гдје се у Београду, како би он уистину постао Град, морао појавити масовни убица. Елем, a шта је масовни убица него осиромашени уранијум који је та међународна заједница поклонила Балкану приликом бомбардовања које се звало “Милосрдни анђео”.