”Пацифисти”, милитаристи, профитери, лицемјери...

петак, 02 децембар 2011 22:39 Војин Грубач

Недавно сам, у шали, једног колегу, убијеђеног и искреног пацифисту, упитао –“Па, како тече борба вас, пацифиста, са бившим милитаристима, има ли каквих помака и новости”? “А то ти је исто”- одговорио ми је. Зачуђен, мислећи да сам слабо чуо, опет сам питао: “Шта је исто - бивши пацифисти и милитаристи”? Одговор је био кратак, рекао је – “Да”!

Елем, још се понегдје могу прочитати замјерке садашњој власти у Црној Гори због тога што је водила ратове деведесетих година прошлог вијека. Осврти су постали ријетки, и на нивоу су случајности. Та књига је, очигледно, с тачке гледишта политичке експлоатације ратова лагано и потпуно затворена. Задовољни су и “милитаристи” и “пацифисти”, јер су сви постигли своје вишезначне циљеве. Управо зато је, послије неких двадесетак година, потребан осврт на те догађаје да би се видио развој интересантније-пацифистичке приче.

Дубровник као примјер

Прије свега, погледајмо какве је невоље и последице изазвала војна операција око Дубровника житељима тога простора...

Према хрватским изворима, приликом борби око Дубровника погинуло је 193. хрватских војника и око стотину цивила. Материјална штета је била сљедећа- уништено 2 127 кућа, у потпуности је уништена сточна фарма код мјеста Груда, а у Црну Гору као »ратни плијен« одвезено око 650 музних крава. Из дубровачке АЦИ марине одвезена је 51 јахта, док их је 171 потпуно уништено. Зрачна лука »Дубровник« претрпјела је штету од око 25 милиона евра, …

Највећи отпор катаклизмичном догађању у вези тог града су пружили хрватска јавност и црногорски пацифисти. Елем, да је случај Дубровника био последње ратно разарање у ратовима деведестих- нема сумње да би он постао вјечни симбол варварства, због којег би деценијама и вјековима прстом указивали на нападаче. Наравно, све је било у рукама ратног руководства Хрватске, које је само требало да не уради ништа слично. Ипак, све је било иначе! Као паралелу рушилаштву у случају Дубровника нећу узимати хрватске ратне операције “Бљесак” и “Олуја”, које су за последицу имале етничко чишћење Срба из Хрватске и темељно разарање њихове имовине. Пандан је, ипак, ратна операција регуларне хрватске армије изван њених граница, на територији сусједне БиХ.Да напоменем, у случају Дубровника основна примједба је била ратовање на територији друге државе, као и претјерана ратна разарања.

Мркоњић Град као примјер

И тако, неке четири године послије дубровачке операције, приликом упада регуларне армије Републике Хрватске у дубину територије сусједне државе БиХ, један малени градић у Републици Српској– Мркоњић Град је силно пострадао. Ево посљедица тога разарања...

Према српским изворима, погинула су 364 човјека из тог града. Потпуно је уништено 3 644 куће и 700 станова, а оштећено додатних 6 017 стамбених објеката. Из предузећа су однешене све машине, а из кућа и станова темељно опљачкана имовина. Уништен је целокупни сточни фонд од 12 хиљада говеда, 70 хиљада оваца и 15 хиљада свиња. Општа материјална штета се процијењује на триста милиона еура.

И тако, намеће се питање, ако је било лоше страдање Дубровника, због чега је Хрватска исто то урадила са Мркоњић Градом, те на тај начин себе представила у улози варвара? Елем, тиме су се додатно потврдили антипринципи и лицемјерје које је присутно на балканском простору- гдје сваки народ броји само своје жртве! Гдје је граница, дакле, између пацифиста и милитариста на Балкану? Има ли је, те да ли је пацифизам био само блеф за наивне?

Коалиција пацифизма и милитаризма

И тако дођосмо до још једног чиниоца ове приче, који се назива- “црногорски пацифиста”. Тај пацифиста је оправдано био неоспорни противник ратног ангажмана око Дубровника, јер је глупост и неприхватљивост те операције чак и тада била евидентна. Наравно, осуда хрватске јавности упућена нападачима због свега што се дешавало око Дубровника је била исправна све до момента када је хрватска војска почела да чини сличне или горе ствари, послије чега је све то постало фарса.

Ако се погледа политичка сцена Црне Горе видљиво је да се бивши милитаристи и бивши пацифисти налазе у неодвојивој политичкој коалицији. То се могло десити само у једном случају - да црногорски пацифисти суноврате идеју пацифизма. То су с лакоћом и урадили.

Елем, свима је познато да је Црна Гора већ платила огромну ратну одштету за ратовање деведесетих коју није добио Дубровник, нити породице погинулих и рањених грађана Црне Горе пострадалих у тим ратовима. Ту, комплетну ратну одштету, су узели“црногорски пацифисти”, кроз функционерска мјеста, положаје у разноразним одборима предузећа, коришћење монопола приликом реализације приватног бизниса. У ту групу пацифиста, ловаца на ратну одштету, спада комлетна СДП и они бивши чланови и функционери ЛСЦГ који су жељели да наплате свoj пацифизам, што су и учинили. Нема сумње, сваки покушај преосталих, искрених пацифиста да било шта кажу у вези дубровачке операције само може довести до тога да се још боље и више наплате евидентни пацифистички плаћеници.

Супротност суштини пацифизма

Пацифизам је, по идеји - природни, хуманистички покрет противљења рату без обзира на његове циљеве, интересе и сврху. Пацифисти позивају друштво да све спорове рјешава мирним путем, договорима без обзира на околности, без икакве присиле, управо зато да се не би десио сукоб.

Из ове дефиниције је јасно да су искрени пацифисти не само антиратно орјентисани, већ превентивно морају радити на томе да се оштре супротности у друштву избалансирају и рјешавају договорима и консензусом. И ту долазимо до још једне интересантне димензије тзв. “црногорских пацифиста”. Наиме, нема никакве сумње да су данас управо институционално позиционирани “црногорски пацифисти” главни промотери политике уцјена, конфликта, као и духа недоговарања у Црној Гори. Они, који су некада били велики противници етничких прогона, данас су главни промотери етничких притисака и прогона у, да комедија буде већа, наводно грађанској држави која стреми ка ЕУ.

Елем, не само да су вишеструко наплатили, а и даље наплаћују, свој некадашњи антиратни ангажман које је доведен до фарсе, већ се директно супростављају сваком договору у Црној Гори, доводећи друштво и јавност на границу апсолутног пуцања. Управо зато, изгледа да је мој колега, који је споменут на почетку овог текста, био апсолутно у праву. У Црној Гори, изгледа, пацифисти и милитаристи су исто!