Испаравање националсоцијалистичке идиле

уторак, 08 новембар 2011 22:31 Војин Грубач, колумна ИН4С

Скоро да нико не сумња да је грађански концепт Црне Горе, дефинисан заштитним одредбама њеног Устава, под перманентним ударом оних “патриотских кругова” који су навикли да јавност малтретирају својим анималним жељама. Наиме, црногорски националисти одјевени у плашт “наднаравних демократа” скоро па свакодневно прстом указују свима у држави која су правила понашања! У таквој ситуацији, грађења стакленог звона над државом, довољно је јако мало дисонанце да дође до комплетне дестабилизације вјештачке националистичке идиле.

Независно да ли је дата због познатог, вјечитог политичког играња на двије карте, или због реалне потребе да се укаже на проблем који треба у демократској атмосфери рјешавати, свима знана изјава Филипа Вујановића у вези актуелне државне химне је изазвала лавину бијеса у круговима црногорских шовиниста. С обзиром на то да они већ имају разрађен агитпроповски механизам гоњења “сумњивих и неподобних”, то није било чудно да се он истог момента “одапео” против предсједника Црне Горе. Хајку је, очекивано, иницирао скупштински фирер Ранко Кривокапић, организујући у Вили Горица вечерњи састанак локалних присталица његовог колоритног Кју Клукс Клана.
Контрадикторност и “шокови”

Елем, да “несрећа” напрскавања једноумља не иде “само” од предсједника Вујановића показало је и неочекивано иступање предсједника ФСЦГ Дејана Савићевића за часопис “Звезда Србија”. Његова изјава: “Знам да сам већи Србин од 80 одсто оних који су гласали против независности Црне Горе...”, је црногорске националистичке кругове довела до шока, и знаковитог ћутања.

То “ускомешано ћутање” се наставило и када су енглески навијачи у Подгорици скандирали - “Црна Гора је само мали град у Србији”! Изостанак сипања лавине осуда по енглеским навијачима сигурно није било изазвано спознајом о екцесима црногорских навијача, рецимо, када су у Нишу играле ватерполо репрезентације Србије и Црне Горе. Наиме, тада је група одабраних црногорских навијача, предвођена скупштинским фирером Ранком Кривокапићем, скандирала великом ватерполисти Андрији Прлаиновићу да је- издајник?! Те чудовишне, личне, увреде су му биле упућене зато што игра за репрезентацију Србије, а не Црне Горе.

Ипак, одређени “осврт из патриотских кругова” у вези енглеских навијача је пробао артикулисати Михаило Радојичић Шок у колумни “Само мали град у Србији”, објављеној у “Аналитици”. У том тексту аутор је оцијенио да су енглески навијачи својим скандирањем “овјерили националистичке изјаве против Црне Горе, насред Црне Горе”, а које се надовезују на испад некаквог коментатора ”на порталу једног од великих британских дневника”, који је упитао -“Ђе је та јебена Монтенегро...? “
Питање и упитници

Реакција Радојичића на тај коментаторски испад на далеком острву је била сљедећа: "Упитни коментар ''Ђе је та јебена Монтенегро'' надиграо је и питање и упитника. Претворио се у неку врсту антитезе. Наводно Фабио Капело је одговорио ... ''Ено је на првом месту!'' Међутим таквим вицкастим доскочицама не смије се тјешити Међународна фудбалска федерација. Не може их превазићи, мора их санкционисати. Таквом вербалном тирјанству мора стати ногом за врат.”

С обзиром на то да аутор текста Радојичић прати коментаре и у Енглеској, претпоставио сам да ће погледати и мој “превод” тога пасуса текста, који је у коментаторској рубрици његовог текста био сљедећи: ”Упитни коментар: "Ђе је тај јебени српски језик у Црној Гори?", надиграо је нонсенсе Устава Црне Горе... "Ено га на првом мјесту на попису становништва", рекао је један црногорски џентлмен неоптерећен национализмом. Овом вицкастом доскочицом црногорског џентлмена не смије се тјешити цивилизована јавност у Црној Гори. Таквом вербалном тирјанству треба се стати логиком за врат, јер је то нешто већи ексцес од фудбалских папазјанија.”
Прлаиновић као спортски џентлмен

С обзиром на то да сам предложио господину Радојичићу да се у контексту приче о навијачким екцесима осврне и на испаде навијачке групе Ранка Кривокапића у Нишу, а да су ми заузврат биле предочене неке непотребне анонимне коментаторске увреде, то сам морао дати додатно објашњење у вези дотичног “проблемчића”. Наиме, констатовао сам да је примјер како се прави спортиста понаша управо дао сјајни ватерполиста Андрија Прлаиновић. Јер се, у његовом случају, ради о истинском џентлмену који држи до себе, свог угледа и части, те се одлучио на потез одабира репрезентације који треба бити општеграђански поздрављен. Зашто? Зато што је грађанима, самозваним патриотама, чија се реторика заснива на пјенушању, те свакодневим бесмислицама типа "пали,‘ајде мало, сели се" и слично, дао толико потребну слободу.

Елем, о каквом давању слободе је ријеч? Наравно, да са жаром у прсима обуку купаће гаћице, те да умјесто њега играју у репрезентацији "своје државе". Али, авај! Они не умију да пливају. Могу се чак и утопити, јер само знају да причају. Да некога свакодневно вријеђаш на разне начине, а да те он заузврат спортски прославља никако не иде. То џентлмени не дозвољавају!

И овај коментар није био довољан да се господин Радојичић упусти у полемику, јер су код оваквих списатеља у моди су само бесконачни монолози. Коначни резултат његовог текста и мојих коментара је био интересантан, и сјајан. Црногорски џентлмен оптерећен национализмом је скинуо свој свјежи текст са портала и замијенио га другим, мање интересантним.
Почетак краја анималне демократије

Не вјерујем да су учесници састанка неформалне домородачкe организације у Вили Горица очекивали да ће предсједник Црне Горе смјети реаговати на лавине њихових оркестрираних напада. Ипак, лоше су процијенили, зато што су погрешно претпоставили да баш сваки, без изузетка, високи државни чиновник уједно мора бити послушни кућни љубимац првог лица парламента Црне Горе. Наиме, Вујановић је прије пар дана оштро оптужио црногорске националисте да воде кампању против њега, те да ту хајку води шеф СДП- а са учешћем пет одсто ДПС- а. И на крају, као крем на торту, дошла је и Вујановићева оцјена њихове снаге: “Ипак ме, изгледа, стимулишу, охрабрују и држе снажније на ногама они који ме нападају. Све више осјећам да слабе и да савлађујући црногорски национализам и шовинизам радим праву ствар за грађанску Црну Гору”.

Послије јавног шамара, који је оправдано и заслужено добио од предсједника Црне Горе, шеф СДП је халуцинирао о Вујановићевом покушају “прикривања правих непријатеља Црне Горе”, те о опскурним ликовима са своје вечере који су, наводно, “уградили своје животе у институције Црне Горе још од НОБ- а”?! Ипак, ако се зна да је у круговима око Кривокапића Секула Дрљевић давно “побиједио” учеснике НОБ-а, то изопаченост ове изјаве бива очигледном . Нема сумње да су закономјерна посртања шефа СДП постала нешто чешћа, а разлог је у томе што се у овом периоду дешава најкрупније проклизавање идеологије коју он заступа. Просто, екстремистички механизам се покварио!