Јован без Земље, "Микрослав" без Граница

  Objavio Vojin Grubač Blog 03. Aug. 2015.

Текстописац  "Аналитике" Мирослав jе необична појава, особењак  у прављењу најневјероватнијих конструкција које не може објаснити, нити одбранити. Симпатично, нема сумње! У тексту поводом страдања цивила у Другом свјетском рату, које се десило у селу Велика испод Чакора 28 јула 1944. године, чудна теза му је била следеће садржине: "Величани су од нациста страдали због партизанства а самим тим и због црногорства, јер су сви православни партизани били Црногорци по националности. Званични став Комунистичке партије је био да су Црногорци засебна нација, тај став партије одлично су знали сви они који су се прикључивали партизанима." Таква тенденциозност је и довела до размјене мишљења, при чему се на сам догађај полемика није односила... 

Војин Грубач: "А народ муслиманске вјероисповијести је страдао као Срби или Хрвати, јер Комунистичка партија није донијела одлуку о посебној националности!?"

Мирослав Ћосовић: "То ти је тако било, став КПЈ се прије рата знао - Црногорци су засебна нација. И ту нема што да се дода."

Војин Грубач: "Наведи ми став КПЈ- у којим границама су тада признавали Црногорце? АВНОЈ тада није одредио границе, куда су биле границе гдје су Црногорци!?"

Мирослав Ћосовић: "Не зезај, болне су историјске истине, никад се не поклапају са великосрпским бајкама."

Војин Грубач: "У којим су границама признавали црногорску нацију, питам, или се то потом одлучивало- па нису знали? Село Велика је било у Великој Албанији, да нису Величани Албанци православне вјере? Шта је тада рекла Комунистичка партија Албаније?"

Мирослав Ћосовић: "Не зезај, став КПЈ се знао, па демантовао би ме неко озбиљнији од тебе, имамо десетине профи- историчара специјализованих за 20. вијек, а сви су прочитали мој текст. И нашао си се ти, да ме демантујеш. Објави текст на ИН4С да се смијемо мало."

Војин Грубач: "Сви професионални историчари су од смијеха поумирали када су прочитали овај твој став. Значи, куда је пролазила Пета црногорска пролетерска ударна бригада- тамо су села и градови били признати као мјеста гдје живе Црногорци: Јајце , Прозор, ..., или како?

Мирослав Ћосовић: Ако су поумирали од смијеха, што ме нијесу демантовали но си се ти нашао који ништа не знаш о томе?"

Војин Грубач: "А ко није у Централној Босни хтио бити Црногорац, Пета црногорска пролетерска ударна бригада га је хватала за Јајце и бацала кроз Прозор! :) А ко да те демантује, Мирославе, тако си треснуо нонсенс да си их шокирао? Овај твој став иде у вицеве, oво је: фантастично, лудо и незаборавно!"

Мирослав Ћосовић: "Православни партизани из Црне Горе, наравно, то се подразумијева."
Војин Грубач: "Значи, дијелили су се на: православне партизане, муслиманске партизане и католичке партизане! :) Ако је КПЈ донио одлуку да су сви атеисти, што не кажеш да су у партизане сви отишли као атеисти, те да су "добро знали гдје иду"?

Мирослав Ћосовић: "Свако је имао своју нацију, и то су самофиниширали, реализовали - кад су постали побједници. За атеисте сам већ казао."

Војин Грубач: "Какву одлуку је КПЈ донијела по питању муслимана, јер им није Разолуцијом призната нација? Значи ли то- КПЈ није признала, па не постоје?"

Мирослав Ћосовић: "Не зезај, немаш појма ни о чему а хоћеш да дискутујеш."

Војин Грубач: "Мирославе, енглеског краља који је владао 1199.—1216.г. су звали Јован без Земље. Надимак „без земље“ (John Lackland) је добио зато што од оца није добио земљу на управу све до смрти своје старије браће, али и због губитака територија у Француској. Ти си доказао да је КПЈ у току Другог свјетског рата направила: "Црногорце без Граница" и "Муслимане без Нације". Да није то мало чудно?"

Мирослав Ћосовић: "Грубач, ти ни о чему ни шта не знаш осим о својој професији (о којој наравно не пишеш)."

Војин Грубач: "Микрославе", сам си рекао да је КПЈ одлучила да постоји црногорска нација, и да су сви партизани атеисти. Тада не могу, као пратиш своју премису, постојати православни партизани Црногорци, већ атеистички партизани Црногорци. Али, заборавили су да омеђе границу, па си се погубио... Бирај, да ли си: "Микрослав без Одлуке КПЈ" или "Микрослав без Граница"?

Мирослав Ћосовић: Партизани - из традиционално православних породица, хваташ се за моје непрецизности и онда настаје право славље у црногорском српству! Ћосовића смо ухватили у грешци!!! (заправо непрецизности).

Војин Грубач: "Мирославе, али тада КПЈ није одредила границе Црне Горе, па комунисти нису знали ко су Црногорци? :) Како ти знаш то што ни они нису знали? Мислим, ниси живио у то вријеме, а ретроактивно размишљање није научно? Да си живио, и ти не би знао гдје су Црногорци док не каже КПЈ." :)

Мирослав Ћосовић: "Како није одредила? Па границе су утврђене послије рата, утврдили су их они који су их имали у глави 1943/44 и раније, прије рата. Па чак је и њемачки командант назвао у извјештају Величане Ц Р Н О Г О Р Ц И М А и то сам дао у тексту. Ко је њему бранио да напише да су Срби? КПЈ? То нешто нијеси цитирао из мог текста?"

Војин Грубач: "Мирославе, нешто си побркао, али ниси једини... Реци људима на овом ФБ зиду шта је њемачки командант рекао за Пријепоље, Прибој и Шјеницу. :)
Fejsbuk grupa:  Velika Crna Gora: "Prijepolje, Priboj i Śenica su Crnogorski gradovi, a ne "srpski!"
Link: https://www.facebook.com/VelikaCrnaGora

Мирослав Ћосовић: "Скреће тему, поражен."

Војин Грубач: "Не скрећем тему. Напротив, ширим ти видике. Значи, колико сам те разумио, тамо гдје КПЈ није знала гдје су Црногорци, то је одлучивао њемачки командант? :) Сам си рекао: "... чак је и њемачки командант назвао у извјештају Величане Ц Р Н О Г О Р Ц И М А!" Значи, када немаш мишљење КПЈ, тада се обраћаш њемачком СС официру да ти каже- ко је ко! Tачније, ко је Црногорац?"

Мирослав Ћосовић: "Био сам непрецизан у тексту, ипак је то новинарски текст, премда црногорско српство мене третира као академика па ми и најмање непрецизности тражи. Реченица је требало прецизније да гласи - ""јер су сви партизани из традиционално православних породица са територије данашње Црне Горе - били Црногорци по националности, званични став Комунистичке партије је био да су Црногорци засебна нација, тај став партије одлично су знали сви они који су се прикључивали партизанима."" Ипак, свако је разумио мој став на овај начин и поред непрецизности. Свако осим Грубача и црногорског српства у којем је настало славље - јер је Ћосовић испустио пар ријечи!"

Војин Грубач: "Мирославе, шта су ти рекли СС официри Вермахта, гдје су биле границе Црне Горе? Да ли си их питао, ако су они надлежни да ти дају тај податак? Сам си нашао подршку у ставу њемачких официра."

Мирослав Ћосовић: "Поражен почињеш да пискараш потпуне бесмислице. Како то да њемачки командант који нема никаквог контакта са партизанима (осим преко нишана), Величане такође третира као Црногорце исто као и КПЈ? Слажеш ли се да је потпуна лаж да су Величани страдали због вјере и српства? Ево из текста, "заборавио" си да цитираш- Заповједник обије СС дивизије које су извршиле масакр у Велици, је овако извјештавао: "Величани су третирани као Црногорци и извршио је покољ над Црногорцима."
Link:  http://www.znaci.net/00001/4_12_4_103.htm

Војин Грубач: "Ниси предоставио оргинални њемачки документ већ превод, а ред је да видимо шта пише у оргиналу. Друго, још ми ниси рекао гдје је била граница коју је установио КПЈ, унутар које су етнички Црногорци. Осим тога, ниси дао извјештаје њемачких официра гдје су, у којим градовима и селима, народ називали Црногорцима. Треба такође њемачки оргинал. Ако то не знаш, тада си написао памфлет, а то је неозбиљно!"

Мирослав Ћосовић: "Дакле, фалсификовао сам документ, или сам ја админ/власник тог сајта?"

Војин Грубач: "Треба да предоставиш оргинални документ на њемачком. Осим тога, не одговараш ми на питање- гдје је тада КПЈ одредио границе Црногораца? Ево податка: "Трећа пролетерска санџачка народно-ослободилачка ударна бригада је формирана је 5. јуна 1942. године од бораца Пљеваљског и Бијелопољског партизанског одреда, Златарског батаљона и Милешевске чете". Мирославе, по овоме испада да КПЈ није признавао да су Црногорци борци Пљеваљског и Бијелопољског партизанског одреда, већ их је признао као Санџаклије! Као нацију (?), или како? :) Исти случај је и са Бокељима: "Прва бокељска бригада НОВЈ формирана је 5. октобра 1944. године у селу Зупцима код Требиња. У њен састав ушла је Група бокељских батаљона (укупно 4 батаљона) и новопридошло људство, укупно 800 бораца". Значи, КПЈ је формирала црногорске бригаде тамо гдје су Црногорци, а Санџачке и Бокељске тамо гдје су Санџаклије и Бокељи. Да ли су то границе КПЈ које одређују гдје престају Црногорци, а почињу Санџаклије и Бокељи? Шта кажу њемачки официри?"
(Крај полемике, Мирослав није поставио одговор)

Загреб 1943. – преговори Ђиласа и Глеза фон Хорстенауа

уторак, 4 август Аутор: Војин Грубач

 
Док је паметни и одговорни Шарл де Гол забрањивао сукобе са њемачким окупационим властима у Француској да би спасио цивиле од њемачке одмазде, у то вријеме је на тлу окупиране Југославије бјеснио грађански рат.

Умјесто да руководства наших устаника, било које опције, процијене да треба јединственим оружаним покретом спашавати српске и црногорске цивиле који су били под ударом маринетских творевина: НДХ и Велике Албаније, прогонитељских и геноцидних држава- они су улетјели у игру којој нису били дорасли. Умјесто устанка против свеопшег зла, прије свега монструозне НДХ, десиле су се такве калкулације руководстава подијељених устаника које су довеле до космичког страдања нашег народа. Како непаметна политика, у временима када у свјетском рату гори планета, може довести до апсурдних ситуација- најбоље показује 1943. година. Те године се реално очекивао десант западних савезника у Далмацију. У страху да ће искрцавање савезника значити и разоружавање партизанског покрета, Јосип Броз се одлучио на преговоре са Њемцима. Они се временски поклапају са периодом тзв. “Битке на Неретви”, која  је као војна операција у себи садржала мноштво контраверзи и биће предмет посебне приче. Ови преговори, у историји познати као “Мартовски преговори”, вођени су између представника НОВЈ и Вермахта о размjени заробљеника и евентуалном прекиду непријатељства. Започети су почетком марта 1943. године у Горњем Вакуфу, а потом настављени у Сарајеву и Загребу. Они су били необично важни због високог нивоа делегација које су у њима учествовале, иако су преговори партизана и Њемаца вођени и 1942. године, такође и у Загребу. Проф. др  Мирјана Зорић, која предаје Војну историју на Војној академији у Београду, потврђује следеће: „Први контакти између Њемаца и партизана успостављени су још у љето и јесен 1942. године у Ливну преко њемачког инжeњера Ханса Ота (припадника службе Абвер), а имали су за циљ размјену заробљеника. Преговоре је у Загребу с генералом Глезом фон Хорстенауом, крајем августа 1942, водио Маријан Стилиновић, а новембра исте године нове преговоре с партизанске стране водио је Владимир Велебит.“

Почетак преговора у Горњем Вакуфу

Увертира преговорима у Загребу 1943.г. се десила пар недјеља раније. Наиме, партизани су 4. марта 1943, у јеку жестоких борби, заробили њемачког мајора Артура Штрекера, команданта 3. батаљона 738. пука, и одлучили да због тешке ситуације на ратишту искористе то заробљавање за контакт и преговоре са Њемцима. Штрекеру је понуђено да напише писмо за генерала Хорстенауа о партизанској понуди за размјену заробљеника и започињању преговора, што је Штрекер одмах прихватио због шанси да буде ослобођен у тој размјени. Његово писмо је 5. марта стигло у штаб 717. дивизије лоциране у Бугојну, прослијеђено генералу Хорстенау у Загреб, који је 9. марта обавијестио команданта њемачких трупа у Хрватској, генерала Рудолфа Литерса, о неопходности организовања састанка са партизанском делегацијом. Литерс је за датум и мјесто састанка одредио- 12. март у штабу 717. дивизије у Бугојну. Тито је већ 8. марта, у случају њемачког позитивног одговора, одредио састав делегације. У делегацију су ушли- Коча Поповић, командант Прве пролетерске дивизије чији је идентитет Њемцима био познат, као и Милован Ђилас и Владимир Велебит који би ишли под псеудонимима. Њемачки позитивни одговор је стигао у партизански Врховни штаб 10. марта. Партизанска делегација је кренула 11. марта, дан раније, на преговоре са истакнутом бијелом заставом. У Прозору их је зауставила група њемачких војника која није била упозната са мисијом, те их разоружала и фотографисала упркос њиховом одбијању. Затим су аутомобилима одведени у Горњи Вакуф гдје су отпочели разговоре са генерал-лејтинантом Бенигнусом Диполдом, командантом 717. дивизије.

Велебит је Диполду предоставио теме о којима је дошао да преговара, међутим, генерал Диполд је партизанским емисарима рекао да он нема овлашћења да преговара са њима и упутио их је на своје надређене у Сарајеву и Загребу. О томе шта је тада делегација рекла Њемцима- свједочи забиљешка официра у Штабу њемачког опуномоћеног генерала за Хрватску припремљена за телефонски разговор са генералштабним мајором Вернером Пфапфенротом (Werner Pfapfenrott). Пфапфенрот, начелник штаба Литерса, је те информације пренио генерал- пуковнику  Александру Леру. У тој забиљешци пише у тачки 4. следеће: ”Они изјављују да се не боре против хрватске државе, и ниуком случају против Њемаца, већ искључиво против четника. Они су спремни да са оружјем у руци иступе против сваког непријатеља на којег ми укажемо, па исто тако и против Енглеза приликом искрцавања. Ови парламентарци не носе совјетске звијезде на капи, већ ознаку “М” која вјероватно треба да значи “Мачек”.

Меморандум и преговори у Сарајеву

Генерал Диполд је затражио од партизанске делегације да у писменој форми наведу тачке о којима ће се преговарати, а које ће он проследити вишој команди. Делегација му официјално предала Меморандум са предлозима. У њему су, осим размјене заробљеника и примирја, навели и двије интересантне тачке. Трећу, за коју су партизански преговарачи тражили од Њемаца да буде у тајности, гдје је писало: “У садашњој ситуацији нема разлога због којег би њемачки Вермахт вршио ратне акције против Народноослободилачке војске Југославије, поготово у свјетлу положаја, непријатеља и интереса обије стране- према томе, било би у интересу обије стране кад би непријатељства престала. У вези с тим, њемачка команда и ова делегација треба да одреде своје приједлоге који се тичу евентуалне зоне и наведу циљеве економских и других интереса”. У четвртој тачки Меморандума стоји:

“Народноослободилачка војска Југославије сматра четнике главним непријатељима.“ Послије предаје Меморандума, партизанска делегација је остала у Горњем Вакуфу да чека њемачки одговор. Како до 14. марта партизанској делегацији није саопштен њемачки одговор, Коча Поповић је одлучио да се врати у своју дивизију и њемачким аутомобилом је превезен до линије фронта између Раме и Јабланице.
Њемци су 14. марта одвели Ђиласа и Велебита у Сарајево на нове преговоре у којима је по налогу Хорстенауа и Кашеа присуствовао и Ханс От (припадник службе Абвер). Њемачка страна је пристала на размјену заробљеника, али је захтијевала да се прије било каквих преговора прекину партизанске активности дуж пруге Београд- Загреб. Са друге стране, партизанска делегација је инсистирала да се то питање веже за признавање партизанима статуса зараћене стране. Разговор се на томе и зауставио.

 Загребачко финале Мартовских преговора

Ђилас је 16. марта у пратњи једног њемачког наредника аутом одвезен у Челебић, а 17. марта су стигли до Борачког језера. Обавијестио је Тита о њемачком захтијеву да се обуставе партизанске акције у Славонији. Тито му је одговорио да не може пристати на тај захтијев док Њемци не прекину непријатељства. Пошто га је Ђилас увјерио да ће Њемци испунити свој дио погодбе о размијени заробљеника, Тито је одлучио да у знак добре воље пусти њемачке заробљенике. Послије тога су услиједили сусрети и преговори у Загребу.

У Загребу, у хотелу Експланада, они су вођени између њемачког опуномоћеног генерала у Хрватској, Глеза фон Хорстенауа и најистакнутијих људи партизанског покрета – Милована Ђиласа, члана  Врховног штаба НОВЈ и Политбироа ЦК КПЈ, и Владимира Велебита. Прво је у Загреб из Сарајева долетио Владимир Велебит (под псеудонимом Владимир Петровић). Велебит је 17. марта имао преговоре са Глезом фон Хорстенауом, а касније и са шефом италијанске војне мисије генералом Ђанкарлом Реом. Дозвољено му је да полуслободно шета Загребом и тада су Њемци открили његов прави идентитет. Послије откривања идентитета Велебиту је било дозвољено да посјети своју породицу. Ђилас је (под псеудонимом Милош Марковић) у њемачкој пратњи преко Коњица дошао у Сарајево, а потом одлетио у Загреб на преговоре. Да су партизани ступили у некакве проговоре са Њемцима био је упознат и Драгољуб Михаиловић, јер су Ђиласа приликом проласка са њемачком делегацијом кроз Коњиц лако препознали. Дедијер је тврдио да су Ђилас и Велебит у предасима између преговора шетали Загребом под заштитом Њемаца, у партизанским униформама.

Историчар Бранко Петрановић се о суштини вођених преговора у Загребу позива на америчког историчара Волтера Робертса (Valter  R. Roberts- ”Tito, Mihailovich, and the Allies, 1941-1945”, Њујорк, 1973.г.) гдје је Робертс тврдио следеће: “Партизанска делегација је нагласила  да партизани немају разлога да се боре против њемачке војске”, и да “једино желе да се боре против четника”, те да ће се “борити и против Британаца уколико се ови доцнијe искрцају у Југослaвији.”

Реакција СССР поводом преговора

Када је Тито обавестио генералног секретара Коминтерне Георги Димитрова о размјени ратних заробљеника с Њемцима, дошло је до драме. Извршни комитет Комунистичке интернационале је 31. марта 1943. упутио Титу телеграм следеће садржине: „Нас иритира околност, што сте ви извршили размјену с њемачким ратним заробљеницима, што сте послали делегацију, која је извршила преговоре с Њемцима, као и чињеница да је њемачки амбасадор у Загребу изразио жељу да се с Вама лично сретне. Шта се то догађа? Народ се налази у једној огорченој борби против окупатора, кад изненада – такви односи између вас и Њемаца. Да ли је то у складу с политиком Њемаца, који желе да изазову међу Југословенима братски раздор како би што лакше разбили народноослободилачку армију? Ја вас молим за објашњење овога питања. Даље: Разумљива је чињеница што незадовољство народа против Енглеза расте. Али, зар не размишљате о томе, да у садашњем тренутку изазивати незадовољство против Енглеза шкоди народноослободилачкој борби, и да мржња против окупатора, у првој линији против Њемаца, мора да се потпирује? Свака врста повезивања с њемачким моћницима може ову толико потребну народну мржњу слабити. Очекујем ваш одговор.“
Тито је истог дана објаснио Москви разлоге преговора са Немцима око размјене заробљеника. У писму је одбацио тврдњу да жели да се сретне са немачким представником у Загребу, рекавши: „Што њемачки представник у Загребу жели да говори са мном, и поред свих свињарија које су написане у њемачким и хрватским новинама о мени – за то нико није крив, и значи да ја не желим с њим да разговарам, чак и не мислим на то“. Историчар Бранко Петрановић ову реакцију Москве овако објашњава: ”Руководство КПЈ у борби за остварење основног циља- преузимања власти- није се устручавало да ризикује сукоб са савезницима. Такав став наишао је и на незадовољство Москве. Совјетском Савезу је у том часу, док је предузимао дипломатске иницијативе за демистификацију Мијхаиловића ради колаборације, ова неусаглашена патризанска иницијатива очигледно наносила штету.”

Реперкусије Мартовских преговора

О Мартовским преговорима су Милован Ђилас и Владимир Велебит говорили у докумeнтарној серији “Југославија у рату 1941- 45”. Милован Ђилас је рекао да је „примирје са Њемцима, договорено у Мартовским преговорима, било само срачунато на једну фазу“. Потом наглашава: “Aли, да су се на Јадран искрцали Енглези и кренули у разоружавање партизана, партизански однос са Њемцима би се претворио у трајнији однос, трајнији однос примирја.” Нема сумње да су ти преговори имали директног утицаја на текуће војне операције на Неретви, а потом и на Сутјесци. На примјер, отворено питање и енигма је- зашто Њемци у операцији Вајс нису прелазили на лијеву обалу Неретве? Владимир Велебит у емисији тврди да Њемци нису жељели да прелазе Наретву и „наруше демаркациону линију Италијанске окупациона зоне, да се не би замјерили Мусолинију„?! Ђилас je оспорио тезу Велебита, и као разлог нeпреласка навео „потребу њемачке војске ка прегруписавању“. Ђилас у емисији негира да је са Њемцима дошло до примирја и обуставе непријатељстава, а уједно наводи да је Тито био изненађен почетком њемачке операције на Сутјесци. Потом потврђује да је разлог Титовог изненађења ипак повезан са Мартовским преговорима. У том духу објашњава: „Њемци су ипак, иако нисмо склопили никакав споразум, заузели један став као да би нас толерисали у нашим намјерама, и као да би евентуално продужили преговоре. Тражили су као услов, претходни, обустављање наших акција на прузи Загреб- Београд, на тој магистрали- на што смо пристали и дали директиву Владимиру Влатку Велeбиту да оде у Славонију. Славонски партизани су сумњали на њега, у почетку.“ На крају, Ђилас каже: „Ја се сјећам, када су дошли први извјештаји да су Њемци продрли у Колашин, Тито је рекао: “Значи, Њемци лажу!”

Секула Забрљовић и његова блудна дјеца

среда, 29 јул 2015 Аутор: Војин Грубач

 
У Колашину је прије пар дана одржана трибина “Др Секула Дрљевић и Црна Гора” на којој су учествовали: историчар Шербо Растодер, Новак Аџић, Маријан Миљић, Борислав Цимеша, Сретен Зековић, Зоран Ракочевић и предсједница општине Колашин Жељка Вуксановић. Послије свега, рекло би се да је у колашинском Центру за културу био скуп обожавалаца пропалог чиновника Независне државе Хрватске, а не неки научни скуп како су га актери назвали. Сви учесници ове феште су се прописно испроваљивали, обрукали и себе унизили у славу Секуле, а највише историчар Шербо Растодер који је рекао да је Секула Дрљевић кроз ову трибину “дошао у свој завичај на прави начин”! Укратко, Секула им је доша’, а параду примио господин Растодер уз једногласни подсмијех цијеле Црне Горе.

Збиља, зар није смјехотресно да се скупљају коротници у славу лика који је био миш у рукама Анте Павелића, а којем су окренули леђа: устаници Тринаестојулског устанка, комунисти, монархисти, часни чланови династије Петровић, Крсто Зрнов Поповић, дакле сви- и који је ликвидиран у Аустрији од стране ловаца на нацисте?

Одбрамбеном националисти пукла одбрана

Учесник трибине Новак Аџић је, својевремено, у једном свом тексту о Секули Дрљевићу констатовао: “Није спорно да је потоњи савезник др Секуле Дрљевића током Другог свјетског рата био поглавник усташке НДХ- др Анте Павелић. Избор посљедњег савезника је његова трагична грешка и заблуда и то се не може аболирати. Секула Дрљевић је озбиљно и опасно погријешио што је већину Другог свјетског рата провео у Загребу и Земуну под патронатом Павелића и НДХ. То је чињеница коју није могуће оспорити. Неспорно је и да је своју политичку судбину стратешки политички погрешно везао за силе Осовине, прво за Италију, а потом и за Њемачку. Да је био у блиским политичким везама са др Антом Павелићем и усташком НДХ није спорно, и то је укупно једна велика мрља у његовој политичкој и животној каријери.”
 
Да се, поред свега наведеног, дотични и одбачени негативац Дрљевић ипак може третирати са усхићењем- Новак Аџић показује у наставку истог текста који почиње са “али”: ”Али, Др Секула Дрљевић није био фашиста и нациста, по идеолошким увјерењима, већ црногорски суверениста и националиста одбрамбеног типа. Др Секула Дрљевић је и аутор највећег дијела текста црногорске народне и државне химне »Вјечна наша Црна Горо«, која је недавно, са одређеним оправданим скриптуралним интервенцијама, усвојена као званична химна Црне Горе под насловом »Ој свијетла мајска зоро«.” Ова Новакова сентенца о “националисти одбрамбеног типа” ме је одушевила. Рецимо, и Хитлер је пред крај рата био “националиста одбрамбеног типа” јер је прешао у паничну одбрану пошто су му Руси на Источном фронту убили четири и заробили 3, 4 милиона војника, уништили: 63 000 војних авиона, 56 000 тенкова, 289 000 артиљеријских оруђа и минобацача. Хитлеру је, на крају „баладе“, одбрана пукла- независно што је тада био “одбрамбени националиста”!

Историјске клацкалице – од Османа до Секуле

Секула Дрљевић је држао говор и пласирао идеје на Петровданском сабору, да би му се тај ангажман срушио сјутрадан када се дигао Тринаестојулски устанак. У том устанку је учествовало 25 000 некомуниста, људи којима је била идеал слобода од окупације, као и 2000 комуниста и 5000 скојеваца који су тај устанак и организовали. У њему је учествовало и 26 свештеника СПЦ, око тридесет ученика богословије, богослова и теолога, као и 115 официра, активних и пензионисаних. Иако се на оружје дигла сва Црна Гора устанак је угушен. У његовом гушењу је учествовало преко 100 000 италијанских војника, као и преко 20 000 припадника муслиманских и албанских милиција. Управо овај податак комунистичких историчара о великом учешћу муслиманских и албанских милиција у гушењу Тринаестојулског устанка би требао бити фокус психолошког, социолошког и историјског осврта историчара др Растодера. Умјесто што велича Секулу Дрљевића, др Шербо Растодер би требао да се осврне на негативне историјске личности попут: Османа Растодера, Ђуле Мустафића, Зуфера Аговића, Саита Шахмановића, као и Шемса, Риза и Шаба Феровића, те да им нађе адекватно мјесто у историји. Елем, ако је Секула “златан дечко”, тада су и они били бар “сребрни дечаци” нацизма.
Рецимо, револуционар Милош Џудовић је 1984.г. на Чакору рекао да је приликом масакра у Велици 28 јула 1944.г. убијено „око 673 лица од којих је евидентирано 340, међу којима 120 дјеце“. Предраг Т. Шћепановић тврди да је организатор самог покоља над цивилима је био Саит Шахмановић из Плава, те да је у њему учествовао и хоџа Осман Мула Растодер. Историчар Растодер негира учешће муслиманских милиција у том догађају, а све приписује њемачкој 21. СС дивизији Скендербег и 14. СС дивизији Принц Еуген?!

Збиља, зар је за покољ стотина цивила у Велици било потребно ангажовати двије дивизије? Логично је- да је било довољно само пар десетина зликоваца, и ништа више. На чудне тврдње др Растодера реаговао је Бранко Јокић, аутор књиге “Покољ у Велици”. Он је у подгоричким Вијестима, у тексту “Није злочин већ геноцид”, рекао следеће: “Др Шербо збивања од 28. јула, 1944. године, назива злочином (као да се ради о премлаћивању у некоме потоку, не о клању преко 500 особа…). Након што замагљује истине о овоме геноциду, др Шербо још више блефира када овај геноцид товари Аугусту Шмитхуберу, њемачком генералу, команданту 21. СС дивизије Скендербегу. Он је осуђен на смрт вјешањем – „за почињене злочине“, али се у обимном судском досијеу (преко 500 густо куцаних страна) ни једном ријечју не помиње геноцид у Велици и Полимљу (Архив Југославије, Ф. 367). Ова неистина, коју нуди као „чињеницу која говори друго“, др Шербу би требало да послужи као главни аргумент „да се злочин жели приписати комшијама“. „Заборавља“ да су комшије масовно припадали балистичко-вунлетарским јединицама, те да су са неколико стотина (нових) припадника попунили баш и дивизију Скендербегу- управо при њеном кољачком походу на Полимље и Велику. Као што то потврђује и књига др Зећа Феровића, “Од Јакупа до Шемса Ферија” (Приштина, 2008), који наглашава да су вунлетари, којима је главни заповједник био његов отац Шемсо, имали званични штаб и у старту десетак чета, са преко 1.000 припадника. Касније су те фашистичке јединице увећаване и нарасле на близу 2.000.”

Расне халуцинације Борислава Цимеше

Не лута само др Растодер, већ и извјесни Борислав Цимеша који је својим генерализацијама давно одскакутао у нацизам. Портал ЦДМ је пренио да је у Колашину “окупљање крунисао Борислав Цимеша који је истакао да све оно што се догодило “величанственог 21. маја 2006. године има у себи учинак Секуле Дрљевића”. Иначе, Цимеша је познат по својим расним халуцинацијама које је продемонстрирао и у тексту: ”Неки обичаји код Срба, антиномије етоса и интереса”, гдје се позивао на тезе “О расној теорији Црногораца”, које је 1941.г. изнио Миливоје Матовић, сарадник Секуле Дрљевића. Расна теорија Цимеше се своди на то да Турци нису никада владали Црном Гором, па је она због “немијешања са Турцима” постала етнички особена, те се из тога извлачи расна разлика- посебно у односу на Србе. Уједно, тзв. “мијешања са Турцима” третира отвореним подругивањем према жртвама насиља. Цимеша изгледа не зна да је чак и стара Црна Гора била под Турцима од 1499. до 1688. године, када је на црногорском збору донешена одлука да се збаци турска и прихвати млетачка власт. У та два вијека патње су дизане изнуђене побуне али и гушене са страшим последицама, посебно 1505. и 1520. године. Најгори турски владар Црне Горе тога периода је био Скендербег Црнојевић, Станиша- исламизирани син Ивана Црнојевића, које је њоме свирепо владао од 1513. до 1528. године. И када је подловћенска Црна Гора, послије два вијека ропства, збацила турску власт опет је било огромних проблема. Рецимо 1714. године, када је на Црну Гору напао Нуман-паша Ћуприлић, хронике свједоче да су турске снаге све попалиле, а потом “крстариле по црногорским брдима и хватале нејач, која је потом одвођена у ропство”. Владика Данило је послије те апокалипсе избјегао у Русију, а по повратку у Црну Гору 1716.г. писао руском канцелару Голофкину о стању које је затекао: “Све је разорено, растјерано и мачу предано, у ропство одведено: а неки мали остатак у гору је остао и спасио се”. Брда су коначно ослобођена од Турака послије побједе на Мартинићима и Крусима 1796. године, а Подгорица и Никшић 1876-78. г. када се завршила окупација ова два града дуга четири вијека.

Из свега произилази да Цимешине приче о расној чистоти на основу периода турске окупације представљају бесмислицу, јер је данашња територија Црне Горе била под окупацијом и терором од стране Осмалија од два до преко четири вијека. Чак шта више, ко се раније условно ослобађао трпио је нападе, одмазде, терор и масакре све до момента када су Османлије протјеране. Томе треба додатии миграције, гдје се исељавање из Црне Горе вјековима кретало према Србији. Рецимо, данас у Србији живи преко 270 000 грађана који су се у њу доселили из Црне Горе послије Другог свјетског рата, и сигурно се нису „мијешали између себе“ да би потврдили Цимешину расну теорију. Ипак, Цимеша и даље форсира расизам, иако му лично неваспитање, провинцијализам и неинтелигенција, чиме је “обдарен”, показују да је расној теорији коју заступа- грош цијена.

Дубровачки трубадури

Да би комедија била потпуна, на скупу је био и Мираш Дедеић. Разлог може бити спиритуално воздизање духа Секула Дрљевића, којег је др Растодер пламеним говором вратио у “свој завичај”. О каквом се апсурду ради, цитираћу оно што је некада говорио Мираш Дедеић, противник „словенског Хитлера“: ”Напад на Дубровник, који је својевремено био црногорски и као такав предвиђен за престоницу Црне Горе, објашњавам тиме што се у њему Срби и Хрвати немилосрдно међусобно убијају. Ратна морнарица федерације покушава да преко тог напада уђе у град и допринесе мирном животу. А словенски Хитлер, Фрањо Туђман, наредио је да се блокирају касарне савезне војске и послао је хрватске резервисте да опколе војнике савезне војске да ови не би спријечили Хрвате да протјерају Србе из Хрватске… А што се тиче Италије, сматрам да, уколико дође до распада Југославије, она има сва права да поново узме територије Истре и Далмације. То би ми било заиста драго и увјерен сам да ће Влада Италије заштитити свој интерес, јер је то праведно са историјског аспекта. Словенија би, пак, због културних и традиционалних односа, могла да се уједини са Аустријом.” (1991. г. новембарски број италијанског листа “Ил Пополло”)
Скупу у Колашпину није присуствовао др Новак Килибарда. То је све познаваоце прилика зачудило, јер Мираш и Новак увијек “иду у пакету” надопуњујући се идејама. Рецимо, неколико мјесци прије изјаве Мираша за Ил Пополо, Новак је говорио:”То што Хрвати раде на Дебелом бријегу је смијешно. Право да вам кажем, мало нас држи да Народна странка пошаље одред својих момака да их потјера до Конавала или Дубровника. Уосталом, Дубровник никада није био хрватски. Интимно, више бих волио да у Далмацији за комшије имамо културне Италијане него Хрвате. Уколико не буде део Црне Горе, Дубровник ће бити балкански Хонгконг. У сваком случају, гарантујем вам, хрватски неће бити! (“Политика експрес”, 25. 5. 1991). Умјесто Новака, на скупу је била предсједница општине Колашин Жељка Вуксановић испред партије Ранка Кривокапића, која је мислила да ће скуп бити о чувеном команданту Пеку Дапчевићу. Зли језици тврде да су јој се, због шока од онога што је чула и видјела у току трајања трибине о Секули Дрљевићу, у очима појавиле црвенкасте свастике. Ипак, Мираш је госпођу утјешио вјеровањем да ће та појава само потрајати до обиљежавања четрдеснице од дана одржавања скупа.

Да није био НДХ злочина би било мање

Интересантно је да учесници скупа стално истичу и осуђују везе ЈВО са окупационим руководствима Италије и Њемачке у току Другог свјетског рата. Како може бити да ти исти уједно величају Секулу Дрљевића који је био сарадник Италијана и Њемаца, што је мање важно од тога да је био сарадник НДХ, најгоре државе која је била на просторима Балкана? Да није било НДХ у виду злочиначке творевине и фабрике смрти устаника би било много мање, јер не би било повода за оружане акције, а самим тим би и некакво дијељење на монархисте и комунисте било безначајно и небитно. Управо су усташе гурнуле, или натјерале, и Бошњаке да крену у акције које су се завршиле међунационалним ратом са Србима и Црногорцима. Штета је што др Шербо Растодер то не уочава, и не жели да види очигледно. Секула Дрљевић је био дио система НДХ, те самим тим дио творевине од чијих се злочина тло не може смирити нити за хиљаду година.
Дрљевића су одбацили устаници Тринаестојулског устанка, ма којој опцији потом припадали. Њега је чак одбацио и Крсто Зрнов Поповић, неординарна личност које је у себи имала принципе који су били дио реалности свог времена. Сама ликвидација Крста Зрнова послије рата је била непотребна и апсурдна. Требали су га пустити да буде гдје жели, јер више није представљао никакву опасност за било кога. Није било потребе за хајкама и за засједама против њега, јер је Крсто Зрнов био частан официр и адекватан човјек, за разлику од нацисте и вјетропира Секуле Дрљевића. Како тада учесници трибине могу славити и Дрљевића и Крста Поповића истовремено, када су они били космичке супротности и по политичким и по моралним карактеристикама?

Принц Михаило Петровић, част и достојанство!

Највећи историјски шамар, који и сада одзвања у ушима учесника скупа у Колашину, је ударио са растојања од седамдесет пет година аристократа и антифашиста принц Михаило Петровић, унук краља Николе. О томе је писао сјајни публициста и новинар, покојни Чедо Прелевић у тексту „Три пута одбио круну”. У моменту када су Италијани окупирали Црну Гору и прогласили је независном марионетском државом принц Михаило је већ био заточеник њемачких фашиста, најприје у Швајцарској па у логору Бад Хомбург у Њемачкој. Ту су га походили представници фашистичке Италије и Трећег рајха, гдје му је маркиз Сера , изасланик италијанског премијера Мусолинија, показао телеграм који је тог дана примио од грофа Галеаца Ћана, министра спољних послова фашистичке Италије. У телеграму је писало: „Изволите се обавијестити да ли би црногорски принц Михаило био вољан ступити на престо свог покојног дједе краља Николе, коју му понуду чини италијанска Влада“.
Принц Михаило Петровић их је на нељубазан начин одбио изјавивши: ”Био сам одувијек убијеђени и одушевљени присталица пуног југословенског јединства. Поред тога, већ одавно сам положио заклетву на вјерност свом брату од тетке, покојном Александру и ту заклетву обновио под намјесником, кнезом Павлом. Ни за шта на свијету не бих одступио од своје чврсте ријешености да останем на пуној линији вјерности својој отаџбини, Југославији.” Маркиз Сера је послије те одлуке принца био зачуђен, али није крио дивљење према човеку који, иако у рукама Гестапоа, између квислиншке круне и части бира ово друго, праћено неизвесношћу и страдањима. “Види се, кнеже, да сте од свога соја” – казао је Сера на растанку. Дакле, за разлику од марионете и фашисте Дрљевића, антифашиста принц Михаило је одбио круну и условно лијеп живот за вријеме окупације, изабрао част и њемачке логоре, што учесници скупа у Колашину сигурно не могу разумјети.
 
Принц Михаило је крај живота провео усамљенички, једва састављајући крај с крајем, умро је 24. марта 1986. г. и почива у привременој гробници на Српском гробљу у близини Орлија код Париза. Несвакидашњем аристократи и антифашисти није се испунила последња жеља, изречена на самрти, да му гроб буде на Цетињу. Јован Маркуш, бивши градоначелник Цетиња, је у тексту Прелевића то објаснио овако: ”Тај аманет, иако је за Михаила почетком 1990. направљена гробница на Дворском гробљу испред Цетињског манастира, до данас није испуњен. А, изгледа и да – неће. Његов син Никола планира да његове земне остатке само пренесе на друго гробље у Паризу.” Збиља, како то да човјеку који је својим моралним и људским вриједностима обиљежио једну ломну епоху у историји Црне Горе- неко или неки не желе испунити његову последњу жељу. Јер, принц Михаило није само отац једног сина, већ и симбол исконски позитивног хероја, један из оних за које је Његош говорио: “Виле ће се грабит у вјекове, да вам в’јенце достојне саплету!”

Словени на Сиријусу, Балкан у словенизацију!

понедељак, 20 јул 2015  Аутор: Војин Грубач

 

Црну Гору периодично запљусне талас етногенезе гдје се може свашта прочитати. По последњим генетским теоријама етничких чаробњака, у Црној Гори становништва словенског поријекла нема чак ни 10 одсто.

Како је могло 10 одсто Словена словенизирати огромне масе несловена- носиоцима те чудне теорије није јасно, нити могу то објаснити!? Скандалозна тврдња им се тако нашла у ћорсокаку, јер је неспојива са здравим смислом. Да би им се помогло, да би се том смјехотресном хаосу дао смисао, настала је теорија која све то повезује, под називом Теорија етничког постања и синтезе народа Грубач- Јекнић. Она ову мистику волшебног словенизирања несловена тумачи на следећи начин.

Словени отправљени пут Сиријуса

Када су се Словени доселили на Балкан, они су на том мјесту оставили своје жене и исчезли! Тачније, преко деведест одсто словенских мушкараца је на чудан начин нестало. Уфолози тврде да је та необична појава исчезавања везана за долазак ванземаљаца који су мушко становништво ратничких Словена пребацили у правцу Сиријуса, гдје су се водиле велике планетарне битке. Потврда томе су босанске пирамиде (из незнања тако назване), које су раније биле тачке навигације и контроле пловидбе интерпланетарних летјелица, а у којима су нађени ратни планови непознатих цивилизација. Други доказ су цртежи- изгреботине по пећинама, које јасно показују укрцавање Словена у летеће тањире.
Оставши саме, жене Словена су отимале мушкарце из околних региона, некада преваром и лукавством, некада мачем, те са њима имале бројно потомство. Колико су биле опасне те ратнице- свједоче хронике тих времена у којима се наводи да су могле чак и два заплијењена свезана мушкарца носити на раменима десетине километара до своје пећине.
На мјестима предаха су их дријешиле, изазивале на дуеле у којима су их лако побјеђивале не користећи песнице- да им не би оштетиле лице. Том грубом игром су их доводиле у стање страха, и онемогућавале било какву помисао на бјекство из ропства.  Према извору Константина Порфирогенита:“Те Словенке су много рађале јер су биле: снажне конституције, плавокосе, широкобоке и крупногруде, да су могле издојити по три Влахбанца и чак четири Илира истовремено, а приликом дојења погодити копљем зеца који трчи по ледини.
Нема сумње, све указује да је то било прво велико мијешање народа на Балкану. Куриозитет тога времена, којег обиљежава власт жена словенског кода, је било протежирање зарјадке (претече аеробике) као стила живота и вида дотјеривања фигуре тих опасних словенских дјевојака. Пионир увођења тога новитета, који означава почетак новог модерног доба, је била Руђа Мрдочелна де Велс коју је у те тајне упутио њен муж Сидмон де Велс,  Келт којег је она заробила скочивши му са дрвета за врат у временима када су Крсташи ишли ка Јерусалиму да уводе демократију. Руђу Мрдочелну де Велс, жену заводљиве фигуре, су пратили уздаси свих пет мушкараца које је држала у ропству, иако је Сидмон де Велс увијек био највољенији и први међу једнакима.

Дјечаци гора и двоглави орлови

Жене Словена су дјечаке дојиле до десете године, вршећи над њима насилну културну и језичку словенизацију, а потом их одводиле у високе горе и остављале да се сналазе, боре и преживљавају у суровим условима дивље природе. Ипак, та дјеца су имале у горама савезнике, храниоце и заштитнике у виду необичних звијери, попут двоглавих бијелих орлова и лавова у покрету са подигнутим репом. Тако су израстали сурови ратници којима су се препуниле горе од мора до великих ријека.
И тада се десио судбински инцидент, јер су им сусједна номадска племена, дошавши са обале Дрима и говорећи неразумљивим језиком, из злих намјера пустила двије краве у прасловенски купус. Десило се свеопште огорчење словенизираних горштака са дизањем на оружје, и настао је лом у региону. Словени су кренули у страшни обрачун са најездницима на мирољубиви и еколошки прасловенски купус чије су сјеме донијеле њихове мајке  из своје прапостојбине. У тим незадрживим походима и јуришима над њима су летјела јата двоглавих бијелих орлова, који су кликтањем давали сигнале о премјештању противника.
Хаос на противничкој страни су изазивали лавови у покрету са подигнутим репом, који су риком и сламањем кичми противничким војницима производили ужас. Резултате тог похода Порфирогенит описује овако:
„Словенске хорде су пустиле своје двије краве у свој купус и оптужиле све околне народе за најезду. Кренуле су потом у сурови рат и свирепу пљачку. У таквом прегањању и непријатељству Балкан је био у великој невољи, као у некој тјескоби, опустјевши од много плијењења и проливања крви, пропадајући до краја од глади због неорања, тако да су се многи разишли по туђој земљи. Дивљи Словени многе градове пообараше и порушише, и изменише славу њихову у слику пустоши, и име њихово не назва се више тамо у области тој…“

Међутим, последња генетска истраживања на територији Дукље су показала да су краве, које су биле повод рата, ипак носиле хаплотип Е1б1б са модификацијом Е-В13 што показује да је Порфирогенит направио историјску подвалу, те да су двије дримске краве заиста биле пуштене у мирни прасловенски купус од стране најездника. 

Мијешање народа и насилна асимилиција

Крајеви које опустошише горштачки Словени остадоше без мушкараца. Жене непознатог језика поставиле су ултиматум словенским старјешинама да их морају узимати за жене, иначе ће се дићи на устанак  и водити партизанску борбу до судњег дана. Осим тога, други услов  који су оне поставиле је било инсистирање да се озакони вођење љубави по наизмјеничном систему 7/69.
У међупериоду се дио пријетње остварио, јер је немали чопор несловенских жена напао у раним јутарњим часовима успаване словенске ратнике. Последице напада су биле страшне. Један дио ратника који су, проснувши се из дубоког сна, од изненађења зинули били су угушени женским грудима на свиреп начин. Другима су биле почупане косе, изгребани по цијелом тијелу до костију, да су се морали дуго лијечити у термалним водама Гејзиркрша.
Словенске вође су, схватајући озбиљност ситуације, у страху прихватиле први женски захтјев, а за други су се умијешали ниоткуда изникли попови. По ватиканским изворима, ти попови источног обреда су тражили да за испуњење другој захтјева жене неразумљивог језика морају прихватити насилну словенизацију током вођења љубави по систему 7/69.
Договор је склопљен послије дугих преговора, и тада је кренуло друго велико мијешање народа. Ватикан тврди да су попови у пропаганди пошли корак даље, траживши од старјешина да се грб на ратничком штиту промијени. Захтијевали су да се осим лава у покрету са подигнутим репом на грб стави доминантни двоглави бијели орао са хаплотипом И2а, знак словенских предака који су вољом више силе одлетјели на небо, у правцу Сиријуса да одбране мир у свијету.
Тај захтјев, који је према виђењу Рима требао индоктринирати и лакше асимиловати несловенско становништво- је прихваћен од стране словенских старјешина. Управо је то био кључни моменат који је омогућио вишеслојну словенизацију старосједелаца Балкана, да су они заборавили ко су и шта су! У дугим ноћима обасјаним сунцем, загрљене и спелетене тијелима са Словенима, несловенске жене су од неразумљивих крика полако прелазиле на словенизиране уздахе, па чак и јасне поруке:
„О, ратниче светлости, обасјај моје тело громовима планина, да кроз мене прођу сви електрони словенства, а ја ћу ти родити синове који ће имати само једну мисао- да им је све твоје непријатеље спржити!„

Представљање теорије на скупу у Лозани

Теорија етничког постања и синезе народа је представљена први пут на научном скупу у Лозани, гдје је изазвала еуфорију међу научницима.  Сви су се сагласили да се ова теорија савршено уклапа у неогенетска истраживања у Црној Гори, и објашњава како је могуће научно расвијетлити  спектакуларно откриће да арбанашког гена нема код 75 одсто Албанаца у Албанији и 56 одсто Албанаца на Космету. Амерички академик Дориан Грифит Греј није скривао одушевљење, рекавши:
„Ова теорија представља блиставу синтезу мултидисциплинарног каркатера која спаја реално и метафизичко како у генетском, тако и историјском смислу. Психолошка анализа карактера древног словенског народа кроз њихово понашање у разним ситуацијама, са посебним освртом на мушки и женски сегмент, даје нам јасну спознају кључних фактора импулса великословенских Великословена“.
Насупрот њему, албански публициста Шпетим Крује је оцијенио да у овој теорији има примјеса пародије на ненаучна истраживања црногорских публициста, истакавши:
„Не спорећи виртуозне поставке ове теорије, морам примјетити да она периферним реакцијама на неки начин дезинтегрише свијест о потреби стварања Природне Албаније,  што представља нежељени, бар за нас, нуспродукт ових- ипак необоривих теза.„

“Orthodox Celts” и Влахбанац у геномима Камонака

Vojin Grubač Blog 04. Jul. 2015


Након што је објавио прилично растрзани текст о Ивану Црнојевићу, јавио ми се Мирослав Ћосовић са молбом да тај текст прокоментаришем. И тако је настала ова полемика, која дотиче и област генетике којом се Ћосовић бави на аматерском нивоу. Да напоменем, по тој генетској теорији сваки човјек има само једну хаплогрупу која говори о томе ко му је био далеки предак. Анализом ДНК, или тачније његове мушке компоненте – Y хромозома који се преносе искључиво са оца на сина, одређује се какав тип хаплогрупе има појединац, што говори о његовом прапоријеклу по мушкој линији. И тако, иде полемика…

Генетска формула влахбанског гонича

Мирослав Ћосовић: Грубач, знамо да нема те науке коју не познајеш, сигурно ћеш сад објавити контрааргумента и скроз ме уништити “чињеницама”. Баци неко логицирање да се сви смијемо! (Линк текста: Великан: Иван Црнојевић најзначајнија личност црногорске историје- 02. 07. 2015)

Војин Грубач: Ћосовићу, иако си самоубијеђени “влахгенијални” Влахбанац- у тексту имаш огромне пропусте, јер си навео да је Иван Црнојевић као вазал Османлијама плаћао харач, али ниси и то да је Иван- да би показао оданост и признање врховне власти новом турском султану, 1485. године свог најмлађег – четрнаестогодишњег сина Станка (Станишу) послао султану као таоца. Турци су младог Станка преобратили у ислам,  том приликом је добио име Скендербег, а потом постао најгори турски владар Црне Горе, познат по стравичном терору над Катуњанима.

Осим тога, у тексту наводиш да је Иван имао влашко или албанско поријекло, а у генетици си доказао и келтско поријекло подловћенаца, Зећана, које си у том тексту заборавио. Зашто?! Дакле, ниси у стању да сублимираш двије науке којим се аматерски бавиш, па самим тим их ненаучно интерпретираш. Спомињеш да су Цетиње Власи настањивали, да је Иван подигао манастир пресвете Богородице, али не наводиш да је Влашка црква на Цетињу посвећена рођењу Богородице подигнута 1450. године од прућа и облијепљена блатом, на мјесту гдје су се већ налазили стећци. Сам почетак твог текста “Црнојевићи су или влашког или арбанашког поријекла” ме је бацио у грохот и севдах, и уљепшао јутро. Сада ти само недостаје да истражиш поријекло куце Ивана Црнојевића, која је “по Дубровачим изворима” била влахбански гонич, са генетским садржајем: 29.2 одсто далматинер, 27 одсто шарпланинац, 9.4 одсто ирски сетер, 9.2 одсто анадолски лав, 7.4 одсто руска берзаја и 17 одсто од пасмине луталица. И даље ти у генетици Црне Горе недостаје 17 одсто генома које кријеш, јер је госпођа мр Славица Вујовић на том папиру који ти је дала пролила кафу, а потом је тај дио документа вјероватно пас изио. Свима се жалиш да те прогањам текстовима, а сада ме молиш да ти прокоментаришем текст. Како можеш да тражиш да те и даље прогања прогонилац, није ми јасно? Тим прије, што се и ти и Драшко Ђурановић плашите да ми објавите текст, али ме позивате да коментаришем. Није ваљда? Ако напишем чак један коментар на твоја истраживања о Црнојевићу- може се десити да ти се почну смијати и сердари са гувна државотворства – господа Гувњари!

Хаплогрупa “незнани- јунаци”

Мирослав Ћосовић: Стално нешто трабуњаш о генетици, хајде да те видимо како одговараш на текстове који се баве чистом историјом? Немогуће да и то немаш у малом прсту, сви знамо да си свезнадар. Само ти напиши твој “научни” текст да се сви прво фино насмијемо, па ћу ти одговорити! Но изгледа да твоја матична кућа ИН4С више неће да објављује твоје небулозе.

Војин Грубач: Ћосовићу, ја сам за два дана у по пар сати истраживања више сазнао о хаплотиповима него ти који се представљаш као неки генетичар, што ми се свиђа јер је симпатично. Ни дан данас не смијеш рећи гдје ти је нестало 17 одсто генома Црне Горе, што ме наводи на закључак да се ради о хаплогрупи “незнани- јунаци”. А могао си назвати телефоном мр Славицу Вујовић са Катедре за биохемију Природноматематичког факултета у Подгорици, која ти је дала податке, па да се не проваљујеш пред јавношћу. Умјесто тога се, као хронични губитник, нешто често самопроглашаваш побједником. То је исто као да почнеш да се бавиш професионалим боксом, па послије нокаута на поду ринга сањаш да си побиједио и добио боксерски појас World Boxing Association (W.B.А.). Само би ти недостајао чувени коментатор Данило Стојановић као судија у рингу, па да ти, док летиш преко конопаца, побједнички диже руку док плебс у публици умире од смијеха. Са таквим судијом, Данилом Комитом који је са голубовима мира на рукама и глави отишао у горе да ненасилно протестује против Јенкија који су окупирали Црну Гору, ти би имао све шампионске појасеве професионалног бокса: W.B.A.; W.B.C.; I.B.F.; W.B.O.; W.P.B.F; I.B.O! Био би славан и уважаван од истомишљеника- господе Гувњара. Укратко, ако желиш да се осврнем на твој текст- то може бити текст на Аналитици. Увијек могу написати текст иа ПЦНЕН и ИН4С али реакција мора бити на порталу који је твој текст објавио, а особито ако ме молиш да реагујем. Дакако, да би се то десило неопходно је да савладате страхове и ти и Драшко Ђурановић. Какви сте то ви Црногорци, мјешавина разних хаплогрупа, ако се плашите?

Дупло голо- голи Влахбанац

Мирослав Ћосовић: Ја сам сакрио тих 17%? Самопрогласио сам се? Нијесам богоми, него си ме ти прогласио – јер си потврдио, аминовао да нијесмо Словени!

Војин Грубач: Ћосовићу, до дан данас ниси рекао гдје је нестало тих 17 одсто генома, који припадају смјехотресној хаплогрупи “незнани- јунаци”? Да ниси, случајно, истог поријекла као и Дејвид Коперфилд, чувени илузиониста, који је прошао кроз Велики кинески зид, одушевивши планету? Ја сам убијеђен да је Камонако земља чуда, јер се осим контраверзних бизнисмена из ниоткуда појављујеш и ти, као контроверзни генетичар, увијек спреман да на порталу Аналитика направиш генетски “салто мортале”. Тако се и десило нешто необично- наиме, доказао си да не постоји нација којој припадаш. Његош такву појаву контраефекта код неспретних прегалаца описује стиховима: ”Јунаку се чешће пута хоће ведро небо насмијат грохотом”! Па и у тексту о Црнојевићу, као и у претходним текстовима, доказујеш да су Црногорци мјешавина Албанаца и Влаха- Влахбанци! У даљем “научном раду” си непрофесионалним бављењем генетиком фрагметирао поријекло Црногораца до непостојања, очигледним грешкама у тумачењу материје. Заиста треба бити малер у генетици па да поништиш своје корјене, али и то се лако дешава када си као самозвани генетичар нестручан. Осим нестручности, код тебе постоји лоша етичка димензија личности, па улијећеш у контрадикторности последично исмијавајући себе. Навешћу ти примјер, када си се у једном коментару пежоративно изражавао о Власима, говорећи подругљиво голи Влах, ја сам ти напоменуо да се тако не можеш изражавати јер испадаш смијешан ударајући себе каменом у главу. И рекао сам ти, Мирославе, “доказао си” историјски и “генетски” да си мјешавина Влаха и Албанца, па у пежоративном тумачењу испада да си амалгам голог Влаха (што је твој термин) и голог Албанца, те у резултату произилази да си дупло голо- голи Влахбанац. Тако себе доводиш у апсурдну и смјехотресну ситуацију, која се сигурно не свиђа нити твојим образованим, али вјечнио напаљеним и посрћућим- сердарима Гувњарима. Узгред буди речено, да ли ти је колега Драшко Ђурановић одлучио да буде Влах, или је Келт или Влахокелт?

Анадолски лав и генетско рушење природне Албаније


Мирослав Ћосовић: У демократији кад добијеш 51% освојиш власт. Ја писао текст и дао 75% мислио доста је, да не досађујем читаоцима, кад Шарлохерц се уфатио за сламуку. Ђе се, ђе су, сакрио си их, ђе су…? “Дављеник се за сламку фата” вели стара црногорска пословица. Ако моја нација не постоји, како може постојати тек твоја? Како? На фатаморгана бајкама? Голи Влах значи да сам хтио да кажем да у Херцеговини има толико Влаха, да су ти се преци само са Власима орођавали (а богоми и мени нешто слично). Дакле голи Влах значи – чисти Влах, но твоје логицирање је као и обично – “врхууунско”.

Војин Грубач: Ћосовићу, народ у Црној Гори чине 95 одсто Словени, по сопственом убјеђењу, и то је демократија. Ипак, ти сматраш да је демократија то што на основу 75 одсто генома можеш устврдити да у Црној Гори не живе Словени. Отвараш шампањац, славиш, а нешто не штима. Као прво, немогуће је да 10 одсто Словена словенизира 90 одсто осталих, осим по теорији Грубач- Јекнић, коју сам разрадио са господином Владаном Јекнићем у наступу доброг расположења. Као друго, имаш комплекс према Цетињанима, јер си доказао у тексту о Ивану Црнојевићу да су Цетињани Власи, а ти ниси тај. Не вјерујем да су Цетињани срећни што их називаш Власима, али ако могу то да истрпе онда и ти можеш да се наставиш шегачити с њима. Укратко, предложи сердарима Гувњарима да на свечаном гувну државотворства акламацијом демократски донесу одлуку да су грађани Црне Горе поријеклом Влахбанци, па да уживамо у том лудилу. Ипак, можете предложити да Влада финансира истраживања па да сваки грађанин Црне Горе сазна којег је поријекла. Има и варијанта да се свако изјасни шта је по поријеклу без трошења пара на анализу ДНК. Ти ћеш бити Влахбанац, ја по слободном изјашњавању ” Orthodox Celts”, а Данилу Стојановићу можемо предложити да буде анадолски лав.

Мирослав Ћосовић: Никоме ја не одређујем како ће себе да сматра и како ће да се изјашњава. Ово што ја пишем је НАУКА, заправо популаризација науке. Поријекло је једна ствар а како се неко данас изјашњава то је нешто сасвим друго и свако има право да се изјашњава како хоће. И нико нема право да се љути на НАУКЕ (историје, популационе генетике, етнологије).

Војин Грубач: Ћосовићу, то што пишеш није наука, већ карикирање науке и храмајућа политизација публицистике. Недостаје ти 17 одсто генома, а ти се правиш Тоша. Већ сам ти рекао, да је свима јасно да си фалсификовао, смањио проценат словенског хаплотипа, јер не подносиш Словене. Да је тај недостајући геном несловенски хаплотип, ти би тих- 17 одсто додао на 75 одсто, и добио 92 одсто несловенског хаплотипа. Још јаче би потврдио своју тезу, али се сада мораш скривати. Имаш комплекс од Словена иако живиш међу Словенима, а уједно имаш афинитет према Албанцима. Прогласио си хаплотип Е1б1б – Е-В13 арбанашким, а ја сам ти показао јединственим валидним документом од Перичића- да Албанаца на Косову који имају твој арбанашки геном Е1б1б – Е-В13 има само 43.85%, а у Албанији 23.6%. Других података нема, и то је факт. Лутајући наукама успио си да направиш смјехотрес Албанцима, а све из најбоље жеље да их афирмишеш на штету Словена. На крају је испало да 76 одсто Албанаца у Албанији и 56 одсто на Косову и Метохији немају албанско поријекло. Честитам! Срушио си Велику Албанију, коју називају од милоште Природна Албанија, и сви уживамо! А све демократски, како волиш рећи.

Сеоски специјалиста- коњским клијештима вади зубе!?

Мирослав Ћосовић: Па си се ти Шарлохерц нашао да ми кажеш да ја карикирам науку? Немам ја афинитет према никоме, једноставно, то је тако, чињенице су такве какве су.
Војин Грубач: Ћосовићу, карикирање науке је њена ненаучна презентација на скандалистичком нивоу. Када си рекао да је хаплгрупа Е1б1б арбанашка, ја сам ти навео да је она сјеверноафричка, и да је имао Адолф Хитлер. Уједно, те “арбанашке хаплогрупе” Е1б1б у Црној Гори има 27 одсто, Албанији 25.5 одсто, а у Србији има чак 20 одсто. Онда си се поправио, и рекао да је то модификација Е1б1б – Е-В13, а тај хаплотип има пет модификација сјеверноафричке хаплогрупе. Испало је да на Косову код Албанаца подгрупе Е-В13 има 43.85%, Е-М78 има 1.75%, Е-М81 има 0.90% а Е-М123 има 0.90% што укупно износи 47.4%. Тврдио си, по својој теорији, да Албанаца албанског поријекла на Косову има преко 50 одсто, а испало је 44 одсто. А то што је испало да 76 одсто Албанаца у Албанији нема тзв. арбанашког гена, већ има чак мање него код Црногораца, значи елегантно рушење Велике Албаније. Нема сумње, ја уживам у нуспојавама твојих интерпретација.
Исти случај је и са Власима, које опет политизујеш до самоуништења. Под Власима су се подразумијевали сточари и номади. Тај назив је у вријеме Отоманске империје био подругљиви назив за хришћане, независно да ли су православни или римокатолици. Како си Влахе лоцирао на територији гдје живе и муслимани, то су и муслимани испали Власи, па је шоу постао спектакуларан. И тако, направио си домино ефект, и порушио све играчке, па чак и оне које ниси хтио да дираш. Просто, не знаш шта радиш, рушиш а не зиђеш. Зато ти се и десило да си своје сународнике шутнуо из Словена, али их ниси удомио. Не можеш и немаш аргумената себе и њих стрпати у Германе, Романе, Анатолце, па си на крају дошао до позиције да си- Ништа, што је апсурд. Нема сумње да је историјска наука мултидисциплинарна прича, а не копање по папирима за скандалистички текст. Зато историчари с тобом уопште и не желе да разговарају. Јер ако уђу у тему твоје скрибоманије, то би било исто као да је стоматолог ушао у анализу текста о лијечењу зуба, чији је аутор земљорадник- који 20 година коњским клијештима вади покварене зубе по селу. Дакле, ако се бавиш публицистиком, нека то буде на академском нивоу- а не на нивоу жуте штампе.

Ћосовић: Хамзо капетане, ми смо Власи 29.2 одсто!

Мирослав Ћосовић: Шарлохерц, опет ватромет твојих небулозних логицирања! “Под Власима су се подразумијевали сточари и номади.” Историчари не могу са мном, јер бих их сатро документима и изјавама историчара – 10 пута јачих него што су они. Зато ти Шарлохерц пискараш бесмислице.

Војин Грубач: Видим како си их сатро, тако што си пао челенком о ледину. У том положају те могу прогласити шампионом само сердари са гувна државотоворства, али и Данило Комита, који се у шумама и горама ненасилно бори против америчке окупације Црне Горе, при чему му никако није јасно како то може бити окупација а да нема жандарма. Шапћу му птице са грана да се данас окупација врши компроматима на државни врх, да би могао беспоговорно да слуша, и дужничким ропством, а он кроз двоглед са брда тражи жандарме. Сличан си му и ти са својом науком. Заборавио си да Власима назовеш Далматинце, да не би наљутио Хрвате, али си Власима назвао Херцеговце, Бокеље, Бањане, Никшићане, Дробњаке, становништво Полимља и Романије, а у тексту о Ивану Црнојевићу и Цетињане. За све те народе тврдиш да нису Словени, а никако не можеш да објасниш како они говоре словенским језиком. Осим тога, нешто се не смијеш и не коментаришеш ситуацију да је назив Влах био погрдан назив за хришћане од стране Турака.

Мирослав Ћосовић: Напиши ти текст о свему томе, па да се смијемо опет, кад Шарлохерц почне да разматра историју!
Војин Грубач: Ето видиш, опет тражиш да се осврнем на твоју скрибоманију, а уједно ћеш причати да те прогањам. Нити на једно моје питање ниси одговорио, па чак и на последње о погрдном називу Влах од стране Турака. Има у Горском вијенцу психолошки осврт и реакција на тај појам од стране Његоша. Хамза капетан каже: “Ја сам бољи, чуј, Влаше, од тебе,…”, а Вук Мићуновић одговара: ”Какво Влаше, …”! Под утицајем твојих радова, у некој наредној ревизији Горског вијенца ће стојати да је Вук Мићуновић реаговао овако: ”Хамзо капетане, ти си шарлатан , па ћу те звати Шарлотурк! Ми смо Власи 29.2 одсто а Арбанаси 27 одсто, што је демократски већинских 56 одсто. Осим тога, Шарлотурку, Келти смо 9.4 одсто, Леванти и Малоазијати 9.2 одсто, Словени само 7,4 одсто а 17 одсто смо од незнаних јунака.” Послије тога би се Горски вијенац завршио, јер би Хамза капетан умро од смијеха, Вука Мандушића би убила кап, игуман Стефан би се “обратио у три лика” а кнез Роган се бацио са Ловћена них гудуре. Уживај Ћосовићу, текст за Аналитику је спреман- само остаје да набациш храбрости скупа са Драшком од Аналитиках!

Мирослав Ћосовић: Сва твоја “логицирања” су већ обрађена у мојим текстовима на Аналитици, а да не говорим о књигама. Сад, што су теби претешки моји текстови, па их заборавиш за 1 дан, то није мој проблем. п.с. Кнез Роган (ако је мислио на претка Рогановића) и Ћосо су била рођена браћа.

Војин Грубач: Ето видиш, од двојице браће они Ћосови одоше дијелом, са срећом, у Влахбанце. А ја сам ту да их лагано зезам са уживањем, тим прије што се бесконачно плаше само једног текста на Аналитици.

Мирослав Ћосовић: Прво. Ја не одлучујем што ће Аналитика да објави, ја пишем у просјеку један текст мјесечно или у два мјесеца и то је све. Друго. Не може Аналитика да објављује твоје бесмислице, то можеш само пријатељима да даш, па те они трпе иако сви знају да твоја пискарања немају ама баш никакву, никакву доказну снагу.

Војин Грубач: Ћосовићу, ако тражиш и јавно и на инбоксу да реагујем на твоје текстове, тада се на њих реагује тамо гдје ја желим. Наравно, могу реаговати на ПЦНЕН или ИН4С, али у овом случају је то Аналитика. Да моји текстови немају тежину не би дизао скандале да те прогањам, а потом звао да текстом реагујем на њих. Укратко, опредијели се! У том смислу ти си само дјелимично личност, а у већем дијелу феномен једног времена, необична појава.

Ниje светац холандски бут, који се суши на Његушима

среда, 8 април 2015 Аутор: Војин Грубач

 
Када је изашао текст г. Мирослава Ћосовића у Аналитици под називом – “Да ли је Св. Василије Острошки био Србин?”, прво што је у очи падало је била недореченост и једносмјерност текста. Игром околности, на ФБ зиду Душка Ковачевића, имао сам прилику да са г. Ћосовићем полемишем на ту тему, коју смо и раније опсуђивали.
У претходој полемици на исту тему, прије него што је објавио текст, ја сам Мирославу скренуо пажњу да – “свеци нису холандски бут који се потом суши на Његушима„, те да нелогичним постављањем одређених тема и факата може само доживјети да га људи мање уважавају као историчара у покушају.
Умјесто колумне, представљам дијалог, у којем је, између осталих, учествовао и г. Филип Ивановић, изванредни интелектуалац, који боље од многих познаје проблематику о којој се говорило. У сваком случају, тема је била интересантна, и било је неопходно због јавности да се неке ствари темељније разјасне. И тако, иде полемика…

Ћосовић: “Неко” је посрбио неписмене Црногорце и Херцеговце

Мирослав Ћосовић – Свако се на нешто позива, а ја на ћирилична дубровачка документа из 17. вијека, дакле – на најбоље могуће изворе. У тим документима не помињу се Срби у Херцеговини, само Власи. Ја ту ништа не могу. То је историја. Дакле, ако су јако образовани Иво Андрић и Емир Кустурица као формиране особе промијенили националност, зар је тешко било у првој половини 19. вијека посрбити 99,9% неписмене Црногорце и Херцеговце?
Војин Грубач – Мирослав је “отишао у севдах”, и побркао све лончиће. Само овом тезом – ”Један од главних аргумената Амфилохија Радовића да Острог припада Српској цркви је његова честа тврдња како је св. Василије Острошки био Србин из Херцеговине”, је промашио текст. Господине Ћосовићу, Св. Василије Острошки је припадао Српској цркви, јер није могао припадати нити једној другој. И то од пострига и монаштва до мјеста епископа, на које је хиротинисан од стране искључиво и само пећких партијарха. Никад му епархија није била у Црној Гори, јер је у Црној Гори у то вријеме митрополит био Мардарије. Св Василије Острошки је служио искључиво на турској територији, и  учествовао у страдању народа чији је био пастир.

Мирослав Ћосовић – Тачно Грубач, али као светац је препознат у црногорском народу, а не у српском.
Војин Грубач – Епископ Василије Острошки је имао у сусједству епархију којом је управљао митрополит Цетињски Мардарије. Мардарије је пао у вјери, дјелимично отишао из православља, јер је примио конкордат од Ватикана и постао унијат. Св.Василије је био велики противник унијатства. Када је као монах дошао на Цетиње, исти тај Мардарије га је протјерао са Цетиња због антиунијатског става, и са Цетињем и Мардаријем је тада прича завршена. Тако је Мардарије отишао у ништа, јер су послије њега све његове одлуке о конкордату биле одбачене, а Св. Василије је тамо гдје је, више у будућности…
Мирослав Ћосовић – Богоми Грубач, има врло утемељених доказа да је и св. Василије како кажете „пао у вјери“ и да је прихватио унију.
Војин Грубач – Што се тиче тога “у којем је народу препознат као светац”, то најочигледије говори сила вјерника који долазе под Острог, а и литије у Никшићу које организује Митрополија. Не вјерујем да те тамо има…

Ћосовић: Власи су били Бањани, Никшићи, Гацко, Требиње….

Мирослав Ћосовић – Грубач, опет садашњицом покушавате да надомјестите недостатак историјских чињеница. Пошто сте ви Херцеговац, ова документа вас сигурно живо интересују, да видите које су народно име носили ваши преци. Напомињем Грубач, документа је објавио Србин Комар, документа су ћирилична, из Дубровачког архива, првокласни историјски извори. Ђе су Срби Грубач?
У писму дубровачком кнезу и властели од 10. марта 1648. године Михо Кувељић пише: “… с коијем се здружи речени Сефер и пође, који бјеше диго глас да ће отуда из влашке земље недомак (!) Сарајева упутити се ходити у Оцињ.“ (Горан Комар, Писма Миха Кувељића дубровачкој влади – Кандијски рат 1646. до 1662. године, Херцег Нови, 2010, страна 34).

На истој страни Кувељић у још пар реченица ово исто понавља, помиње влашку земљу, као неко општепознато географско подручје, а то је заправо цијела Херцеговина и шире.
На страни 58 исте књиге је писмо Кувељића Дубровчанима од 26. августа 1648. године, ђе каже: “И тако јоште ствар оста докле дође Али бег Бегзадић капетан Новски с Љубомира и остале аге из Влаха…“ Љубомир је село поред Требиња. Па 15. новембра исте 1648. Кувељић пише: “Исто је по Требињу и на ина мјеста по Власима…“ (страна 76). Кувељић је дакле Требиње дефинисао као влашко мјесто, а село Мркоњићи ђе је Свети Василије рођен, је и данас у општини Требиње. Те 1648. године Св. Василије Острошки је имао 38 година.
Кнезу и властели дубровачкој 15. августа 1651. године Михо Кувељић пише: “… што се минутијех годишта час учини кадији у оно доба када се долу прид градом убии један Влах од Бањана…“ (Горан Комар, Писма Миха Кувељића дубровачкој влади – Кандијски рат 1646. до 1662. године, Херцег Нови, 2010. страна 117). Бањани су тада спадали у Херцеговину, као и у другим документима, у Бањанима се увијек наводе Власи, све док по природном слиједу нијесу припали Црној Гори, а Срби су и у Бањанима и у Херцеговини измишљени у 19. вијеку – кад и у Црној Гори.
Горан Комар је 2011. у Херцег Новом објавио књигу “Ћирилична документа Дубровачког архива: Прилог историји свакодневног живота на тромеђи Дубровника, Требиња и Новог 1504. – 1795.” Има много помена Влаха, нпр. у писму дубровачкој Влади од 8. децембра 1697. године које је вјероватно писао Нико Кувељић (син Миха) каже се: “Власи овдишњи и горњи, опета свиколици на прешу спра(в)љају имабашадуре њихове у Млетке…“ (страна 133).
Доњи Власи су Власи који живе у Херцеговини ближе Јадрану, а Горњи Власи су Власи сјеверних планинских дјелова – Дробњаци, Власи Полимља, Романије… У истом писму, мало касније, каже се: “Рече ми један пријатељ не од мале крије, јере без знања ђенералова учинио је пијену Буровић по себи да не давају пандури пасавати у Конавле Никшићем и друзијем Власима ваше интраде узимати…“ (иста књига, страна 133).
Никшићи су много пута у документима називани Власима, па тако и овђе. Деветог марта 1676. године Михо Кувељић пише кнезу и властели дубровачкој: “И опет подмећу Влахе из ове Драчевице…“ (иста књига, страна 344).
Драчевица је била нахија која је обухватала подручје од Херцег Новог до Рисна и сва села уз тај појас обале и села у залеђу. Нема тамо Срба тада, само Власи. Осмог априла 1697. Нико Кувељић пише властима дубровачким: “И како није овди бешкота бокуна у фундику Власи плаћени који су на Требињу и по друзијема постима и у Попову писали су једне оштре књиге…“ (иста књига, страна 467). Дана 7. 12. 1697. год. Нико Кувељић је писао властима дубровачким. Опис писма дао је Горан Комар и нема потребе цитирати из писма, поред овог Комаревог описа: “Нико Кувељић кнезу и властели дубровачкој о радости овдашњих Влаха поводом успјеха царске армије у Босни, што дијеле и житељи Брда, Црне Горе и Албаније.“ (иста књига, стране 473 и 474)
Нико Кувељић је 25. марта 1698. писао Дубровчанима: “Неки Власи из Гацка дођоше“ (иста књига, страна 479). И у Гацком су Власи, наравно. Па писмо од 3. августа 1698. истога Ника Кувељића: “Зато је у великој смутњи и жалости неизреченој за кога се харву и у фавор му дају књиге Пераштани, Паштровићи, Будљани, Власи од Грахова и од (д)ругдје инђе.“ (иста књига, страна 480)
Сва ова првокласна документа су дакле из 17. вијека, истога вијека у ком је живио Св. Василије Острошки и међу овим документима нема ниједан једини помен о Србима. Има још много докумената која нам исто казују као и ова. Уопште, никада нијесам видио ниједан помен Срба у Херцеговини у 17. вијеку. Вјероватно постоје помени Срба и Словена у 17. вијеку у Херцеговини, али у неким другоразредним изворима.
Војин Грубач – Господин Ћосовић би поцрногорчио и оне који нису Црногорци, већ Херцеговци, рецимо, али уједно био и против давања црногорског држављанства људима који су поријеклом из Црне Горе, а који му нису по вољи. Господине Ћосовићу, погледајте шта сте написали:”Бањани су тада спадали у Херцеговину, као и у другим документима, у Бањанима се увијек наводе Власи, све док по природном слиједу нијесу припали Црној Гори, а Срби су и у Бањанима и у Херцеговини измишљени у 19. вијеку – кад и у Црној Гори.”

Знате, ово је смијешно – “били су Власи док нису припали Црној Гори”!? Па ваљда су припадањем Црној Гори остали Власи, ако су били Власи, или како!? Зато г. Ћосовићу, Његош би рекао, “јунаку се често пута хоће ведро небо насмијат грохотом”! Доказивањем да Власи нису Срби управо сте негирали црногорску нацију, и доказали да у Црној Гори живе некакви Власи, те мијењајте назив државе.
Мирослав Ћосовић – Господине Грубач, Бањани су ушли у црногорску нацију, а црногорска нација је мјешавина више старосједјелачких етнија. А то ионако знате напамет, научио сам Вас, одавно.
Војин Грубач – Господине Ћосовићу, ви никога ништа не можете научити. Ево, кажете “црногорска нација је мјешавина више старосједјелачких етнија”. Ако је тако, тада прихватите  по истом принципу да су и Срби “мјешавина више старосједилачких етнија”, а из тога извуците закључак да су Срби они који се тако осјећају.
Рецимо, и ја сам “микс” Ћосовићу, Херцеговац поријеком из Цуца од Кривокапића. А Цуци су, колико ми је познато, већим дијелом насељени из Херцеговине, те ето мјешавине идеалне, која нема везе са Вашом мјешавином. Мирославе, кад научите да се границе религија, нација и државних граница не поклапају, тада ћете ослободити тај терет на души и постати слободан човјек.
Мирослав Ћосовић – Грубач, ја никоме не спорим да се данас изјашњава како му воља, нити сам икад спорио. Моји се текстови односе на прошлост, историју, а не на садашњост. Свети Василије Острошки није био Србин по народности, то је једно, а данас може да се изјашњава свако како му је воља.

Војин Грубач – Ћосовићу, шта је био Св Василије по националности, то је само он знао. Ви ту можете нагађати. Ако не спорите ником да се изјашњава како му воља, а то сте рекли, тада не спорите право Св. Василију да је он по свом избору био јерарх Српске цркве, али тачније Пећке патријаршије. И не спорите чињеницу да је он служио изван Црне Горе, те да му је епархија била на територији Отоманске империје.
Ни Брда нису била у саставу Црне Горе у временима Св. Василија Острошког, већ су ушла вијек послије, рече протојереј ставрофор Брајовић. Уосталом ево те изјаве у цјелости:„Испада да је Свети Василије Јовановић, градивши манастир заправо био државни намјештеник општине Даниловград, која није узгред речено ни постојала средином 17. вијека, или можда државе Црне Горе, којој ће Брда приступити вијек послије“, казао је протојереј ставрофор проф.др Борис Б. Брајовић, редовни професор Филозофског факултета у Никшићу и некадашњи декан Православног богословског факултета у Фочи.”
Ћосовићу, ја не знам да ли видите колико вам је конструкција слабашна?

Филип Ивановић: Појам Влах нема везе са етничком припадношћу

Мирослав Ћосовић – Није Василије српски светац, него црногорски. Он је светац постао у црногорском народу, Црногорци су га препознали као свеца. Замислите да неко Св. Леополда Мандића из Падове (поријеклом Новљанина), великог италијанског свеца, прогласи за црногорског свеца?!? Светац припада оном народу који га као таквог препозна. Тако је Василије Острошки црногорски, а не српски светац.
Филип Ивановић – Значи, Црногорци поштују Србина као свеца. Катастрофа, какав народ, присваја туђе. А Леополд је сигурно Италијан.
Мирослав Ћосовић – Прочитајте текст господине Ивановићу, нема ни говора о томе да је Василије Острошки био Србин.
Филип Ивановић – Прочитао сам и нисам укапирао, је ли Црногорац или Влах? Или Херцеговац? Или Италијан? Или Келт? Или Турчин?
Мирослав Ћосовић – Србин није!
Филип Ивановић – Али, шта је?
Мирослав Ћосовић – Оно што тврди клер СПЦ, то није!
Филип Ивановић – Али кога брига шта нешто или неко није, битно је да се зна шта јесте. Ево хипотетички, да Ћосовић безецује неку муслиманску дјевојку, којој је жива баба од стотину љетах, она би својој унуци рекла:”Нећеш ваљда за Влаха!“ И притом та баба од стотину љетах, стара муслиманка, никакву разлику не прави помеђу: Срба, Црногорацах, Брђанах, Херцеговацах – сви су они њој Власи…

Мирослав Ћосовић – Па свима које сте набројали Ивановићу, влашка етничка компонента је доминантна у њиховом народном бићу.
Филип Ивановић – Као што рекох, појам Влах је врло широк и нема везе с етничком припадношћу. Теорије о том имену су разне, неки кажу да је раноњемачког поријекла и да је означавала Римљане и оне који су припадали римском културном и политичком простору. Неки тврде да одатле потичу топоними Валонија у Белгији, Валис у Швајцарској, Корнвол у Британији итд. Касније су термин преузели погранични народи, па на старословенском Влах значи странац, извањац. Друга теорија је од египатске ријечи феллах која значи земљорадник, а неки тврде да је то комбинација ријеци valles (долина) и аqуа (вода), што опет упућује на земљорадњу. Дакле, термин је толико широк и распрострањен по Европи, да кад за некога на овим просторима кажете да је Влах исто је као да кажете да је хомо-сапиенс.

Живко Андријашевић – Српска свијест у Црној Гори изворни црногорски производ

Војин Грубач – Мирослав доказује шта неко није, а шта је неко он не зна, јер се запетљао у теоријама. Мирославе, шта је био чувени архимандрит Арсеније Гаговић, игуман Пивског манастира, који је ишао у Цариград код султана да добије ферман за Пиву?
И уопште, Мирославе, изађите из парола, и почните да причате. Рецимо, ваши истомишљеници тврде да је због тога што је Пећка патријаршија била на територији Отоманске империје, СПЦ била Турска црква. Ако је Св. Василије Острошки био хиротонисам од СПЦ, коју називате Турском црквом, а Арсеније Гаговић ишао за ферманом у Цариград, тада улазите у нови конфликт- јер морате и Св. Василија и архимандрита Арсенија прогласити турским јерарсима. И тако, кренете са једним циљем, а онда се оклизнете и главом у провалију.
Мирослав Ћосовић – Грубач, тај чувени Гаговић је 1803. у Трсту објавио велику пјесму о биткама Црногораца против Бушатлије. Ђе су Срби у пјесми? Је ли проблем што их нема то што Сима Сарајлија још није био пристигао на Цетиње?
Филип Ивановић – Као што сам већ говорио, ова аргументација је на нивоу – у Подгорици постоји робна кућа „Подгоричанка“, ето доказа да Подгоричани нису ни Црногорци ни Срби. Па нису се сви Срби борили против Бушатлије, него Црногорци, зато се они и помињу. Има ли Брђана?
Војин Грубач – Наравно да је објавио пјесму о борбама Црногораца против Бушатлије, јер су тада Црногорци били другачији него што сте Ви данас, Мирославе. Да су били као Ви, те пјесме не би било, већ нешто друго. Од дрвета не видите шуму, даћу вам примјер…

Др. Живко М. Андријашевић је у огледима “Српство у Црној Гори” рекао следеће: “Српство у Црној Гори, односно, свијест да Црногорци припадају српском народу, јавља се у 18. вијеку, када владике из династије Петровић Његош почињу да за своју политичку идеју траже упориште у митском насљеђу које је углавном баштинила Српска православна црква. Опредјељивање за то насљеђе било је неминовно, јер у то вријеме они за неко друго насљеђе готово и нијесу знали.”
Мирослав Ћосовић – Па ето Грубач и Живко се слаже да је српство од скора, он то помјера у 18. вијек. Ипак истина је да је прије Симе Сарајлије српство у Црној Гори безначајно. Андријашевић хоће да каже да се српска национална мисао помаља у 18. вијеку, назире. Са тим се такође слажем, али српство у ЦГ је прије Сарајлије, безначајно.
Војин Грубач – Ћосовићу, да ли сте видјели овај детаљ у пасусу Андријашевића…”Опредјељивање за то насљеђе било је неминовно, јер у то вријеме они за неко друго насљеђе готово и нијесу знали.”
Филип Ивановић – Кад је један амбасадор Румуније био у посјети Цетињу, показали му и Влашку цркву, он сав одушевљен вели ево Румуни насред Цетиња! Доста је требало да му се објасни да то код нас једно с другим нема везе…
Мирослав Ћосовић – Наравно Грубач, слажем се са тим, по вјерској линији је то било.
Војин Грубач – Дакле, прије тога никаквог наслеђа није ни било, али су мимо наслеђа врло јасни поступци, дакле припадност католичанству или исламу, православљу и Пећкој патријаршији. Пећке јерархе не можете црногорчити, мада … Пећка патријаршија је била пар година у краљевини Црној Гори, па теоретски можете, зар не?
Мирослав Ћосовић – Грубач, једном попу/калуђеру много је важнија вјерска припадност него народна, тако је углавном било и са цетињским владикама.
Војин Грубач – Ћосовићу, али Андријашевић у тим огледима каже да је српска национална припадност била у подловћенској Црној Гори ширена директно од Цетињске митрополије. Ево пасуса:”Код већине Црногораца свијест о српској националној припадности знатније се почела учвршћивати тек током 19. вијека, и то најприје у оном дијелу Црне Горе који је био под директним политичким утицајем Цетињске митрополије. О широкој распрострањености те свијести у 18. вијеку или раније, ми немамо релевантних историјских извора, што не значи да је уопште није било.”
Филип Ивановић – Па у то вријеме није ни било националних држава, појам националности је био потпуно непознат, француска револуција се десила тек крајем 18. вијека. Прије тога се етничка припадност рачунала по језичким и вјерским обиљежјима. Неће ваљда неко рећи да су овдје некад живјели Дукљани, Зећани, Црногорци, Брђани, Рашани и сви били различитих нација. То је све био истокрвни, једнојезички и једновјерни народ. Појам нације се дефинише управо у периоду кад Петровићи почињу српску националну „политику“. И тада су били потпуно у складу са својим временом.
Војин Грубач – Додатно, Мирославе, Андријашевић каже:”Српска свијест у Црној Гори несумњиво није била појава коју су црногорски владари из породице Петровић-Његош затекли утемељеном и снажном у црногорском друштву, већ је била појава коју су они сами развијали и учвршћивали. С друге стране, погрешно би било тврдити да им је српска свијест наметнута од некога споља или да је неки извањац унио ову свијест у Црну Гору. Напротив, српска свијест у Црној Гори изворни је црногорски производ, али се не може спорити да су за њено снажење увелико заслужни и неки извањци.”
Мирославе, из овог бих издвојио и подвукао да је Андријашевић рекао- да је “српска свијест у Црној Гори изворни црногорски производ”. Ако вам се не свиђа тај “производ” прошлости, и најславнијих Петровића, који је и данас јак, тада је јасно да се морате одрећи свега што је било на тој линији.

Мирослав Ћосовић има проблем, некакву кризу идентитета 

Војин Грубач – Филипе, убиједити Мирослава да Влах нема везе са етничком припадношћу исто је што и убиједити га у то да је Стојан Ковачевић, највећи херцеговачки јунак, који је сахрањен у Никшићу – Херцеговац. Мислим на саборни храм Св. Василија Острошког у Никшићу, којег називамо манастиром, гдје је са једне стране храма гроб “највећег херцеговачког јунака Стојана Ковачевића”, а са друге “највећег црногорског јунака Новака Рамова Јововића”.
Филип Ивановић – Видим ја да је узалудна прича. Али то тако бива код научника чије све фусноте стану у пар линкова.
Војин Грубач – Мирослав има проблем идентитета, некакву кризу идентитета. Има одређене чињенице, које је нашао и прочитао. па почне да их слаже претурањем тако да се та конструкција сама од себе руши. Ја сам Мирославу већ једном рекао, да је грађевински инжењер он би кров уградио у темеље, зидао зидове прозорима, на мјесто прозора поставио ВЦ шоље, а терасу поплочао тапетима.
Филип Ивановић – Нестаде, оде човјек на “Аналитику”, тамо је свој на своме…
Војин Грубач – Друга страна Мирославове приче је бјекство од реалности, која је катастрофална. Умјесто да послије референдума Црна Гора постане цивилизована и независна држава, она је постала крпа о коју ноге отире америчка амбасадорка у Подгорици- која је прави господар Црне Горе. Осим тога, Црна Гора је економски уништена, а Мирослав је најављивао да ће бити “као Монако”. Можда је мислио не некакав Монако послије замљотреса и пожара. То је бјекство од реалности, одлазак у унутрашњи конфликт.

Филип Ивановић – Војине, само му Црну Гору и НАТО не дирај!
Војин Грубач – Умјесто тога, Филипе, предочићу један дио текста Андреја Фурсова, руског историчара, социолога, публицисте…
Др. Андреј Фурсов каже:“Механизам психоисторијског рата је једноставан. Агресор проучава тип животне дјелатности, дјелатност друштва на кога спрема психоисторијски напад, одређује базне елементе, њихово међусобно спајање – елементе који носе смислене конструкције и на њима засновану слику свијета. Открива социјалне групе, потенцијалне савезнике или, као минимум, проводнике, транслаторе агресије, од којих се формира пета колона, а затим почиње методично наношење комбинованих спољно-унутрашњих удара по материјалним и духовним животним основама друштва мете. Главни задатак у тој етапи је да се створи психоментални хаос, „растројство у главама“, да се посумња у значај сопствених вриједности, своје историје, да се одвуче пажња на трећеразредне проблеме. Један од начина је организовање фалш позиција и фалш дискусија (конзервативци-прогресивци, државници-либерали и сл.), које имају, у најбољем случају, однос према прошлости, али никако према садашњости. Ради се о подметању реалних дискусија у фалсификованом друштву, одвођење јавног мнења у зону имитације и хаоса.“
Мирослав Ћосовић – Грубач, мора ли свако у Црној Гори да се бави НАТО пактом, економијом и дневном политиком? Жао ми је, ја то и не пратим. Само читам наслове, а на текстове и не улазим. Видим да се опозиција уситнила и што сад? И ја да то коментаришем, нема ко други поред мене?
Војин Грубач – Што се мене тиче, Ћосовићу, на првом мјесту је економија, јер без добре економије иде сиромаштво, криминал, наркоманија, кршење свих права. Држава у коју се кунеш је престала бити самостални међународни фактор само због сиромаштва. Кућа гори, а баба се чешља. Да је бар то чешљање избалансирано, него се чешља да сиђе с ума.
А што се тиче теме, свеци нису само ових или само оних народа, већ вјерника ма којем народу припадали. Св. Василије је светац и Срба и Црногораца и свих осталих православних народа, па чак и муслимана и римокатолика који долазе пред ћивот. Укратко, Мирославе, промашили сте тему, јер не видите очигледно. А вјероватно би љепше било да се забринете- зашто је власт Црне Горе постала америчка, а не народа који у њој живи, рецимо…

Генетика гувна: Мирослављев колајдер потврдио влахбански бозон!

среда, 24 јун 2015 7:50   Аутор: Војин Грубач

 
Мирослав Ћосовић је на моју колумну “Хаплогрупе генијалног Влахбанца и генетске купусарије” одговорио текстом који је насловио: “Сагласан сам са Војином Грубачем да нијесмо српског поријекла”.

Наслов текста ме је насмијао и обрадовао, јер сам Мирославу обећао да ћу признати све његове провинцијске конструкције када се на “Институту генетике гувна” у Подгорици открије влахбански бозон. Зато и вјерујем да се чудо десило- те да је на „Мирослављевом колајдеру“ овог чувеног институа откривен влахбански бозон MЋ- 007, као генетска мутација хаплогрупе Е1б1б, коју Мирослав популарно назива “арбанашки геном”. Елем, како се у том тексту аутор жалио да: Синод СПЦ, САНУ и Матија Бећковић не зарезују “нити за суву шљиву” његова научна достигнућа, немам никакве сумње да ће се послије открића MЋ- 007 то јадно стање неуважења према Мирославу од стране елитних „адреса” ипак промијенити.
А сада бих се, упућујући честитке Мирославу на том открићу, ипак осврнуо на тему приче, а темa су биле хаплогрупе као и њихово различито тумачење у јавности. Да напоменем, по тој теорији сваки човјек има само једну хаплогрупу која говори о томе ко му је био далеки предак. Анализом ДНК, или тачније његове мушке компоненте – Y хромозома који се преносе искључиво са оца на сина, одређује се какав тип хаплогрупе има појединац, што говори о његовом прапоријеклу по мушкој линији. Праћење поријекла по женској линији се још не ради. Наравно, ова област науке је комерцијализована, па постоји и та димензије приче.

Ћосовић је параноидно оптерећен Србима

Ћосовић у свом одговору на мој текст каже:”Генетика је доказала да Црногорци носе углавном хаплогрупе И2а, Е1б1б, Р1б, Ј2а, Ј2б,…, а то су све старосједјелачке хаплогрупе, несловенске. Генетика је доказала да нијесмо Словени (самим тим ни Срби).” Само овај цитат пластично демонстрира да је Ћосовић прилично нездраво оптерећен Србима. Његова тврдња да Срби који немају словенску  хаплгрупу нису Срби, јер нису Словени, представља смјехотресни носненс. Рецимо, огромни проценат Хрвата и Словенаца такође нема словенску хаплогрупу, па нисмо чули да Ћосовић шаље огорчене поруке јавности да ти народи нису Хрвати и Словенци! Уједно, Ћосовић тврди како је доказао да Црногорци нису Словени, али не каже у шта их је уписао- Германе, Романе, Анатолце? Или их је уписао у- Ништа, јер исписује  али и не уписује? Тако испада да је Ћосовић недоречени лузер, те да накарадно тумачи они чиме се бави.
Правилно тумачење дотичне проблематике је дијаметрално супротно, а све је јако просто. Рецимо, ако у Црној Гори међу грађанима постоји шест хаплогрупа, то значи да у Црној Гори има шест одвојених “скупина народа”- који имају сасвим различито прапоријекло, независно како се етнички осјећају. И то није ништа посебно, јер у свим државама свијета постоји “генетска салата народа” са много “инградијената” прапоријекла. Исти случај је и са етничким групама које су различите мјешавине прапоријекла. И уопште, не постоје националне хаплогрупе, већ постоје хаплогрупе (условно) пранарода, којима се даје оквирни назив: словенска, илирска, келтска, сјеверноафричка, хеленска, трачка…
У тим смислу је Ћосовић моју примједбу, дату у претходном тексту, да хаплогупу Е1б1б не може везати за Албанце и називати „арбанашком“ потврдио као исправну. Разлог је у томе што је хаплогрупа Е1б1б има највећу концентрацију у сјеверној  Африци, одакле се проширила на сву  Европу. Установљено је да је и Адолф Хитлер имао ту хаплогрупу. У тексту одговора Ћосовић се кориговао, али и устврдио “да је мислио” на Е-В13, подгрупу хаплогрупе Е1б1б, коју он опет везује за Албанце. Тако је поновио исту грешку, што је позната појава код њега.

Модификације пројектоване „арбанашке хаплогрупе“

Опет је промашио, јер није ни погледао мапе распрострањености те подгрупе. Осим тога, тачно је да дио Албанаца има подгрупу Е-В13, али се тада мора рећи да други дио Албанaца има подгрупу Е- M81. Обије подгрупе покривају албанске етничке просторе, али и етничке просторе Срба, Црногораца, Грка, Бугара у ближем окружењу. Осим тога, оне покривају и континенте или дјелове континената.
Рецимо, подгрупа Е-В13 коју Ћосовић сада опет назива арбанашком, покрива апсолутно све европске државе, приближно неких 80 одсто територије Европе. Друга подгрупа, Е- M81 покрива читаво Средоземље, али је са највећом концентрацијом у Сјеверној Африци. Оне се само дјелимично преклапају. Шта то значи? То значи да Албанци који имају подгрупу Е- M81 немају исто прапоријекло као и Албанци који имају подгрупу Е-В13. Самим тим, и тих малених 25.5 одсто Албанаца у Албанији, који имају хаплогрупу Е1б1б, се дијеле на „два народа“ по прапоријеклу. Исти случај је са том хаплогрупом код неалбанаца у Црној Гори, Србији, Македонији, Грчкој, јер обије њене модификације Е-В13 и Е- M81 покривају те просторе у солидном проценту, па се и ти народи дијела на два тима исте хаплогрупе.
Дакле, Ћосовићева корекција је произвела додатно цијепање и сегментирање грађана, те опустила до бесмисла све његове пројекције. Рецимо, сада мора Црногорце који носе Е1б1б да подијели на два дијела, као и Албанце, по подгрупама Е-В13 и Е- M81, па да каже онима који имају Е- M81 да им та подгрупа и сада доминантна у сјеверној Африци.
Независно од тога, Ћосовић у наставку текста, као и увијек, папагајски понавља: ”Носиоци (арбанашке) Е1б1б нијесу српског поријекла, а истраживање је показало да је у Црној Гори носи преко 27% црногорских мушкараца, нарочито у источној Црној Гори, присутна је међу Васојевићима, Дрекаловићима.” Опет грешка! У Србији има 20 одсто Срба који су носиоци Е1б1б, те самим тим и грађани који су носиоци те групе у Црној Гори могу такође бити Срби! Да појасним, већ сам у претходном тексту навео да је према истраживању Battaglia 2008, установљено да грађани Албаније имају хаплогрупе Е1б1б само 25,5 одсто. Да комедија буде већа, те “арбанашке хаплогрупе” процентуално има више у Црној Гори (27%) него у Албанији.
Као што је Ћосовић упорном и погрешном пројекцијом ту групу наизвао арбанашком, могао је исто тако назвати црногорском или дукљанском, јер су проценти на страни Монтенегра. Како Ћосовић тврди да носиоци хаплогрупе Е1б1б нису Срби, по истом том принципу мора тврдити и да 74.5 одсто грађана Албаније, који немају хаплогрупу Е1б1б, нису Албанци. Може ту хаплогрупу Ћосовић до миле воље називати арбанашком, али то не мијења факт да ње нема код 75 одсто грађана Албаније. Међутим, тај ексклузивитет негације је Ћосовић одредио само за Србе, чиме се представља јавности као непринципјелни и непотребно шовинизирани “научник”. Укратко, прорадио је нацизам у Ћосовићу.

„Келти“ Србије и Црне Горе су браћа по прапоријеклу

По презентованим хаплогрупама, грађани Црне Горе се дијеле на минимум шест народа различитог прапоријекла. Како то изгледа у фантазијама и халуцинацијама Ћосовића, навешћу примјер „Келта“. Ћосовић у тексту одговора тврди- “Преко 9% Црногораца носи Р1б хаплогрупу, која је доминантна у западној Европи и сви је везују за Келте”, опет констатујући да они немају везе са Србима. Међутим, Ћосовић не говори да тих 9% Црногораца које носи келтску Р1б хаплогрупу, немају ништа заједничко са прапоријеклом осталих 91 одсто грађана Црне Горе, који имају другачије хаплогрупе. На другој страни, ти исти црногорски “Келти” имају широм Балкана много “сународника по прапоријеклу”, а који су по националности: Срби, Албанци, Хрвати, Бошњаци. И не само на Балкану, већ и свуда по Европи, највише међу народима западне Европе. Како у Србији има 14 одсто грађана келтске Р1б хаплогрупе, они су по препоријеклу исто што и 9 одсто “Келта” у Црној Гори. Да се нашалим, ти србијански и црногорски “Келти” су браћа по прапоријеклу, а сви остали грађани у Србији и Црној Гори им некако дођу као генетски странци. Примјећујете ли поенту, Ћосовић тражи разлике међу људима, и инсистира на томе, а не истиче оно што их спаја? Исти је случај и са осталим хаплогрупама, гдје све што има у Црној Гори има и у окружењу. Чак и те “чувене арбанашке хаплогрупе” Е1б1б, које у Црној Гори има 27 одсто а у Албанији 25.5 одсто, у Србији има чак 20 одсто.
И опет исто као и са “Келтима”, сви ти носиоци хаплогрупе Е1б1б у ове три државе имају исто прапоријекло, и немају ништа заједничко са прапоријеклом осталих: 74.5 одсто грађана Албаније, 80 одсто грађана Србије и 73 одсто грађана Црне Горе. Управо зато, када Ћосовић каже да Црногорци немају везе са Србима, позивајући се на генетику и истраживања, он личи на очајника који се баце у провалију покушавајући да поцијепа маглу. Нема сумње, свака хаплогрупа народа у Црној Гори има своје сународике по прапоријеклу у Србији. Како је Србија десет пута бројчано већа од Црнe Горе, то по својој хаплогрупи Црногорци имају више сународика у Србији него у Црној Гори.

Кад Ћосовић сабира, недостаје му процената

Најсмјешнија ситуација је настала када Ћосовић у свом тексту театрално сабира проценте пет хаплогрупа и кликне:”Сад смо стигли до 75% несловенске генетике (хаплогрупа) код Црногораца – и са свим овим се Грубач слаже!” Умјесто да каже шта се десило са осталих 25 одсто недостајућих процената он прави клаунијаду: ”Хвала господине Грубач што ми у суштини, повлађујете – да нијесмо српског поријекла!” Збиља, каква је ово хвалисави генетичар коме недостају проценти до 100%. Ево, на тај његов збор додајмо и прасловенски хаплотип Р1а 7,4 одсто, и добијамо 82,4%.
Шта се десило са осталих 17.6 одсто Црногораца, овај велики генетичар није чак ни примјетио! Уједно, прави опет инфантилну грешку тражећи крушку  у списку поврћа, не видјевши при томе да тамо нема ни осталих воћки. Већ сам објаснио да се овдје ради о генетици прапоријекла, условних пранарода из прапостојбина. Причамо о хаплотиповима  из правремена, који носе егзотичне незиве, те нема у том списку  модерних нација- јер би то био нонсенс. Међу илирским, трачанским, сјеверноамеричким,  келтским, викиншким, феничанксим, хеленским, тевтонским,…, хаплотиповима велики генетичар Ћосовић види да нема српског хаплотипа којег и не може бити, као ни хрватског, њемачког или руског, којег на том списку такође нема.
И сада се Ћосовић чуди како га не примјећује: САНУ, Синод СПЦ, Матија Бећковић. Као да некога интересују самозвани научници који откривају да  Срба нема у причи о Адаму и Еви, нема и у Књизи постања Старог завјета, те их зато нема ни сада на Балкану. И још се жали: „Грубач покушава да скрeне причу на социолошке теорије о нацији и тако дисквалификује моје писање.“ Не, то је виши степен лудила и параноидне фантазије. 

Црногорци нису црногорског поријекла?!

Мора се признати да је Ћосовић овој теми, као и осталима које обрађује, пришао скандалистички са великим напоном острашћености у бацању испразних парола. Он тражи Ледено доба у 7. вијеку, модерне нације међу пранародима, воћке на списку поврћа, птице међу гмизавцима, а тога тамо нема. Оно што негира Србима, не смије негирати Албанцима, Хрватима или Бошњацима. Он не може приниципијелност демонстрирати у свакодневном бивствовању у заједници, а не да га примјени у науци. Зато му се и десила смијешна конструкција у наслову текста. Па добро, да се нашалим, „вјероватно ћу се сложити са Ћосовићем који тврди“ да 75 одсто Албанаца у Албанији није албанског поријекла, је не посједују “арбанашку хаплогрупу” Е1б1б.
Или, да Црногорци нису црногорског, зетског и дукљанског поријекла јер немају своју националну хаплогрупу, већ већ чине шест разних народа по прапоријеклу. Ако је тако, тада Ћосовићу преостаје да следећи текст на ову тему наслови овако- „Црногорци нису црногорског, нити су Албанци албанског поријекла!“ И то ће бити принципјелни став, у складу са оним што проповиједа као Влахбанац из Влахбаније, те добити као награду грохот смијеха од јавности. Ипак, и то ће бити боље него да га у научној јавности третирају изнијансираним ђетићем шовинизма.
И да завршим ову причу, цитирајући још једном дио коректног и разумног става којег подржавам, и којег сматрам важним, а који је по овој теми изнио историчар др Шербо Растодер: ”Истраживање (генетско) је показало да су сви данашњи народи „хибридни“ што је конкретан прилог у корист одбацивање тезе о народу као заједници исте крви (биологистичка теорија), као и тезе о заједничком поријеклу (примордијална теорија).
Ситон–Вотсон је давно примијетио да је нација заједница људи чији су чланови међусобно повезани осјећањем солидарности, заједничком културом и националном свијешћу. Шта би то могло да значи? Прије свега потврда теорије да је нација заједница људи обједињених свијешћу о заједничком поријеклу, а не обавезно и заједница људи истог поријекла. Зато је право на националну самоидентификацију примарно демократско право, а право на име, основ тог демократског принципа.” То што Мирослав негира примарна демократска права грађана и занима се виртуалним „генетским колајдерима“ да промијени свијет на чудан начин- мало кога брине!