Хајка историчара - башибозука

недеља, 18 децембар 2011 22:39 Војин Грубач

Јуна мјесеца ове године је у Новом Пазару основана НВО Бошњачка академија наука и умјетности (НВО БАНУ). Главни иницијатори ове идеје, а сада и “академици” те институције, су била два вјерска исламска поглавара, ефендије- муфтија ИЗ Србије Муамер Зукорлић и реису- л- улема ИЗ БиХ Мустафа Церић.

Сједиште ове организације ће бити не само у Новом Пазару, већ и у Сарајеву гдје постоји државна Академија наука и умјетности БиХ (АНУ БиХ). Ипак, нема неких назнака да ће се АНУ БиХ “обједињавати” са НВО БАНУ, основаној на вјерско- једнонационалној основи. Зашто је то тако, могуће је да треба питати историчара Шерба Растодера, који је експресно постао академиком управо те НВО БАНУ, а сада и чланом њеног Сената? Да напоменем, господин Растодер је као “академик” НВО ДАНУ један од јарих присталица хајке да се та невладина организација “обједини” са Црногорском академијом наука и умјетсности (ЦАНУ ).

Позиција Растодера из авлије БАНУ

Ево шта каже историчар Растодер о тек основаној НВО БАНУ: „Бошњачка академија наука и умјетности није идеална, али је свакако прва кровна институција Бошњака на овим просторима“!

Своје мишљење о официјалној АНУ БиХ, коју погрешно назива “босанском”, он је формулисао овако: “За разлику од Босанске академије, која је државна институција и која, у погледу односа према прошлости, садашњости и будућности БиХ, представља скуп три потпуно различите и међусобно искључиве концепције, Бошњачка академија нема ту врсту проблема… Босанска академија је наводно институција сва три народа, али је у њој слобода стваралаштва лимитирана и у њу не улазите по академским мјерилима, него по националном кључу. “

Интересантно, Растодер замијера АНУ БиХ да се у њу улази по националном кључу, да академици те државне организације “носе гријех” због различитих политичких размишљања, те да се у њу улази без довољних академских знања. Ипак, занимљиво је да се у новопазарску НВО БАНУ, чији је постао члан, такође улази по националном кључу, али једнонационалном и вјерском- исламском. Дакле, није у питању кључ, већ тип кључа за “браву” Растодерових необичних размишљања и интересантних, провидних, порива.

Поруке Растодера из плићака ДАНУ

Да напоменем, НВО ДАНУ, чији је члан историчар Растодер, се стварала слично новопазарској “академији”, по једнонационално -идеолошком кључу. У њој није било мјеста за академске грађане српске националности, Црногорце који говоре српским језиком, вјернике Митрополије, као и за оне који нису изричито за државну независност Црне Горе.

На другој страни, у ЦАНУ је ситуација сасвим другачија, јер се међу њеним академицима налази и пет чланова НВО ДАНУ, али и дјелимични истомишљеници те НВО, као што су Љубиша Станковић, Предраг Мирановић, Ђорђије Борозан, Веселин Вукотић, Драган Вукчевић, Чедо Вуковић, Нико Мартиновић, а донедавно и покојни Мијат Шуковић, који је био чак потпредсједник ЦАНУ.

Ипак, и поред чињенице да у ЦАНУ постоје академици разних убјеђења, националности, историчар Шербо Растодер је изјавио сљедеће: “Бојим се да је за већину академика ЦАНУ карактеристичан, најблаже речено, амбивалентан однос према Црној Гори; тај однос је обично исказан гусларском реториком, лишеном било какве научности. Чини ми се да је прилично неморално примати плату и бити члан академије наука државе коју у суштини не признајете… Констатујем да се у ЦАНУ се не улази по дјелу, него по критеријумима које нећу и не могу да испуним… Отпор који се појавио обједињавању је очигледан израз страха да би та институција коначно могла постати „црногорска“ и да њено лажно представљање даље не би било могуће…”?!

Историчар Растодер се оклизнуо оваквим конструкцијама, јер је јасно да овај несвакидашњи лик жели преобразити ЦАНУ у складу са својим ригидним, и зашто не рећи- антицивилизацијским идеолошким конструкцијама. Ова агитпроповска изјава, зачињена личним увредама чланова ЦАНУ, улази у домен непоштовања слободе личности и њеног права на сопствени став. Испада овако - Ко не мисли као Растодер, тај је гуслар, у пежоративном политичком смислу те ријечи! Дакако, претпостављам да историчар Растодер сматра да и пензионери, љекари, радници,..., такође не могу примати своје пензије и плате од “државе коју не признају”, као ни академици? Да није приликом ове изјаве консултовао мишљење својих колега из БАНУ, господу Зукорлића и Церића, који су му предочили шта је европејство а шта не?

Преображај друштва!?

Да Растодер не поштује нити лична осјећања грађана Црне Горе, свједочи ова изјава дата за часопис ДАНИ: “Дјелује парадоксално, али, судећи по добијеним резултатима пописа, испада да, шест година након проглашења државне независности, у Црној Гори јача српска свијест. Искрено, као припадник мањинског народа, волио бих да је број Црногораца на априлском попису прешао 51%...”

Елем, како се види г. Рифат Растодер не би желио само преобразити ЦАНУ, на коју је отпочела приземна хајка из свима познатог неозбиљног дворишта, већ и национална осјећања грађана Црне Горе. Успут и српски језик , Митрополију црногорско приморску, иако не припада православном вјерском кругу, нити говори српским језиком.

Изгледа да г. Растодер воли да претјерује, те да се превише унио у трансформацију свога окружења. И то не само оног којем у националном и вјерском погледу припада, што је логично, већ понајвише преображају онога којем уопште не припада и према којем гаји висок степен нескривеног анимозитета, што је нелогично. Нема сумње, таквим недоличним понашањем, којег је унио и у своју личну “историјску науку” Растодер је руинирао скоро све своје историјске списе, те од њих направио својеврсну фарсу, некакав оријентални историчарски башибозук.

Правила, или како?

Растодер мисли да дио чланова НВО ДАНУ, који није примљен у ЦАНУ, треба да хајдучки уђе у институцију која, ма каква била, по озбиљности далеко превазилази имагинарне организације самозваних НВО академика. Ипак, претпоставимо да се у Црној Гори може основати НВО Рашка академија наука и умјетности, или Српска академија наука и умјетности Црне Горе. Да ли би Растодер у том случају подржао идеју да се колективно и истим хајдучким начином чланови те, или тих НВО нађу у редовима ЦАНУ? Или, ако НВО БАНУ из Новог Пазара и Сарајева одлучи да има сједиште и у Црној Гори, што је правно могуће, да ли би и они требали бити колективно примљени у ЦАНУ? Или је у својој осионости историчар Растодер заборавио да се многе ствари на Балкану не могу радити на начин који он приземно протежира? Ако јесте, тада треба превентивно припремити пилуле за смирење, јер ће закономјерно услиједити дуги периоди његових разочарења и фрустрација.