Аутор:
Војин Грубач
Аналитичар Мирослав Ћосовић, самоубијеђени Влахбанац, има
свој ауторски шоу на “Аналитици”. У том простору објављује своја
сензационална открића- која изазивају таласе громког подсмијеха у
јавности Црне Горе, али и аплаузе код малобројних сердара на гувну
државотворства.
Елeм, да наведем неке његове оргиналне мисли:“Срби су
нестали послије најезде Отомана, и не постоје”, “Црногорци су мјешавина
Влаха и Албанаца”, “Св. Василије Острошки је био Влах”, “Сима
Милутиновић Сарајлија је “посрбио Његоша” и Црну Гору”! “Утицај мојих
сензација на водостај страсти у стиху- “Ријеке ће наших вала”, могла би
бити тема докторске дисертације овог аналитичара, уколико се деси да
ипак једног дана заврши факултет историје, и почне раздвајати историју
од приземне политичке мисли кратког рока трајања.
Теорија о пет отаца нације, а сви су- Сима!
Дотични Ћосовић убјеђује јавност да је Његош био наиван и незнавен,
те да је великог владику и пјесника, који је пропутовао пола свијета,
лично и персонално “посрбио” агент Сима Милутиновић Сарајлија. Ипак,
чини ми се да је Ћосовић помало недоречен, тако да ћу, у шали која
одговара његовом стилу аматерског бављења историјом, предочити “Теорију о
пет виртуалних Сима у историји Црне Горе”. Наиме, први “тајни агент”
Сима је убиједио становнике римске провинције Дукља да су они Дукљани.
Да је снага његове агентурне мисије била далекосежна, свједочи и назив
једне институције у Црној Гори- Дукљанска академија наука и умјетности.
Ипак, њега је послије пар вјекова замијенио агент Сима Други, који је
Дукљане убиједио да су Зећани, а потом и Сима Трећи који је дио Зећана
убиједио да су Црногорци. Рекао сам дио, јер постоји велика сумња да је
Св. Петар Цетињски био четврти агент Сима који је, обраћајући се
Црногорцима и Брђанима, Брђане “препознавањем њихове посебности”
утврдио као посебан етнос. И таман када су се требали стопити Црногорци и
Брђани у једно, дошао је Сима Пети Милутиновић Сарајлија, о којем прича
Ћосовић. Мислим да ће ова “Теорија о пет Сима”, сасвим озбиљно
употпунити теорију завјере на порталу Аналитика, а сердаре на гувну
државотворства бацити у историјски севдах. Ипак, мала дигресија, за
разлику од Ћосовића, којем друштво праве сопствени комплекси и
трећеразредни напаљени интелектуалци на гувну државотворства, необични и
свестрани Сима Сарајлија се у своје вријеме, рецимо, дружио са Гетеом, и
Јаковом Гримом.
Принцип препознавања као историјски трик
Принцип “препознавања посебног етноса”, који сам споменуо, је
омиљени историјски трик г. Ћосовића. Рецимо, на основу књига др. Комара,
Ћосовић је закључио да се становништво шире Херцеговине назива у тим
истраживањима Власима. Елем, док др. Комар тврди да се под тим појмом
подразумијевају сточари из залеђа, Ћосовић је устврдио да су Власи били
етничка група, а доказ је следећи- “тако су их препознали” писци тих
докумената. Чак је тај “Принцип препознавања” издигао на ниво обраћања
јавности у следећем виду:”Нађите ми у тим документима да се спомињу
Срби. Ако не нађете, то значи да Срби не постоје”.
Aко би се ова појава малограђанштине и приземности у обраћању
јавности требала објаснити антиподом, примјер питања би гласио
овако:”Нађите ми документа да се у временима Дукље и Зете помињу
Црногорци. Ако их нема, значи да Црногорци нису постојали.” Или, ако се у
обраћању Св. Петра Цетињског помињу Црногорци и Брђани, то раздвајање
по Ћосовићевом “принципу препознавања” аутоматски значи да су Брђани
посебна етничка група. Интересантно, зар не!? Зар није очигледно колико
је тај трик са “препознавањем” научно смјехотресна категорија, а
нелогично извођење закључака, без општих принципа, погрешно? У наукама
постоје општи принципи, а не верзије да се исте ствари посматрају
различито кроз форму шибицарења.
Теорија расне чистоте као доказ непостојања
Свима је познато да је Хитлер на пиједестал своје политичке мисли
ставио расну чистоту, као доказ превасходства Њемаца над другим
народима. Мирослав Ћосовић такође има теорију расне чистоте, али као
доказ непостојања неких народа. Дакле, од нацизма је нешто научио, и
примијенио на свој начин. Наиме, у комуникацији са др. Комаром, Ћосовић
је изнио теорију да су Црногорци, Херцеговци и Бокељи један народ, али
да они нису Словени, па самим тим нису ни Срби. Укратко, ако Срби нису
чисти Словени, тада не постоје.
Збиља, зашто због недостатка расне чистоте не објави
Хрватима, Бошњацима, Бугарима, Македонцима да не постоје, већ је тај
закључак о неопходности националне чистоте везао само за Србе?
Како одговора нема, нити га је желио дати, јасно је да му се селективна
теорија о расној чистоти распала. Уједно, Ћосовић је уношењем у анализе
елементе нацизма, отворено показао нијансе шовинизма у свом размишљању,
и црте националног анимозитета према грађанима у чијем окружењу живи.
Што се тиче Црногораца, ту Ћосовић искључује потребу за расном
чистотом, и тврди- “црногорска нација је мјешавина више
старосједјелачких етнија”. Укратко, када се Ћосовић ослободи нацизма у
себи, прихвати да су и Срби “мјешавина више старосједилачких етнија”,
као и други народи, те извуче закључак да су Срби они који се тако
осјећају, могуће је да ће бити на прагу излијечења од тешких мисли које
га тјерају у срљање.
Галопирање кроз историју
Ћосовић од историје прави чорбу за дневну политику, и зато се
саплео у својим многобројним теоријама. Очигледно не признаје право
грађнима да се осјећају како желе, па их трпа у торове. Тако су чувени
Власи, које је препознао као народ, од “Принципа препознавања” одједном
улетјели у “Принцип државних граница”. Тако су они Херцеговци који су у
Црној Гори, по Ћосовићу, постали Црногорци, а остали Херцеговци, у
Републици Српској, престали бити Срби. Хумореска, зар не?
У све то Ћосовић улази са теоријом о хаплопгрупама, да би подржао
своју идентитетску кризу, па испада да су на Берлинском конгресу и на
засиједању АВНОЈ а, у клупама за одлучивање сједјели генетичари, са
картама хаплопгрупа, те на основу њих одређивали границе Црне Горе.
Ћосовић чак није ни примјетио да је постављањем државне границе као
одлучујег фактора, послао у непотребност сва остале теорије које вади из
вреће. И све то због чињенице да се државне границе не поклапају са
границама народа, религија, хаплопгрупа, и свих “препознавања” о којима
говори.
Нема сумње, г. Ћосовић има тешке психолошке трауме и кризу
идентитета, коју мисли рјешавати скандалима кроз млаћење историјске
сламе. И то није чудо, јер је он класични продукт времена које је родило
неизбалансиране и неутемељене људе, који немају елементарне норме
културе, образовања које подразумијева и развијање логике, као и
осјећаја да грађани имају право на личну слободу.
No comments:
Post a Comment