Уз звуке там - тама

субота, 30 јул 2011 05:45 Војин Грубач, колумна ИН4С

С довољном дозом интересовања сам пропратио пар нових текстова на блогу господина Славка Перовића, а посебно оне текстове који у себи садрже неодмјерене и непристојне нападе на ректора цетињске Богословије оца Гојка Перовића. Активно учествујући у полемици која се потом развила стекао сам утисак да у иступањима бившег харизматичног лидера ЛСЦГ постоје крупне логичке грешке, које су вјероватно биле и основа напада на оца Гојка. О чему се, дакле, ради?
Прађедовска вјера

Господин Славко Перовић је већ неколико пута до сада у својим текстовима поновио да су православље и ислам религије које су у Црну Гору донијели окупатори. Овакав став несумњиво рађа и продужетак мисли у виду политичке импликације да су те двије религије у ствари окупаторске. Дакако, тада се поставља питање- а коју религију су тада оне окупирале? Одговор је прост- окупирана је католичка религија?!

Један ватрени сљедбеник господина Перовића је то рекао на сликовит начин, ускликнувши- прађедовска вјера Црногораца је католичанство! Па добро, и шта даље? Да ли то значи да господин Славко Перовић предлаже да се у суочавању са њему препознатљивом истином, а све у великој жељи да истину треба слиједити, православни вјерници и муслимани требају “врнути својој католичкој вјери”? Скоро да је извјесно да је то тако, само што се то не жели рећи сасвим отворено.

Дакако, идеја либерализма, осим ако се не ради о некаквом сурогату, претпоставља да се требају поштовати вјерска осјећања грађана. Нажалост, у овом случају се то не може констатовати, јер хистерија коју прати тај пут према такозваној истини од стране г. Перовића и његових сљедбеника има призвук нетрпељивости. Дакле, “окупаторство” је ријеч која није одмјерена, а политичка импликација таквог става је сигурно непримјерена.

Између католичанства и православне окупације

Католичанство у Црној Гори има своју историју, која се никако не базира на успјеку. Напротив, то је историја неуспјеха . Да би се те ствари извеле на чистину прихватио сам све историјске факте које је презентирао г. Славко Перовић, заједно са својим сљедбеницима. Ево их...

Према тим тумачењима историје - Дукља је била изворно католичка држава од 1 077. до 1 186. године, а то је 109. година. Потом су дошли “окупатори” Немањићи, који су од 1186. до 1360. године “наметнули силом окупаторског мача православље”, што чини 174. године.

Послије њих долази династија зетских владара Балшића , која је од “окупатора” Уроша Немањића 1360.г. добила независност, да би се католичанство вратило као државна религија од 1389.г., када се догодила Косовска битка, па све до 1403 г., што чини неких четрнаест година. Те 1403.г. православље постаје поново државна религија у Зети зато што је тако желио Балша Трећи, последњи владар те династије који се доста дуго сукобљавао са Млечанима .

Прихвативши све те историјске чињенице мојих политичких нeистомишљеника, десила се опаска да сам неправилно протумачио један историјски детаљ. Елем, тај детаљ је био да 1340г. Балшићи “срушили” Немањиће, те одмах увели католичанство које је трајало наредне 63.године. Наравно, с великим задовољством сам прихватио и ту “чињеницу”, успут констатујући да је самим тим окупација Немањића смањена са 174. на 154. године.
“Грешке мрака и сјене вјечне смрти”

“Продужетак” католичанства. као државне религије послије Немањића, са четрнаест на шездесет четири године је био по вољи мојим саговорницима, и то ми је било драго. То се зове љубав према католичанству. Ипак, изгледа да нису били у праву, мада сам ја желио да тако буде.

Наиме, према хрватским изворима, папа Урбан Пети је послао 26. јуна 1369.г. тројици синова Балше Првог по поводу њиховог “враћања у католичку вјеру” сљедеће писмо:

"Племићима, браћи Страцимиру, Ђурђу и Балши, жупанима Зете, милост у садашњем времену, по којој ће стећи славу у будућности.

Дух наш кличе у Господину, јер се милосрдно удостојио да вам подари спознају, па сте ви, који сте до сада остали несједињени хришћани у грешкама мрака и сјени вјечне смрти, отпочели мудро савјетовати сопственим душама и душама ваших поданика, да би свјетлост истине прихватили...Намјеравате, са поштовањем и искреним срцима придружити се послушности и побожности према пресветој Римској Цркви, мајци и учитељици свих вјерника, да у њој трајно останете и да се учите од нас, који смо без заслуга Христови намјесници на земљи, на који начин треба да се крећете путем божијих изасланика..".

Дакле, ипак је послије Немањића католичанство у Црној Гори било државна религија тридесет четири године. Дакле, огромних тридесет четири године шансе за Рим и –ништа! И све то захваљујући Балши Трећем, последњем владару из династије Балшића, који је прихватио православље и владао Зетом од 1403. до 1421. године . Да ли је тој одлуци асистрала његова мајка која је била кћер кнеза Лазара Хребељановића, бесконачни сукоби којеје имао са Млецима, или нешто треће остаје дјелимичном тајном.

Елем, независно од тога да ли се радило о дугих шездесет четири или тридесет четири године, нема сумње да је католичанство у тим временима доживјело неуспијех на православном простору Зете.

И ту нису били криви Немањићи, већ аутохтони владари Зете, а поготово Балша Трећи, који је изневјерио очекивања данашњих потомака “прађедовске вјере католичке”. Напросто, Балша Трећи се, противно дотичном писму папе Урбана Петог, ипак “вратио грешкама мрака и сјенкама вјечне смрти”, те отказао послушност римској Цркви, самозваној “мајки и учитељици свих вјерника”!
Тумарање и хистерија

Сва ова прича о католичанству г. Славка Перовића изазива код његових сљедбеника дојам да се на тај начин врши кретање према некаквој чудној истини, која сама треба испунити своју мисију.

У том кретању се г. Перовић итекеко саплиће, као у случају када је на свом блогу критиковао НВО ЦПЦ рекавши сљедеће: “Зар није идиотски да ЦПЦ не прихвата важећи календар, него стоји иза оног који касни данима за природом, односно за Господом, јер он је он творац свеопште природе, васцијелог космоса?”

Елем, какве везе има Бог и вјера са некаквим календарима?! Очигледно никакве! Много је логичније било да је г. Славко Перовић рекао да НВО ЦПЦ треба да користи календаре које користи и Римокатоличка црква, јер је православна вјера окупаторска, коју су донијели Немањићи, а у истом стилу наставили- Балша Трећи, Црнојевићи и остали “заблудјели синови” овог простора!

Дакако, господин Славко Перовић није Мартин Лутер, калуђер августиновског реда манастира у Елфурту, који је желио да се римска Црква трансформише у нешто смисленије. Као и у маленој Зети, и овдје је римокатоличка Црква погријешила- што је и довело до таласа моћног реформаторског покрета који је проузроковао њено велико и историјско цијепање у Европи.... Наравно, све је то разлог за наставак ове приче у сљедећој колумни...