Јован без Земље, "Микрослав" без Граница

  Objavio Vojin Grubač Blog 03. Aug. 2015.

Текстописац  "Аналитике" Мирослав jе необична појава, особењак  у прављењу најневјероватнијих конструкција које не може објаснити, нити одбранити. Симпатично, нема сумње! У тексту поводом страдања цивила у Другом свјетском рату, које се десило у селу Велика испод Чакора 28 јула 1944. године, чудна теза му је била следеће садржине: "Величани су од нациста страдали због партизанства а самим тим и због црногорства, јер су сви православни партизани били Црногорци по националности. Званични став Комунистичке партије је био да су Црногорци засебна нација, тај став партије одлично су знали сви они који су се прикључивали партизанима." Таква тенденциозност је и довела до размјене мишљења, при чему се на сам догађај полемика није односила... 

Војин Грубач: "А народ муслиманске вјероисповијести је страдао као Срби или Хрвати, јер Комунистичка партија није донијела одлуку о посебној националности!?"

Мирослав Ћосовић: "То ти је тако било, став КПЈ се прије рата знао - Црногорци су засебна нација. И ту нема што да се дода."

Војин Грубач: "Наведи ми став КПЈ- у којим границама су тада признавали Црногорце? АВНОЈ тада није одредио границе, куда су биле границе гдје су Црногорци!?"

Мирослав Ћосовић: "Не зезај, болне су историјске истине, никад се не поклапају са великосрпским бајкама."

Војин Грубач: "У којим су границама признавали црногорску нацију, питам, или се то потом одлучивало- па нису знали? Село Велика је било у Великој Албанији, да нису Величани Албанци православне вјере? Шта је тада рекла Комунистичка партија Албаније?"

Мирослав Ћосовић: "Не зезај, став КПЈ се знао, па демантовао би ме неко озбиљнији од тебе, имамо десетине профи- историчара специјализованих за 20. вијек, а сви су прочитали мој текст. И нашао си се ти, да ме демантујеш. Објави текст на ИН4С да се смијемо мало."

Војин Грубач: "Сви професионални историчари су од смијеха поумирали када су прочитали овај твој став. Значи, куда је пролазила Пета црногорска пролетерска ударна бригада- тамо су села и градови били признати као мјеста гдје живе Црногорци: Јајце , Прозор, ..., или како?

Мирослав Ћосовић: Ако су поумирали од смијеха, што ме нијесу демантовали но си се ти нашао који ништа не знаш о томе?"

Војин Грубач: "А ко није у Централној Босни хтио бити Црногорац, Пета црногорска пролетерска ударна бригада га је хватала за Јајце и бацала кроз Прозор! :) А ко да те демантује, Мирославе, тако си треснуо нонсенс да си их шокирао? Овај твој став иде у вицеве, oво је: фантастично, лудо и незаборавно!"

Мирослав Ћосовић: "Православни партизани из Црне Горе, наравно, то се подразумијева."
Војин Грубач: "Значи, дијелили су се на: православне партизане, муслиманске партизане и католичке партизане! :) Ако је КПЈ донио одлуку да су сви атеисти, што не кажеш да су у партизане сви отишли као атеисти, те да су "добро знали гдје иду"?

Мирослав Ћосовић: "Свако је имао своју нацију, и то су самофиниширали, реализовали - кад су постали побједници. За атеисте сам већ казао."

Војин Грубач: "Какву одлуку је КПЈ донијела по питању муслимана, јер им није Разолуцијом призната нација? Значи ли то- КПЈ није признала, па не постоје?"

Мирослав Ћосовић: "Не зезај, немаш појма ни о чему а хоћеш да дискутујеш."

Војин Грубач: "Мирославе, енглеског краља који је владао 1199.—1216.г. су звали Јован без Земље. Надимак „без земље“ (John Lackland) је добио зато што од оца није добио земљу на управу све до смрти своје старије браће, али и због губитака територија у Француској. Ти си доказао да је КПЈ у току Другог свјетског рата направила: "Црногорце без Граница" и "Муслимане без Нације". Да није то мало чудно?"

Мирослав Ћосовић: "Грубач, ти ни о чему ни шта не знаш осим о својој професији (о којој наравно не пишеш)."

Војин Грубач: "Микрославе", сам си рекао да је КПЈ одлучила да постоји црногорска нација, и да су сви партизани атеисти. Тада не могу, као пратиш своју премису, постојати православни партизани Црногорци, већ атеистички партизани Црногорци. Али, заборавили су да омеђе границу, па си се погубио... Бирај, да ли си: "Микрослав без Одлуке КПЈ" или "Микрослав без Граница"?

Мирослав Ћосовић: Партизани - из традиционално православних породица, хваташ се за моје непрецизности и онда настаје право славље у црногорском српству! Ћосовића смо ухватили у грешци!!! (заправо непрецизности).

Војин Грубач: "Мирославе, али тада КПЈ није одредила границе Црне Горе, па комунисти нису знали ко су Црногорци? :) Како ти знаш то што ни они нису знали? Мислим, ниси живио у то вријеме, а ретроактивно размишљање није научно? Да си живио, и ти не би знао гдје су Црногорци док не каже КПЈ." :)

Мирослав Ћосовић: "Како није одредила? Па границе су утврђене послије рата, утврдили су их они који су их имали у глави 1943/44 и раније, прије рата. Па чак је и њемачки командант назвао у извјештају Величане Ц Р Н О Г О Р Ц И М А и то сам дао у тексту. Ко је њему бранио да напише да су Срби? КПЈ? То нешто нијеси цитирао из мог текста?"

Војин Грубач: "Мирославе, нешто си побркао, али ниси једини... Реци људима на овом ФБ зиду шта је њемачки командант рекао за Пријепоље, Прибој и Шјеницу. :)
Fejsbuk grupa:  Velika Crna Gora: "Prijepolje, Priboj i Śenica su Crnogorski gradovi, a ne "srpski!"
Link: https://www.facebook.com/VelikaCrnaGora

Мирослав Ћосовић: "Скреће тему, поражен."

Војин Грубач: "Не скрећем тему. Напротив, ширим ти видике. Значи, колико сам те разумио, тамо гдје КПЈ није знала гдје су Црногорци, то је одлучивао њемачки командант? :) Сам си рекао: "... чак је и њемачки командант назвао у извјештају Величане Ц Р Н О Г О Р Ц И М А!" Значи, када немаш мишљење КПЈ, тада се обраћаш њемачком СС официру да ти каже- ко је ко! Tачније, ко је Црногорац?"

Мирослав Ћосовић: "Био сам непрецизан у тексту, ипак је то новинарски текст, премда црногорско српство мене третира као академика па ми и најмање непрецизности тражи. Реченица је требало прецизније да гласи - ""јер су сви партизани из традиционално православних породица са територије данашње Црне Горе - били Црногорци по националности, званични став Комунистичке партије је био да су Црногорци засебна нација, тај став партије одлично су знали сви они који су се прикључивали партизанима."" Ипак, свако је разумио мој став на овај начин и поред непрецизности. Свако осим Грубача и црногорског српства у којем је настало славље - јер је Ћосовић испустио пар ријечи!"

Војин Грубач: "Мирославе, шта су ти рекли СС официри Вермахта, гдје су биле границе Црне Горе? Да ли си их питао, ако су они надлежни да ти дају тај податак? Сам си нашао подршку у ставу њемачких официра."

Мирослав Ћосовић: "Поражен почињеш да пискараш потпуне бесмислице. Како то да њемачки командант који нема никаквог контакта са партизанима (осим преко нишана), Величане такође третира као Црногорце исто као и КПЈ? Слажеш ли се да је потпуна лаж да су Величани страдали због вјере и српства? Ево из текста, "заборавио" си да цитираш- Заповједник обије СС дивизије које су извршиле масакр у Велици, је овако извјештавао: "Величани су третирани као Црногорци и извршио је покољ над Црногорцима."
Link:  http://www.znaci.net/00001/4_12_4_103.htm

Војин Грубач: "Ниси предоставио оргинални њемачки документ већ превод, а ред је да видимо шта пише у оргиналу. Друго, још ми ниси рекао гдје је била граница коју је установио КПЈ, унутар које су етнички Црногорци. Осим тога, ниси дао извјештаје њемачких официра гдје су, у којим градовима и селима, народ називали Црногорцима. Треба такође њемачки оргинал. Ако то не знаш, тада си написао памфлет, а то је неозбиљно!"

Мирослав Ћосовић: "Дакле, фалсификовао сам документ, или сам ја админ/власник тог сајта?"

Војин Грубач: "Треба да предоставиш оргинални документ на њемачком. Осим тога, не одговараш ми на питање- гдје је тада КПЈ одредио границе Црногораца? Ево податка: "Трећа пролетерска санџачка народно-ослободилачка ударна бригада је формирана је 5. јуна 1942. године од бораца Пљеваљског и Бијелопољског партизанског одреда, Златарског батаљона и Милешевске чете". Мирославе, по овоме испада да КПЈ није признавао да су Црногорци борци Пљеваљског и Бијелопољског партизанског одреда, већ их је признао као Санџаклије! Као нацију (?), или како? :) Исти случај је и са Бокељима: "Прва бокељска бригада НОВЈ формирана је 5. октобра 1944. године у селу Зупцима код Требиња. У њен састав ушла је Група бокељских батаљона (укупно 4 батаљона) и новопридошло људство, укупно 800 бораца". Значи, КПЈ је формирала црногорске бригаде тамо гдје су Црногорци, а Санџачке и Бокељске тамо гдје су Санџаклије и Бокељи. Да ли су то границе КПЈ које одређују гдје престају Црногорци, а почињу Санџаклије и Бокељи? Шта кажу њемачки официри?"
(Крај полемике, Мирослав није поставио одговор)

Полемика са Новаком Аџићем поводом мог текста о Секули Дрљевићу

Полемика на текст...  Војин Грубач: Секула Дрљевић и његови поштоваоци

http://www.nspm.rs/hronika/vojin-grubac-sekula-drljevic-i-njegovi-postovaoci.html

Novak Adzic:

Uvazeni gospodine Grubac,
vec poodavno smo polemisali Vi i Ja. Nista strasno, a mozda i ne bas pretjerano znacajno. Da smo vodili polemiku u nekom naucnom casopisu ili u tiraznom stampanom mediju, to bi moguce imalo određeni efekat, ali, ovako, mislim da je to bio Sizifov posao i bez nekog eha ili odjeka. Drugim rijecima, skoro to je bilo, mozda je moj dojam pogresan, kao mlacenje prazne slame, ali evo i opet to sadc cinim, odgovarajuci dijelom ina Vas gornji tekst, pa kud puklo da puklo. Mozda i neko i ovo procita, pa da ne ispadne da je konkluzio identican apsurdu i da se sve svodi na zadovoljavanje licnih sujeta.
Upucujem Vam prijekor sto ste napisali jedan jeftini dnevno-politicki i reklamerski tekst, misleci da njime mozete suspendovati ili priktiti istorijske cinjenice i argumente. U vasem tekstu bili ste maliciozni i uvredljivi i sigurno, u etnickom smislu, ovaj tekst moze biti samo ogledalo Vaseg neznanja i prilicnog nevaspitanja. Sa naucnog skupa u Kolasinu, a ja sam bio predsjednik Organizacionog odbora tog skupa, poslati su zakljuci naucnoj i laickoj javnosti, a objavljen je i zbornik radova (knjiga) pod naslovom „Dr Sekula Drljevic i Crna Gora“ (ja sam njegov/njen urednik). Posaljite preko ovog portala, ako zelite i ako mislite da treba, da Vas to zanima, adresu Vasu u Moskvi i ja cu Vam poslati postom o sopstvenom trosku objavljeni zbornik. Pa kad procitate napadajte do mile volje, samo ne sudite o necemu o cemu nemate punu i pravu informaciju. To samo Vama skodi i vodi vas u zonu intelektualnog ambisa.
Vi o skupu u Kolasinu sudite udaljeni hiljade kilometara daleko, na osnovu, rijetkih, sturih portal-medijskih izvjestaja. Jedino je o tome TVCG-Javni servis u udarnom vecernjem Ddnevniku dao posten izvjestaj. Onaj izvjestaj iz Pobjede, necu reci da je nekorektan, ali je bio nivoa osnovne informacije da se negdje nesto zbilo i slabo vise od toga. Ocekivao sam od mog poznanika i dragog covjeka novinara Drazena Draskovica da to prikaze malo bolje i detaljnije, ali-eto nije-i ne zamijeram mu, jer vjerovatno nijesu mu omogucili da o tom naucnom skupu napise vise nego sto je.
No, da Vas relaksiram, mgu Vam poslati i i cd sa tog skupa, ako Vas opet to zanima (a valjda zanima kad ocete da pisete o necemu i nekima i to cinite) taman tako eto da se uvjerite sto su, kako i o cemu govorili besjednici na istome njemu.
Ali, neovisno od toga, nije Vam u redu, makar po akademskoj vokaciji, da napisete ovako los tekst, kao sto ste uradili (po narudžbi ili samoinicijatvno, ne znam, sami se izjasnite sto je u pitanju od toga), i to tekst koji je problematican sa svih strana i da dajete u njemu ocjene koje nemaju veze sa cinjenicama i realnoscu.
Istorija je nauka, nije sredstvo propagande, te kad se upute optužbe koje se ne mogu dokazati (a to ste Vi, ne po prvi put, sada uradili), i kad padne, kad se kao kula od karata sruši optuzba (akuzacija) sto tada nastupa? U tom slucaju je onda onaj ( a u ovom slucaju to ste VI) koji optuzuje samo najobicniji klevetnik, ili, da budem pristojan, onaj koji govori neistinu. Na zalost, Vasu, a ne moju, vi ste ovim tekstom, prenesenim i na portalu Nova srpska politicka misao, pokazali da sem etiketiranja i stigmatizacije po vidjenju ili apriornim ideoloskim i personalnim politickim antipatijama, a bez osnova, nijeste relevantan naucni sagovornik na temu o dr Sekuli Drljevicu, i njegovim usponima i padovima. Da bi Vam olaksao posao i znatiželju, upucujem Vas na cinjenicu da sam svoj govor (izlaganje) na naucnom skupu u Kolasinu integralno objavio na Portalu CDM u rubrici Kolumna. To sam uradio djelimicno motivisan i time da bih javno parirao Vasem tekstu na ovom portalu, jer sam svjestan znacaja elektronskih (i internet) medija kod zainteresovanih krugova i cljnih grupa (politickih, strucnih, naucnih, laickih…)
I ovom prilikom Vam samo saopstavam sljedeće:
Nije Drljevic bio kao pjevac na krovu izlozen udarima vjetra, vec se borio za Crnu Goru i Crnogorce saglasno objektivnim, realnim mogucnostima, u svom vremenu. Pa i uvazeni premijer Milo Djukanovic je mijenjao kroz 25-godišnju politicku istoriju u Crnoj Gori vlastite stavove (nista novo i nepoznato kod nas i sire), ali je bio ipak na celu projekta koji je donio 2006. nezavisnost Crne Gore.
Dakle (ovo govorim kao izvorni crnogorski suverenista iz 1990) treba u politici biti racionalan i pragmatican, nužno je uzeti u obzir ono sto je najvaznije-stvarnost-t.j. realne mogucnosti i vrijeme, okolnosti kad možete a kad ne nešto ostvariti. Kad je prerano, kad je prekasno, a kad treba da bi bilo uspjesno.
Dr Sekula Drljevic je, po meni, bio crnogorski heroj svog vremena. Pored ostalih sikana u doba rezima KSHS/Kraljevine Jugoslavije, Drljevic je 7 mjeseci je bio u zatvoru u Sokobanji tokom 1930. godine zato sto je protivio diktaturi Kralja Aleksandra Karadjordjevica. Pred Drzavnim sudom za zastitu drzave 1930. u procesu protiv lidera HSS i SDK dr Vladimira Mačeka, Drljevic je, od strane Mačeka bio određen da bude kao njegov glavni branilac i zastupnik u svojstvu advokata, ali mu vlast dikatora sa Dedinja to nije dopustila, nego ga je zatočila u Sokobanji blizu Nisa i drzala ga 7 mjeseci zatvorenog. To je velika zrtva koju je, uz druge, podnio dr Sekula Drljevic, rodom iz crnogorske Morace. Kad je Drljevic osudio zlocin vlasti protiv demonstanata na Belvederu kod Cetinja (26. juna 1936) opet ga je rezim progonio. Drljevic jec tada, povodom beogradskog zlocina nad pobunjenim Crnogorcima, izdao jedan proglas i zbog tog proglasa proveo je u Beogradu 10 dana u zatvoru.
Drljevic se borio i mucio za Crnu Goru i vjerovao je u njenu slobodu, sa svim usponima i padovima svojim, ali je bio bez skepse hrabar covjek i najobrazovaniji crnogorski politicar XX vijeka. Treba spoznati istinu i cijeniti je. Nista manje i nista vise od toga.
Dr Sekulu Drljevica sz ubili cetnici velikosrpski, mrzitelji Crne Gore, a ubili su ga zato sto je Drljevic bio za Crnu Goru, a to im je smetalo do srzi.
To je Drljevic zbog Crne Gore paktirao i „sa crnim djavolom“ vjerujuci da je jedina sansa za opstanak Crne Gore obnova njene drzavne samostalnosti, je greska, ali plemenitog karaktera. Njegova saradnja sa vodjstvom NDH i Njemcima i dijelom Italijanima j kritiku je, ali to ne umanjuje njegovu plemenitu namjeru i polozenu žrtvu na oltar otadžbine Crne Gore.
Drljevic je proglasen politickom odlukom „ratnim zlocincem“ bez sudske presude i bez stvarnog djela. To je ideologija i politika, a ne pravo i pravda. Zadatak nauke je da objasni licnosti i fenomene u svom vremenu i okolnostima u kojima su djelovali. I nista Van toga. Dr Sekula Drljevic je, ipak, u svoje vrijeme iskoracio puno vise od drugih i imao je hrabrosti koja je mnogima bila Ahilova peta. Znacajan je i po tome sto je spoznao i pokazao licnim primjerom da Crnogorci nijesu bijeli Srbi, ni Crveni Hrvati, negoi samo Crnogorci u etnickom i nacionalnom smislu. I pored toga, tvrdio je da su potomci Ilira.

Војин Грубач:

Господине Аџићу,
према историјским личностима који су учестовали у нацистичким пројектима се односим према максими- „конац дјело краси“! Неки су учествовали по сили и принуди, неки по својој вољи. Дрљевић је тај пут изабрао по својој вољи. Дефинитивно ми је јасно да је НДХ најгора држава која је икада постојала на Балкану. Чак је гора и од Отоманске империје, јер је Отоманска империја примјењивала силу у случају побуна, схватајући да јој је потребна раја ради сакупљања харача, а НДХ је била држава која је умјесто пореза узимала животе људи. Народ није имао избора и оружане побуне су биле неминовне. Италијански окупатор је био златан у поређењу са НДХ. Да није било злочина НДХ вјероватно и сигурно не би било разлога за озбиљније устанке. Та творевина је произвела грађански рат, у који је лукаво увукла и Бошњаке а потом уживала у међусобним сатирањима муслимана и православаца. Дакако, тиме не умањујем злочине нациста Велике Албаније због којих се у Црну Гору слило преко 20 000 избјеглица пред Тринаестојулски устанак.
Сва писања и трањања Дрљевића о томе како је Краљевина Југославија била тамница народа су постала бесмислена чим је ушао у пројекат НДХ, која није била тамница већ губилиште народа. Хвала што сте ми рекли да је ова колумна објављена на НСПМ, то нисам знао.

Полемика о Секули Дрљевићу са Ђуром Вучинићем

Војин Грубач Секулу је откачио и Крсто Зрнов Поповић, а и устаници у Тринаестојулском устанку. На крају су га убили ловци на нацисте!

Djuro Vucinic Bravo g V. Grubac,cetnici su ti lovci na naciste ,jeli!.Zasto posteno ne recci :ubili( zaklali njega i zenu mu ) su ga u zajednickom dogovoru ustase i cetnici .To je jedina istina koja se sakriva !

 

Војин Грубач Господине Вучинићу, како коменаришете начин и функцију ловца на нацисте који је убио Макса Лубурића? Ево свједочења: "Десет и двадесет и пет. Син му Тончи Лубурић донео новине и оде у цркву. Макс ми тражи да му скувам кафу. Кафа готова за три минуте. Прах који сам добио био је лош. Растопио се у кесици коју сам држао за појасом. Морао сам прстом да га мажем на шољу. Руке сам прао пет пута. Узмем чекић, који сам донео из собе, ставим га за појас и однесем генералу кафу. Двадесет и пет до једанаест. Макс пије кафу. Ја држим чекић у панталонама. Пије. Ништа. Попи све и ништа. Однесем шољу у кухињу. Извадим чекић и ставим га на судоперу. Хтео сам да одем у собу по штанглу. Јебем ти прашак! Штангла је најбољи лек, као за Хрвоја Урсу у Франкфурту. У десет до једанаест Макс ме зове: „Илија, мени је зло!“
Видим поцрнео као земља. Диже се и повраћа. Поведем га у кухињу на чесму. Он повраћа у судоперу, а ја му руком пљускам воду по лицу. У трен узмем чекић и лупим га по челу: „Туп!“ Макс паде као свећа. Мислио сам више се дићи неће. Кад ме он погледа као звер. Замахнем опет чекићем, а он диже руке да се заштити. Ја викнем: „Мајку ти јебем усташку. Овако си ти маљем убијао децу у Јасеновцу! Видиш што те чека!“
Погоди га чекић кроз прсте у чело. Пуче лубања. Извучем чекић из главе и окренем се. Одем до врата да проверим да ли сам их добро закључао. Кад се вратим у кухињу, Макс устао и дахће као животиња. Сто кила у њему. Узмем ону штанглу, па га распалим по челу. Пуче глава као лубеница. Крв се расу по кухињи. Макс тресну доле као да је пао са сто метара висине. Пукнем га још једном. Он се умири. Умотам га у деку. Макс отежао, једва га довучем под отоман. Фино сам га спаковао да га брзо не нађу." (Илија Станић, сарајевски криминалац и сарадник УДБЕ као син усташе и због тога под сталним надзором југословенске тајне полиције, био је идеалан кандидат за удбашког егзекутора).

 

Djuro Vucinic Lako komentarisem.Srpska posla,jos od Nemanje ste se tako naucili obracunavat ,i vass nacionalni soj i Hrvatski nacionalni soj.Zato se i ne trpite i koristite iste metode.Kazite mi g Grubac ,dje tako nasto imate u crnogorskoj istoriji .Crnogorci su se klali nozevima ,ali oci u oci .No posto je povod Sekule Drljevic,mislim da Vam je poznata presuda zemaljskog suda u Zagrebu. U rubrici ucinjeni zlocini : stoji "nepoznati".Mislim niko ih nije sakrivao.Tokom rata nije ni pistolj nosio . Na pitanje zasto,odgovorio je ... "svako naoruzanog covjeka ima pravo da ubije ".Sav mu je zivot bio kontraverzan,od podrske Podgorickoj skupstini do Petrovdanskog Sabora .Njegov gnjev ga je odveo u tu kontraverzu.Gnjev zbrisane Crne Gore nakon 1918 god i njegovog pogresnog ucesca u toj podvali ...

Војин Грубач Уједно, мислим да су се говорници на скупу о Дрљевићу испроваљивали и направили циркус од себе. Смије им се цијела Црна Гора. Да није било НДХ у облику у којем је постојала, свакако злочиначком, не би било устаника против ње, а вјероватно би мање било и партизана и четника.

У том смислу, бар колико познајем ситуацију, Крсто Зрнов није требао бити убијен, већ су га требали пустити да живи на начин како жели, јер није представљао опасност иако је био наоружан. Никакве хајке на Крста ни је требало бити. Што се тиче чиновника НДХ све сам рекао. То што је НДХ направила неће се смирити ни за хиљаду година.

Djuro Vucinic Komunizam je bio trend kao organizacija nakon pada Carske Rusije ,bez dileme u startu anarhisticka .Na primjeru predratne YU ,pravi razlog za njeno postojanje i organizaciju partizana 1941 god .To je bilo "nacionalno olsobodjenje".Nije mi ni dans jasno zasto neko sprecava odredjenu naciju na svoju zasebnost i proizvodi tenzije .

 

Војин Грубач Комунизам није био тренд. У Тринаестојулском устанку у Црној Гори је учествовало 25 000 некомуниста, 2000 комуниста и 5 000 скојеваца. Укупно 32 000 бораца. Дакле, није био тренд.

 

Djuro Vucinic Sto se Krsta tice ,meni je licno general Kapicic kazao da ni Josip Broz nije bio za likvidaciju Krsta .No ubio je covjeka u samoodbrani i reagovalo se emotivno.Smijesno bi bilo da je mladi Mugosa poginuo od Krsta ,a da Brajovic i Milatovic ostanu zivi a svi su zajedno napravili zasjedu,crnogorska posla ...

 

Војин Грубач Смијешно је то што оправдавате убице Крста Зрнова. Ако нису били за ликвидацију Крста тада нису смјеле бити хајке на њега. Он је био частан официр и није представљао опасност.

 

Djuro Vucinic Oko ucesca komunista i nekomunista se slazem,ali su bili organizatori ustanka ,u tom smislu kazem trend .13 jul nije samoorganizovan,niti ja vjerujem u samoorganizaciju bilo cega ...

Војин Грубач Комунисти су били организатори устанка, али да није било 25 000 некомуниста то би била нека омања акција и лако би била угушена. Тако се и планирало, неке мање чарке и ништа више.

 

Djuro Vucinic Ja ubice Krsta ni u kom slucaju ne opravdavam .Naprotiv .Fino kazem ,emotivno su reagovali.Njih dvoica su vjerovatno imali osjecaj da ga treba ubiti ,pa su pogibiju Mugose iskoristili da ga ubiju ,to kazem.Da je bilo drugacije pokusali bi ga zarobiti i Krsto bi lezao u zatvoru zbog tog ubistva ,ili mozda osudjen sudom na smrt.Komunisti nijesu mogli podnijeti sto je Krsto bio narodu omiljeniji od njih ...

 

Војин Грубач Понављам, мислим да хајке никако није требало бити. Осим тога, комунисти су у Црној Гори лијевим скретањима сами себе довели у тешку ситуацију и постали неомиљени у народу.

 

Djuro Vucinic Pa general Vojo Kovacevic je u knjizi "Pod otvorenim nebom " prvi smogao snage da opise tih godina lijeve greske,posebno 1942 god . Tamo sve stoji,nema se sto komentarisat ,sve je napisano od strane aktera.

 

Vladimir Nano Popovic Kreten nevdjeni koji ne zasluzuje da mu se ime pomene. Muljao politicki kako mu odgovaralo a onda bjezi ka pi..a iz zemlje....

 

Војин Грубач То нису биле лијеве грешке, то су били неразумни злочини. Боље би било да су признали да је послије гушења Тринаестојулског устанка требало престати са свим операцијама, јер је становништво могло бити истријебљено. Послије непотребне Пљеваљске битке десио се крај...

 

Djuro Vucinic Vladimire i ja sam tako mislio o Sekuli .Nijesam mogao od gadluka koji je nastao hajkom po njemu ,nista uzeti i procitati o njemu . Medjutim ,procitavsi knjigu "Politicka miso S. D. ",punu faktografskih podataka od dr Danila Radojevica ,procitao sam nakon toga sve sto sam mogao pronaci ,pa cak i njegove tekstove u "ustaskom novinama " koje je uredjivao glavom i bradom Gustav Hrklec,poslije rata nacionalni Hrvatski knjizevnik .Svi smo ga imali u citankama . Saradjivao je i Augustincic u tom listu.Kao vajar 1942 god izvajao je poprsje Pavelica ,a kasnije nakon rata i Josipa Broza. Sve je to kontraverzno .Sad pitam zasto je Sekule najkontraverzniji .Samo da neko ne pomisli da opravdavam nacin organizacije 12 julskog Petrovdana ,ali o tome ipak imam svoje misljenje...

 

Војин Грубач Господине Вучинићу, постоје разне варијанте, ако говоримо о варијантама, рецимо хрватским... "Jedna od mogućnosti rješenja ranijeg dogovora Churchill - Staljin bila je i podjela bivše Jugoslavije na dvije interesne sfere, jer Britancima je strateški cilj kontrolirati cijeli Jadran, žilu kucavicu prema Bliskom Istoku. Tito je saznao za plan saveznika te već u ožujku 1943. godine prvi puta dolazi do separatnog mira između Njemačke i partizana. U Zagrebu u Eksplanadi vođeni su tajni pregovori između njemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj, Gleisea von Horstenaua, te Milovana Đilasa, Koče Popovića i višestrukog agenta Vladimira Velebita, kao izaslanika Josipa Broza. Dogovor je postignut da se zajedničkim snagama Titovi partizani kao „ljuti antifašisti“ i njemačke oružane snage suprotstave eventualnoj savezničkoj invaziji na hrvatskoj obali." Наравно, немам коментар на ову причу... На Јалти је била договорена подјела Југославије, фактички до Загреба је све требало бити совјетско.

 

Djuro Vucinic U ratu i politici se ne biraju saveznici da bi se naum ostvario . Kasnije to sredjuje istorija i svakome svoje mjesto daje .Mi sad ne mozemo nista promijeniti .Ali mi je zasigurno drago sto u Yugi u kojoj sam proveo lijepu mladost,jer nijesam ovako drasticno osjecao pritisak cetnika i partizana ,nije bilo ni Engleza ni Rusa . Josip ih je iza zice ostavio ,i napravio haos sa nesvrstanima .Tako su mu sipali i jedni i drugi da to stanje zadrzi "samo da ne budu oni drugi sa njim ". Mi takve pametne politicare nemamo.Sad je Crkva na djelu. Pravoslavna sabornost istovjernih i nacionalna osobenost svetskog katolicanstva.Obje vode u rat. No dako to ne docekam ,a fino vidim svi su zzedni krvi. Pravoslavci nemaju osjecaj za racionalnost, ali zato imaju za "inaccenje i pizmu ".

Војин Грубач Господине Вучинићу, ја не видим притисак партизана и четника, јер су ти покрети давно нестали. Моје је мишљење да нису требали постојати, а сада констатујем да их нема. Једини устанак који је требао бити у Другом свјетском рату је устанак против НДХ са једним циљем, да се престане прогон народа. Остало је све било сувишно. .

Djuro Vucinic Ja jos nesto vazno vidim ,kako recce dr Milenko Perovic "dje ima cetnika ( danas uvijek mislim na ideologiju) tu nema Crne Gore

Војин Грубач Миленко Перовић је демагогог и љубитељ монолога. Никада није смио ући у полемику да се провјере његови ставови.

Djuro Vucinic Mozda Vama to tako izgleda g Grubac ,ali stogod ustvrdi dr Perovic , on to lako i dokaze.

Војин Грубач Ако је сигуран у то што прича нека уђе у полемику, до сада је то избјегавао. Ево, нека се осврне и прокоментарише састанак у Загребу који је био 1943. "Martovski pregovori su bili pregovori između predstavnika NOVJ i Wehrmachta o razmeni zarobljenika i eventualnom prekidu neprijateljstva, započeti početkom marta 1943. godine. Partizani, opkoljeni sa svih strana u sred četvrte neprijateljske ofanzive, ponudili su Nemcima primirje i borbu protiv četnika. Partizansko- nemački pregovori su potom nastavljeni u Sarajevu i Zagrebu. Partizanski pregovarači, najistaknutiji ljudi pokreta - Milovan Đilas, član Politbiroa, Koča Popović, komandant Prve proleterske divizije i Vladimir Velebit - pregovarali su ne samo o razmeni zarobljenika već i o obustavljanju operacija, izjavljujući da bi se čak tukli protiv Engleza ukoliko se oni iskrcaju u Jugoslaviji. (Branko Petranović)

Петрановић, страна 286. http://www.znaci.net/00001/92_4.pdf

 

• 
  

Полемика о Божићном устанку 1918.

Војин Грубач- Потпуно непотребан устанак.

Goran Kusovac- "Srpski zločin nad porodicom Zvicer ostao je simbolom crnogorskog mučeništva i stradanja tokom okupacije. Srpska žandarmerijska jedinica, sastavljena od 12 (dvanaest) žandarma, pod komandom majora Kecmanovića i bivšeg austrijskog vahmajstora nekog Kolakovića, 25. aprila 1923. godine, u dva sata poslije ponoći, upala je u Cucima, u selu Rokoči, u kuću poznatog crnogorskog komite Petra Zvicera. Srpski major Kecmanović, oficir Kolaković i njihova jedinica počinili su zločin nad zločinima. Zapalili su kuću poznatog crnogorskog borca za slobodu Petra Zvicera i u njoj žive spalili njegovu majku, suprugu Zagorku i troje maloljetne đece. Srpski žandarmi su ih prethodno tukli i mučili. Dželati se nijesu čak ni tada zaustavili, nego su sadistički nastavili sa svojim monstruoznim, krvavim pirom. Izveli su iz kuće Đurđu Zvicer, staricu od oko 100 godina, babu Petra Zvicera, zavezali je za jednu trešnju ispred kuće, a onda kuću zapalili, a nju primorali da gleda u vatri pobijenu i zaklanu familiju. Baba Đurđa je od prizora strave i užasa poluđela i, docnije, umrla u bolnici u Danilovgradu. Srpski žandarmi pod vođstvom majora Kecmanovića su ovaj zločin počinili užasne, proklete, noći 25. aprila 1923. godine. Zgarište Zvicera postalo je crnogorsko svetilište."

Војин Грубач- Горане, да ли су комити правили злочине?

Vladimir Radujkovic- Свако добије што је заслужио. Како сијеш тако жањеш је универзални закон. Нема невиних,само им злочине не видимо...

Marija Jaksic- A da ne pricam kako su sahranjivali Crnogorsku Dinastiju Petrovic, drzavu i crkvu. To je cista patoloska kompleksaska i psihopatska bolest. Karma je nemilosrdna, ono sto uradis nekome dodje kad tad za nanaplatu. Srbija nikada nije rekla izvini za svoja zlodjela sto su radili po Crnoj Gori. Bog nije macka pa da te refleksno ugrebe kada ucinis grijeh i nepravdu.

Vladimir Radujkovic- А и династија је зла учињела само таква! Зато су и тако прошли и нестали. Зато је боље не светити се никоме и опростити,тако се излази из круга.

Војин Грубач- Наравно да су и комити правили злочине, али у једностраном истраживању историје се то прескаче намјерно. И то није исправно, јер се ствара искривљена слика догађаја. На примјер, у подорјенском селу Оровац је вријеме комита затекла једна муслиманска породица Салковића, која је живјела у селу. Када у упали комити, православно становништво нису дирали, али су напали кућу Салковића и заклали три брата. Послије тога су одјавили стоку пут Орјена.

Goran Kusovac- Vojine, ako je zločin voljeti svoju domovinu i braniti svoje ognjište od okupatora - moj odgovor je potvrdan.

Војин Грубач- Горане, навео сам конкретан примјер злочина, дакле реалног злочина који није последица "љубави према домовини нити борбе против окупатора." Тим прије, тај злочин који сам навео је имао историјску реперкусију у виду спирале, јер су 1941.г. управо због тога догађаја у село упале усташе, сународици Салковића, да се освете. Игром случаја није им то успјело, па се све окренуло против њих.

Marija Jaksic- Kralj Nikola Petrovic je bio Car nad carevima kao vladar. CG se je 400 god neprestalne borbe borila protiv okupatora i nikada je nijesu uspjeli Turci porobiti dok su Srbiju BiH i sve zemlje bile podanicke i najamnici, turski robovi. Sve te zemlje imaju pustu zelju i kompleks da prisvoje crnogorsku istoriju i slobodarski um. Svim tim zemljma bi bilo pametnije fa grade svoj identitet nego sto prisvajaju nasu istoriju i nazivaju je svojom. Kompleksas i bolesni unuk Kralja Nikole Aleksandar Karadjordjevic je umislijo da moze obuci djedovo odijelo i da on bude centar Balkana ali ta iluzija i bipolarnost ucini te bi utepan ni on nezadobi slavu. To je ta nemilosrdna Karma.

Војин Грубач- Госпођо Јакшић, када говорите ко су били турски робови требало би да будете опрезнији, јер ћете ући у контрадикторност. Подгорица и Никшић субили под Отоманима триста педесет година. Подловћенска Црна Гора неких деведесетак година. Дјелови ЦГ преко 400 година.

Miljan Jankovic- Vojo -A jes to tačno no u Srbiji nije bilo Cetinja i Brda slobodnih ČOČE no se tačno 455 godina vodio rat za slobodu.

Војин Грубач- У равници није могло нигдје бити слободне територије. Чак Црногорци подловћенске Црне Горе, све са Брђанима и Херцеговцима, нису могли заузети релативно малено поље Никшића и Подгорице до 1876.г. Триста педесет година.

Marija Jaksic- Kako bi covjek udovoljio g-dinu Grubacu. Stalno trazi djavola na bijelom zidu, misija nemoguca.

Војин Грубач- Госпођо Јакшићка, не тражим ђавола већ ангела. Мислим да погрешна перцепција догађаја и збивања никоме не доноси ништа добро. Рецимо, у Херцеговини су и Дробњаци и Требјешани силно пострадали, и нико им није био на помоћи. Дробњаци када су убили Смаил агу Ченгића, а славни Требјешани су нестали и расељени у устанцима. "Требјешани су племе (огранак племена Никшића) из Старе Херцеговине, које је живјело недалеко од Никшића, око брда Требјеса, Сливља и Озринића. Године 1711. учествују у рату против османске власти. Племе је тада бројало и до 1000 бораца. Под притиском Османлија, морали су се иселити (1711) на Чево, гдје су живјели сљедећих 30 година. По повратку у околину Никшића, настављају се супростављати Османлијама, под чијим су притиском поново били принуђени на исељавање. Један дио Требјешана се, 1804. године, иселио у Русију (23 породице са 97 чланова). Дио њих је привремено прешао у Горњу и Доњу Морачу, а 1804. су прешли у Дробњаке (Струг, Малинско и Сировац). На простору Дробњака су формирали ново племе – Ускоке."...Погледај још

Dragan Lekovic- Jedno je savršeno jasno - ovdje neki žele međunacionalni sukob i totalnu međunacionalnu podjelu među građanima, ko god želi da se građani dijele na osnovu podjela bjelaško-zelenaških ili onih od 1941-1945 - želi upravo to...Pronalaženje 'neprijatelja' i 'okupatora' među građanima Crne Gore ide upravo u tom pravcu...Pošto nisam vaspitavan da mrzim i vrijeđam i klevećem - ne vidim dalje sebe ovdje....Odjavljujem se iz grupe...

Војин Грубач- Делагације, које је водио сердар Малиша су у периоду од 1796 до 1803.године више пута одлазиле у Петроград, тражећи царску грамату о пресељењу.
"Тек је фебруара 1803 цар Александар I одобрио пресељење мањег броја Требјешана и издао грамату. Сердар Малиша је повео требјешке породице на пут без повратка октобра 1804. Године. Из Рисна преко Цариграда, кроз Босфор, стигли су исељеници у Одесу, толико жељену нову отаџбину. Земљу су добили у пространој равници, дан хода сјеверно од Одесе. Ново село су назвали Словеносрпско. У новој отаџбини су прихватили и нове обавезе и укључили се у састав царске војске“.