Blog
29. May. 2015.
Када су нацисти, дивећи се “Герници”, питали Пабла Пикаса:”Маестро, да ли сте ви ово урадили?” – Пабло је одговорио:”Не, то сте ви урадили!” (анегдота)
Прије референдума смо од “премудрих суверениста”– сазнали да је Црна Гора увијек била само губитник у разним заједницама. Убједљиво су тврдили да ће тек послије добијања самосталности она бити- “Ка’ Монако”, јер има неслућене потенцијале за то: море, горе, небо, таленте… Ипак, Црна Гора се референдумом само отцијепила, ништа више, не поставши при томе суверена, нити независна, али су се грађани изненада обрели у – потенцијално „богатом Камонаку“. Независно од тога да ли је грађанин на референдуму гласао за заједницу са Србијом или не, сви се слажу да је отцијепљење донијело једну позитивну ствар – Србија више није могла бити крива за све недаће Црне Горе. Камонако се осамосталио, а Камоначани на власти добили могућност да покажу своју „државничку супериорност“ на Балкану, те донесу обећану срећу своме плебсу.
Економска катастрофа- последица „излива 21. маја у мозак“?
Економску ситуацују у Камонаку, девет година послије отцијепљења, је најбоље описати голом статистиком. У Црној Гори је, према подацима Завода за запошљавање, ове године у априлу било око 35 160 незапослених. Међу њима се налази 260 магистара и око 11.000 грађана са факултетском дипломом! Просјечна априлска зарада у Црној Гори је, према подацима Црногорског завода за статистику- Монстата, износила 478 еура. По истим подацима, она је за 328 еура мања од вриједности минималне потрошачке корпе за април, која је износила 806 еура. Јавни дуг Црне Горе 2006.г. је износио 701 милион еура, а јавни дуг данашњег модерног и просперитетног Камонака је три пута већи, и износи – 2,2 милијарде еура.
За последњих девет година пропадања економије, Камонаком су управљали искључиво и само “највећи патриоти Камонака”, како сами себе воле представљати, третирајући све остале- непријатељима државе. Зато се може констатовати, да је овај поразни економски резултат био коначни продукт рада и визија самозваних патриота- који су прије девет година добили “излив 21. маја у мозак”, и до дан данас се нису опоравили од тога.
Предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић je, у емисији “Начисто”, за очигледну катастофу Камонака оптужио свога коалиционог партнера ДПС, перући руке као Понтије Пилат. Ставио им је у кривицу све: корупцију, контролу “медија који су постали партијски сервис ДПС”, сарадњу са контроверзним бизнисменима, отезање судских процеса за тешка кривична дјела, недостатак фер и слободних избора, игре око приватизације КАП, кроз које је нестало 800 милиона еура државног новца, тврдећи да је ДПС партија коју “карактерише корупција и превише незнања”.
miloprijem Црна Гора разбила Камонако Камонoчани иду у други рај!
Када су Кривокапића упитали- зашто је са таквим “монструмима” у коалицији предугих 16 година, он је образложио своје нечасно учешће- трпљењем у име вишег циља, који се свео само на једну жељу- НАТО интеграције. Нарaвно, поставља се питање, ако дотични самурај воли НАТО, зашто се није потрудио да Камонако буде економски јак, па да са срећним грађанима буде, или не буде, у тој алијанси? Јер, не вјерујем да је економска пропаст Црне Горе био један од кључних услова и задатака Запада наметнутих званичној Подгорици за улазак Камонака у НАТО. Или, јесте!?
Сјеверна селидба, из лошег- у сигурно боље
Недавно је јавност потресла вијест се Камоначани са сјевера Црне Горе масовно исељавају на Запад. Наравно, то је за неинформисане новост, јер су раније статистике показивале ту тенденцију. Незваничне информације кажу да је Рожаје, послије укидања виза у децембру 2009, напустило око 2.000 мјештана који су, углавном, отишли у Њемачку и Луксембург. Недавне априлске информације, које су изазавале сензацију, предостављене су јавности из „Еуромоста“. Према подацима којима они располажу- од половине марта до половине априла ове године са сјевера Камонака се иселило 1. 500 грађана.
Осим тога, они тврде:„Током прва два и по мјесеца ове године отишло је још око 2. 000 грађана Пљеваља, Бијелог Поља, Берана, Плава, Гусиња и Рожаја, што укупно чини око 3. 500 одсељених људи за четири мјесеца 2015.г. Елем, та информација је изазвала одређени шок у јавности Црне Горе. Таква реакција није била потребна, јер, одсељени нису пострадали, већ су се спасили. Да, биће им донекле тешко током пар година адаптације на Западу, али никако им не може бити лошије него да су остали у Камонаку.
Рецимо, мој колега из Никшића, љекар, који је на Медицинском факултету у Сарајеву имао просјечну оцјену 9.88, је својевремено отишао у Аустралију. Током адаптације, која је укључивала нострификацију дипломе, усавршавања језика, фарбао је ограде по Мелбурну и није му било лако. Када је почео да ради као љекар, добио је одмах укор од директора јер се није понашао у складу ранга љекара, и болнице у којој ради. Објаснили су му да не може да са високим примањима вози ауто ниже категорије, као и да живи у јефтином рејону града, јер квари имиџ установе. Прешао је у елитни рејон становања, купио аутомобил који одговара статусу, и већ годинама живи на високој нози.
Тако ће и одлазници на Запад временом стати на своје ноге, и постати задовољни грађани било које државе у коју су отишли. Статистика ту даје лијепе перспективе, јер је просјек сатнице у ЕУ око 24 еура. Рецимо, запослени у Француској за сат зараде просјечно 34 евра, а у Њемачкој 30 евра. У Данској је бруто сатница радника невјероватних 42 еура. Укратко, за пар дана се може зарадити просјечна плата несрећног сужња Камонака. При томе је немогуће да премијер неке државе на Западу приговори јавности да је „примјетио у граду неке грађане који возе свој аутомобил ненамјенски“, као и да утврди да је гориво луксуз, као што се то недавно десило премијеру посрнулог Камонака. Чак је и одлично што први Камоначанин није ударио нови порез на кобасице, што се може десити ако објави да неки грађани ненамјенски троше минималну потрошачку корпу, јер је видио преко прозора да је неко омлатио седам кобасица за ручак, а требао је само једну!
Одлазак из Камонака нема алтернативу
Да закључим, јасно је да ће у Камонаку биједа становништва потрајати неколико десетина година. Зато трендови селидбе представљају једини реални економски рецепт. Власт и опозиција морају рећи истину, да је економска ситуација у Камонаку толико урушена да не подлијеже побољшању у неколико наредних деценија. Економију Црне Горе никаква нова власт, или смјена власти, не може подићи, нити незапослене запослити. Једини спас за 35 хиљада незапослених је напуштање државе, и одлазак тамо гдје се може нормално живјети. Послије тога и одлазак осталих, којима плата не може покрити минималне мјесечне потребе.
У том смислу, једини Економски програм који се може понудити грађанима Црне Горе подразумијева низ мјера у озбиљној припреми грађана за масовни одлазак из земље, и нормалну адаптацију у емиграцији. Наравно, то подразумијева учење језика, као и елементарних занимања који ће им омогућити да се првобитно запосле преко границе. Ако, пак, неспособна политичка елита Камонака не умије да уради тако нешто, тада треба отворено рећи грађанима да сами уче занате и језике, те да масовно одлазе из државе. Уједно, ускоро ће бити незапослени и они који тек завршавају средње школе и факултете. Ред је и њих припремити за одлазак.
Образовање треба ускладити са потребама иностраних држава, јер Црној Гори нису потребни никакви кадрови. Незапослених који су јако образовани има превише. са средњим образовањем још више, и многи се никада неће запослити. Никоме у Камонаку они, очигледно, не требају! Ера државе која је жељела бити “Ка’ Монако” је завршена. Формула за спас је само једна- одлазак! А грађанин који оде- увијек се може вратити назад у илузију Камонака, у свакој верзији- „са штитом, или на штиту“!
Када су нацисти, дивећи се “Герници”, питали Пабла Пикаса:”Маестро, да ли сте ви ово урадили?” – Пабло је одговорио:”Не, то сте ви урадили!” (анегдота)
Прије референдума смо од “премудрих суверениста”– сазнали да је Црна Гора увијек била само губитник у разним заједницама. Убједљиво су тврдили да ће тек послије добијања самосталности она бити- “Ка’ Монако”, јер има неслућене потенцијале за то: море, горе, небо, таленте… Ипак, Црна Гора се референдумом само отцијепила, ништа више, не поставши при томе суверена, нити независна, али су се грађани изненада обрели у – потенцијално „богатом Камонаку“. Независно од тога да ли је грађанин на референдуму гласао за заједницу са Србијом или не, сви се слажу да је отцијепљење донијело једну позитивну ствар – Србија више није могла бити крива за све недаће Црне Горе. Камонако се осамосталио, а Камоначани на власти добили могућност да покажу своју „државничку супериорност“ на Балкану, те донесу обећану срећу своме плебсу.
Економска катастрофа- последица „излива 21. маја у мозак“?
Економску ситуацују у Камонаку, девет година послије отцијепљења, је најбоље описати голом статистиком. У Црној Гори је, према подацима Завода за запошљавање, ове године у априлу било око 35 160 незапослених. Међу њима се налази 260 магистара и око 11.000 грађана са факултетском дипломом! Просјечна априлска зарада у Црној Гори је, према подацима Црногорског завода за статистику- Монстата, износила 478 еура. По истим подацима, она је за 328 еура мања од вриједности минималне потрошачке корпе за април, која је износила 806 еура. Јавни дуг Црне Горе 2006.г. је износио 701 милион еура, а јавни дуг данашњег модерног и просперитетног Камонака је три пута већи, и износи – 2,2 милијарде еура.
За последњих девет година пропадања економије, Камонаком су управљали искључиво и само “највећи патриоти Камонака”, како сами себе воле представљати, третирајући све остале- непријатељима државе. Зато се може констатовати, да је овај поразни економски резултат био коначни продукт рада и визија самозваних патриота- који су прије девет година добили “излив 21. маја у мозак”, и до дан данас се нису опоравили од тога.
Предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић je, у емисији “Начисто”, за очигледну катастофу Камонака оптужио свога коалиционог партнера ДПС, перући руке као Понтије Пилат. Ставио им је у кривицу све: корупцију, контролу “медија који су постали партијски сервис ДПС”, сарадњу са контроверзним бизнисменима, отезање судских процеса за тешка кривична дјела, недостатак фер и слободних избора, игре око приватизације КАП, кроз које је нестало 800 милиона еура државног новца, тврдећи да је ДПС партија коју “карактерише корупција и превише незнања”.
miloprijem Црна Гора разбила Камонако Камонoчани иду у други рај!
Када су Кривокапића упитали- зашто је са таквим “монструмима” у коалицији предугих 16 година, он је образложио своје нечасно учешће- трпљењем у име вишег циља, који се свео само на једну жељу- НАТО интеграције. Нарaвно, поставља се питање, ако дотични самурај воли НАТО, зашто се није потрудио да Камонако буде економски јак, па да са срећним грађанима буде, или не буде, у тој алијанси? Јер, не вјерујем да је економска пропаст Црне Горе био један од кључних услова и задатака Запада наметнутих званичној Подгорици за улазак Камонака у НАТО. Или, јесте!?
Сјеверна селидба, из лошег- у сигурно боље
Недавно је јавност потресла вијест се Камоначани са сјевера Црне Горе масовно исељавају на Запад. Наравно, то је за неинформисане новост, јер су раније статистике показивале ту тенденцију. Незваничне информације кажу да је Рожаје, послије укидања виза у децембру 2009, напустило око 2.000 мјештана који су, углавном, отишли у Њемачку и Луксембург. Недавне априлске информације, које су изазавале сензацију, предостављене су јавности из „Еуромоста“. Према подацима којима они располажу- од половине марта до половине априла ове године са сјевера Камонака се иселило 1. 500 грађана.
Осим тога, они тврде:„Током прва два и по мјесеца ове године отишло је још око 2. 000 грађана Пљеваља, Бијелог Поља, Берана, Плава, Гусиња и Рожаја, што укупно чини око 3. 500 одсељених људи за четири мјесеца 2015.г. Елем, та информација је изазвала одређени шок у јавности Црне Горе. Таква реакција није била потребна, јер, одсељени нису пострадали, већ су се спасили. Да, биће им донекле тешко током пар година адаптације на Западу, али никако им не може бити лошије него да су остали у Камонаку.
Рецимо, мој колега из Никшића, љекар, који је на Медицинском факултету у Сарајеву имао просјечну оцјену 9.88, је својевремено отишао у Аустралију. Током адаптације, која је укључивала нострификацију дипломе, усавршавања језика, фарбао је ограде по Мелбурну и није му било лако. Када је почео да ради као љекар, добио је одмах укор од директора јер се није понашао у складу ранга љекара, и болнице у којој ради. Објаснили су му да не може да са високим примањима вози ауто ниже категорије, као и да живи у јефтином рејону града, јер квари имиџ установе. Прешао је у елитни рејон становања, купио аутомобил који одговара статусу, и већ годинама живи на високој нози.
Тако ће и одлазници на Запад временом стати на своје ноге, и постати задовољни грађани било које државе у коју су отишли. Статистика ту даје лијепе перспективе, јер је просјек сатнице у ЕУ око 24 еура. Рецимо, запослени у Француској за сат зараде просјечно 34 евра, а у Њемачкој 30 евра. У Данској је бруто сатница радника невјероватних 42 еура. Укратко, за пар дана се може зарадити просјечна плата несрећног сужња Камонака. При томе је немогуће да премијер неке државе на Западу приговори јавности да је „примјетио у граду неке грађане који возе свој аутомобил ненамјенски“, као и да утврди да је гориво луксуз, као што се то недавно десило премијеру посрнулог Камонака. Чак је и одлично што први Камоначанин није ударио нови порез на кобасице, што се може десити ако објави да неки грађани ненамјенски троше минималну потрошачку корпу, јер је видио преко прозора да је неко омлатио седам кобасица за ручак, а требао је само једну!
Одлазак из Камонака нема алтернативу
Да закључим, јасно је да ће у Камонаку биједа становништва потрајати неколико десетина година. Зато трендови селидбе представљају једини реални економски рецепт. Власт и опозиција морају рећи истину, да је економска ситуација у Камонаку толико урушена да не подлијеже побољшању у неколико наредних деценија. Економију Црне Горе никаква нова власт, или смјена власти, не може подићи, нити незапослене запослити. Једини спас за 35 хиљада незапослених је напуштање државе, и одлазак тамо гдје се може нормално живјети. Послије тога и одлазак осталих, којима плата не може покрити минималне мјесечне потребе.
У том смислу, једини Економски програм који се може понудити грађанима Црне Горе подразумијева низ мјера у озбиљној припреми грађана за масовни одлазак из земље, и нормалну адаптацију у емиграцији. Наравно, то подразумијева учење језика, као и елементарних занимања који ће им омогућити да се првобитно запосле преко границе. Ако, пак, неспособна политичка елита Камонака не умије да уради тако нешто, тада треба отворено рећи грађанима да сами уче занате и језике, те да масовно одлазе из државе. Уједно, ускоро ће бити незапослени и они који тек завршавају средње школе и факултете. Ред је и њих припремити за одлазак.
Образовање треба ускладити са потребама иностраних држава, јер Црној Гори нису потребни никакви кадрови. Незапослених који су јако образовани има превише. са средњим образовањем још више, и многи се никада неће запослити. Никоме у Камонаку они, очигледно, не требају! Ера државе која је жељела бити “Ка’ Монако” је завршена. Формула за спас је само једна- одлазак! А грађанин који оде- увијек се може вратити назад у илузију Камонака, у свакој верзији- „са штитом, или на штиту“!
No comments:
Post a Comment