Мираш Дедеић: Као и некад, Хрвати желе да збришу Србе!
уторак, 16 март 2010 11:49 ИН4С
Мираш Дедеић је за "Ил Пополо", као Србин, тврдио да је Дубровник предвиђен за црногорску престоницу, Милошевић много урадио за Србију, а да је Фрањо Туђман, у ствари - словенски Хитлер.
"Ил пополо", лист италијанске Демохришћанске странке, од 17-18. новембра 1991. године је објавио интервју са Србином Мирашем Дедеићем. У намјери да своје читаоце обавијести о српско-хрватском сукобу који је тек био почео, овај лист је тада, у претходном броју, објавио и интервју са хрватским представником др Мариом Кинелом. С обзиром на то да је такозвана НВО ЦПЦ верзирана за "идеолошку борбу против србочетника и клерофашиста", то ће нам подсјећање на поруке њеног садашњег лидера Мираша Дедеића дати разлог да се добро насмијемо над непрегледним контраверзама ове организације.
Портал ИН4С преноси, доступни нам, дио тог интервјуа:
Ил пополо: Какви мотиви наводе армију федерације да још учествује у оружаном сукобу. Да ли је то тврдоглава жеља да се учврсти анахрони режим или је то од предака наслијеђена жеља да се оствари идеја о „Великој Србији“ која је присутна у душама?
Мираш Дедеић: Ниједна од те двије претпоставке није тачна. Чак је ова друга потпуно измишљена. Војска федерације је ушла у Хрватску само да би заштитила Србе који тамо живе и да не дозволи геноцид какав се десио за вријеме Другог свјетског рата, у току кога је, под руководством Анта Павелића, било убијено 500 хиљада Срба, у логору Јасеновац. То су жртве свирепости Мирослава Филиповића Мајсторовића, фратра фрањевачког реда, који је био координатор тог масакра. Као што су хтјели тада, тако и данас Хрвати желе да збришу Србе са своје територије. Тако да је ово рат који воде Хрвати против Срба који живе на њиховој територији.
Ил пополо: Колико је нама познато, тзв „српски блок“ контролише војску федерације. Какво је Ваше објашњење за напад на историјски град Дубровник?
Мираш Дедеић: Све су то саме неистине. Војску федерације чине људи из свих дјелова Југославије и њоме уопште не управљају Срби. Зар би савезна војска могла да буде српска, ако је командант Кадијевић – Хрват, а његов замјеник Бровет – Словенац? Напад на Дубровник, који је својевремено био црногорски и као такав предвиђен за престоницу Црне Горе, објашњавам тиме што се у њему Срби и Хрвати немилосрдно међусобно убијају. Ратна морнарица федерације покушава да преко тог напада уђе у град и допринесе мирном животу. А словенски Хитлер, Фрањо Туђман, наредио је да се блокирају касарне савезне војске и послао је хрватске резервисте да опколе војнике савезне војске да ови не би спријечили Хрвате да протјерају Србе из Хрватске.
Ил Пополо: Од свих политичара, који Вам изгледа најпоузданији?
Мираш Дедеић: Сви најугледнији југословенски политичари међу Србима, Хрватима или другима су бивши комунисти, Титови насљедници, па су према томе потпуно непоуздани. Без обзира на то, мишљења сам да је Милошевић, иако је и он бивши комуниста, много урадио за Србију тиме што јој је вратио Косово и Војводину, које је Тито био отцијепио.
Ил Пополо: Да ли је по Вашем мишљењу сукоб између Срба и Хрвата етничке природе или је примарно изазван социјално-економским разлозима?
Мираш Дедеић: Суштински се уствари ради о сукобу вјерско-етничког карактера, који има и друге политичке и социјално-економске пратеће узроке. У ствари се ради о примарно вјерском сукобу који је касније постао и етнички. Да то објасним. Српски и хрватски етнички коријен је исти, с обзиром да и једни и други долазе са Карпата и говоре истим језиком. А Свети Ћирило и Методије су пак ти који су донијели хришћанство на Балкан из Грчке. Када је дошло до подјеле хришћанства 1054. године, Србија је постала православна, док се Хрватска везала за католичанство. Иако има Срба католика и православних Хрвата, те вјерске разлике су током времена проузроковале знатне етничке разлике које су данас суштина сукоба. Везано за то, желим да нагласим да су сада у Хрватској забрањени мјешовити бракови и да 60 хиљада српско-хрватских породица који живе у Хрватској, траже начин да се пребаци у Србију и спаси од погрома.
Ил пополо: Да ли је по Вашем мишљењу исправан став међународне заједнице да мировном конференцијом у Хагу, потпуно непристрасно, нађе мирно рјешење за сукоб или стратегија може да буде другачија?
Мираш Дедеић: Сматрам да је тај пут исправан, мада нијесам сигуран да је непристрасан, јер се, можда несвјесно, хрватски интереси заступају више од српских. Проблем је у томе што европска заједница не познаје суштину проблема у Југославији, који су посљедица комунистичког утицаја, па новинари лансирају много неистина о Србији.
Ил пополо: Како оцјењујете италијанске политичке ставове у односу на кризу у Југославији?
Мираш Дедеић: С обзиром да се осјећа извјесна доза филохрватства у Италији, Де Микелисова политика ми за сада изгледа потпуно реална и непристрасна. А што се тиче Италије, сматрам да, уколико дође до распада Југославије, она има сва права да поново узме територије Истре и Далмације. То би ми било заиста драго и увјерен сам да ће Влада Италије заштитити свој интерес, јер је то праведно са историјског аспекта. Словенија би, пак, због културних и традиционалних односа, могла да се уједини са Аустријом.
Ил пополо: Као Србин са једне стране и свештеник са друге, шта би пожељели Југославији у будућности? Мираш Дедеић: Када говорим као Србин, жеља ми је да се успостави стабилан мир, да се Србија и Хрватска коначно раздвоје, пошто та два народа не могу живјети заједно. А као свештеник сам мишљења да је моменат да се након хиљаду година од подјеле, католичка и православна црква, како у Југославији, тако и у цијелом свијету, коначно уједине. Иако на теолошком плану има мањих разлика у вјери људи, нема већих разлика којима би се правдала подјела.
уторак, 16 март 2010 11:49 ИН4С
Мираш Дедеић је за "Ил Пополо", као Србин, тврдио да је Дубровник предвиђен за црногорску престоницу, Милошевић много урадио за Србију, а да је Фрањо Туђман, у ствари - словенски Хитлер.
"Ил пополо", лист италијанске Демохришћанске странке, од 17-18. новембра 1991. године је објавио интервју са Србином Мирашем Дедеићем. У намјери да своје читаоце обавијести о српско-хрватском сукобу који је тек био почео, овај лист је тада, у претходном броју, објавио и интервју са хрватским представником др Мариом Кинелом. С обзиром на то да је такозвана НВО ЦПЦ верзирана за "идеолошку борбу против србочетника и клерофашиста", то ће нам подсјећање на поруке њеног садашњег лидера Мираша Дедеића дати разлог да се добро насмијемо над непрегледним контраверзама ове организације.
Портал ИН4С преноси, доступни нам, дио тог интервјуа:
Ил пополо: Какви мотиви наводе армију федерације да још учествује у оружаном сукобу. Да ли је то тврдоглава жеља да се учврсти анахрони режим или је то од предака наслијеђена жеља да се оствари идеја о „Великој Србији“ која је присутна у душама?
Мираш Дедеић: Ниједна од те двије претпоставке није тачна. Чак је ова друга потпуно измишљена. Војска федерације је ушла у Хрватску само да би заштитила Србе који тамо живе и да не дозволи геноцид какав се десио за вријеме Другог свјетског рата, у току кога је, под руководством Анта Павелића, било убијено 500 хиљада Срба, у логору Јасеновац. То су жртве свирепости Мирослава Филиповића Мајсторовића, фратра фрањевачког реда, који је био координатор тог масакра. Као што су хтјели тада, тако и данас Хрвати желе да збришу Србе са своје територије. Тако да је ово рат који воде Хрвати против Срба који живе на њиховој територији.
Ил пополо: Колико је нама познато, тзв „српски блок“ контролише војску федерације. Какво је Ваше објашњење за напад на историјски град Дубровник?
Мираш Дедеић: Све су то саме неистине. Војску федерације чине људи из свих дјелова Југославије и њоме уопште не управљају Срби. Зар би савезна војска могла да буде српска, ако је командант Кадијевић – Хрват, а његов замјеник Бровет – Словенац? Напад на Дубровник, који је својевремено био црногорски и као такав предвиђен за престоницу Црне Горе, објашњавам тиме што се у њему Срби и Хрвати немилосрдно међусобно убијају. Ратна морнарица федерације покушава да преко тог напада уђе у град и допринесе мирном животу. А словенски Хитлер, Фрањо Туђман, наредио је да се блокирају касарне савезне војске и послао је хрватске резервисте да опколе војнике савезне војске да ови не би спријечили Хрвате да протјерају Србе из Хрватске.
Ил Пополо: Од свих политичара, који Вам изгледа најпоузданији?
Мираш Дедеић: Сви најугледнији југословенски политичари међу Србима, Хрватима или другима су бивши комунисти, Титови насљедници, па су према томе потпуно непоуздани. Без обзира на то, мишљења сам да је Милошевић, иако је и он бивши комуниста, много урадио за Србију тиме што јој је вратио Косово и Војводину, које је Тито био отцијепио.
Ил Пополо: Да ли је по Вашем мишљењу сукоб између Срба и Хрвата етничке природе или је примарно изазван социјално-економским разлозима?
Мираш Дедеић: Суштински се уствари ради о сукобу вјерско-етничког карактера, који има и друге политичке и социјално-економске пратеће узроке. У ствари се ради о примарно вјерском сукобу који је касније постао и етнички. Да то објасним. Српски и хрватски етнички коријен је исти, с обзиром да и једни и други долазе са Карпата и говоре истим језиком. А Свети Ћирило и Методије су пак ти који су донијели хришћанство на Балкан из Грчке. Када је дошло до подјеле хришћанства 1054. године, Србија је постала православна, док се Хрватска везала за католичанство. Иако има Срба католика и православних Хрвата, те вјерске разлике су током времена проузроковале знатне етничке разлике које су данас суштина сукоба. Везано за то, желим да нагласим да су сада у Хрватској забрањени мјешовити бракови и да 60 хиљада српско-хрватских породица који живе у Хрватској, траже начин да се пребаци у Србију и спаси од погрома.
Ил пополо: Да ли је по Вашем мишљењу исправан став међународне заједнице да мировном конференцијом у Хагу, потпуно непристрасно, нађе мирно рјешење за сукоб или стратегија може да буде другачија?
Мираш Дедеић: Сматрам да је тај пут исправан, мада нијесам сигуран да је непристрасан, јер се, можда несвјесно, хрватски интереси заступају више од српских. Проблем је у томе што европска заједница не познаје суштину проблема у Југославији, који су посљедица комунистичког утицаја, па новинари лансирају много неистина о Србији.
Ил пополо: Како оцјењујете италијанске политичке ставове у односу на кризу у Југославији?
Мираш Дедеић: С обзиром да се осјећа извјесна доза филохрватства у Италији, Де Микелисова политика ми за сада изгледа потпуно реална и непристрасна. А што се тиче Италије, сматрам да, уколико дође до распада Југославије, она има сва права да поново узме територије Истре и Далмације. То би ми било заиста драго и увјерен сам да ће Влада Италије заштитити свој интерес, јер је то праведно са историјског аспекта. Словенија би, пак, због културних и традиционалних односа, могла да се уједини са Аустријом.
Ил пополо: Као Србин са једне стране и свештеник са друге, шта би пожељели Југославији у будућности? Мираш Дедеић: Када говорим као Србин, жеља ми је да се успостави стабилан мир, да се Србија и Хрватска коначно раздвоје, пошто та два народа не могу живјети заједно. А као свештеник сам мишљења да је моменат да се након хиљаду година од подјеле, католичка и православна црква, како у Југославији, тако и у цијелом свијету, коначно уједине. Иако на теолошком плану има мањих разлика у вјери људи, нема већих разлика којима би се правдала подјела.
No comments:
Post a Comment