уторак, 08 новембар 2011 22:31 Војин Грубач, колумна ИН4С
Скоро да нико не сумња да је грађански концепт Црне Горе, дефинисан заштитним одредбама њеног Устава, под перманентним ударом оних “патриотских кругова” који су навикли да јавност малтретирају својим анималним жељама. Наиме, црногорски националисти одјевени у плашт “наднаравних демократа” скоро па свакодневно прстом указују свима у држави која су правила понашања! У таквој ситуацији, грађења стакленог звона над државом, довољно је јако мало дисонанце да дође до комплетне дестабилизације вјештачке националистичке идиле.
Независно да ли је дата због познатог, вјечитог политичког играња на двије карте, или због реалне потребе да се укаже на проблем који треба у демократској атмосфери рјешавати, свима знана изјава Филипа Вујановића у вези актуелне државне химне је изазвала лавину бијеса у круговима црногорских шовиниста. С обзиром на то да они већ имају разрађен агитпроповски механизам гоњења “сумњивих и неподобних”, то није било чудно да се он истог момента “одапео” против предсједника Црне Горе. Хајку је, очекивано, иницирао скупштински фирер Ранко Кривокапић, организујући у Вили Горица вечерњи састанак локалних присталица његовог колоритног Кју Клукс Клана.
Контрадикторност и “шокови”
Елем, да “несрећа” напрскавања једноумља не иде “само” од предсједника Вујановића показало је и неочекивано иступање предсједника ФСЦГ Дејана Савићевића за часопис “Звезда Србија”. Његова изјава: “Знам да сам већи Србин од 80 одсто оних који су гласали против независности Црне Горе...”, је црногорске националистичке кругове довела до шока, и знаковитог ћутања.
То “ускомешано ћутање” се наставило и када су енглески навијачи у Подгорици скандирали - “Црна Гора је само мали град у Србији”! Изостанак сипања лавине осуда по енглеским навијачима сигурно није било изазвано спознајом о екцесима црногорских навијача, рецимо, када су у Нишу играле ватерполо репрезентације Србије и Црне Горе. Наиме, тада је група одабраних црногорских навијача, предвођена скупштинским фирером Ранком Кривокапићем, скандирала великом ватерполисти Андрији Прлаиновићу да је- издајник?! Те чудовишне, личне, увреде су му биле упућене зато што игра за репрезентацију Србије, а не Црне Горе.
Ипак, одређени “осврт из патриотских кругова” у вези енглеских навијача је пробао артикулисати Михаило Радојичић Шок у колумни “Само мали град у Србији”, објављеној у “Аналитици”. У том тексту аутор је оцијенио да су енглески навијачи својим скандирањем “овјерили националистичке изјаве против Црне Горе, насред Црне Горе”, а које се надовезују на испад некаквог коментатора ”на порталу једног од великих британских дневника”, који је упитао -“Ђе је та јебена Монтенегро...? “
Питање и упитници
Реакција Радојичића на тај коментаторски испад на далеком острву је била сљедећа: "Упитни коментар ''Ђе је та јебена Монтенегро'' надиграо је и питање и упитника. Претворио се у неку врсту антитезе. Наводно Фабио Капело је одговорио ... ''Ено је на првом месту!'' Међутим таквим вицкастим доскочицама не смије се тјешити Међународна фудбалска федерација. Не може их превазићи, мора их санкционисати. Таквом вербалном тирјанству мора стати ногом за врат.”
С обзиром на то да аутор текста Радојичић прати коментаре и у Енглеској, претпоставио сам да ће погледати и мој “превод” тога пасуса текста, који је у коментаторској рубрици његовог текста био сљедећи: ”Упитни коментар: "Ђе је тај јебени српски језик у Црној Гори?", надиграо је нонсенсе Устава Црне Горе... "Ено га на првом мјесту на попису становништва", рекао је један црногорски џентлмен неоптерећен национализмом. Овом вицкастом доскочицом црногорског џентлмена не смије се тјешити цивилизована јавност у Црној Гори. Таквом вербалном тирјанству треба се стати логиком за врат, јер је то нешто већи ексцес од фудбалских папазјанија.”
Прлаиновић као спортски џентлмен
С обзиром на то да сам предложио господину Радојичићу да се у контексту приче о навијачким екцесима осврне и на испаде навијачке групе Ранка Кривокапића у Нишу, а да су ми заузврат биле предочене неке непотребне анонимне коментаторске увреде, то сам морао дати додатно објашњење у вези дотичног “проблемчића”. Наиме, констатовао сам да је примјер како се прави спортиста понаша управо дао сјајни ватерполиста Андрија Прлаиновић. Јер се, у његовом случају, ради о истинском џентлмену који држи до себе, свог угледа и части, те се одлучио на потез одабира репрезентације који треба бити општеграђански поздрављен. Зашто? Зато што је грађанима, самозваним патриотама, чија се реторика заснива на пјенушању, те свакодневим бесмислицама типа "пали,‘ајде мало, сели се" и слично, дао толико потребну слободу.
Елем, о каквом давању слободе је ријеч? Наравно, да са жаром у прсима обуку купаће гаћице, те да умјесто њега играју у репрезентацији "своје државе". Али, авај! Они не умију да пливају. Могу се чак и утопити, јер само знају да причају. Да некога свакодневно вријеђаш на разне начине, а да те он заузврат спортски прославља никако не иде. То џентлмени не дозвољавају!
И овај коментар није био довољан да се господин Радојичић упусти у полемику, јер су код оваквих списатеља у моди су само бесконачни монолози. Коначни резултат његовог текста и мојих коментара је био интересантан, и сјајан. Црногорски џентлмен оптерећен национализмом је скинуо свој свјежи текст са портала и замијенио га другим, мање интересантним.
Почетак краја анималне демократије
Не вјерујем да су учесници састанка неформалне домородачкe организације у Вили Горица очекивали да ће предсједник Црне Горе смјети реаговати на лавине њихових оркестрираних напада. Ипак, лоше су процијенили, зато што су погрешно претпоставили да баш сваки, без изузетка, високи државни чиновник уједно мора бити послушни кућни љубимац првог лица парламента Црне Горе. Наиме, Вујановић је прије пар дана оштро оптужио црногорске националисте да воде кампању против њега, те да ту хајку води шеф СДП- а са учешћем пет одсто ДПС- а. И на крају, као крем на торту, дошла је и Вујановићева оцјена њихове снаге: “Ипак ме, изгледа, стимулишу, охрабрују и држе снажније на ногама они који ме нападају. Све више осјећам да слабе и да савлађујући црногорски национализам и шовинизам радим праву ствар за грађанску Црну Гору”.
Послије јавног шамара, који је оправдано и заслужено добио од предсједника Црне Горе, шеф СДП је халуцинирао о Вујановићевом покушају “прикривања правих непријатеља Црне Горе”, те о опскурним ликовима са своје вечере који су, наводно, “уградили своје животе у институције Црне Горе још од НОБ- а”?! Ипак, ако се зна да је у круговима око Кривокапића Секула Дрљевић давно “побиједио” учеснике НОБ-а, то изопаченост ове изјаве бива очигледном . Нема сумње да су закономјерна посртања шефа СДП постала нешто чешћа, а разлог је у томе што се у овом периоду дешава најкрупније проклизавање идеологије коју он заступа. Просто, екстремистички механизам се покварио!
Sunday, November 13, 2011
Нон-стоп домороци
недеља, 25 септембар 2011 06:32 Војин Грубач, колумна ИН4С
Изјава предсједника Црне Горе Филипа Вујановића да нема исте емоције према свим строфама актуелне црногорске химне, те да двије слуша са задовољством, а двије зато што је обавезан, изазвала је буру негативних емоција код нон-стоп патриотски орјентисаних домородаца у Црној Гори. Не улазећи у политичке побуде и разлоге ове изјаве Вујановића, она је интересантна с тачке гледишта провјере толеранције у друштву, а посебно “стања политичког духа” умишљених предводника “нове црногорске идеологије” који се увијек ослањају само на силу државе, органа, репресије, а не и на снагу аргумената који би требали да их доведу до жељеног циља.
Устав, трице и кучине
Очекивано, прва је на изненедну “игру тијелом” предсједника Црне Горе одреаговала СДП, чији је потпредсједник Рашко Коњевић позвао Вујановића да “искористи своја уставна овлашћења и покрене поступак промјене Устава у дијелу државних симбола и назива службеног језика”, те да "заложи свој политички ауторитет и покуша да обезбиједи двотрећинску подршку у црногорском парламенту и тропетинску подршку грађана на референдуму, како је то предвиђено члановима 155 и 157 Устава Црне Горе”. Елем, у противном треба да поднесе оставку, сматра Коњевић.
И ту долазимо до важног момента који у потпуности одсликава лице и карактер такозваних нон- стоп “црногорских патриота”. Наиме, Устав Црне Горе су напаљени црногорски националисти, у које спада и дотични Коњевић, без трунке одговорности пред грађанима Црне Горе направили таквим да је његова промјена могућа само револуционалним путем. Да се подсјетимо...
Ти исти ликови су својевремено “звонили на сва звона” о недемократским принципима референдума о државној независности Црне Горе, гдје је квота од 55 одсто за успјех референдума била “ненормална, сулуда, недемократска, противцрногорска” и слично. Када су побиједили на референдуму сви дотадашњи њихови принципи су пали у воду, те су сами одредили, никога не питајући, не преговарајући са било ким, Устав као и квоте потребне за промјену индентитетских одредби тог Устава, као и државног статуса Црне Горе.
Укратко, при истој излазности као на споменутом референдуму- за важне промјене идентитетских одредби Устава, као и државног статуса, више није потребно “недемократских” 55 одсто, већ невјероватних “демократских” 69, 4 одсто гласова грађана?! Управо је тај потез показао “толеранцију, демократичност, одговорност”, нове црногорске “демократије” и њених шумских промотера.
Последица овога безобразлука се рефлектовала на начин да-огромни дио Црне Горе уопште не жели да чује за дотичну химну са све четири њене строфе, одбацује усвојену државну заставу у апсолутном смислу, не сматра својим некакакав нематерњи црногорски језик, не прихвата рјешење да грб треба да буде жуте боје, те у свој тој причи било каква репрезентација Црне Горе у спортском, културном или било ком другом облику те грађане интересује колико и лањски снијег.
Мантра о султановој цркви
Став господина Вујановића, у истом интервјуу, да сматра Митрополију канонском црквом је било сљедећи изазов за нон- стоп спремне домородце јавне сцене Црне Горе. Између њих се, очекивано, истрчао такозвани публициста Рајко Церовић, који је рекао да “Петровићи нису питали никога, а камоли Српску цркву, ако је и постојала, јер ју је султан укидао кад му се прохтије." Ако је и постојала!? Та црква је била султанова установа!?
Кључни проблем оваквих ликова је у томе што послије тога када кажу “А” не изговоре и “Б”. Јер, главно што је дотични Церовић требао рећи у наставку мисли је морало бити то да- с презиром одбацује, и не уопште рачуна својима, све оне православне духовнике “који су служили султановој православној Цркви, ако је уопште постојала”. А ту се, већ, “рађају” у редослиједу “одбачени султанови свештеници”, као што су били Св. Василије Острошки, архимандрит Арсеније Гаговић, поп Богдан Зимоњић,..., и остале многобројне владике и попови који су увијек били заједно са својим народом у свим његовим патњама и искушењима.
Међу њима је, свакако, и прота Милутин Церовић, који је у тешким временима за Дробњаке, као “султанов поп”, отишао на позив незадовољног паше Селмановића у Пљевља и ту завршио свој живот. По једној верзији- био је објешен, а по другој- ухваћен на сред пљеваљског пазара и посијечен, а глава му потом била истакнута на бедему. Убијен је и архимандрит Арсеније Гаговић, и не само он, што баца ново свјетло на “султанове” свештенике
Прота Милутин је, иначе, био отац познатог Дробњака Новице Церовића, ”случајног презимењака” Рајка Церовића, који би се прије давања неадекватних изјава морао распитати и о својим прецима, међу којима је било истакнутих “султанових попова”, па све да и њих одреда одбаци, и не рачуна својима.
Ој “свијетла” и “грађанска”
Нема сумње да се нико од “устанички настројених” теоретичара и практичара црногорског национализма не жели суочити с чињеницом да је крајње ружним, непотребним и штетним ултиматумом донешен Устав Црне Горе.
А морали би, јер је Устав Црне Горе донио дио политичке Црне Горе којем је референдумска побједа залила воду у уши, те су помислили да је држава играчка са којом се могу играти по својој вољи колико желе, без потребе да мисле о било коме другом ко живи на истом простору као и они. Наравно, удаљеност од реалности сама по себи доноси последичну бол, јер играње са здравим смислом може донијети једино и само непријатности бесконачног трајања. Управо је то узрок зашто данас самоубијеђени црногорски националисти доживљавају свакодневне трауме, које се временом могу само појачавати.
Искрено, не видим сламку спаса за коју се могу ухватити да би се те политичке трауме избјегле! Та сламка спаса сигурно није опскурни Кју- Клукс- Клан којег је ових дана у Вили Горица окупио г. Адолф Кривокапић. Јер, такво окупљање је био сјајни демант “постојања” грађанске државе Црне Горе, коју ова екипа сигурно никада није жељела.
Изјава предсједника Црне Горе Филипа Вујановића да нема исте емоције према свим строфама актуелне црногорске химне, те да двије слуша са задовољством, а двије зато што је обавезан, изазвала је буру негативних емоција код нон-стоп патриотски орјентисаних домородаца у Црној Гори. Не улазећи у политичке побуде и разлоге ове изјаве Вујановића, она је интересантна с тачке гледишта провјере толеранције у друштву, а посебно “стања политичког духа” умишљених предводника “нове црногорске идеологије” који се увијек ослањају само на силу државе, органа, репресије, а не и на снагу аргумената који би требали да их доведу до жељеног циља.
Устав, трице и кучине
Очекивано, прва је на изненедну “игру тијелом” предсједника Црне Горе одреаговала СДП, чији је потпредсједник Рашко Коњевић позвао Вујановића да “искористи своја уставна овлашћења и покрене поступак промјене Устава у дијелу државних симбола и назива службеног језика”, те да "заложи свој политички ауторитет и покуша да обезбиједи двотрећинску подршку у црногорском парламенту и тропетинску подршку грађана на референдуму, како је то предвиђено члановима 155 и 157 Устава Црне Горе”. Елем, у противном треба да поднесе оставку, сматра Коњевић.
И ту долазимо до важног момента који у потпуности одсликава лице и карактер такозваних нон- стоп “црногорских патриота”. Наиме, Устав Црне Горе су напаљени црногорски националисти, у које спада и дотични Коњевић, без трунке одговорности пред грађанима Црне Горе направили таквим да је његова промјена могућа само револуционалним путем. Да се подсјетимо...
Ти исти ликови су својевремено “звонили на сва звона” о недемократским принципима референдума о државној независности Црне Горе, гдје је квота од 55 одсто за успјех референдума била “ненормална, сулуда, недемократска, противцрногорска” и слично. Када су побиједили на референдуму сви дотадашњи њихови принципи су пали у воду, те су сами одредили, никога не питајући, не преговарајући са било ким, Устав као и квоте потребне за промјену индентитетских одредби тог Устава, као и државног статуса Црне Горе.
Укратко, при истој излазности као на споменутом референдуму- за важне промјене идентитетских одредби Устава, као и државног статуса, више није потребно “недемократских” 55 одсто, већ невјероватних “демократских” 69, 4 одсто гласова грађана?! Управо је тај потез показао “толеранцију, демократичност, одговорност”, нове црногорске “демократије” и њених шумских промотера.
Последица овога безобразлука се рефлектовала на начин да-огромни дио Црне Горе уопште не жели да чује за дотичну химну са све четири њене строфе, одбацује усвојену државну заставу у апсолутном смислу, не сматра својим некакакав нематерњи црногорски језик, не прихвата рјешење да грб треба да буде жуте боје, те у свој тој причи било каква репрезентација Црне Горе у спортском, културном или било ком другом облику те грађане интересује колико и лањски снијег.
Мантра о султановој цркви
Став господина Вујановића, у истом интервјуу, да сматра Митрополију канонском црквом је било сљедећи изазов за нон- стоп спремне домородце јавне сцене Црне Горе. Између њих се, очекивано, истрчао такозвани публициста Рајко Церовић, који је рекао да “Петровићи нису питали никога, а камоли Српску цркву, ако је и постојала, јер ју је султан укидао кад му се прохтије." Ако је и постојала!? Та црква је била султанова установа!?
Кључни проблем оваквих ликова је у томе што послије тога када кажу “А” не изговоре и “Б”. Јер, главно што је дотични Церовић требао рећи у наставку мисли је морало бити то да- с презиром одбацује, и не уопште рачуна својима, све оне православне духовнике “који су служили султановој православној Цркви, ако је уопште постојала”. А ту се, већ, “рађају” у редослиједу “одбачени султанови свештеници”, као што су били Св. Василије Острошки, архимандрит Арсеније Гаговић, поп Богдан Зимоњић,..., и остале многобројне владике и попови који су увијек били заједно са својим народом у свим његовим патњама и искушењима.
Међу њима је, свакако, и прота Милутин Церовић, који је у тешким временима за Дробњаке, као “султанов поп”, отишао на позив незадовољног паше Селмановића у Пљевља и ту завршио свој живот. По једној верзији- био је објешен, а по другој- ухваћен на сред пљеваљског пазара и посијечен, а глава му потом била истакнута на бедему. Убијен је и архимандрит Арсеније Гаговић, и не само он, што баца ново свјетло на “султанове” свештенике
Прота Милутин је, иначе, био отац познатог Дробњака Новице Церовића, ”случајног презимењака” Рајка Церовића, који би се прије давања неадекватних изјава морао распитати и о својим прецима, међу којима је било истакнутих “султанових попова”, па све да и њих одреда одбаци, и не рачуна својима.
Ој “свијетла” и “грађанска”
Нема сумње да се нико од “устанички настројених” теоретичара и практичара црногорског национализма не жели суочити с чињеницом да је крајње ружним, непотребним и штетним ултиматумом донешен Устав Црне Горе.
А морали би, јер је Устав Црне Горе донио дио политичке Црне Горе којем је референдумска побједа залила воду у уши, те су помислили да је држава играчка са којом се могу играти по својој вољи колико желе, без потребе да мисле о било коме другом ко живи на истом простору као и они. Наравно, удаљеност од реалности сама по себи доноси последичну бол, јер играње са здравим смислом може донијети једино и само непријатности бесконачног трајања. Управо је то узрок зашто данас самоубијеђени црногорски националисти доживљавају свакодневне трауме, које се временом могу само појачавати.
Искрено, не видим сламку спаса за коју се могу ухватити да би се те политичке трауме избјегле! Та сламка спаса сигурно није опскурни Кју- Клукс- Клан којег је ових дана у Вили Горица окупио г. Адолф Кривокапић. Јер, такво окупљање је био сјајни демант “постојања” грађанске државе Црне Горе, коју ова екипа сигурно никада није жељела.
Сегрегација или дискриминација!
уторак, 30 август 2011 06:25 Војин Грубач, колумна ИН4С
Предсједник Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић је у интервјуу београдској телевизији Кошава рекао да црногорски није језик етничких Црногораца, већ језик државе Црне Горе. Уједно је напоменуо да је иницијатива опозиције о изједначавању српског и црногорског језика још један је покушај урушавања политике власти у Црној Гори.
Елем, овом изјавом је господин Ђукановић себе представио у правом свјетлу- као незнавеног политичара и неписменог државника. Зашто?
Предсједник ДПС је дао очигледно незнавену изјаву зато што црногорски језик није језик Црногораца, јер би њиме у том случају морали говорити сви Црногорци, нити државе Црне Горе, јер би тада њиме требали говорити сви држављани Црне Горе, већ је то језик само оних грађана који су се на попису изјаснили да свој језик тако третирају. Наравно, сасвим је јасно да су остали грађани бесконачно незаинтересовани за тај необични, нематерњи језик!
Равноправност је непожељна?!
Када један важан политичар, по мјерилима моћи коју има у држави, третира покушај изједначавања српског и црногорског језика “као још један је покушај урушавања политике власти”, тада је јасно да он грађанску равноправност ставља у контекст непожељне категорије. Замислите, равноправност је непожељна и лоша?!
Ипак, да г. Ђукановић показује све битне параметре прашумског државника најбоље показује чињеница да је све ово што је рекао у супротности за правном регулативом у Црној Гори.
Наиме, према садашњем Уставу Црне Горе “забрањена је свака непосредна и посредна дискриминација” и “насилна асимилација”, что се обрађује у два посебна члана Устава. У одвојеном члану, који се односи на Заштиту идентитета, се чак прецизира да Устав јемчи народима “школовање на свом језику и писму у државним установама и да наставни програми обухватају и историју и културу припадника мањинских народа и других мањинских националних заједница”.
Ослањајући се на Устав, донесени су и закони којима се спроводе те уставне одредбе. Један од њих је Закон о мањинским правима и слободама, којег је потписао у виду Указа садашњи предсједник Црне Горе Филип Вујановић. У члану 13. тога Закона пише сљедеће:
“Мањине и њихови припадници имају права на школовање на свом језику и на одговарајућу заступљеност свог језика у општем и стручном образовању, у зависности од броја ученика и финансијских могућности Републике. Права из овог става остварују се у свим степенима васпитања и образовања. Права из овог става остварују се кроз посебне школе или посебна одјељења у редовним школама. Настава се изводи у цјелости на језику мањине. Када се настава изводи на језику мањине обавезно се учи службени језик и писмо. Ученици и студенти који не припадају мањинама могу да уче језик мањине са којом заједно живе. “
Језик, власт, опозиција
На доношење револуционарних допуна Општег закона о образовању и васпитању, по којем се у школама предмети изучавају искључиво на мањинском, црногорском, језику, упркос Уставу и Закону о мањинама, опозиција није адекватно реаговала. Добри говори нису лоша ствар, али они нису адекватна реакција. Јер, неотуђиво право да се настава у школама изводи у цјелости на мањинским језицима јемчи се Уставом и гарантује законима. Наиме, “говори” усвојених и дјествујућих закона су важнији од лијепих говора протканих емотивним заносима!
Да закључим, по Закону о мањинама је јасно прецизирано да Срби, Бошњаци, Хрвати и Албанци имају право да се школују тако да настава у цјелости буде на њиховом матерњем језику. Ти народи у Црној Гори имају и своје националне Савјете, који те одредбе требају и морају штитити. Остају Срби и Црногорци који говоре српским језиком, а који себе не сматрају мањинама, да нађу начин да то право остваре. Ипак, у том истом Закону о мањинама је прецизирано:” Ученици и студенти који не припадају мањинама могу да уче језик мањине са којом заједно живе.”
Елем, то значи да Срби и Црногорци који се не осјећају мањинама, а говоре српским језиком, могу да буду у одјељењима на српском језику, јер заједно живе са српском мањином, тј. Србима који се тако осјећају.
Нема сумње да опозицији све ово иде на руку, осим у случају да је она против тога да се одјељења дијеле на језичкој основи?!
Противуставна асимилација или законска сегрегација, питање је сад?
Власт је законом наметнула обавезу држави и њеним функционерима да се изврши сегрегација одјељења на језичкој основи. Истовремено, последњим одлукама је прекршила те законе, који су и даље на снази, и озваничила дискриминацију и асимилацију, иако је то већ противуставна категорија.
На другој страни, изгледа да опозициони лидери такође не желе сегрегацију, иако на то немају законско право, као и власт, већ се спремају за договоре који ће у свом резултату произвести “мекшу” асимилацију и дискриминацију која је, и тако “мека”, гора од сегрегације.
Као закључак се намеће да је најбезболније за грађане који говоре српским језиком да се опредијеле за бојкот наставе све док се не формирају посебна одјељења у којима ће се настава у цјелости одвијати на српском језику. Послије тога, власт и опозиција, као и националне странке мањинских народа, њихови национални Савјети, ће имати могућност да се мјесецима и годинама договарају о неком другом рјешењу, које ће логично водити ка промјени Устава Црне Горе.
У противном, матерњи језик, као евентуални назив предмета у којем се неће учити српски језик, и у којем ће избор литературе и градива бити предат неписменим црногорским националистима, сигурно није рјешење које води ка безконфликтном друштву. Напротив, то води ка даљем малтретирању грађана, због којег ће носити одговорност и опозиција, а не само власт.
Управо зато, на овој етапи, између сегрегације и дискриминације треба изабрати ово прво! Јер, сегрегација је нешто што се законима јемчи, а ако не буде добра, послије пробног периода од годину дана, постојаће неопходност за новим разговорима и преговорима који ће можда имати виши степен разумијевања!
Предсједник Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић је у интервјуу београдској телевизији Кошава рекао да црногорски није језик етничких Црногораца, већ језик државе Црне Горе. Уједно је напоменуо да је иницијатива опозиције о изједначавању српског и црногорског језика још један је покушај урушавања политике власти у Црној Гори.
Елем, овом изјавом је господин Ђукановић себе представио у правом свјетлу- као незнавеног политичара и неписменог државника. Зашто?
Предсједник ДПС је дао очигледно незнавену изјаву зато што црногорски језик није језик Црногораца, јер би њиме у том случају морали говорити сви Црногорци, нити државе Црне Горе, јер би тада њиме требали говорити сви држављани Црне Горе, већ је то језик само оних грађана који су се на попису изјаснили да свој језик тако третирају. Наравно, сасвим је јасно да су остали грађани бесконачно незаинтересовани за тај необични, нематерњи језик!
Равноправност је непожељна?!
Када један важан политичар, по мјерилима моћи коју има у држави, третира покушај изједначавања српског и црногорског језика “као још један је покушај урушавања политике власти”, тада је јасно да он грађанску равноправност ставља у контекст непожељне категорије. Замислите, равноправност је непожељна и лоша?!
Ипак, да г. Ђукановић показује све битне параметре прашумског државника најбоље показује чињеница да је све ово што је рекао у супротности за правном регулативом у Црној Гори.
Наиме, према садашњем Уставу Црне Горе “забрањена је свака непосредна и посредна дискриминација” и “насилна асимилација”, что се обрађује у два посебна члана Устава. У одвојеном члану, који се односи на Заштиту идентитета, се чак прецизира да Устав јемчи народима “школовање на свом језику и писму у државним установама и да наставни програми обухватају и историју и културу припадника мањинских народа и других мањинских националних заједница”.
Ослањајући се на Устав, донесени су и закони којима се спроводе те уставне одредбе. Један од њих је Закон о мањинским правима и слободама, којег је потписао у виду Указа садашњи предсједник Црне Горе Филип Вујановић. У члану 13. тога Закона пише сљедеће:
“Мањине и њихови припадници имају права на школовање на свом језику и на одговарајућу заступљеност свог језика у општем и стручном образовању, у зависности од броја ученика и финансијских могућности Републике. Права из овог става остварују се у свим степенима васпитања и образовања. Права из овог става остварују се кроз посебне школе или посебна одјељења у редовним школама. Настава се изводи у цјелости на језику мањине. Када се настава изводи на језику мањине обавезно се учи службени језик и писмо. Ученици и студенти који не припадају мањинама могу да уче језик мањине са којом заједно живе. “
Језик, власт, опозиција
На доношење револуционарних допуна Општег закона о образовању и васпитању, по којем се у школама предмети изучавају искључиво на мањинском, црногорском, језику, упркос Уставу и Закону о мањинама, опозиција није адекватно реаговала. Добри говори нису лоша ствар, али они нису адекватна реакција. Јер, неотуђиво право да се настава у школама изводи у цјелости на мањинским језицима јемчи се Уставом и гарантује законима. Наиме, “говори” усвојених и дјествујућих закона су важнији од лијепих говора протканих емотивним заносима!
Да закључим, по Закону о мањинама је јасно прецизирано да Срби, Бошњаци, Хрвати и Албанци имају право да се школују тако да настава у цјелости буде на њиховом матерњем језику. Ти народи у Црној Гори имају и своје националне Савјете, који те одредбе требају и морају штитити. Остају Срби и Црногорци који говоре српским језиком, а који себе не сматрају мањинама, да нађу начин да то право остваре. Ипак, у том истом Закону о мањинама је прецизирано:” Ученици и студенти који не припадају мањинама могу да уче језик мањине са којом заједно живе.”
Елем, то значи да Срби и Црногорци који се не осјећају мањинама, а говоре српским језиком, могу да буду у одјељењима на српском језику, јер заједно живе са српском мањином, тј. Србима који се тако осјећају.
Нема сумње да опозицији све ово иде на руку, осим у случају да је она против тога да се одјељења дијеле на језичкој основи?!
Противуставна асимилација или законска сегрегација, питање је сад?
Власт је законом наметнула обавезу држави и њеним функционерима да се изврши сегрегација одјељења на језичкој основи. Истовремено, последњим одлукама је прекршила те законе, који су и даље на снази, и озваничила дискриминацију и асимилацију, иако је то већ противуставна категорија.
На другој страни, изгледа да опозициони лидери такође не желе сегрегацију, иако на то немају законско право, као и власт, већ се спремају за договоре који ће у свом резултату произвести “мекшу” асимилацију и дискриминацију која је, и тако “мека”, гора од сегрегације.
Као закључак се намеће да је најбезболније за грађане који говоре српским језиком да се опредијеле за бојкот наставе све док се не формирају посебна одјељења у којима ће се настава у цјелости одвијати на српском језику. Послије тога, власт и опозиција, као и националне странке мањинских народа, њихови национални Савјети, ће имати могућност да се мјесецима и годинама договарају о неком другом рјешењу, које ће логично водити ка промјени Устава Црне Горе.
У противном, матерњи језик, као евентуални назив предмета у којем се неће учити српски језик, и у којем ће избор литературе и градива бити предат неписменим црногорским националистима, сигурно није рјешење које води ка безконфликтном друштву. Напротив, то води ка даљем малтретирању грађана, због којег ће носити одговорност и опозиција, а не само власт.
Управо зато, на овој етапи, између сегрегације и дискриминације треба изабрати ово прво! Јер, сегрегација је нешто што се законима јемчи, а ако не буде добра, послије пробног периода од годину дана, постојаће неопходност за новим разговорима и преговорима који ће можда имати виши степен разумијевања!
Авангардне неартикулисаности
понедељак, 08 август 2011 16:29 Војин Грубач, колумна ИН4С
Ако прихватимо тезу господина Славка Перовића да су православље и ислам окупаторске религије, тада се последично долази до чудног и одмјерено смјехотресног закључка да је Црна Гора у својој историји била “слободна” једино када је била "католичка"?!
Уосталом, ево шта о томе мисли г. Перовић: “Црна Гора(Дукља) освојена је и одведена у српско ропство први пут са Немањиним уништењем Дукље, то ропство црногорско и католичке Дукље трaјаће 175 година, Немањина окупација донијеће православље на наше просторе”! Један његов сљедбеник на све то додаје: “Војине, причај и сабирај колико хоћеш, прађедовска вјера Црногораца је католичанство, православље и ислам су религије наметнуте окупаторским мачем и сабљом”.
Дакако, већ смо констатовали да се католичанство у Зету вратило послије Немањића у временима Балшића, те да је оно било државна религија неких тридесет четири године, све до 1403.г. када на власт долази Балша Трећи који се враћа у православље. Када више није било Немањића, те његове “окупаторске сабље и мача”, ко је тада сметао народу Зете, а потом и Црне Горе, да се у наредних шест вјекова у било ком моменту “врну католичкој вјери прађедовској”? Очигледно , нико! И гдје је ту проблем? У Немањићима сигурно није!?
Нове шансе и посрнућа
Католичанство у Црној Гори је послије Балшића опет добијало шансу. Рецимо, митрополит Цетињски Мардарије Корнећанин (1637-1647) је у септембру 1640. примио унију, изјаснио покорност папи и извршио исповјест вјере према прописима папе Урбана Осмог и конгрегације фиде (вјерске пропаганде). Наравно, правилно сте прочитали- један цетињски митрополит је признао римског папу за свог господара! Међутим, када је ту одлуку митрополит Мардарије покушао спровести и на терену, а не само у својој глави, десио се крах идеје. Просто, вјерници су са свештенством отказали да се повинују његовој одлуци.
Нема сумње да митрополит Мардарије “није имао среће” и зато што је његов савремник био нико други него ауторитативни Св. Василије Острошки, велики борац против унијаћења. Наиме, пећки патријарх Пајсије Јањевац је на Свето Преображење Господње 1638. године хиротонисао архимандрита Василија Јовановића за епископа, и поставио га за митрополита Требињског са седиштем у манастиру Тврдошу. Сљедећи пећки патријарх Гаврило Рајић поставио је владику Василија за митрополита Источно- херцеговачке епархије са сједиштем у Оногошту.
У судару идеја двојице владика све се завршило тако што Мардарија више нема нигдје, а Св. Василија Острошког има свуда. Дакле, примање уније од стране владике Мардарија није имало никакав практичан значај за православну Цркву у Црној Гори. Као и у ранијем периоду, католичанство је у тим временима опет доживјело неуспијех, али овај пут само у подловћенској Црној Гори. У сусједној Херцеговини није имало никакву шансу. Ипак, у Црној Гори данас постоје они који и даље тврде да им је неко други крив што нису оно што би хтјели бити, дакле- католици, као и њихови “преци”?! Па зар њихови преци нису они који су у подловћенској Црној Гори окренули леђа митрополиту Мардарију и унији са Ватиканом, или- гдје се тада налазе ти “католички преци”? Да се нису загубили у бесконачно прошлом времену сопствених пројекција и заблуда?
Форма и садржина
Господин Славко Перовић је својевремно дао једној домаћој телевизији сљедећу изјаву:”Црква je душа једног народа, морални ауторитет који треба да постоји у тренуцима када тај народ иде у бестраг, као што смо ми пошли. Ми смо форме без садржине, и ми треба да се потрудимо да изградимо морални ауторитет у смислу Цркве, који ће нам пружити духовну сигурност... ”
Наравно, и овдје се никако се не могу сложити са г. Славком Перовићем око тога да је Црква душа једног народа. Наиме, очигледно је да је Црква душа вјерника а не народа. Јер дијелу атеиста, а поготово онима који имају анимозитет према тој религији- Православна црква је проблем и непријатељ, а не душа.
Рецимо, о каквој суштини и форми говори г. Перовић, када је константа његовог односа према православној религији та да је она окупаторска? Каква форма може постојати ако се промовише католичанство као, наводно, “изворна религија Црне Горе”? Ако г. Перовић претендује на то да се те противурјечности требају ријешити на адекватан начин, тада је једини пут у том правцу онај на који је ступио митрополит Цетињски Мардарије. Све остало је обмана и лутање. А како је та идеја о унијатству завршила своју мисију опште нам је познато. Та идеја није могла прескочити нити заобићи грандиозну вјерску личност- Св. Василија Острошког Чудотоврца!
Слабости римских понтифика и протестантизам
Није католичанство доживјело неуспијех само у Црној Гори, већ и у Њемачкој, Енглеској, Француској, Холандији, Чешкој, Скандинавији, Мађарској, Шкотској… Да је Католичка црква радила како треба, не би јој се десило реформаторство кроз калвинизам, лутеранство, англиканство… Дакле, не био јој се десио катастрофални историјски крах у Европи, који је Римокатоличка црква покушала чак и проливањем крви зауставити.
А што се тиче обима вјерника који су католичанству кроз реформацију окренули главу, данас тих протестаната има преко 900 милиона! Нешто мање од католика.
Свим тим протестантима је “прађедовска вјера била католичка”, али то више нема никакав практични значај, нити је њима то више битно. Нема сумње да се нико од њих не жели “врнути” Римокатоличкој цркви, за разлику од домаћих, ексклузивних, присталица неокатолицизма на “прађедовским основама”, који би све нешто жељели врнути, али без жеље да престану сјеђети на двије столице.
Елем, да ја православље третирам окупаторском религијом, као што то раде моји неистомишљеници, те да имам анимозитет према њему, истог момента бих одабрао другу религију, ону која ми је на неки начин блиска.
I гдје је ту либерализам код гoсподина Перовића и његових сљедбеника, када је јасно да се религијска осјећања људи елементарно морају поштовати? И у том смислу не реметити њихов вјерски живот и мир, на који имају право?! Дакако, ту либерализам у овом случајупрестаје, и почиње тумарање кроз некакву причу о "Истини", без краја и смисла. А све је јако једноставно, просто треба одабрати религију која ти је души блиска. И то слободно, у смислу своје личне одлуке и коначног става!
Ако прихватимо тезу господина Славка Перовића да су православље и ислам окупаторске религије, тада се последично долази до чудног и одмјерено смјехотресног закључка да је Црна Гора у својој историји била “слободна” једино када је била "католичка"?!
Уосталом, ево шта о томе мисли г. Перовић: “Црна Гора(Дукља) освојена је и одведена у српско ропство први пут са Немањиним уништењем Дукље, то ропство црногорско и католичке Дукље трaјаће 175 година, Немањина окупација донијеће православље на наше просторе”! Један његов сљедбеник на све то додаје: “Војине, причај и сабирај колико хоћеш, прађедовска вјера Црногораца је католичанство, православље и ислам су религије наметнуте окупаторским мачем и сабљом”.
Дакако, већ смо констатовали да се католичанство у Зету вратило послије Немањића у временима Балшића, те да је оно било државна религија неких тридесет четири године, све до 1403.г. када на власт долази Балша Трећи који се враћа у православље. Када више није било Немањића, те његове “окупаторске сабље и мача”, ко је тада сметао народу Зете, а потом и Црне Горе, да се у наредних шест вјекова у било ком моменту “врну католичкој вјери прађедовској”? Очигледно , нико! И гдје је ту проблем? У Немањићима сигурно није!?
Нове шансе и посрнућа
Католичанство у Црној Гори је послије Балшића опет добијало шансу. Рецимо, митрополит Цетињски Мардарије Корнећанин (1637-1647) је у септембру 1640. примио унију, изјаснио покорност папи и извршио исповјест вјере према прописима папе Урбана Осмог и конгрегације фиде (вјерске пропаганде). Наравно, правилно сте прочитали- један цетињски митрополит је признао римског папу за свог господара! Међутим, када је ту одлуку митрополит Мардарије покушао спровести и на терену, а не само у својој глави, десио се крах идеје. Просто, вјерници су са свештенством отказали да се повинују његовој одлуци.
Нема сумње да митрополит Мардарије “није имао среће” и зато што је његов савремник био нико други него ауторитативни Св. Василије Острошки, велики борац против унијаћења. Наиме, пећки патријарх Пајсије Јањевац је на Свето Преображење Господње 1638. године хиротонисао архимандрита Василија Јовановића за епископа, и поставио га за митрополита Требињског са седиштем у манастиру Тврдошу. Сљедећи пећки патријарх Гаврило Рајић поставио је владику Василија за митрополита Источно- херцеговачке епархије са сједиштем у Оногошту.
У судару идеја двојице владика све се завршило тако што Мардарија више нема нигдје, а Св. Василија Острошког има свуда. Дакле, примање уније од стране владике Мардарија није имало никакав практичан значај за православну Цркву у Црној Гори. Као и у ранијем периоду, католичанство је у тим временима опет доживјело неуспијех, али овај пут само у подловћенској Црној Гори. У сусједној Херцеговини није имало никакву шансу. Ипак, у Црној Гори данас постоје они који и даље тврде да им је неко други крив што нису оно што би хтјели бити, дакле- католици, као и њихови “преци”?! Па зар њихови преци нису они који су у подловћенској Црној Гори окренули леђа митрополиту Мардарију и унији са Ватиканом, или- гдје се тада налазе ти “католички преци”? Да се нису загубили у бесконачно прошлом времену сопствених пројекција и заблуда?
Форма и садржина
Господин Славко Перовић је својевремно дао једној домаћој телевизији сљедећу изјаву:”Црква je душа једног народа, морални ауторитет који треба да постоји у тренуцима када тај народ иде у бестраг, као што смо ми пошли. Ми смо форме без садржине, и ми треба да се потрудимо да изградимо морални ауторитет у смислу Цркве, који ће нам пружити духовну сигурност... ”
Наравно, и овдје се никако се не могу сложити са г. Славком Перовићем око тога да је Црква душа једног народа. Наиме, очигледно је да је Црква душа вјерника а не народа. Јер дијелу атеиста, а поготово онима који имају анимозитет према тој религији- Православна црква је проблем и непријатељ, а не душа.
Рецимо, о каквој суштини и форми говори г. Перовић, када је константа његовог односа према православној религији та да је она окупаторска? Каква форма може постојати ако се промовише католичанство као, наводно, “изворна религија Црне Горе”? Ако г. Перовић претендује на то да се те противурјечности требају ријешити на адекватан начин, тада је једини пут у том правцу онај на који је ступио митрополит Цетињски Мардарије. Све остало је обмана и лутање. А како је та идеја о унијатству завршила своју мисију опште нам је познато. Та идеја није могла прескочити нити заобићи грандиозну вјерску личност- Св. Василија Острошког Чудотоврца!
Слабости римских понтифика и протестантизам
Није католичанство доживјело неуспијех само у Црној Гори, већ и у Њемачкој, Енглеској, Француској, Холандији, Чешкој, Скандинавији, Мађарској, Шкотској… Да је Католичка црква радила како треба, не би јој се десило реформаторство кроз калвинизам, лутеранство, англиканство… Дакле, не био јој се десио катастрофални историјски крах у Европи, који је Римокатоличка црква покушала чак и проливањем крви зауставити.
А што се тиче обима вјерника који су католичанству кроз реформацију окренули главу, данас тих протестаната има преко 900 милиона! Нешто мање од католика.
Свим тим протестантима је “прађедовска вјера била католичка”, али то више нема никакав практични значај, нити је њима то више битно. Нема сумње да се нико од њих не жели “врнути” Римокатоличкој цркви, за разлику од домаћих, ексклузивних, присталица неокатолицизма на “прађедовским основама”, који би све нешто жељели врнути, али без жеље да престану сјеђети на двије столице.
Елем, да ја православље третирам окупаторском религијом, као што то раде моји неистомишљеници, те да имам анимозитет према њему, истог момента бих одабрао другу религију, ону која ми је на неки начин блиска.
I гдје је ту либерализам код гoсподина Перовића и његових сљедбеника, када је јасно да се религијска осјећања људи елементарно морају поштовати? И у том смислу не реметити њихов вјерски живот и мир, на који имају право?! Дакако, ту либерализам у овом случајупрестаје, и почиње тумарање кроз некакву причу о "Истини", без краја и смисла. А све је јако једноставно, просто треба одабрати религију која ти је души блиска. И то слободно, у смислу своје личне одлуке и коначног става!
Уз звуке там - тама
субота, 30 јул 2011 05:45 Војин Грубач, колумна ИН4С
С довољном дозом интересовања сам пропратио пар нових текстова на блогу господина Славка Перовића, а посебно оне текстове који у себи садрже неодмјерене и непристојне нападе на ректора цетињске Богословије оца Гојка Перовића. Активно учествујући у полемици која се потом развила стекао сам утисак да у иступањима бившег харизматичног лидера ЛСЦГ постоје крупне логичке грешке, које су вјероватно биле и основа напада на оца Гојка. О чему се, дакле, ради?
Прађедовска вјера
Господин Славко Перовић је већ неколико пута до сада у својим текстовима поновио да су православље и ислам религије које су у Црну Гору донијели окупатори. Овакав став несумњиво рађа и продужетак мисли у виду политичке импликације да су те двије религије у ствари окупаторске. Дакако, тада се поставља питање- а коју религију су тада оне окупирале? Одговор је прост- окупирана је католичка религија?!
Један ватрени сљедбеник господина Перовића је то рекао на сликовит начин, ускликнувши- прађедовска вјера Црногораца је католичанство! Па добро, и шта даље? Да ли то значи да господин Славко Перовић предлаже да се у суочавању са њему препознатљивом истином, а све у великој жељи да истину треба слиједити, православни вјерници и муслимани требају “врнути својој католичкој вјери”? Скоро да је извјесно да је то тако, само што се то не жели рећи сасвим отворено.
Дакако, идеја либерализма, осим ако се не ради о некаквом сурогату, претпоставља да се требају поштовати вјерска осјећања грађана. Нажалост, у овом случају се то не може констатовати, јер хистерија коју прати тај пут према такозваној истини од стране г. Перовића и његових сљедбеника има призвук нетрпељивости. Дакле, “окупаторство” је ријеч која није одмјерена, а политичка импликација таквог става је сигурно непримјерена.
Између католичанства и православне окупације
Католичанство у Црној Гори има своју историју, која се никако не базира на успјеку. Напротив, то је историја неуспјеха . Да би се те ствари извеле на чистину прихватио сам све историјске факте које је презентирао г. Славко Перовић, заједно са својим сљедбеницима. Ево их...
Према тим тумачењима историје - Дукља је била изворно католичка држава од 1 077. до 1 186. године, а то је 109. година. Потом су дошли “окупатори” Немањићи, који су од 1186. до 1360. године “наметнули силом окупаторског мача православље”, што чини 174. године.
Послије њих долази династија зетских владара Балшића , која је од “окупатора” Уроша Немањића 1360.г. добила независност, да би се католичанство вратило као државна религија од 1389.г., када се догодила Косовска битка, па све до 1403 г., што чини неких четрнаест година. Те 1403.г. православље постаје поново државна религија у Зети зато што је тако желио Балша Трећи, последњи владар те династије који се доста дуго сукобљавао са Млечанима .
Прихвативши све те историјске чињенице мојих политичких нeистомишљеника, десила се опаска да сам неправилно протумачио један историјски детаљ. Елем, тај детаљ је био да 1340г. Балшићи “срушили” Немањиће, те одмах увели католичанство које је трајало наредне 63.године. Наравно, с великим задовољством сам прихватио и ту “чињеницу”, успут констатујући да је самим тим окупација Немањића смањена са 174. на 154. године.
“Грешке мрака и сјене вјечне смрти”
“Продужетак” католичанства. као државне религије послије Немањића, са четрнаест на шездесет четири године је био по вољи мојим саговорницима, и то ми је било драго. То се зове љубав према католичанству. Ипак, изгледа да нису били у праву, мада сам ја желио да тако буде.
Наиме, према хрватским изворима, папа Урбан Пети је послао 26. јуна 1369.г. тројици синова Балше Првог по поводу њиховог “враћања у католичку вјеру” сљедеће писмо:
"Племићима, браћи Страцимиру, Ђурђу и Балши, жупанима Зете, милост у садашњем времену, по којој ће стећи славу у будућности.
Дух наш кличе у Господину, јер се милосрдно удостојио да вам подари спознају, па сте ви, који сте до сада остали несједињени хришћани у грешкама мрака и сјени вјечне смрти, отпочели мудро савјетовати сопственим душама и душама ваших поданика, да би свјетлост истине прихватили...Намјеравате, са поштовањем и искреним срцима придружити се послушности и побожности према пресветој Римској Цркви, мајци и учитељици свих вјерника, да у њој трајно останете и да се учите од нас, који смо без заслуга Христови намјесници на земљи, на који начин треба да се крећете путем божијих изасланика..".
Дакле, ипак је послије Немањића католичанство у Црној Гори било државна религија тридесет четири године. Дакле, огромних тридесет четири године шансе за Рим и –ништа! И све то захваљујући Балши Трећем, последњем владару из династије Балшића, који је прихватио православље и владао Зетом од 1403. до 1421. године . Да ли је тој одлуци асистрала његова мајка која је била кћер кнеза Лазара Хребељановића, бесконачни сукоби којеје имао са Млецима, или нешто треће остаје дјелимичном тајном.
Елем, независно од тога да ли се радило о дугих шездесет четири или тридесет четири године, нема сумње да је католичанство у тим временима доживјело неуспијех на православном простору Зете.
И ту нису били криви Немањићи, већ аутохтони владари Зете, а поготово Балша Трећи, који је изневјерио очекивања данашњих потомака “прађедовске вјере католичке”. Напросто, Балша Трећи се, противно дотичном писму папе Урбана Петог, ипак “вратио грешкама мрака и сјенкама вјечне смрти”, те отказао послушност римској Цркви, самозваној “мајки и учитељици свих вјерника”!
Тумарање и хистерија
Сва ова прича о католичанству г. Славка Перовића изазива код његових сљедбеника дојам да се на тај начин врши кретање према некаквој чудној истини, која сама треба испунити своју мисију.
У том кретању се г. Перовић итекеко саплиће, као у случају када је на свом блогу критиковао НВО ЦПЦ рекавши сљедеће: “Зар није идиотски да ЦПЦ не прихвата важећи календар, него стоји иза оног који касни данима за природом, односно за Господом, јер он је он творац свеопште природе, васцијелог космоса?”
Елем, какве везе има Бог и вјера са некаквим календарима?! Очигледно никакве! Много је логичније било да је г. Славко Перовић рекао да НВО ЦПЦ треба да користи календаре које користи и Римокатоличка црква, јер је православна вјера окупаторска, коју су донијели Немањићи, а у истом стилу наставили- Балша Трећи, Црнојевићи и остали “заблудјели синови” овог простора!
Дакако, господин Славко Перовић није Мартин Лутер, калуђер августиновског реда манастира у Елфурту, који је желио да се римска Црква трансформише у нешто смисленије. Као и у маленој Зети, и овдје је римокатоличка Црква погријешила- што је и довело до таласа моћног реформаторског покрета који је проузроковао њено велико и историјско цијепање у Европи.... Наравно, све је то разлог за наставак ове приче у сљедећој колумни...
С довољном дозом интересовања сам пропратио пар нових текстова на блогу господина Славка Перовића, а посебно оне текстове који у себи садрже неодмјерене и непристојне нападе на ректора цетињске Богословије оца Гојка Перовића. Активно учествујући у полемици која се потом развила стекао сам утисак да у иступањима бившег харизматичног лидера ЛСЦГ постоје крупне логичке грешке, које су вјероватно биле и основа напада на оца Гојка. О чему се, дакле, ради?
Прађедовска вјера
Господин Славко Перовић је већ неколико пута до сада у својим текстовима поновио да су православље и ислам религије које су у Црну Гору донијели окупатори. Овакав став несумњиво рађа и продужетак мисли у виду политичке импликације да су те двије религије у ствари окупаторске. Дакако, тада се поставља питање- а коју религију су тада оне окупирале? Одговор је прост- окупирана је католичка религија?!
Један ватрени сљедбеник господина Перовића је то рекао на сликовит начин, ускликнувши- прађедовска вјера Црногораца је католичанство! Па добро, и шта даље? Да ли то значи да господин Славко Перовић предлаже да се у суочавању са њему препознатљивом истином, а све у великој жељи да истину треба слиједити, православни вјерници и муслимани требају “врнути својој католичкој вјери”? Скоро да је извјесно да је то тако, само што се то не жели рећи сасвим отворено.
Дакако, идеја либерализма, осим ако се не ради о некаквом сурогату, претпоставља да се требају поштовати вјерска осјећања грађана. Нажалост, у овом случају се то не може констатовати, јер хистерија коју прати тај пут према такозваној истини од стране г. Перовића и његових сљедбеника има призвук нетрпељивости. Дакле, “окупаторство” је ријеч која није одмјерена, а политичка импликација таквог става је сигурно непримјерена.
Између католичанства и православне окупације
Католичанство у Црној Гори има своју историју, која се никако не базира на успјеку. Напротив, то је историја неуспјеха . Да би се те ствари извеле на чистину прихватио сам све историјске факте које је презентирао г. Славко Перовић, заједно са својим сљедбеницима. Ево их...
Према тим тумачењима историје - Дукља је била изворно католичка држава од 1 077. до 1 186. године, а то је 109. година. Потом су дошли “окупатори” Немањићи, који су од 1186. до 1360. године “наметнули силом окупаторског мача православље”, што чини 174. године.
Послије њих долази династија зетских владара Балшића , која је од “окупатора” Уроша Немањића 1360.г. добила независност, да би се католичанство вратило као државна религија од 1389.г., када се догодила Косовска битка, па све до 1403 г., што чини неких четрнаест година. Те 1403.г. православље постаје поново државна религија у Зети зато што је тако желио Балша Трећи, последњи владар те династије који се доста дуго сукобљавао са Млечанима .
Прихвативши све те историјске чињенице мојих политичких нeистомишљеника, десила се опаска да сам неправилно протумачио један историјски детаљ. Елем, тај детаљ је био да 1340г. Балшићи “срушили” Немањиће, те одмах увели католичанство које је трајало наредне 63.године. Наравно, с великим задовољством сам прихватио и ту “чињеницу”, успут констатујући да је самим тим окупација Немањића смањена са 174. на 154. године.
“Грешке мрака и сјене вјечне смрти”
“Продужетак” католичанства. као државне религије послије Немањића, са четрнаест на шездесет четири године је био по вољи мојим саговорницима, и то ми је било драго. То се зове љубав према католичанству. Ипак, изгледа да нису били у праву, мада сам ја желио да тако буде.
Наиме, према хрватским изворима, папа Урбан Пети је послао 26. јуна 1369.г. тројици синова Балше Првог по поводу њиховог “враћања у католичку вјеру” сљедеће писмо:
"Племићима, браћи Страцимиру, Ђурђу и Балши, жупанима Зете, милост у садашњем времену, по којој ће стећи славу у будућности.
Дух наш кличе у Господину, јер се милосрдно удостојио да вам подари спознају, па сте ви, који сте до сада остали несједињени хришћани у грешкама мрака и сјени вјечне смрти, отпочели мудро савјетовати сопственим душама и душама ваших поданика, да би свјетлост истине прихватили...Намјеравате, са поштовањем и искреним срцима придружити се послушности и побожности према пресветој Римској Цркви, мајци и учитељици свих вјерника, да у њој трајно останете и да се учите од нас, који смо без заслуга Христови намјесници на земљи, на који начин треба да се крећете путем божијих изасланика..".
Дакле, ипак је послије Немањића католичанство у Црној Гори било државна религија тридесет четири године. Дакле, огромних тридесет четири године шансе за Рим и –ништа! И све то захваљујући Балши Трећем, последњем владару из династије Балшића, који је прихватио православље и владао Зетом од 1403. до 1421. године . Да ли је тој одлуци асистрала његова мајка која је била кћер кнеза Лазара Хребељановића, бесконачни сукоби којеје имао са Млецима, или нешто треће остаје дјелимичном тајном.
Елем, независно од тога да ли се радило о дугих шездесет четири или тридесет четири године, нема сумње да је католичанство у тим временима доживјело неуспијех на православном простору Зете.
И ту нису били криви Немањићи, већ аутохтони владари Зете, а поготово Балша Трећи, који је изневјерио очекивања данашњих потомака “прађедовске вјере католичке”. Напросто, Балша Трећи се, противно дотичном писму папе Урбана Петог, ипак “вратио грешкама мрака и сјенкама вјечне смрти”, те отказао послушност римској Цркви, самозваној “мајки и учитељици свих вјерника”!
Тумарање и хистерија
Сва ова прича о католичанству г. Славка Перовића изазива код његових сљедбеника дојам да се на тај начин врши кретање према некаквој чудној истини, која сама треба испунити своју мисију.
У том кретању се г. Перовић итекеко саплиће, као у случају када је на свом блогу критиковао НВО ЦПЦ рекавши сљедеће: “Зар није идиотски да ЦПЦ не прихвата важећи календар, него стоји иза оног који касни данима за природом, односно за Господом, јер он је он творац свеопште природе, васцијелог космоса?”
Елем, какве везе има Бог и вјера са некаквим календарима?! Очигледно никакве! Много је логичније било да је г. Славко Перовић рекао да НВО ЦПЦ треба да користи календаре које користи и Римокатоличка црква, јер је православна вјера окупаторска, коју су донијели Немањићи, а у истом стилу наставили- Балша Трећи, Црнојевићи и остали “заблудјели синови” овог простора!
Дакако, господин Славко Перовић није Мартин Лутер, калуђер августиновског реда манастира у Елфурту, који је желио да се римска Црква трансформише у нешто смисленије. Као и у маленој Зети, и овдје је римокатоличка Црква погријешила- што је и довело до таласа моћног реформаторског покрета који је проузроковао њено велико и историјско цијепање у Европи.... Наравно, све је то разлог за наставак ове приче у сљедећој колумни...
Полемика, Војин Николајевич. Драган Илић, ...
http://slavkoperovic.wordpress.com/2011/07/05/5-078-2011-g/#comments
Војин Николајевич Autor bloga kaze: “Mogu da razumijem da je Vidovdan proglašen za državni dan žalosti, da je neradan, da se skrušeno i u crnini ide u Crkvu i moli za duše kosovskih junaka, i još mnogo tužnog mogu zamisliti uz to, ali da se poraz pretvara u veselje, zar nije to idiotski? Za mene jeste!”
Елем, нисам примјетио весеља поводом Видовдана, бар не у последњих четрдесетак година у свом и ширем окружењу.
Ипак, ако је неком то повод за весеље нека му буде, на то има право. Баш као што свако има право да слави што год му воља.
На другој страни што се тиче молитви за душе косовских јунака, које аутор блога спомиње, најбољи осврт на ту традицију је дао управо отац Гојко Перовић, и то у тексту на који се обрушио аутор овог блога, гдје отац Гојко каже:
“Али ако прописи и закони Књажевине Црне Горе говоре о Косову и Видовдану, ту би сви актуелни и декларисани црногорски љубитељи поштовања закона, могли обновити своје историјско памћење.
У распису Министарства просвјете и црквених послова надзорницима основних школа ( потписује га министар Јован С. Пламенац 1908.г. под бр. 2873 ) даје се детаљно упутство како ученицима треба држати предавање из методске јединице „Бој на пољу Косову“. Ту се каже да у припреми излагања ове теме, треба поћи од онога што црногорски школарци већ знају или су чули о поменуто боју! (Објављено у „Црногорским законицима“, књига 4, стр. 654, Подгорица 1998.г.)
На другој страни, Закон о парохијском свештенству Књажевине Црне Горе из 1909.г., прописује дужност православним свештеницима да, на име плате коју примају од државе, поред других обреда „бесплатно врше парастос изгинулијем борцима за вјеру и отаџбину – на Спасовдан и Видовдан, сваке године“!(Иста књига, стр. 779)”
Да закључим, у временима краља Николе Првог православни свештеници у Црној Гори су морали бесплатно вршити парастос изгинулим борцима за вјеру и отаџбину на Спасовдан и Видовдан!
Елем, да ли су и они били “великосрби тешки по занимању и опредјељењу”?! Мислим, да ли им треба лијепити какву етикету? :) )
By: Војин Николајевич on July 7, 2011
at 21:49
Иначе, послије констатације на овом блогу да су ислам и православље религије које су донијели окупатори, те самим тим да су те религије окупаторске, интересантан ми је осврт господине Славка Перовића гдје каже:
“Ili, zar nije idiotski da CPC ne prihvata važeći kalendar, nego stoji iza onog koji kasni danima za prirodom, odnosno za Gospodom, jer on je on tvorac sveopšte prirode, vascijelog kosmosa?”
Укратко, не слажем се с господином Перовићем да близина Господу зависи од календара. Какве везе има календар са Господом? Очигледно, никакве?!
Тим прије, ако узмемо у обзир да и садашњи календар такође није тачан.
Уосталом, ако је православље “окупаторска религија”, тада је боље да оно што више “гријеши” са календарима да би се “окупаторство” ефикасније неутралисало.
mike bibby
Slavko imao si do sada mnogo SRBA koji su podrzavali tvoj povratak i vracanje CG tamo dje treba da bude…ali mislim da si s ovim sve za****
Dragan Ilic
Gospodine Nikolajevichu,
Vise nego odlicna zapazanja, Bravo, hirurski precizno ste isfarcali i pogodili u srz skrivenu misao autora bloga. Ovaj se se covjek napokon demaskira potpuno. Znaci nije tesko zakljuciti ako su pravoslavna i islamska religija okupatorske na ovim prostorima, koja je onda pod okupacijom. Pa narovno – katolicka, ada koja drugo. To je ono o cemu svih ovih godina pravi Crnogorci koji se ne stide svog srpskog porijekla i govore i zapud upozoravaju. Eto konacno dolazi vrijeme kada ce ovi kolaboracionic i petokolonasi koji su na vlast i ovi koji im pomazu, konacno bez brige reci da su Crnogorci zapravo bili katolici i da je vrijeme i da tu neparvdu ispravimo. Slavko se konacno demaskira i bilo bi lijepo da kaze, konacno, kada je usvojio, odnosno, pristupio Ranku Krivokapicu i po koju cijenu?
Svak ima svoj pogled na Slavkove tekstove, sto je sasvim normalno. Nekoga pogadja, a nekoga ne, sve zavisi kome jatu pripada ili uopste ne pripada.
G.Vojin ima svoj ugao gledista ( kao i par slicnih osoba), on misli da Slavko napada Srbe i da ih mrzi, ali ne moze da udje duboko u srz svih problema koji su nastali na ovom nesretnom balkanskom prostoru i da zakljuci sta je autor htio da kaze ili se mozda ja varam, Vi vidite ali nedaj boze da to priznate.
Svi znamo da je na ovim prostorima bio katolicizam, htjeli priznati ili ne to je istina, sta se poslije desavalo znamo i sami, znaci sa te strane treba posmatrati pisanje autora. Pa samim tim treba se uzdrzati od izvjesnih neprimjerenih komentara.
Nevjerovatno kako su izvjesni ljudi providni ili je u pitanje nesto sasvim drugo. Dok je Slavko pisao o Crnogorcima i njihovim osobinama, sve je bilo OK, ali kada je presao na ove crnogorske Srbe ili kako ih vec treba zvati ni oni sami ne znaju, ispadose veci Srbi i od samih Srba u Srbiji, nasta opsti haos i pometnja i vratismo se na one davne devedesete kada smo mi Liberali bili ustase, tudjmanovci itd. sa nama ne treba imati dodorni tacki itd.
Gospodo velji Srbi siroko vam polje, idite tamo gdje ste uvijek i pripadali jos od pocetka devedesetih (nikada nijeste ni izlazili ispod Milovih skuta), samo ste se prikrivali potonjih godina iza mafijinih ledja, a u stvari vi ste bili i ostali najveci njihov zastitnik. Da nije vas ova mafija bi davno zavrsila svoj nastup i dobila mjesto koje joj pripada.
Kada bi Vi promijenite svoje poglede i shvatite stvarnost priznali ovu drzavu kao vasu,branili njene interese a ne Srbije (ipak je vas saka jada u odnosu na broj u Srbiji, sto postaje jos cudnije), okrenuli se Podgorici, a ne Beogradu, tada bi nastalo mafijino rasulo, no na moju veliku zalost, cisto sumnjam da ce te Vi to ikada uraditi, nego cete nastaviti da hranite ove mafijase svojim glupostima o srpstvu. Nevjerovatno koliko ste slijepi da ne vidite dalje od sopstvenog nosa, a to je da Vasi predstavnici u liku Milica,Mandica, Vuksanovica, Popovica i slicnih zive jako dobro a Vi????????
Војин Николајевич Gospodin Ilic kaze: ” G.Vojin ima svoj ugao gledista ( kao i par slicnih osoba), on misli da Slavko napada Srbe i da ih mrzi, ali ne moze da udje duboko u srz svih problema koji su nastali na ovom nesretnom balkanskom prostoru i da zakljuci sta je autor htio da kaze ili se mozda ja varam,..
Svi znamo da je na ovim prostorima bio katolicizam, htjeli priznati ili ne to je istina, sta se poslije desavalo znamo i sami, znaci sa te strane treba posmatrati pisanje autora. Pa samim tim treba se uzdrzati od izvjesnih neprimjerenih komentara.
Nevjerovatno kako su izvjesni ljudi providni ili je u pitanje nesto sasvim drugo. Dok je Slavko pisao o Crnogorcima i njihovim osobinama, sve je bilo OK, ali kada je presao na ove crnogorske Srbe ili kako ih vec treba zvati ni oni sami ne znaju, ispadose veci Srbi i od samih Srba u Srbiji, nasta opsti haos i pometnja i vratismo se na one davne devedesete kada smo mi..”
Господине Илићу, моје мишљење ја само моје. На дијелим!
Док је г.Славко, као што кажете, писао о Црногорцима, дао сам могућност Црногорцима да одговоре. Елем, нису.није мој проблем!На другу страну прича о црногорским Србима ме интересује, и ту сам!
Проблем деведесетих није мој, већ ваш!
А што се тиче католицизма, с тачке гледишта православља, он ме не интересује!
Баш ме брига за католичанство. То није мој бренд!
perfect stranger Као што сам истакао у једном претходном коментару, оваквим текстовима се удаљава могућност остваривања неке заједничке анти-режимске стратегије.
Sasa Klajevic: Cudite se sto Slavko brije, na suvo, bracu Srbe, cudite se, vidim, sto braca Hrvati urucuju povelju harizmaticnom predsjedniku Kosarkaskog saveza CG-a, kao da ne zivite u feudu prve famelje, zvanom i znanom “apsurdistanu”. E pa vidite, bas ta braca Srbi nam kolokvijalno jebavaju mater par vjekova, bez kondoma i pardona, u kratkim predasima izmedju moravca i porcije cevapa.! Braca Hrvati su vas iznenedili, rekao bih, naravno nicim lijepim. E pa mene nisu, ne znam zasto, ali zaista nisu. Mozda zbog pjesme koju im nakiti Jovan Ducic, poznavao ih je dobro kao komsije, odajuci im priznanje da su hrabar narod-jer se nicega ne stide, ili je mozda u pitanju “junacna” bokeljska mornarica, koja je tancovala ispod vise barjaka, naravno razlicitih, sa istim zarom i odanoscu… Pozdrav za tebe Slavko, raspameti ih!
Војин Николајевич Sasa Kljajevic: “Cudite se sto Slavko brije, na suvo, bracu Srbe, …E pa vidite, bas ta braca Srbi nam kolokvijalno jebavaju mater par vjekova, bez kondoma i pardona, u kratkim predasima izmedju moravca i porcije cevapa.!”
Господине Кљајевићу,
Не постоји начин да било ко, било када, било којој националности матер …, или брије на суво! Бар “Не”, у Црној Гори! ,
Погледајте историју.
Иначе, ваша браћа, такозвани Срби, вам матер …, како кажете, пар вјекова! Па, бирајте начин, и системе, да одговорите. Осветите се! Жестоко! Што прије!
Али, прије тога, разговарајте, али не на нивоу парола!
Ипак, имате проблем.
Колоквијални :) )
Ћевапе вас частим, кондоме приде, Моравац нека вам дође као суперприз, као и предахе који су само ваши…
Дакле, осветите се, али препозанатљиво, предвиђајуће, да се прије него што отпочнете нову причу нађете у виртуалној ситуацији која ће вам казати много чега!
Изађите из виртуелности. Погледајте на свијет око себе!
Војин Николајевич Autor bloga kaze: “Mogu da razumijem da je Vidovdan proglašen za državni dan žalosti, da je neradan, da se skrušeno i u crnini ide u Crkvu i moli za duše kosovskih junaka, i još mnogo tužnog mogu zamisliti uz to, ali da se poraz pretvara u veselje, zar nije to idiotski? Za mene jeste!”
Елем, нисам примјетио весеља поводом Видовдана, бар не у последњих четрдесетак година у свом и ширем окружењу.
Ипак, ако је неком то повод за весеље нека му буде, на то има право. Баш као што свако има право да слави што год му воља.
На другој страни што се тиче молитви за душе косовских јунака, које аутор блога спомиње, најбољи осврт на ту традицију је дао управо отац Гојко Перовић, и то у тексту на који се обрушио аутор овог блога, гдје отац Гојко каже:
“Али ако прописи и закони Књажевине Црне Горе говоре о Косову и Видовдану, ту би сви актуелни и декларисани црногорски љубитељи поштовања закона, могли обновити своје историјско памћење.
У распису Министарства просвјете и црквених послова надзорницима основних школа ( потписује га министар Јован С. Пламенац 1908.г. под бр. 2873 ) даје се детаљно упутство како ученицима треба држати предавање из методске јединице „Бој на пољу Косову“. Ту се каже да у припреми излагања ове теме, треба поћи од онога што црногорски школарци већ знају или су чули о поменуто боју! (Објављено у „Црногорским законицима“, књига 4, стр. 654, Подгорица 1998.г.)
На другој страни, Закон о парохијском свештенству Књажевине Црне Горе из 1909.г., прописује дужност православним свештеницима да, на име плате коју примају од државе, поред других обреда „бесплатно врше парастос изгинулијем борцима за вјеру и отаџбину – на Спасовдан и Видовдан, сваке године“!(Иста књига, стр. 779)”
Да закључим, у временима краља Николе Првог православни свештеници у Црној Гори су морали бесплатно вршити парастос изгинулим борцима за вјеру и отаџбину на Спасовдан и Видовдан!
Елем, да ли су и они били “великосрби тешки по занимању и опредјељењу”?! Мислим, да ли им треба лијепити какву етикету? :) )
By: Војин Николајевич on July 7, 2011
at 21:49
Иначе, послије констатације на овом блогу да су ислам и православље религије које су донијели окупатори, те самим тим да су те религије окупаторске, интересантан ми је осврт господине Славка Перовића гдје каже:
“Ili, zar nije idiotski da CPC ne prihvata važeći kalendar, nego stoji iza onog koji kasni danima za prirodom, odnosno za Gospodom, jer on je on tvorac sveopšte prirode, vascijelog kosmosa?”
Укратко, не слажем се с господином Перовићем да близина Господу зависи од календара. Какве везе има календар са Господом? Очигледно, никакве?!
Тим прије, ако узмемо у обзир да и садашњи календар такође није тачан.
Уосталом, ако је православље “окупаторска религија”, тада је боље да оно што више “гријеши” са календарима да би се “окупаторство” ефикасније неутралисало.
mike bibby
Slavko imao si do sada mnogo SRBA koji su podrzavali tvoj povratak i vracanje CG tamo dje treba da bude…ali mislim da si s ovim sve za****
Dragan Ilic
Gospodine Nikolajevichu,
Vise nego odlicna zapazanja, Bravo, hirurski precizno ste isfarcali i pogodili u srz skrivenu misao autora bloga. Ovaj se se covjek napokon demaskira potpuno. Znaci nije tesko zakljuciti ako su pravoslavna i islamska religija okupatorske na ovim prostorima, koja je onda pod okupacijom. Pa narovno – katolicka, ada koja drugo. To je ono o cemu svih ovih godina pravi Crnogorci koji se ne stide svog srpskog porijekla i govore i zapud upozoravaju. Eto konacno dolazi vrijeme kada ce ovi kolaboracionic i petokolonasi koji su na vlast i ovi koji im pomazu, konacno bez brige reci da su Crnogorci zapravo bili katolici i da je vrijeme i da tu neparvdu ispravimo. Slavko se konacno demaskira i bilo bi lijepo da kaze, konacno, kada je usvojio, odnosno, pristupio Ranku Krivokapicu i po koju cijenu?
Svak ima svoj pogled na Slavkove tekstove, sto je sasvim normalno. Nekoga pogadja, a nekoga ne, sve zavisi kome jatu pripada ili uopste ne pripada.
G.Vojin ima svoj ugao gledista ( kao i par slicnih osoba), on misli da Slavko napada Srbe i da ih mrzi, ali ne moze da udje duboko u srz svih problema koji su nastali na ovom nesretnom balkanskom prostoru i da zakljuci sta je autor htio da kaze ili se mozda ja varam, Vi vidite ali nedaj boze da to priznate.
Svi znamo da je na ovim prostorima bio katolicizam, htjeli priznati ili ne to je istina, sta se poslije desavalo znamo i sami, znaci sa te strane treba posmatrati pisanje autora. Pa samim tim treba se uzdrzati od izvjesnih neprimjerenih komentara.
Nevjerovatno kako su izvjesni ljudi providni ili je u pitanje nesto sasvim drugo. Dok je Slavko pisao o Crnogorcima i njihovim osobinama, sve je bilo OK, ali kada je presao na ove crnogorske Srbe ili kako ih vec treba zvati ni oni sami ne znaju, ispadose veci Srbi i od samih Srba u Srbiji, nasta opsti haos i pometnja i vratismo se na one davne devedesete kada smo mi Liberali bili ustase, tudjmanovci itd. sa nama ne treba imati dodorni tacki itd.
Gospodo velji Srbi siroko vam polje, idite tamo gdje ste uvijek i pripadali jos od pocetka devedesetih (nikada nijeste ni izlazili ispod Milovih skuta), samo ste se prikrivali potonjih godina iza mafijinih ledja, a u stvari vi ste bili i ostali najveci njihov zastitnik. Da nije vas ova mafija bi davno zavrsila svoj nastup i dobila mjesto koje joj pripada.
Kada bi Vi promijenite svoje poglede i shvatite stvarnost priznali ovu drzavu kao vasu,branili njene interese a ne Srbije (ipak je vas saka jada u odnosu na broj u Srbiji, sto postaje jos cudnije), okrenuli se Podgorici, a ne Beogradu, tada bi nastalo mafijino rasulo, no na moju veliku zalost, cisto sumnjam da ce te Vi to ikada uraditi, nego cete nastaviti da hranite ove mafijase svojim glupostima o srpstvu. Nevjerovatno koliko ste slijepi da ne vidite dalje od sopstvenog nosa, a to je da Vasi predstavnici u liku Milica,Mandica, Vuksanovica, Popovica i slicnih zive jako dobro a Vi????????
Војин Николајевич Gospodin Ilic kaze: ” G.Vojin ima svoj ugao gledista ( kao i par slicnih osoba), on misli da Slavko napada Srbe i da ih mrzi, ali ne moze da udje duboko u srz svih problema koji su nastali na ovom nesretnom balkanskom prostoru i da zakljuci sta je autor htio da kaze ili se mozda ja varam,..
Svi znamo da je na ovim prostorima bio katolicizam, htjeli priznati ili ne to je istina, sta se poslije desavalo znamo i sami, znaci sa te strane treba posmatrati pisanje autora. Pa samim tim treba se uzdrzati od izvjesnih neprimjerenih komentara.
Nevjerovatno kako su izvjesni ljudi providni ili je u pitanje nesto sasvim drugo. Dok je Slavko pisao o Crnogorcima i njihovim osobinama, sve je bilo OK, ali kada je presao na ove crnogorske Srbe ili kako ih vec treba zvati ni oni sami ne znaju, ispadose veci Srbi i od samih Srba u Srbiji, nasta opsti haos i pometnja i vratismo se na one davne devedesete kada smo mi..”
Господине Илићу, моје мишљење ја само моје. На дијелим!
Док је г.Славко, као што кажете, писао о Црногорцима, дао сам могућност Црногорцима да одговоре. Елем, нису.није мој проблем!На другу страну прича о црногорским Србима ме интересује, и ту сам!
Проблем деведесетих није мој, већ ваш!
А што се тиче католицизма, с тачке гледишта православља, он ме не интересује!
Баш ме брига за католичанство. То није мој бренд!
perfect stranger Као што сам истакао у једном претходном коментару, оваквим текстовима се удаљава могућност остваривања неке заједничке анти-режимске стратегије.
Sasa Klajevic: Cudite se sto Slavko brije, na suvo, bracu Srbe, cudite se, vidim, sto braca Hrvati urucuju povelju harizmaticnom predsjedniku Kosarkaskog saveza CG-a, kao da ne zivite u feudu prve famelje, zvanom i znanom “apsurdistanu”. E pa vidite, bas ta braca Srbi nam kolokvijalno jebavaju mater par vjekova, bez kondoma i pardona, u kratkim predasima izmedju moravca i porcije cevapa.! Braca Hrvati su vas iznenedili, rekao bih, naravno nicim lijepim. E pa mene nisu, ne znam zasto, ali zaista nisu. Mozda zbog pjesme koju im nakiti Jovan Ducic, poznavao ih je dobro kao komsije, odajuci im priznanje da su hrabar narod-jer se nicega ne stide, ili je mozda u pitanju “junacna” bokeljska mornarica, koja je tancovala ispod vise barjaka, naravno razlicitih, sa istim zarom i odanoscu… Pozdrav za tebe Slavko, raspameti ih!
Војин Николајевич Sasa Kljajevic: “Cudite se sto Slavko brije, na suvo, bracu Srbe, …E pa vidite, bas ta braca Srbi nam kolokvijalno jebavaju mater par vjekova, bez kondoma i pardona, u kratkim predasima izmedju moravca i porcije cevapa.!”
Господине Кљајевићу,
Не постоји начин да било ко, било када, било којој националности матер …, или брије на суво! Бар “Не”, у Црној Гори! ,
Погледајте историју.
Иначе, ваша браћа, такозвани Срби, вам матер …, како кажете, пар вјекова! Па, бирајте начин, и системе, да одговорите. Осветите се! Жестоко! Што прије!
Али, прије тога, разговарајте, али не на нивоу парола!
Ипак, имате проблем.
Колоквијални :) )
Ћевапе вас частим, кондоме приде, Моравац нека вам дође као суперприз, као и предахе који су само ваши…
Дакле, осветите се, али препозанатљиво, предвиђајуће, да се прије него што отпочнете нову причу нађете у виртуалној ситуацији која ће вам казати много чега!
Изађите из виртуелности. Погледајте на свијет око себе!
Полемика Војин Николајевич, Онајкојизна, ...
http://slavkoperovic.wordpress.com/2011/06/27/27-06-2011-g/#comments
By: Onajkojizna:”…Zašto? Zato što su znali da Crnogorci nijesu Srbi, a crnogorska istorija im je bila potrebno zbog mnogo čega, a najviše da lažno je predstavljajući kao svoju, sramnom krađom i kulturocidom nad Crnogorcima, nadoknade svojih pet stotina godina ropstva Vojine!”
Знате,
ово спада у домен крајње неадекватене митологије, која би била могуће исправна да Црна Гора javascript:void(0)није робовала под Турцима.
Дакле да није било робовања, не би било ни такозваних Ослободилачких ратова против Турака на територији данашње, АВНОЈ- ске Црне Горе који су се завршили тек 1913-14. године.
Мислим, немогуће је ослобађати слободну територију.
Да напоменем, чак и стара Црна Гора је била под Турцима од 1499. до 1684. године, тако да се ту може говорити у релативним а не апсолутним појмовима.
Дакле, није логично да неко ко је био пет вјекова под Турцима, надокнађује било шта у односу на некога ко је био два, три или четири вијека под Турцима.
А ваш одговор је …?
By: Војин Николајевич on June 29, 2011
at 20:55
Moj odgovor Vojine vama je jasan i glasan: vi ste velikosrbin i svoje laži krijete iza velikosrpske mitologije. Taj patriotski epski kosovski mit jezivo je zloupotrijeblejn od strane velikosrpske političke ideje koja je kreirana na podvali, prevari, laganju i asimilaciji svih koji nijesu Srbi, Crnogoraca posebno!
Vi to odlično znate, i vi to krijete kao zmija noge. Vaša priča je čisti falsifikat, poput ovoga da je Stara Crna Gora ikad bila pod Turcima. Njen najslavniji dio, podlovćenska Crna Gora NIKAD nije bila pod Turcima nego je bila vatra i nosilac oslobodilačke borbe Vojine! Znate vi i to, ali sakrivate Vojine.
Promijenite ime i nazovite se Dobrica, kao vrhunski lažov Ćosić. To ime je vaše velikolsrpsko odlikovanje Vojine, i to zasluženo!
By: Onajkojizna on June 29, 2011
at 21:25
Gospodine Onaj koji zna,
ja nikada necu dozvoliti da polozite oruzje logike i dijaloga, jer cu tada biti razocaran u tom smislu da vi niste bili protivnik toliko dostojan da mogu “poginuti” od vase logike, a da mi to bude drago jer ste bili na “visem nivou”.
Ja ne zalim da vas porazim, vec da dodjemo do zajednickih imenitelja koji su moguci jedino kada postoji korektan dijalog.
Ne interesuje me sto ste u proslom postu autora bloga izbrisali jedan moj komentar, a u ovom jos jedan!
Mozete sve izbrisati, ali bih zelio da ne padate ispod nivoa, jer sve sto zelim reci ja cu predociti, i sve sto ste izbrisali ja cu ponoviti na drugih nekoliko portala, u jos boljoj formi, i to takvom brzinom koja ce vas iznenaditi.
A vi, kako hocete!
By: Војин Николајевич on June 29, 2011
at 21:41
Gorski vijenac je ep u kojem se govori o sukobu pravoslavnih i islamiziranih Crnogoraca. Međutim , niđe u GV ne možete naći riječi : pravoslavlje , pravoslavac , pravoslavci , islam , musliman , muslimanka … Nego samo Srbi , Turci , srpska vjera , turska vjera. Zato danas mnogi Crnogorci sve muslimane u CG i regionu pa i na svijetu nazivaju Turcima. Ista stvar je i sa poistovjećivanjem pravoslavne vjeroispovijesti i srpske nacionalnosti.
Uzmimo primjer Albanaca , koji su , za razliku od Crnogoraca , u mnogo većem broju prihvatali islam , pa je danas velika većina Albanaca islamske vjeroispovijesti. Ali oni su sačuvali svoj nacionalni identitet pa danas imamo Albance islamske , katoličke i pravoslavne vjeroispovijesti i među njima nema nikakvih podjela i sukoba. Kod Crnogoraca je pomiješano sve pa kad neko kaže danas da je Srbin , on time iskazuje i nacionalnost i političko opredjeljenje i vjeroispovijest. Jednima je matica Srbija , drugima Turska ili Bosna , trećima Hrvatska. Sve je to posljedica naopakog shvatanja da su svi pravoslavci Srbi , svi muslimani Turci ili Bošnjaci, svi katolici Hrvati. Naravno , ne želim da kažem da svi u CG treba da budu Crnogorci , već samo da treba shvatiti da vjeroispovijest ne određuje nacionalnost i da postoje Crnogorci i Srbi katoličke ili islamske vjeroispovijeti , Hrvati prvoslavne i islamske vjeroispovijesti i Bošnjaci katoličke i pravoslavne vjeroispovijesti , kao i ateisti i pripadnici drugih vjerskih zajednica. Međutim u glavama mnogih Crnogoraca postoje samo Srbi i Turci kao u Gorskom vijencu.
By: Miki on June 29, 2011
at 22:01
Za G. Vojina, ako nijeste procitali.
Much of today’s Montenegro was under Ottoman control from 1498 to 1699, while coastal Montenegro was under Venetian control and central Montenegro (Upper Zeta) was independent.
By: Dragan Ilic on June 30, 2011
at 00:48
Vojine, vi kažete:
“Ja ne zelim da vas porazim, vec da dodjemo do zajednickih imenitelja koji su moguci jedino kada postoji korektan dijalog.”
Naš zajednički imenitelj je vidljiv, on je jasan, i on glasi: Da, tačno je da je velikosrpska politika imala za cilj totalno uništenje Crne Gore, kulturocid nad crnogorskim narodom i njegovo nacionalno prevođenje u Srbe, krađu kompletne istorije crnogorskog naroda, one istinite linije koja ide: Polablje-Duklja-Zeta-Crna Gora i njeno trajanje tretirati kao samo jezgro srpske istorije, jer, po toj falsifikatorskoj podmetačini otpada najcrnja priča o srpskom vjekovnom ropstvu, još mnogo toga Vojine.
Da nije ničega drugog ovu istinu vam potvrđuje dolazak Svetaoga Save među Crnogorce tek 1856.g., svjedoči vam tekst “Načertanija” Ilije Garašanina, dokazuje vam okupacija Crne Gore od strane srpske vosjke osamnaeste, totalno uništenje Crne Gore, nacionalnog imena Crnogorci, uništenje Crnogorske autokefalne Crnogorske crkve, uništenje dinastije Petrović Njegoš, početak u Crnoj Gori učenja srpske istorije kao crnogorske, rat koji se u Crnoj Gori vodio sve do 1926 protiv crnogorskih patriota komita i još mnogo toga Vojine, jer su velikosrpski falsifikati o Crnoj Gori neiscrpni, na primjer onaj koji je napisao veliki falsifaktor Erdeljanović, i tako dalje!
Vojine, da tvorci velikosrpskih falsifikata i velikosrpski političari nijesu ZNALI da Crnogorci NIJESU SRBI, NEGO SU CRNOGORCI, NIKAD velikosrpska politika prema Crnoj Gori ne bi bila vođena Vojine!
Da nije ničega drugog Vojine, osim ovog što je citirano, smo to bi bilo dosta da svakome, ko je gladan istine, oči otvori, i da mu se, kad progleda, zgadi nad čitavim okeanom velikosrpskih laži, a najgnusnija od njih je da se izražavanje pripadnosti srpskoj vjeri, jer im je, Crnogorcima, crkva proizašla iz srpske, falsifikuje kao njihovo nacionalno osjećanje. I svakako istina da su pravoslavlje i islam u Crnoj Gori religije donijete na mačevima njenih okupatora!
Zar ove činjenice koje sam naveo nijesu dovoljne da otvore oči za spoznaju da je crnogorsko Srpstvo uzgojeno u Crnoj Gori na djelovanju velikosrpskih špijuna, falsifikatorskih knjiga, da je zasnovano na brojnim falsifikatima? Za onoga ko želi istinu dovoljno je, ali današnji Srbi baš kao i današnji Crnogorci istinu MRZE, to je najvažnije i najtragičnije što im je zajedničko!
Vojine, ti slijediš put falsifikatora i zločinaca! Ilija Garašnin je to, njegov mračni i tajni plan, Aleksandar Karađorđević i Nikola Pašić, Draža Mihajlović i Pavle Đurišić i sva lažna “nauka” koja se iza njih krila i masovno anticrnogorski djelovala. Znaš li ti Vojine kolioko je hiljada i hiljada lažnih knjiga napisano o ovome što sam ja samo pomenuo? Okean Vojine! A znaš li koliko je beogradski univerzitet izbacio “naučnika” školovanih na lažima? Desetine i desetine hiljada Vojine! A znaš li koliko je onih Crnogoraca koji su studirali u Beogradu? Broja im se ne zna Vojine, onih zaduženih da lažima pljuju po svojoj majci rođenoj!
Da li je Njegoš srpski pjesnik Vojine? Nije! Da li je Dado Đurić srpski slikar vojine? Nije! Da li je Duklja srpska država Vojine? Nije, nego prva crnogorska Vojine, i ovako u nedogled, sve istina na istinu!
Ali Vojine, ti ne želiš istinu, to je opšta klima proizvedena velikosrpstvom, namjerno i planski, dakako! Je li za tebe Ratko Mladić izvršilac genocida ili srpski heroj Vojine? Je li za tebe Slobodan Milošević zločinac Vojine? Je li Srpska pravoslavna crkva koja ga je potpomagala na sve načine Vojine, načine koji dodira nemaju sa Hristom, je li Gospodnja ili zločinančka Vojine? Mogu li se u njenoj politici, jer ona je vazda bila prvo i jedno: organizator i organizacija velikosrpske poltike, ima li ona ikakve veze sa predivnim liturgijama Stevana Mokranjca? Ne Vojine, u njoj samo odzvanja: Srbija, Srbija, Velika Srbija, Dušanovo carstvo iznad svega!
Gdje je izvinjenje, najmanje što se može očekivati, od strane Srpske pravoslavne crkve u tome smislu da je pomagala najvećeg masovnog ubicu polsije Drugog svjetskog rata u Evropi Vojine, ubicu koji je po tome rame uz rame sa masovnim ubicom i zločincem Titom Vojine? Đe je njena osuda Miloševićevog stravičnog zločina Vojine? Bi li ta osuda bila istinita i bi li bila Gospodnja Vojine? Bi Vojine, e zato je nema, neće je ni biti Vojine!
I tako dalje, i tako dalje Vojine! Bili Srbi ili Crnogorci Vojine, mi smo kao narodi ili narod, poštovaoci i strasni ljubitelji laži i u tome je naša zajednička tragedija Vojine!
Moja nije Vojine, ja istinu slijedim!
By: Onajkojizna on June 30, 2011
at 09:00
Dragan Ilic: Za G. Vojina, ako nijeste procitali:
” Већи дио данашње Црне Горе је био под турском контролом од 1498 до 1699, док је приморски дио био под млетачком контролом, а централна Црна Гора (Горња Зета) је била независна.
Половина данашње Црне Горе је био дио Отоманског Скадарског санџака, други је бии дио Босанског санџака, а централна Црна Гора, позната као Горња Зета, је била независна.
Црногорци су добили рат 1878.г. и повећали за четири пута своју првобитну територију.
Господине Илићу,
из вашег приложеног, контрадикторног текста се види да је три четвртине Црне Горе било у Турском ропству све до 1878. године.
У истом тексту се тврди да је исти тај дио Црне Горе, мимо Горње Зете, био под окупацијом до 1699.г. Чудно, зар не!?
Рецимо, Подгорица и Никшић су били под Отоманима четири вијека. А остатак Црне Горе није ослобођен до 1913. године,мислим на сјевер Црне Горе и Метохију који су били под Отоманима скоро пет вјекова.
Да Горња Зета није била била независна од 1498. до1699.г., а што се тврди у тексту, свједочи и Црногорски харачки Дефтер из 1521.године, из времена Скендер бега Црнојевића, који је објављен на једном црногорском сајту. Ево линка…
http://www.montenegro.org.au/defter_za_cg.html
Колико ми је познато радило се о аутономији, са добрим повластицама, а о независности је ријеч ишла од 1699.г.
Па чак и тада, послије 1699. године, било је увијек огромних проблема. Рецимо, 1714. године, када је на Црну Гору напао Нуман-паша Ћуприлић.
Да још једном напоменем шта је рекао владика Данило о том случају у писму руском канцелару Голофкину: “Све је разорено, растјерано и мачу предано, у ропство одведено: а неки мали остатак у гору је остао и спасио се”.
Мој закључак је,
ако посматрамо општи контекст,
да је неукусно некоме спочитавати да је вјековима био под Турском, тим прије што се то исто може “пребацити” и великом дијелу народа који данас живи у Црној Гори. Па чак и да је све било другачије, те да је Црна Гора у данашњим границама увијек била слободна, опет је то ствар крајње ниског нивоа укуса и нетолерантости. А тек баналност, себи дозвољеност, демократичност…
By: Војин Николајевич on June 30, 2011
at 21:02
Onajkojizna: “I tako dalje, i tako dalje Vojine! Bili Srbi ili Crnogorci Vojine, mi smo kao narodi ili narod, poštovaoci i strasni ljubitelji laži i u tome je naša zajednička tragedija Vojine! Moja nije Vojine, ja istinu slijedim!”
Господине,
ви сте истину заробили, јер сте јој претпоставили циљ, који треба достићи по сваку цијену.
А ја мислим, да до циља не треба долазити по сваку цијену.
Наравно, примјећујем да имате својство да само у једном коментару одједном покрећете десетине тема, од којих би свака могла бити предмет посебне приче.
Рецимо, одговоре на неке од тема које сте у налету неадекватно обрадили ја сам већ дао, у одговорима господи Мустангу и ТРУТХ- у. Јер, ви сте “једно тијело”, и размишљате апсолутно исто!
Ево, ви опет понављате…
“I svakako istina da su pravoslavlje i islam u Crnoj Gori religije donijete na mačevima njenih okupatora!”
Господине,
а ја вам опет понављам, а сами сте рекли, послије Немањића, за вријеме Балшића, католичанство је постало државна религија, и потрајало десетинама година, и опет ништа! Та религија није заживјела због тога што није била привлачна, баш као ни протестантима који су отишли од те религије својом вољом.
На другој страни, муслимани у Црној Гори живе између стотину и стотину тридесет година, и нису промијенили религију. Промијенило се неколико система- монархија, комуниста, квазикомуниста и олигарха, и опет ништа, јер они су остали у својој религији, која им је драга!
Дакле, друге религије им нису биле привлачне.
И ви сада говорите о истини, а истина је – да нешто просто није привлачно!
Ви то не разумијете, него срљате, тражите и провоцирате конфликте умјесто да прихватите реалност.
А ту реалност – ви немате капацитета да промијените.
Дакле, ако сте рекли А, реците и Б!
By: Војин Николајевич on June 30, 2011
at 22:05
Onajkojizna: “Da je istrage potrurica u Crnoj Gori bilo, o njoj bi postojalo istorijskih dokumenata, a nema ih ni kod Crnogoraca, ni kod Mlečana, ni kod Turaka. I istraga je Njegoševa fikcija napisana kako bi se spriječile prodaje Crnogoraca okružujućem islamu što je bila praksa u njegovo vrijeme, i ne samo u njegovo, o kojoj postoji niz dokumenata i svjedočenja!”
Документа и свједочења!
Господине Онајкојизна,
ја стварно не знам да ли је тај догађај постојао или не! Али знам једно, ако је постојао, он се базирао на вашим ријечима у једном коментару на овај пост- да је ислам религија коју је на мачу донио окупатор.
Реците ми, у чему је разлика у тумачењу ислама међу вама и евентуалних вођа могуће непостојећег догађаја?!
By: Војин Николајевич on June 30, 2011
at 22:28
Vojine, i pored toga što je po turskim dokumentima Crna Gora pripojena turskom carstvu, naša istorija svjedoči drugačije. Ali, vi namjerno pogrešno “čitate” istoriju, vi je smještate u granice vekosrpstva i u tome uživate, a meni se od toga gadi, ali…
Naša Istorija svjedoši da je Srce naše, a ne srpske istorije, bila podlovćenska Crna Gora i njena vjekovna borba Vojine. Da je bilo tako kao što vi podmećete Vojine ne bi Crna Gora bila priznata na Berlinskom kongresu 1878 Vojine! Ali, te činjenice vama ne znače ništa, kao što vam ništa ne znači ni činjenica da je ogroman dio velikosrpstva unesen u Crnu Goru preko srpskih udžbenika iz Novog Sada Vojine 1834.g. u kojima je sve bilo – srpsko, a to znači lažno, Vojine! Ali, ni to vas ne interesuje Vojine. Vas ne interersuje da je od 1844.g. od tajnog programa posrbljavanja i srpske okupacije svih okolnih naroda, čitavi život u Srbiji bio podređen samo jednom cilju – Velijkoj Srbiji Vojine! Nastala je poplava lažnih istorija, lažnih knjiga, lažnih mitova, velikosrpskih špijuna i isto takvih guslara vojine, lažne religije koja umjesto Isusa obožava Dušana i Lazara, i tako redom. Opet, ništa vam to ne znači, vas činjenice ne zanimaju, nego kosti cara Dušana.
Vojine, pravoslavlje i islam su u Crnu Goru donijeli okupatori. Suština svake crkve, to je svrha njenog postojanja, nije Gospod Vojine, nego želja da se posredstvom otvorene zloupotrebe religije UPRAVLJA ljudima Vojine, da vjernici budu podložni aktuelnoj vlasti Vojine.
Kako se ponašala Srpska pravoslavna crkva u toku oba svjetska rata Vojine? Služila je okupatoru Vojine! Turci su to radili posredstvom sultana Vojine, koji je istovremeno bio i vrhovni islamski sveštenik za sve islamce Vojine, zvani kalif, a u pravoslavlju se to radi posredstvom patrijarha Vojine. Ko je spriječio Amfilohija da postane patrijarh srpski Vojine? Niko drugi nego udba Vojine! Ko je Germana napenalio za patrijarha Vojine? Udba Vojine. Ko ga je gurnuo da slomi kuk Vojine? Udba Vojine! A ko je doveo Dajkovića za vladiku Vojine? Udba Vojine! Ko mu je rođenu ženu utopio u bunar da bi uopšte moga postati vladika? Udba Vojine! i tako redom.
Obredna religija udje pod kožu vjerniku Vojine, takva obredna religija nema veze sa Gospodom Vojine, ali ima veze sa poslušnošću. A poslušnost je najgori vid oportunizma, najmanje košta, tako jadnici misle, a najviše daje, opet jadnici misle.
Koliko Srba i Crnogoraca ima bilo kakve veze sa Gospodom, ako ne misliš na ono primitivno kurčenje krstovima okačenim o retrovizore! Nema ih ni promil Vojine. A koliko crnogorskih Bošnjaka ima veze sa Muhamedom? Nula Vojine! Da su i jedni i drugi bili istinski vjernici, rata nikad ne bi bilo. Zašto se Bošnjaci drže religije koja im je nabodena kopljima, pitajte njih. Zašto pravoslavci drže religiju koja služi policiji, a ne Isusu, pitajte njih! A ja ći vam odogovriti jasno: oni su takozvani pomodni vjernici na isti način kao što su koristoljubivi članovi stranaka, samo zbog uticaja, moći, dolaska do para itd. Veze nikakve, osim oportunističke i modne, sa religijom oni nemaju, baš kao ni ti Vojine!
By: Onajkojizna on July 1, 2011
G. Vojine,
Nema nista kontradiktorno u mom postu, tj. prilozenom tekstu. Prva dva dijela su postavljena iz dva razlicita izvora (to vas je malo zbunilo, ako se ne varam). Htio sam da pokazem kako obadva izvora govore o dijelu Crne Gore oko Cetinja (oni ga nazivaju upper Zeta) koji nije bio pokoren od strane Osmanlijsko carstva u svojoj najvecoj snazi i moci dokle sav ostali dio Balkana je bio pod Turcima. Ne vidim gdje ste Vi procitali da je taj dio Crne Gore bio pokoren, jasno izvori govore da je bio nezavisan.
Moji izvori nijesu ni crnogorski, a jos manje srpski. Bez ljutnje ove druge zaobilazim u sirokom luku, njihovi istoricari u preko 90% slucajeva pisu istoriju onako kako odgovara Srbima, prevashodno oslanjajuci se na mitove, legende, sa velikom zeljom da izgubljene bitke prikazu kao pobjede, sa posenim akcentom na stetu okolnih naroda, no to je njihova stvar, poodavno poznata.
Molio bih izvjesne posjetioce, u ovom slucaju se radi samo o jednoj osobi, ako sam dobro primijetio, da imena istoricara, filozofa, diplomata pisu iskljucivo onako kako ih pisu na njihovom jeziku, a ne da ih prevode na srpskom (zna se na koga se odnosi) kao sto pojedini rade, ruzno izgleda, a plus prestavlja problem u pretrazivanju istih. Mozete zamisliti kada bi jedan Englez ili Njemac prevodi na engleskom ili njemackom imena sa balkanskih prostora, nasto bi to licilo.
G. Kameni,
Luzicki Srbi, koje Vi navodite i kojih jos ima u malom broju u istocnoj Njemackoj su ostatak nekadasnjeg Slovenskog plemena. Tacno oni su druge vjeroispovijesti koliko mi se cini kao i da govore drugi jezik, nema veze. U tom dijelu Evrope su zivjela divlja slovenska plemena znaci ne jedno nego daleko vise koja su se pomjerala prema jugu i ostavljala pustos za sobom. Nijesam naisao na izvor osim vidim Vas da su naselili sav dio Blakana, jest da su bili ogromno pleme po vasim izvorima, ali bih rekao da nijesu mogli bas sve naseliti, ipak je bilo i drugih slovenskih plemena koliko mi se cini. Samim tim vas izvor je dosta nesiguran da tako kazem.
By: Dragan Ilic on July 1, 2011
Dragan Ilic: “Nema nista kontradiktorno u mom postu, tj. prilozenom tekstu. Prva dva dijela su postavljena iz dva razlicita izvora (to vas je malo zbunilo, ako se ne varam). Htio sam da pokazem kako obadva izvora govore o dijelu Crne Gore oko Cetinja (oni ga nazivaju upper Zeta) koji nije bio pokoren od strane Osmanlijsko carstva u svojoj najvecoj snazi i moci dokle sav ostali dio Balkana je bio pod Turcima. Ne vidim gdje ste Vi procitali da je taj dio Crne Gore bio pokoren, jasno izvori govore da je bio nezavisan.”
Господине Илићу,
ваша контрадикторност у тексту, коју сам примјетио, није била у смислу да је Горња Зета по тим изворима није била покорена, јер тврдњу о непокорености тог подручја заиста ти предочени извори непознатог аутора спомињу, већ је она на другој страни.
Да, укратко, поновим, иако сам то већ објаснио, није тачно да је остали дио данашње Црне Горе, мимо Горње Зете, био слободан послије 1699. године.
А што се тиче Горње Зете, извори које сте цитирали говоре о томе да је та територија била независна.
Ја сам вам, као противаргумент, навео харачки Дефтер, као и констатацију да се до 1699. године област Горње Зете налазила у повлашћеном окупационом положају.
Елем, ако ви повлашћени окупациони положај сматрате независношћу, тада отварате нову тему!?
Не бих претпостављао, то је ваш избор!
By: Војин Николајевич on July 1, 2011
at 20:56
Господине Илићу, ево вам једног извора који тврди да Горња Зета ниеј пала по д Османлије 1499. већ 1497. године, или раније…
Turci nijesu mogli uspostaviti potpuni timarski sistem u Crnoj Gori. Prilikom prvog popisa 1497. uvedena su dva timara za spahije i jedan za kadiju. Spahije su bili Crnogorci. Pored spahija bilo je 53 muselima ili kneza čije su baštine bile oslobođene poreza.
Godine 1499. izbio je rat između Venecije i Osmanskog carstva (1499-1502). Borbe su se vodile i na crnogorskom primorju. Mlečani su uspjeli da sačuvaju svoje posjede. Crna Gora tek što je pala pod tursku vlast diže glavu i pokušava da se pomoću Mlečana oslobodi Turaka.
Početkom 1500. Đurađ dolazi u Crnu Goru, ali ga Turci upućuju u Anadoliju đe je dobio timar i tu završio život.
Otpor započet neposredno poslije gubitka nezavisnosti neće prestati ni kasnije. U ljeto 1505. skadarski sandžak-beg se uputio na Crnu Goru sa 6000 ljudi i “iznenada napao onaj narod neposlušan njegovom gospodaru”. Mnogo svijeta je ubijeno i počinio je vrlo velika zvjerstva.
Crnogorci su ponovo 1510. godine bili spremni da oružjem dočekaju skadarskog sandžak-bega koji je htio da upadne u zemlju. Godine 1513. oni “nijesu htjeli da plate harač sultanu”. Tada pokušaše da se stave pod zaštitu Ugarske.
Odlučan otpor Crnogoraca primorao je Portu na popuštanje????????
Za crnogorskog sandžak-bega postavljen je 1513. Skender Crnojević, Ivanov sin, kao legitimni nasljednik svoje kuće. Iako po porijeklu hrišćanin, on se pokazao kao i svaki turski feudalac koji je nastojao da pojača eksploataciju naroda. Njegovo nasilje natjeralo je narod na bjekstvo preko granice i uskoro na bunu.
Početkom 1520. turska vojska od 15000 ljudi napala je Crnu Goru s ciljem da “ukroti one koji neće da ostanu pod sultanovom vlašću”. Crna Gora je tada teško stradala. Poslije toga njegova nasilja i zloupotreba još će više porasti. Ostao je na upravi Crne Gore do 1530. godine.
Господине Илићу,
ово поглавље обрађује период окупације од 1497.г. до 1530.г. А ви наставите…
By: Војин Николајевич on July 1, 2011
at 21:16
Onajkojizna: “Vojine, i pored toga što je po turskim dokumentima Crna Gora pripojena turskom carstvu, naša istorija svjedoči drugačije. Ali, vi namjerno pogrešno “čitate” istoriju, vi je smještate u granice vekosrpstva i u tome uživate, a meni se od toga gadi, ali…”
Господине,
ваша констатација није тачне, јер сам у одговору господину Илићу предочио миошљење црногорског историчара.
Onajkojizna: “Naša Istorija svjedoši da je Srce naše, a ne srpske istorije, bila podlovćenska Crna Gora i njena vjekovna borba Vojine. Da je bilo tako kao što vi podmećete Vojine ne bi Crna Gora bila priznata na Berlinskom kongresu 1878 Vojine!”
Господине,
Није подловћенска Црна Гора само томе допринијела, већ многобројни устаници Брда, Херцеговине, Боке, Приморја, па чак и они који нису ушли у границе Црне Горе на Берлинском конгресу. ј
Onajkojizna: “Vojine, pravoslavlje i islam su u Crnu Goru donijeli okupatori. Suština svake crkve, to je svrha njenog postojanja, nije Gospod Vojine, nego želja da se posredstvom otvorene zloupotrebe religije UPRAVLJA ljudima Vojine, da vjernici budu podložni aktuelnoj vlasti Vojine. “
Могуће је да су окупатoри у Црну Гору донијели и католичанство. Шта мислите о томе?!
By: Војин Николајевич on July 1, 2011
at 23:27
Gospodine Vojine, prapreci današnjih Crnogoraca i crnogorskih Srba, ovih današnjih masovnih pušača mafiji, došli su iz Polablja, teritorije slovenskog sjeverozapada, smještenog između rijeke Labe i Baltičkog pomorja, a ne nikako poslije Kosovske bitke!
Njihovo kretanje je išlo od Baltika prema Jadranu. Spuštajući se na crnogorski prostor preci Crnogoraca naseljavali su Prevalis, bivšu rimsku provinciju. Znate li što znači prevalis? I to se krilo od Crnogoraca decenijama, sve do pojave prvog rječnika latinskog jezika! A znači nešto što je snažno, dominantno, nadmoćno, nešto što prevalira. Takvi su za Rimljane bili Iliri koji su živjeli kao romanizovan narod na našem području, ali taj proces nametanja rimske kulture, romanizacija, u Prevalisu nikada nije dao konačan rezultat! Nijesu se dali Iliri, ne damo se ni mi Crnogorci!
Naši prapreci su se na današnjem crnogorskom prostoru sreli sa takvim Ilirima i, sticajem okolnosti, miješali se sa njima!
Prevalis će kasnije postati Kraljevstvo Slovena poznato kao Duklja, a njeni stanovnici dukljanski Sloveni ili Dukljani. Crnogorski praplemenski korijen u Polablju veže se za pleme Velete (Ljutiće) ili Obodrite.
Ovdje govorim o prvoj fazi slovenske kolonizacije Balkana, tek poslije nje slijediće druga u kojoj će se, navjerovatnije čitavi vijek kasnije, u okružuju Dukljana naseliti i skupine novih slovenskih doseljenih plemena od kojih će vremenom postati današnji Srbi i današnji Hrvati.
Inače, proučavajući prasrodstvo, Crnogorcima su najbliži Poljaci i Rusi, to se vidi i po onom mekom i divnom jeziku vazdašnjem kojim Crnogorci i crnogorski Srbi i danas govore, ali ga se, pod uticajem vekosrpskih falsifikata stide, neće da ga nazovu pravim istinitim imenom, nego ga zovu falsifikovaniom imenom: jezik srpski, onim imenom kojim se nikad nije zvao! Nije se zvao ni crnogorski, zvao se NAŠKI,ali zašto falsifikatori postoje ako ne zbog toga da uništavaju Istinu! Ali, Istina je neuništiva, ona je najveći domet Gospodnjeg u ljudskim bićima, pa makar ih medju dvonožnom stokom ostalo svega nekoliko!
Ono što je najvažnije i što velikosrpska istorija ne može nikako izbrisati, činjenica je da se u Polabsko – Baltičkom pomorju i u Zetsko-pomorskom arealu nalaze 865 istovjetnih toponima, ili drugačije, a stručno govoreći: hidronima, oronima, patronima, antroponima, etnonima, fitonima. A da znamo i ovo: skoro da nema toponimskog naziva u crnogorskom podneblju, a da on ne nalazi svoj jezički i značenjski iskon u praslovenskom ili praslovensko-germanskom imeniku nastalom na sjeverozapadu današnje Poljske. Dakle, i u Polablju i u Crnoj Gori imamo toponime: Zeta, Gorica, Podgorica, Tamnik, Topla, Crna Gora, Trebjesa, Blato, Bakovići, Boškovići, Cuce, Dobro Polje, Garač, Gradac, Kolašin, Jablan, Komarno, Ljubišnja, Malošici, Moćevac, Morinj, Njegoš, Obrovo, Papratno, Paštrovići, Plavnica (pritoka Labe), Plužine, Poblaće, Pomorje, Pošćenje, Mojkovac, Rasovo, Šljivansko, Svetigora, Topolica!
U registru istovjetnih polabskih toponima naći ćemo i sve koji se podudaraju sa većinom plemenskih naziva ili naselja u Crnoj Gori, naći ćemo: Bajice, Bjelice, Bandići, Šaranci, Rudine, Moračani, Riječani, Gusinje, Cetinje, Ceklin, Kokoti, Ljutići, Vranići, Doljani, Jezera, Rovca, Pješivci, Hoti, Lijeva Rijeka i drugi. Iz Polablja nam je stigla i riječ knjaz! Za istu funkciju Srbi i Hrvati koriste i koristili su riječ „župan“.
Crnogorski glasovni sistem je sačuvao paralelnost sa poljskim jezikom, onu glasnost koju svi stanovnici Crne Gore izražavaju svaki dan, ali koja im je velikosrpskom podvalom proglašena „seljačkom“! Sjetite se samo koliko se Beograd zajebavao sa našim lelekanjem i lelecima i podvaljivao kako Crnogorci PEVAJU dok sahranjuju mrtve! Da li se iko sjeća da je u crnogorskom jeziku Beograd, sve do uništenja Crne Gore od strane Srba osamneste, bio BIOGRAD, i još mnogo toga! Sjetite se da se Njegoš u Srbiji objavljuje uz dodatak rječnika od, za Srbe nerazumljivih 3000 riječi, ali je lažno proglašen Srbinom i najvećom srpskim PESNIKOM! Proglasili su onoga isti ONI Garašanonovi falsifikatori čiju su domovinu Crnu Goru osamnaeste UBILI!
Stvar koja je nevidjene specifice težine činjenica je da mnogi nazivi topografski imaju svoj istovjetan geografski raspored i u Polablju i u Crnoj Gori! I gdje sada pada fundamentalna laž o doseljavanju Srba u „praznu“ Crnu Goru nakon Kosovskog boja i kako su Crnogorci potomci njihovih, sve od reda izmiošljenih viteza? Pada ravno u septičku jamu velikosrpskih laži, tamo gdje joj je i mjesto!
Sve ovo ogromno crnogorsko bogatstvo objavili su veliki strani autori i istaživači! Hana Sokolova je Poljakinja, a Rajnhold Trautman je Njemac!
Inače, da su bili iz beogradskog, odnosno srpskog velikosrpskog kruga, sve bi ovo bilo još više navučeno debelim slojem prašine zvane zaborav! A da Istina bude još snažnija, gospođa Sokolova je izradila i mape sa preciznim rasporedom i nazivom svakog mjesta.
E, ovako ti stoje stvari Istine moj Vojine, ovako i nikako drugačije!
By: Onajkojizna on July 2, 2011
at 10:35
Gornja ,donja Zeta, sjever, stara Crna Gora, brda i doline, stara hercegovina, cijela Crna Gora je jedna velika sprdnja, devastirana teritorija, haotična tvorevina kojom upravljaju titovi pioniri i mali pijuni srećni sto ih pioniri tapšu po ramenu, miluju po kosi. Ovo je stanje 21 vijeka na teritoriji male države CG koja evo slušam neki dan na RTCG ima dug prema Milovanu Đilasu. Apsurdno zar ne. Slusam i ne mogu da vjerujem, koji je to dug prema njemu, kažu disidentu u komunističkoj Jugoslaviji, smijesno, žalostno, skaradno, sprdno ! On nikad nije bio dissident, on je onaj crnogorac koji se odricao kako CG pa joj se vracao. Najbolji čuvari i izvršitelji komunističkih nedjela su bili upravo iz CG, da ne nabrajam prezimena. A sinovi su im studirali na Kembridzu, Oksfordu. Kako to, a tate disidenti ?! Ma ne, oni su bili kao i ova današnja opozicija poluge vlasti i maska za svijet ,kako se nešto dešava. Uništavali su nas sistematično, perfidno…
Oni su uništili CG, u kojoj danas nemate ničega sto podsjeća na kraljevinu CG, osim priznaću malo Boke i Cetinje. Ostatak su promijenili, nema duha, sve u staklu, mermeru, neki stil novoga. Niko se ne pita zašto je to tako, niko. Pa to su kompleksi, frustracije nastali dvadesetogodišnjom a i posleratnom eskalacijom moralno psiholoških osobina koje su postale patološke, a u većini slučajeva i nepoznate savremenoj psihološkoj literaturi.
Meni je priča o Petrovićima izlišna, bili su stvoritelji države a isto tako i uništitelji jer su bili alavi. Imali su Cetinje, malo Boke a opstatak je bio taman kao i danas. Razlika je jedna, tog i današnjeg vremena, ovi su od Podgorice na silu napravili grad a Cetinje uništili, žele biti bolji od Petrovića, veći pisci, pjesnici . Sve su to kompleksi nastali višedecenijskim nedostatkom minimum nacionalnog interesa, lutanja između velike ljubavi prema parama, moći ,vlasti.
Sve ovo nam je svima jasno, kristalno jasno, a istorija je samo usputni material koji služi za potkusurivanje, svađanje i opstanak vlasti i opozicije na vlasti. Ovdje nema opozicije, sve je vlast, petljavina i laža na laž godinama.
Opet ponavljam ,Crnoj Gori treba nova snaga, novi vođa, nova ideja, novi svetionik. Nama više ne trebaju podjele, jer sve gledam istim okom , sa istom blagonaklonošću, i crnogorce, srbe, hrvate, bošnjake, muslimane, albance, rome. Dokle više priča o podjelama?! Onog momenta kad to prestane nešto će se i promijeniti. Onog momenta kad shvatimo da nas samo zezaju i zavlače kako sa srpstvom tako i sa crnogorstvom osvjestićemo se, tada njima neće biti lako, a do tad, oni će vladati na davno oprobanom receptu podjele, špijanja, straha, licemjerja. Punih džepova, stomaka, zadrigloga vrata .
Samo jasan stav i želja za boljim životom može nas dovesti do otrježnjenja. Ovako cemo pijani ,omamljeni tumarati po istorijskim hodnicima i odajama u koje su više od dva vijeka ulazili nepismeni, švrljajući po našim sudbinama.
Zašto to nikako da shvatimo ili je pak nekom cilj da nikad ne shvatimo suštinu istorije, značaj prošlosti a nadasve potrebu za boljom, slobodnijom budućnosti !!
By: Fenix on July 2, 2011
at 14:20
Da, Ilija Savić, sin Milutina Savića, koji je nadimak dobio po selu u Šumadiji u koje se njegov otac doselio iz Bjelopavlića, Crnogorce je nazivao Crnogorcima ali svoje sunarodnike, komšije iz zavičaja nije tako nazivao.
Ilija Savić Garašanin je i Hercegovce nazivao Hercegovcima, ali nije dovodio u pitanje njihovu etničku pripadnost. Ali to je već prevaiđena tema. Poenta je tu tome da je crnogorski identitet Brđanima počeo da se nameće upravo u vrijeme nastanka Načertanija, te da će se tako nešto desiti kasnije i dijelu Hercegovaca a potom i Bokeljima.
By: Marcellus Wallace on July 2, 2011
at 18:16
Onajkojizna: “Gospodine Vojine, prapreci današnjih Crnogoraca i crnogorskih Srba, ovih današnjih masovnih pušača mafiji, došli su iz Polablja, …”.
Господине,
ја бих почео са “могуће је да су дошли…”.
Осим те могућности, коју не могу оспорити или потврдити, евидентно је да су се дешавала стална премјештања појединаца, породица, народа…у многим беспокојним вјековима који су слиједили.
О исељавањима из Црне Горе, као и Брда, Херцеговине, који су некада били, на некада не, у њеном саставу- доста је написано.
Што се тиче усељавања има литературе на ту тему, али то захтијева огромни рад у смислу њене класификације, провјере, и слично.
Дакле, мислим да се теорије не могу банализовати, те да све то захтијева огромни рад. Ускоро ће се умијешати у ту причу и генетика, мада је и ту направљено неких помака…
Управо ту се и налази основна замјерка вашој теорији, која се огледа у томе што она не може дати, релативно прецизно, границе те мјешавине народа о којој говорите! Јер, границе држава и етничких група, као и религија се не подударају.
By: Војин Николајевич on July 2, 2011
at 22:31
Prijatelju ONAJKOJIZNA, u prethodnom postu koji još stoji ,je prenešeno sledeće:
Kao pripadnici veće grupe Polapskih Slovena nastanjivali su někada cěo prostor Istočne Němačke – prostrane teritorije istočno od rěke Labe, pa sve do Odre i Visle u Poljskoj, poděljeni u brojna srpska plemena: Bodriće, Ljutiće, Lužane, Milčane, Pomorane, Glomače – Dalemince, Rujane, Suselce, Neletiće ….
E sad vi kažete da su Crnogorci od plemena Ljutića,ne znam na osnovu čega to zaključuješ kad postoje još plemena u prethodnom postu najmanje deset i nastavak je etc…
Nisam pretnciozan ,ali te moram pitati ,kako baš da su narodi sa ovih prostora iz plemena Ljutića a nisu od Bodrića ili Miličana,nekako mi to nije jasno?
Drugo u ovom postu koji sam postirao ,u cijeloj priči se pominje da su to Lužički srbi, i izgleda da to niko ne spori, niti hoće, jel se slažete,ako je to tako onda je praistorijsko ime crnogoraca srpsko (ne srbijansko) i to nema nikakve veze sa Nemanjićima ni sa Kosovom?
Da li je to istina ,?ili se ja varam?…Nemam namjeru biti niti na jednu lli drugu stranu,nikad u životu mi nije padalo na pamet da budem veliko srbin,naprotiv nijednu vrstu nacionalizma pogotovu šovinizma ma sa koje strane dolazi nisam volio niti ću…
Po mom skromnom mišljenju,ovdje se zamjenjuju teze,jedni svoje crnogorstvo brane u smislu da nemaju ama baš nikakve veze sa srbima (a cijelo vrijeme misle na srbiju) a drugi i to moji srbi se ubiše dokazati da su srbi crnogorci sa ovih prostora istinski srbi ,koji sebe nazivaju crnogorcima….e sad ….druga je priča o politici kraljeva i raznih carevina koje su se odnosile prema crnoj gori,neki su je okupirali, neki su je svojatali,dva zadnja kralja jedne i druge države su se borili za jugoslavensko prijesto,i izgleda nisu birali sredstva da dođu do tog cilja…naravno uvjek narod snosi posledice i u ljudskom smislu (ako ratuje gubi živote),kulturnom,nacionalnom i sl.
Ovih dana sam mlatio po netu,imate poridice koje imaju iscrtano stablo Orlovića,ne vjerujem da je neko baš to fingirao,ozbiljne su porodice u pitanju…da li su došle sa Kosova u Cg posle bitke ne znam…oprečna su mišljena navode se nekih 7000 hiljada ljudi koji su došli posle bitke…ja mislim da su u to vrijeme živjeli narodi na ovom prostoru,jer je nesporno da su se doselili iz Polablja,ali su u svojoj pradomovini imali naziv srbi,ne crnogorci, ako ste čitali tekst đe kustos muzeja kaže vi ste južni srbi i vi ste naši!
Ja sam stalno zagovarao tu tezu da jedan te isti narod živi u dinarskom sistemu to je više nego nesporno.
Po ovoj priči,Onajkojizna nabraja sve toponime iz polablja koji su zastupljeni u crnoj gori,a ja mu kažem da isti toponimi postoje i u kninskoj krajini,isti jezik isti običaji vjeruj mi da nema ama baš nikakve razlike.
Pošto dobro znam Staru Crnu Goru ,maltene svo selo u katunskoj nahiji,i uvjek me interesovalo,sa vjerovatnoćom od 100 % vam ovo vam tvrdim.
Skoro sam čitao katastarski popis za vrijeme Crnojevića,odnosno knjige haračlija valjda se defderi zovu,80% naziva sela i nekih imena kojih je malo ostalo u crnoj gori ,možete sada naći u kninskoj krajini ili Dalmaciji.
Ko je gledao staru nošnju polabljanja ili lužičkih srba i upoređivao sa nošnjom dalmatinske zagore ili dalamcije vidjeće izuzetnu sličnost a najviše se ogleda u jednoj prepoznatljivoj marami koja se nosi na ostrvu Pag u obliku je trougla ista takva je i u Polablju odnosno kod Lužičkih srba !
By: kameni on July 2, 2011
at 23:09
evo jedna karta,kao da je preslikana 80% crna gora evo adrese
http://image.wetpaint.com/image/1/9vvlt4axBsfp7fLiucw81w125112
By: kameni on July 3, 2011
at 00:15
RE: Onajkojizna.
Господине,
Питање насељавања Црне Горе из разних области је отворено, и то у посљедњих хиљду година.
А што се тиче исељавања, оно је, нажалост, маргинирано, а вјероватни разлог је то што су се сви концентрисали на тему усељавања.
Дакле, тема усељавања је нешто што је потребно обрадити на адекватан начин.
Ево приче о исељавању…
“Važan uzrok iseljavanja bile su i političke okolnosti. Nekad je to bila krvna osveta i nesigurnosti na granici, kasnije pritisak zbog izmijenjenih okolnosti kakve su nastale npr. poslije rata 1876-78. Muslimani iz novooslobođenih krajeva (Nikšić, Spuž, Podgorica, Bar, Ulcinj i Kolašin) napuštali su svoja imanja, zadržavajući na osnovu Berlinskog ugovora pravo na njih.
-U istoriji crnogorskih iseljavanja razlikuje se više perioda i, u okviru njih, nekoliko faza i pravaca iseljavanja.
Prvi period traje od kraja XV do kraja XVIII vijeka i obuhvata vrijeme u kojem još nijesu formirani organi centralne državne vlasti. Radi zarade se odlazilo najviše u Carigrad, a u cilju naseljenja u Boku, Dalmaciju, Istru, Austriju, Srbiju i Rusiju. Karakteristična su i naseljavanja na turskoj teritoriji, uglavnom zbog straha od krvne osvete.
-Drugi period traje od kraja XVIII do sredine XIX vijeka i obuhvata iseljavanje od stvaranja organa centralne državne vlasti do proglašenja knjaževine. Materijalne prilike stanovništva u ovom periodu sve su se više pogoršavale. Broj stanovnika se ubrzano povećavao, a površine obradive zemlje su ostajale uglavnom iste.
Manje ili veće grupe radnika išle su radi zarade već poznatim putevima, najviše u Carigrad. Poslovne veze između Crnogoraca i Bokelja u ovom periodu uslovljavale su naseljavanje pojedinaca i porodica u Boki. Naseljavanja u Austriji su bila uglavnom neorganizovana i uslovljena političkim okolnostima. Organizovana seljenja u Rusiju su se završila neuspješno, i pored velike naklonosti Petra I.
Nastankom Prvog srpskog ustanka otvorile su se mogućnosti da znatan broj crnogorskog stanovništva nađe u Srbiji uslove za bolji i snošljiviji život.
- Treći period se poklapa sa iseljavanjima iz Crne Gore od proglašenja knjaževine do Berlinskog kongresa 1878. godine.
Odlazilo se na zaradu tamo gdje je bilo posla, a najviše u Carigrad i na izgradnju Sueckog kanala. Takođe se odlazilo i u Ameriku. Nijesu prestala iseljavanja u Boku i Austriju, Italiju. Odlazilo se u Rusiju, gdje su Crnogorci, obično iz uglednijih porodica, primani u južne granične oblasti. Najveći broj iseljavanja je bio u Srbiju.
- Četvrti period čini period od međunarodnog priznanja Crne Gore 1878. godine, teritorijalnog proširenja zemlje i izlaska na more, do Prvog svjetskog rata.
Siromaštvo je učinilo da se na primjeru migracije Crnogoraca može pratiti i istorija svjetskog kapitala. To znači da se u ovom periodu smanjuju iseljavanja ka starim destinacijama gdje polako prestaju veliki radovi (Evropa, Azija, Bliski istok) a počinju začuđujuće masovna iseljavanja u Ameriku. Crnogorci su radili svugdje u Sjevernoj i Južnoj Americi.
U ovom periodu odvijalo se najmasovnije iseljavanje u Srbiju, a u isto vrijeme tekao je proces posrbljavanja Crnogoraca. Takođe ovo vrijeme donijelo je i crnogorsku političku emigraciju.
- Peti period obuhvata iseljavanje Crnogoraca u periodu između dva svjetska rata. Najviše se naseljavala Srbija (posebno Metohija i Vojvodina), a odlazilo se, putevima kapitala i u Ameriku.
- Šesti period se odnosi na iseljevanja od 1941. godine do današnjih dana i ima više faza koje se odlikuju svojim specifičnostima.
Poslije rata je veoma prisutno masovno iseljavanje – kolonizacija Crnogoraca u Vojvodini, mada su se Crnogorci u potrazi za poslom i boljim uslovima života selili po cijeloj zemlji.
Елем, господин Милан Вукчавић је у овој причи употребио израз “посрбаљавање Црногораца”, а то се односи на период владавине Николе Првог Петровића.
By: Војин Николајевич on July 3, 2011
at 00:49
Коликомогу примјетит из овог текста црногорског аутора, највећа исељавања из Црне Горе су била у Србију и Цариград!
Дакле, ту, или у тим просторима, се налази већина исељеника!
А усељавање!?
By: Војин Николајевич on July 3, 2011
at 00:53
Vojine, tekst koji citirate govori o ISELJAVANJU IZ CRNE GORE, govori precizno i jasno! Da li znate Vojine da je čitava teritorija sve do i sa Užicama porijeklom iz Crne Gore? Zašto je ovo sakriveno Vojine, ne morate odgovoriti sami, dozovite Garašanina.
Znate li ko je najveći falsifikator srpske i crnogorske istorije? Beogradski univerzitet, SANU i SPC Vojine, niko drugi, jer su svi velikosrpske institucije koje rade na proizvodnji falsifikata!
Zašto je Crna Gora posrbljena i okupirana Vojine 1918.g., ZAŠTO JE ZLOČINOM UBIJENA VIJINE? Odgovor je jedan i istinit Vojine: ZATO ŠTO NIJE BILA SRPSKA VONJINE I ZATO ŠTO NIJESU BILI SRBI NEGO CRNOGORCI VOJINE! I još mnogo, mnogo toga Vojine!
Hiljade knjiga lažnih o Crnoj Gori je izdao Beograd o Crnogorcima kao Srbima Vojine, da li one mogu biti valjan istorijski izvor Vojine? Ne mogu, zato što lažu!
Znate li koliko je, u vrijeme Hitlera, izdato knjiga o Njemcima kao nadrasi i Arijevcima? Na hiljade Vojine! Da li one mogu biti svjedočanstvo da su Njemci Arijevci Vojine? Ne mogu jer LAŽU vojine.
Ko se mogao u Srbiji suprotstavljati velikosrpskoj istoriografiji i istoriji optužujući je za LAŽ? Niko Vojine, jer se direktno suprotstavljao srpskoj vlasti Vojine, ako se pojavio bio je brisan sa spiska poželjnih agenata Vojine, uništen!
Ko, sem lažov, može da govori i o Polabskim slovenskim plemenima kao o SRPSKOME NARODU? Samo lažov Vojine! Ali, ko može da govori da su od tih raznih slovenskih PLEMENA Vojine nastali današnji Srbi Vojijne, ako jesu? Onaj ko slijedi istinu Vojine.
Ko osim tikvan velikosrpski može da laže da su u vremenu petog, šestog, sedmog, i daljnjih vjekova Srbi postojali kao NAROD, (to su periodu u kojem ne postoje ni Englezi, ni Njemci, ni Francuzi, ni Danci, ni Norvežani, ni Italijani NI…) kad se zna da su narodi rezultat srednjeg vijeka, a nacija nastaje kao rezultat posljedica francuske revolucije Vojine?
Zašto se Dušanovo carstvo u njegovo vrijeme nije zvalo srpsko, nego Dušanovo? Da li se to carstvo sastojalo samo od Srba Vojine? Nije Vojine, nego je Dušan vojnom silom pokorio sva okolna plemena i zaletio se na Carigrad da otme vizantijsku carsku krunu i stavi je sebi na glavu! Da je u tome uspio, carstvo se bi ni zvalo Dušanovo, nego bi nastavilo da se zove vizantijskim carstvom.
Znaš li Vojine kako u dokumentima piše kako su sebe Vizantijci nazivali? Zvali su se ROMEJIMA, prevedeno RIMLJANIMA, što svjedoči da su željeli Rimu da otmu veličinu i carski titulu i da sebe proglase nasljednicima rimskog carstva. Dokumet postoji, ali da li govori istinu o narodnoj pripadnosti? Ne govori Vojine.
Koliko Srba Vojine zna da su ona četiri ocila u grbu i zastavi srpskoj grb vizantijskih Paleologa? Skoro niko! Koliko njih zna da im je velikosrpstvo izmislilo laž da su ocila četiri ćirilična slova “S” od kojih dva naopako okrenuta i da znače “Samo Sloga Srbina Spasava”. Skoro ni jedan Vojine!
Nikoga tako jezivo i drastično velikosrpstvo nije izvaralo i zloupotrijebilo kao crnogorski i srpski narod, a sve golim lažima Vojine! Dira li te to Vojine? Ama kakvi! Ti si, kao i Amfilohioje, sljedbenik ne nikako Gospoda, jer da jesi, roknuo bi ti Amfilohija ravno u glavu vičući mu LAŽEŠ UDBIN I MAFIJIN SINE!
ALI KAKVI, TI SLIJEDIŠ VELIKOSRPKU LAŽ, BAŠ KAO I ON, TO VAM JE P O S A O, PROKLET VAM BIO VOJINE, PROKLET!
Zašto Vojine nema istorijskih priča o USELJAVANJU drugih u Crnu Goru? Zato Vojine što ni jednog jedinog dokaza za to nema, osim velikosrpske laži kojom je Njegoš nevini podlo zloupotrebljen, kako su se junaci kosovski doseleli i naselili Crnu Goru!
Kako ne osjećate STID stajati iza ovakve velikosrpske IZMIŠLJOTINE, kao i one da su PETROVIĆI Srbi? Zar nijesmo vidjeli da i u Polablju postoji toponim Njegoš?
Ovo je sve za jedan ogromni roman, ali za njega treba jedan veliki Pekić, a Crna Gora ga, na žalost, NEMA! Ona ima Mafiju, a mafija laže bezočno i podlo isto kao i velikosrbi!
Žovjeli slobodni crnogorski i srpski narodi, DOLJE VELIKOSRPSKI LAŽOVI!
By: Onajkojizna on July 3, 2011
at 10:39
Onajkojizna; ” Vojine, tekst koji citirate govori o ISELJAVANJU IZ CRNE GORE, govori precizno i jasno! Da li znate Vojine da je čitava teritorija sve do i sa Užicama porijeklom iz Crne Gore?…”
Господине,
па ја сам вам и рекао да је немогуће опредијелити етничке границе по вашој теорији о досељавању и мијешању са аутохтоним становништвом, коју сте истакли у претходним коментарима. И то је слабост те теорије, као и теорије да су Црну Гору искључиво населили исељеници са Косова.
Са таквим слабостима тих теорија немогуће је правити политичке импликације. Ово тим прије што су се из Црне Горе такође масовно исељавали, а највише у Србију, те самим тим се и тамо десила мјешавина народа о којој ви говорите у својој теорији.
Национална припадност данас је у домену искључиво личног.
By: Војин Николајевич on July 3, 2011
Господине,
ви, као и господа Онајкојизна, Мустанг, ТХРУТХ, правите исту грешку везану за католичанство, које за Црну Гору није толико битни дио историје, јер је доживјело као религија огромни историјски неуспијех.
Једина религија која је у Црној Гори примљена од тог периода је ислам, тако да је ислам постао друга важна религија у Црној Гори. Католичанство је остало, као и раније, на маргинама.
По вашим подацима католичанство је постојало у Црној Гори до Немањића, потом као државна религија, по вашим подацима, десетине година послије Немањића.
И не само то…
“Vladika Mardarije primio je uniju i u septembru 1640. izjasnio pokornost papi i izvršio ispovjest vjere prema propisima pape Urbana XVII i kongregacije fide (vjerske propagande). Primanjue unije nije imalo nikakav praktičan značaj za pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori…
U martu 1688. Kuči poraziše vojsku Sulejman-paše. Turci su samo imali mrtvih 1500 ljudi.
Skadarski paša Sulejman ponovo u maju 1688. napada Kuče, ali je odbijen “sa gorom štetom nego ranije”. Pobjeda Kuča i povoljni politički uslovi podstakli su Crnogorce da u ljeto 1688, na zboru donesu odluku o zbacivanju turske i prihavatanju mletačke vlasti bez ikakvih uslova. Iduće godine na Cetinje će doći jedan odred mletačke vojske pod komandom Kotoranina Ivana (Zana) Antonija Bolice. Okupacijom Cetinja Mlečani su smatrali Crnu Goru osvojenom teritorijom.
poslije zauzimanja Hercg-Novog Mlečani počinju sa osvajanjem Hercegovine uz pomoć hajduka, crnogorskih i hercegovačkih plemena. Dok su Mlečani i njihovi saveznici nizali uspjehe u Hercegovini, skadarski paša Sulejman spremao se da protjera mletačku vojsku sa Cetinja i pokori brdska plemena. Sredinom jula 1691. paša je sa znatnim snagama napao Pipere i Bjelopavliće ali je bio poražen. Iduće godine krajem septembra Turci zauzimaju Cetinje. Mletačka vojska pod uslovima časne kapitulacije napušta glavno mjesto Crne Gore.”
Дакле, у седамнаестом вијеку имамо случај да је владика Мардарије примио унију, да је Црна гора својевољно прихватила окупацију од стране Млетака, и примила одред млетачке војске на Цетиње, …
И опет католичанство није прошло!
Дакле, католичанство у Црној Гори је имало историјски промашај, и нико за то није крив него Света столица и Рим! Због грешака Рима данас у свијету има 900 милиона протестаната који су некада били католици, а потом заувијек престали то бити.
Ипак, морам рећи да је на нашим просторима ислам показао много већи степен супериорности и одрживости од католичанства. Турци су отишли прије сто до сто тридесет година, а у хришћанском окружењу ислам је показао велики степен виспрености и инстикта самоодржања. Да сам у праву свједочи и то што у том дугом периоду било неких битнијих промјена религије код грађана исламске вјероисповијести. То је доказ снаге исламске вјере, баш као и у случају православља на овим просторима у односу на католичанство!
By: Војин Николајевич on July 4, 2011
at 19:53
Савременик митрополита Цетињског Мардарија, који је примио унију и изјаснио покорност папи Урбану Седамнаестом је био Стојан Јовановић, тј. Свети Василије Острошки!
И сада, послије 370 година, владике Мардарија нема нигдје, а Св. Василија Острошког има свуда.
By: Војин Николајевич on July 4, 2011
at 21:07
Vojine, sve vam je uzalud kad se to istine tiče. Ako velikosrpstvo uporedimo, slike radi, sa skijaškim slalomom, ako su pritke koje označavu stazu istina, vi tu istinu u slalomu laži zaobilazite, jurite, prodjete kroz cilj i slavite “pobjedu” nad istinom.
Ova priča se ne odnosi samo na crnogorske Srbe i Crnogorce, ona se odnosi i na Bošnjake, Albance i Hrvate crnogorske. Crnogorski stanovnici su prepredeni lažovi i njeni obožavaoci, to je suština njihovog defitinitivnog sloma iz kojeg izlaska nema! Uživajte u “pobjedi” Vojine!
Ni jedan jedini stanovnik Crne Gore sa bilo kojom religijom dodira nema, nema ga ni sa Bogom Vojine, zbog toga je sve ovakvo kao što jeste. Liberali i Slavko Perović su ti koji su vam tresnuli istinu pred oči. I samo površan pogled na argumente dovoljan je da se stane na stranu istine, ali to se NEĆE! Vjera vaša, kao i sve druge u Crnoj Gori je obožavanje laži, zato mafija vlada i Srbijom i Crnom Gorom.
Koja to religija može da Isusa zamijeni Nemanjom, Lazarom, poraženim Kosovskim bojem, izmišljenim Obilićem, pa Svetim Savom, pa Karadjorđevićima, pa kraljem zločincem Aleksandrom, pa Nikolom Pašićem, pa zločincem Dražom Mihajlovićem, pa zločincemTitom, pa zločincem Aleksandrom Rankovićem, pa Slobodanom Miloševićem, pa Amfilohiojem?
Koja to ljudska bića mogu da prihvate religiju okupatora koji ih je porobio, osim oni koji se danas nazivaju Bošnjacima, a sjutra će se zvati kako im bude naređeno? Ima li u tome religije Vojine, ili je to sve težnja za primicanje pljačkaškim vlastima?
Koje to pravoslavlje može u Crnoj Gori da trpi na vlasti zločinačku mafiju Vojine kojoj su podložne obje crkve? A koji islam Vojine, a koje katoličanstvo Vojine? Nikoja, osim lažna i zloupotrebljena religija Vojine!
Svi su Srbi i Bošnjaci i Hrvati u Crnoj Gori Crnogorci Vojine,i neka budu koje oće vjere, ali to neće da budu Vojine! I neka neće, ali neka mi tu laž ne prikazuju kao istinu Vojine, jer istina je na drugoj strani, ali sve stanovnike Crne Gore boli ona stvar za nju!
Jedino istinito određenje svih nacinalnih i vjerskih poripadnosti u Crnoj Gori je jedno i jedino: svi su oni nacionalnost LAŽOVA, a svi su pušači kurca mafijaškoga! I neka puše, u otrovnoj spermi se podavili, gadovi!
By: Lava on July 5, 2011
at 07:32
Gospodine Lava.Ja vrlo rijetko komentarišem ali redovno čitam ovaj blog i komentare i moram vam reći da ste u svom tekstu i mene optužili i izvrijeđali jer ste me gurnuli nevoljno u SVE a ja tu ne pripadam i nisam nikada pripadao.Ja sam hrvat iz Boke čiji preci ovdje žive,pitaj Boga od kada.Rimokatolik sam i što je vrlo važno,jesam vjernik,za razliku od mnogih koji se tako izjašnjavaju a nisi,iako,pravo govoreći,samo Bog zna ko vjeruje u NJEGA.Bio sam od 91 ve borac zaNEZAVISNU Crnu Goru a protiv rata i podržavao sam Anta Markovića i imao platu cirka 2500 maraka.Onda su nam došli lijepi i mladi i sve posrali,zavadili ljude da se ubijaju i unazadili nas i tu smo đe smo,ugovna dogrla,što bi rekli stari.Meni niko ne smeta,poštujem čovjeka i ništa više a za vašu informaciju,MOJI SU MI DOŠLI GLAVE.I to Vam je vazda tako.Vazda su oni svoji najgori.Nego,dao bi jedan predlog,nemojmo gubiti energiju da se prepucavamo i svađamo,nego ujedinimo energiju da pokušamo napraviti dobro,nama svima.Ako čovjek vjeruje u Boga,dužan je da nosi križ jer ga je i on nosio da bi nam pokazao kako se stiče milost Božja i da bi nas spasio,ali svojim primjerom.Ajmo svi da uzmemo taj križ,jer kada nas je dosta,sve je lakši.ON ga je sam nosio,jer i njega su izdali,svoji.U današnje vrijeme to imamo svakoga dana,zato nam i jeste ovako.AJMO BRAĆO U GOSPODU,UZMIMO KRIŽ oli ti KRST,DA NAM SVIMA BUDE BOLJE A NAROČITO POTOMCIMA.POKAŽIMO DA PRIPADAMO GOSPODU.
Pozdrav Vama,gospodine Lava,svima koji čitaju ovaj blog i daju komentare a posebno gospodinu Peroviću.
P.S Budimo civilizovani.
By: mandrac on July 5, 2011
at 11:41
Lava: “Vojine, sve vam je uzalud kad se to istine tiče. Ako velikosrpstvo uporedimo, slike radi, sa skijaškim slalomom, ako su pritke koje označavu stazu istina, vi tu istinu u slalomu laži zaobilazite, jurite, prodjete kroz cilj i slavite “pobjedu” nad istinom.
Ni jedan jedini stanovnik Crne Gore sa bilo kojom religijom dodira nema, nema ga ni sa Bogom Vojine, zbog toga je sve ovakvo kao što jeste.
Koja to ljudska bića mogu da prihvate religiju okupatora koji ih je porobio,…
Svi su Srbi i Bošnjaci i Hrvati u Crnoj Gori Crnogorci Vojine, i neka budu koje oće vjere, ali to neće da budu Vojine! I neka neće, ali neka mi tu laž ne prikazuju kao istinu Vojine, …
Господине,
када би сви грађани Црне Горе били оно што ви желите, а то је са су сви Црногорци и, рецимо, атеисти, дубина понора, противурјечности и конфликта се не би смањила нити за једн степен.
Зато сматрам да ви у националној и вјерској, или атеистичкој, унисоности погрешно видите начин рјешења свих проблема.
Ево вам примјера..
Политичка партија је држава у малом. И шта се дешава…
Људи исте националности и истог вјерског опредјељења, или стремљења, па чак и истих погледа на будућност одједном почињу да разбијају ту организацију, бацају се камењима једни на друге, омаловажавају, вријеђају на личној основи и слично… То се десило са сваком политичком организацијом у Црној Гори, те самим тим тврдим да унисоност није почетак престанка конфликта.
Зато се уопште не слажем с вама да различите религије и разна национална опредјељења слободних грађана представљају проблем. Она нису проблем, тим прије што је обавеза да се слободна воља људи мора поштовати. Ту нема мјеста квалификацијама типа- окупаторска религија!
Зато, чини ми се да је проблем у вама, опростите на искрености!
By: Војин Николајевич on July 5, 2011
at 19:24
И уопште, чини ми се да су се одређене заблуде и системске гршке српског национализма замијениле на овом тлу новим заблудама и системским грешкама црногорског национализма.
Исте грешке које су правили српски националисти деведесетих година прошлог вијека сада понављају црногорски неционалисти. И што је најинтересантније, на исте грабље наступају. И исто ће се све то завршити.
Ја заиста са чуђењем посматрам на оне људе који на окупацију некадашње Зете од стране Немањића гледају као на горући проблем који захтијева садашњу, брзу интервенцију! А они имају могућност да се боре само са духовима, и то из давне прошлости.
А иста та Зета је неколико пута освајала Рашку, па и дјелове данашње Албаније, Хрватске, Херцеговине, Босне… Шта би се десило, када би се са истим интезитетом бола јавили грађани са тих некада окупираних продучја да предоставе претензије Зети?
Елем, питам се шта се дешавало у вријеме тих освајачких похода Зете? Претпостављам исто као и у свим освајачким походима до тада и послије!
И поред свега тога бол због освајања Зете од стране Рашке и данас код неких наших грађана траје. Шта рећи!?
Па, нека ти грађани оцртају границе некадашње Рашке, скупе војску од пар десетина истомишљеника, те нека јој објаве рат, па да се и та прича заврши неким мировним споразумом!
By: Војин Николајевич on July 5, 2011
at 20:04
By: Onajkojizna:”…Zašto? Zato što su znali da Crnogorci nijesu Srbi, a crnogorska istorija im je bila potrebno zbog mnogo čega, a najviše da lažno je predstavljajući kao svoju, sramnom krađom i kulturocidom nad Crnogorcima, nadoknade svojih pet stotina godina ropstva Vojine!”
Знате,
ово спада у домен крајње неадекватене митологије, која би била могуће исправна да Црна Гора javascript:void(0)није робовала под Турцима.
Дакле да није било робовања, не би било ни такозваних Ослободилачких ратова против Турака на територији данашње, АВНОЈ- ске Црне Горе који су се завршили тек 1913-14. године.
Мислим, немогуће је ослобађати слободну територију.
Да напоменем, чак и стара Црна Гора је била под Турцима од 1499. до 1684. године, тако да се ту може говорити у релативним а не апсолутним појмовима.
Дакле, није логично да неко ко је био пет вјекова под Турцима, надокнађује било шта у односу на некога ко је био два, три или четири вијека под Турцима.
А ваш одговор је …?
By: Војин Николајевич on June 29, 2011
at 20:55
Moj odgovor Vojine vama je jasan i glasan: vi ste velikosrbin i svoje laži krijete iza velikosrpske mitologije. Taj patriotski epski kosovski mit jezivo je zloupotrijeblejn od strane velikosrpske političke ideje koja je kreirana na podvali, prevari, laganju i asimilaciji svih koji nijesu Srbi, Crnogoraca posebno!
Vi to odlično znate, i vi to krijete kao zmija noge. Vaša priča je čisti falsifikat, poput ovoga da je Stara Crna Gora ikad bila pod Turcima. Njen najslavniji dio, podlovćenska Crna Gora NIKAD nije bila pod Turcima nego je bila vatra i nosilac oslobodilačke borbe Vojine! Znate vi i to, ali sakrivate Vojine.
Promijenite ime i nazovite se Dobrica, kao vrhunski lažov Ćosić. To ime je vaše velikolsrpsko odlikovanje Vojine, i to zasluženo!
By: Onajkojizna on June 29, 2011
at 21:25
Gospodine Onaj koji zna,
ja nikada necu dozvoliti da polozite oruzje logike i dijaloga, jer cu tada biti razocaran u tom smislu da vi niste bili protivnik toliko dostojan da mogu “poginuti” od vase logike, a da mi to bude drago jer ste bili na “visem nivou”.
Ja ne zalim da vas porazim, vec da dodjemo do zajednickih imenitelja koji su moguci jedino kada postoji korektan dijalog.
Ne interesuje me sto ste u proslom postu autora bloga izbrisali jedan moj komentar, a u ovom jos jedan!
Mozete sve izbrisati, ali bih zelio da ne padate ispod nivoa, jer sve sto zelim reci ja cu predociti, i sve sto ste izbrisali ja cu ponoviti na drugih nekoliko portala, u jos boljoj formi, i to takvom brzinom koja ce vas iznenaditi.
A vi, kako hocete!
By: Војин Николајевич on June 29, 2011
at 21:41
Gorski vijenac je ep u kojem se govori o sukobu pravoslavnih i islamiziranih Crnogoraca. Međutim , niđe u GV ne možete naći riječi : pravoslavlje , pravoslavac , pravoslavci , islam , musliman , muslimanka … Nego samo Srbi , Turci , srpska vjera , turska vjera. Zato danas mnogi Crnogorci sve muslimane u CG i regionu pa i na svijetu nazivaju Turcima. Ista stvar je i sa poistovjećivanjem pravoslavne vjeroispovijesti i srpske nacionalnosti.
Uzmimo primjer Albanaca , koji su , za razliku od Crnogoraca , u mnogo većem broju prihvatali islam , pa je danas velika većina Albanaca islamske vjeroispovijesti. Ali oni su sačuvali svoj nacionalni identitet pa danas imamo Albance islamske , katoličke i pravoslavne vjeroispovijesti i među njima nema nikakvih podjela i sukoba. Kod Crnogoraca je pomiješano sve pa kad neko kaže danas da je Srbin , on time iskazuje i nacionalnost i političko opredjeljenje i vjeroispovijest. Jednima je matica Srbija , drugima Turska ili Bosna , trećima Hrvatska. Sve je to posljedica naopakog shvatanja da su svi pravoslavci Srbi , svi muslimani Turci ili Bošnjaci, svi katolici Hrvati. Naravno , ne želim da kažem da svi u CG treba da budu Crnogorci , već samo da treba shvatiti da vjeroispovijest ne određuje nacionalnost i da postoje Crnogorci i Srbi katoličke ili islamske vjeroispovijeti , Hrvati prvoslavne i islamske vjeroispovijesti i Bošnjaci katoličke i pravoslavne vjeroispovijesti , kao i ateisti i pripadnici drugih vjerskih zajednica. Međutim u glavama mnogih Crnogoraca postoje samo Srbi i Turci kao u Gorskom vijencu.
By: Miki on June 29, 2011
at 22:01
Za G. Vojina, ako nijeste procitali.
Much of today’s Montenegro was under Ottoman control from 1498 to 1699, while coastal Montenegro was under Venetian control and central Montenegro (Upper Zeta) was independent.
By: Dragan Ilic on June 30, 2011
at 00:48
Vojine, vi kažete:
“Ja ne zelim da vas porazim, vec da dodjemo do zajednickih imenitelja koji su moguci jedino kada postoji korektan dijalog.”
Naš zajednički imenitelj je vidljiv, on je jasan, i on glasi: Da, tačno je da je velikosrpska politika imala za cilj totalno uništenje Crne Gore, kulturocid nad crnogorskim narodom i njegovo nacionalno prevođenje u Srbe, krađu kompletne istorije crnogorskog naroda, one istinite linije koja ide: Polablje-Duklja-Zeta-Crna Gora i njeno trajanje tretirati kao samo jezgro srpske istorije, jer, po toj falsifikatorskoj podmetačini otpada najcrnja priča o srpskom vjekovnom ropstvu, još mnogo toga Vojine.
Da nije ničega drugog ovu istinu vam potvrđuje dolazak Svetaoga Save među Crnogorce tek 1856.g., svjedoči vam tekst “Načertanija” Ilije Garašanina, dokazuje vam okupacija Crne Gore od strane srpske vosjke osamnaeste, totalno uništenje Crne Gore, nacionalnog imena Crnogorci, uništenje Crnogorske autokefalne Crnogorske crkve, uništenje dinastije Petrović Njegoš, početak u Crnoj Gori učenja srpske istorije kao crnogorske, rat koji se u Crnoj Gori vodio sve do 1926 protiv crnogorskih patriota komita i još mnogo toga Vojine, jer su velikosrpski falsifikati o Crnoj Gori neiscrpni, na primjer onaj koji je napisao veliki falsifaktor Erdeljanović, i tako dalje!
Vojine, da tvorci velikosrpskih falsifikata i velikosrpski političari nijesu ZNALI da Crnogorci NIJESU SRBI, NEGO SU CRNOGORCI, NIKAD velikosrpska politika prema Crnoj Gori ne bi bila vođena Vojine!
Da nije ničega drugog Vojine, osim ovog što je citirano, smo to bi bilo dosta da svakome, ko je gladan istine, oči otvori, i da mu se, kad progleda, zgadi nad čitavim okeanom velikosrpskih laži, a najgnusnija od njih je da se izražavanje pripadnosti srpskoj vjeri, jer im je, Crnogorcima, crkva proizašla iz srpske, falsifikuje kao njihovo nacionalno osjećanje. I svakako istina da su pravoslavlje i islam u Crnoj Gori religije donijete na mačevima njenih okupatora!
Zar ove činjenice koje sam naveo nijesu dovoljne da otvore oči za spoznaju da je crnogorsko Srpstvo uzgojeno u Crnoj Gori na djelovanju velikosrpskih špijuna, falsifikatorskih knjiga, da je zasnovano na brojnim falsifikatima? Za onoga ko želi istinu dovoljno je, ali današnji Srbi baš kao i današnji Crnogorci istinu MRZE, to je najvažnije i najtragičnije što im je zajedničko!
Vojine, ti slijediš put falsifikatora i zločinaca! Ilija Garašnin je to, njegov mračni i tajni plan, Aleksandar Karađorđević i Nikola Pašić, Draža Mihajlović i Pavle Đurišić i sva lažna “nauka” koja se iza njih krila i masovno anticrnogorski djelovala. Znaš li ti Vojine kolioko je hiljada i hiljada lažnih knjiga napisano o ovome što sam ja samo pomenuo? Okean Vojine! A znaš li koliko je beogradski univerzitet izbacio “naučnika” školovanih na lažima? Desetine i desetine hiljada Vojine! A znaš li koliko je onih Crnogoraca koji su studirali u Beogradu? Broja im se ne zna Vojine, onih zaduženih da lažima pljuju po svojoj majci rođenoj!
Da li je Njegoš srpski pjesnik Vojine? Nije! Da li je Dado Đurić srpski slikar vojine? Nije! Da li je Duklja srpska država Vojine? Nije, nego prva crnogorska Vojine, i ovako u nedogled, sve istina na istinu!
Ali Vojine, ti ne želiš istinu, to je opšta klima proizvedena velikosrpstvom, namjerno i planski, dakako! Je li za tebe Ratko Mladić izvršilac genocida ili srpski heroj Vojine? Je li za tebe Slobodan Milošević zločinac Vojine? Je li Srpska pravoslavna crkva koja ga je potpomagala na sve načine Vojine, načine koji dodira nemaju sa Hristom, je li Gospodnja ili zločinančka Vojine? Mogu li se u njenoj politici, jer ona je vazda bila prvo i jedno: organizator i organizacija velikosrpske poltike, ima li ona ikakve veze sa predivnim liturgijama Stevana Mokranjca? Ne Vojine, u njoj samo odzvanja: Srbija, Srbija, Velika Srbija, Dušanovo carstvo iznad svega!
Gdje je izvinjenje, najmanje što se može očekivati, od strane Srpske pravoslavne crkve u tome smislu da je pomagala najvećeg masovnog ubicu polsije Drugog svjetskog rata u Evropi Vojine, ubicu koji je po tome rame uz rame sa masovnim ubicom i zločincem Titom Vojine? Đe je njena osuda Miloševićevog stravičnog zločina Vojine? Bi li ta osuda bila istinita i bi li bila Gospodnja Vojine? Bi Vojine, e zato je nema, neće je ni biti Vojine!
I tako dalje, i tako dalje Vojine! Bili Srbi ili Crnogorci Vojine, mi smo kao narodi ili narod, poštovaoci i strasni ljubitelji laži i u tome je naša zajednička tragedija Vojine!
Moja nije Vojine, ja istinu slijedim!
By: Onajkojizna on June 30, 2011
at 09:00
Dragan Ilic: Za G. Vojina, ako nijeste procitali:
” Већи дио данашње Црне Горе је био под турском контролом од 1498 до 1699, док је приморски дио био под млетачком контролом, а централна Црна Гора (Горња Зета) је била независна.
Половина данашње Црне Горе је био дио Отоманског Скадарског санџака, други је бии дио Босанског санџака, а централна Црна Гора, позната као Горња Зета, је била независна.
Црногорци су добили рат 1878.г. и повећали за четири пута своју првобитну територију.
Господине Илићу,
из вашег приложеног, контрадикторног текста се види да је три четвртине Црне Горе било у Турском ропству све до 1878. године.
У истом тексту се тврди да је исти тај дио Црне Горе, мимо Горње Зете, био под окупацијом до 1699.г. Чудно, зар не!?
Рецимо, Подгорица и Никшић су били под Отоманима четири вијека. А остатак Црне Горе није ослобођен до 1913. године,мислим на сјевер Црне Горе и Метохију који су били под Отоманима скоро пет вјекова.
Да Горња Зета није била била независна од 1498. до1699.г., а што се тврди у тексту, свједочи и Црногорски харачки Дефтер из 1521.године, из времена Скендер бега Црнојевића, који је објављен на једном црногорском сајту. Ево линка…
http://www.montenegro.org.au/defter_za_cg.html
Колико ми је познато радило се о аутономији, са добрим повластицама, а о независности је ријеч ишла од 1699.г.
Па чак и тада, послије 1699. године, било је увијек огромних проблема. Рецимо, 1714. године, када је на Црну Гору напао Нуман-паша Ћуприлић.
Да још једном напоменем шта је рекао владика Данило о том случају у писму руском канцелару Голофкину: “Све је разорено, растјерано и мачу предано, у ропство одведено: а неки мали остатак у гору је остао и спасио се”.
Мој закључак је,
ако посматрамо општи контекст,
да је неукусно некоме спочитавати да је вјековима био под Турском, тим прије што се то исто може “пребацити” и великом дијелу народа који данас живи у Црној Гори. Па чак и да је све било другачије, те да је Црна Гора у данашњим границама увијек била слободна, опет је то ствар крајње ниског нивоа укуса и нетолерантости. А тек баналност, себи дозвољеност, демократичност…
By: Војин Николајевич on June 30, 2011
at 21:02
Onajkojizna: “I tako dalje, i tako dalje Vojine! Bili Srbi ili Crnogorci Vojine, mi smo kao narodi ili narod, poštovaoci i strasni ljubitelji laži i u tome je naša zajednička tragedija Vojine! Moja nije Vojine, ja istinu slijedim!”
Господине,
ви сте истину заробили, јер сте јој претпоставили циљ, који треба достићи по сваку цијену.
А ја мислим, да до циља не треба долазити по сваку цијену.
Наравно, примјећујем да имате својство да само у једном коментару одједном покрећете десетине тема, од којих би свака могла бити предмет посебне приче.
Рецимо, одговоре на неке од тема које сте у налету неадекватно обрадили ја сам већ дао, у одговорима господи Мустангу и ТРУТХ- у. Јер, ви сте “једно тијело”, и размишљате апсолутно исто!
Ево, ви опет понављате…
“I svakako istina da su pravoslavlje i islam u Crnoj Gori religije donijete na mačevima njenih okupatora!”
Господине,
а ја вам опет понављам, а сами сте рекли, послије Немањића, за вријеме Балшића, католичанство је постало државна религија, и потрајало десетинама година, и опет ништа! Та религија није заживјела због тога што није била привлачна, баш као ни протестантима који су отишли од те религије својом вољом.
На другој страни, муслимани у Црној Гори живе између стотину и стотину тридесет година, и нису промијенили религију. Промијенило се неколико система- монархија, комуниста, квазикомуниста и олигарха, и опет ништа, јер они су остали у својој религији, која им је драга!
Дакле, друге религије им нису биле привлачне.
И ви сада говорите о истини, а истина је – да нешто просто није привлачно!
Ви то не разумијете, него срљате, тражите и провоцирате конфликте умјесто да прихватите реалност.
А ту реалност – ви немате капацитета да промијените.
Дакле, ако сте рекли А, реците и Б!
By: Војин Николајевич on June 30, 2011
at 22:05
Onajkojizna: “Da je istrage potrurica u Crnoj Gori bilo, o njoj bi postojalo istorijskih dokumenata, a nema ih ni kod Crnogoraca, ni kod Mlečana, ni kod Turaka. I istraga je Njegoševa fikcija napisana kako bi se spriječile prodaje Crnogoraca okružujućem islamu što je bila praksa u njegovo vrijeme, i ne samo u njegovo, o kojoj postoji niz dokumenata i svjedočenja!”
Документа и свједочења!
Господине Онајкојизна,
ја стварно не знам да ли је тај догађај постојао или не! Али знам једно, ако је постојао, он се базирао на вашим ријечима у једном коментару на овај пост- да је ислам религија коју је на мачу донио окупатор.
Реците ми, у чему је разлика у тумачењу ислама међу вама и евентуалних вођа могуће непостојећег догађаја?!
By: Војин Николајевич on June 30, 2011
at 22:28
Vojine, i pored toga što je po turskim dokumentima Crna Gora pripojena turskom carstvu, naša istorija svjedoči drugačije. Ali, vi namjerno pogrešno “čitate” istoriju, vi je smještate u granice vekosrpstva i u tome uživate, a meni se od toga gadi, ali…
Naša Istorija svjedoši da je Srce naše, a ne srpske istorije, bila podlovćenska Crna Gora i njena vjekovna borba Vojine. Da je bilo tako kao što vi podmećete Vojine ne bi Crna Gora bila priznata na Berlinskom kongresu 1878 Vojine! Ali, te činjenice vama ne znače ništa, kao što vam ništa ne znači ni činjenica da je ogroman dio velikosrpstva unesen u Crnu Goru preko srpskih udžbenika iz Novog Sada Vojine 1834.g. u kojima je sve bilo – srpsko, a to znači lažno, Vojine! Ali, ni to vas ne interesuje Vojine. Vas ne interersuje da je od 1844.g. od tajnog programa posrbljavanja i srpske okupacije svih okolnih naroda, čitavi život u Srbiji bio podređen samo jednom cilju – Velijkoj Srbiji Vojine! Nastala je poplava lažnih istorija, lažnih knjiga, lažnih mitova, velikosrpskih špijuna i isto takvih guslara vojine, lažne religije koja umjesto Isusa obožava Dušana i Lazara, i tako redom. Opet, ništa vam to ne znači, vas činjenice ne zanimaju, nego kosti cara Dušana.
Vojine, pravoslavlje i islam su u Crnu Goru donijeli okupatori. Suština svake crkve, to je svrha njenog postojanja, nije Gospod Vojine, nego želja da se posredstvom otvorene zloupotrebe religije UPRAVLJA ljudima Vojine, da vjernici budu podložni aktuelnoj vlasti Vojine.
Kako se ponašala Srpska pravoslavna crkva u toku oba svjetska rata Vojine? Služila je okupatoru Vojine! Turci su to radili posredstvom sultana Vojine, koji je istovremeno bio i vrhovni islamski sveštenik za sve islamce Vojine, zvani kalif, a u pravoslavlju se to radi posredstvom patrijarha Vojine. Ko je spriječio Amfilohija da postane patrijarh srpski Vojine? Niko drugi nego udba Vojine! Ko je Germana napenalio za patrijarha Vojine? Udba Vojine. Ko ga je gurnuo da slomi kuk Vojine? Udba Vojine! A ko je doveo Dajkovića za vladiku Vojine? Udba Vojine! Ko mu je rođenu ženu utopio u bunar da bi uopšte moga postati vladika? Udba Vojine! i tako redom.
Obredna religija udje pod kožu vjerniku Vojine, takva obredna religija nema veze sa Gospodom Vojine, ali ima veze sa poslušnošću. A poslušnost je najgori vid oportunizma, najmanje košta, tako jadnici misle, a najviše daje, opet jadnici misle.
Koliko Srba i Crnogoraca ima bilo kakve veze sa Gospodom, ako ne misliš na ono primitivno kurčenje krstovima okačenim o retrovizore! Nema ih ni promil Vojine. A koliko crnogorskih Bošnjaka ima veze sa Muhamedom? Nula Vojine! Da su i jedni i drugi bili istinski vjernici, rata nikad ne bi bilo. Zašto se Bošnjaci drže religije koja im je nabodena kopljima, pitajte njih. Zašto pravoslavci drže religiju koja služi policiji, a ne Isusu, pitajte njih! A ja ći vam odogovriti jasno: oni su takozvani pomodni vjernici na isti način kao što su koristoljubivi članovi stranaka, samo zbog uticaja, moći, dolaska do para itd. Veze nikakve, osim oportunističke i modne, sa religijom oni nemaju, baš kao ni ti Vojine!
By: Onajkojizna on July 1, 2011
G. Vojine,
Nema nista kontradiktorno u mom postu, tj. prilozenom tekstu. Prva dva dijela su postavljena iz dva razlicita izvora (to vas je malo zbunilo, ako se ne varam). Htio sam da pokazem kako obadva izvora govore o dijelu Crne Gore oko Cetinja (oni ga nazivaju upper Zeta) koji nije bio pokoren od strane Osmanlijsko carstva u svojoj najvecoj snazi i moci dokle sav ostali dio Balkana je bio pod Turcima. Ne vidim gdje ste Vi procitali da je taj dio Crne Gore bio pokoren, jasno izvori govore da je bio nezavisan.
Moji izvori nijesu ni crnogorski, a jos manje srpski. Bez ljutnje ove druge zaobilazim u sirokom luku, njihovi istoricari u preko 90% slucajeva pisu istoriju onako kako odgovara Srbima, prevashodno oslanjajuci se na mitove, legende, sa velikom zeljom da izgubljene bitke prikazu kao pobjede, sa posenim akcentom na stetu okolnih naroda, no to je njihova stvar, poodavno poznata.
Molio bih izvjesne posjetioce, u ovom slucaju se radi samo o jednoj osobi, ako sam dobro primijetio, da imena istoricara, filozofa, diplomata pisu iskljucivo onako kako ih pisu na njihovom jeziku, a ne da ih prevode na srpskom (zna se na koga se odnosi) kao sto pojedini rade, ruzno izgleda, a plus prestavlja problem u pretrazivanju istih. Mozete zamisliti kada bi jedan Englez ili Njemac prevodi na engleskom ili njemackom imena sa balkanskih prostora, nasto bi to licilo.
G. Kameni,
Luzicki Srbi, koje Vi navodite i kojih jos ima u malom broju u istocnoj Njemackoj su ostatak nekadasnjeg Slovenskog plemena. Tacno oni su druge vjeroispovijesti koliko mi se cini kao i da govore drugi jezik, nema veze. U tom dijelu Evrope su zivjela divlja slovenska plemena znaci ne jedno nego daleko vise koja su se pomjerala prema jugu i ostavljala pustos za sobom. Nijesam naisao na izvor osim vidim Vas da su naselili sav dio Blakana, jest da su bili ogromno pleme po vasim izvorima, ali bih rekao da nijesu mogli bas sve naseliti, ipak je bilo i drugih slovenskih plemena koliko mi se cini. Samim tim vas izvor je dosta nesiguran da tako kazem.
By: Dragan Ilic on July 1, 2011
Dragan Ilic: “Nema nista kontradiktorno u mom postu, tj. prilozenom tekstu. Prva dva dijela su postavljena iz dva razlicita izvora (to vas je malo zbunilo, ako se ne varam). Htio sam da pokazem kako obadva izvora govore o dijelu Crne Gore oko Cetinja (oni ga nazivaju upper Zeta) koji nije bio pokoren od strane Osmanlijsko carstva u svojoj najvecoj snazi i moci dokle sav ostali dio Balkana je bio pod Turcima. Ne vidim gdje ste Vi procitali da je taj dio Crne Gore bio pokoren, jasno izvori govore da je bio nezavisan.”
Господине Илићу,
ваша контрадикторност у тексту, коју сам примјетио, није била у смислу да је Горња Зета по тим изворима није била покорена, јер тврдњу о непокорености тог подручја заиста ти предочени извори непознатог аутора спомињу, већ је она на другој страни.
Да, укратко, поновим, иако сам то већ објаснио, није тачно да је остали дио данашње Црне Горе, мимо Горње Зете, био слободан послије 1699. године.
А што се тиче Горње Зете, извори које сте цитирали говоре о томе да је та територија била независна.
Ја сам вам, као противаргумент, навео харачки Дефтер, као и констатацију да се до 1699. године област Горње Зете налазила у повлашћеном окупационом положају.
Елем, ако ви повлашћени окупациони положај сматрате независношћу, тада отварате нову тему!?
Не бих претпостављао, то је ваш избор!
By: Војин Николајевич on July 1, 2011
at 20:56
Господине Илићу, ево вам једног извора који тврди да Горња Зета ниеј пала по д Османлије 1499. већ 1497. године, или раније…
Turci nijesu mogli uspostaviti potpuni timarski sistem u Crnoj Gori. Prilikom prvog popisa 1497. uvedena su dva timara za spahije i jedan za kadiju. Spahije su bili Crnogorci. Pored spahija bilo je 53 muselima ili kneza čije su baštine bile oslobođene poreza.
Godine 1499. izbio je rat između Venecije i Osmanskog carstva (1499-1502). Borbe su se vodile i na crnogorskom primorju. Mlečani su uspjeli da sačuvaju svoje posjede. Crna Gora tek što je pala pod tursku vlast diže glavu i pokušava da se pomoću Mlečana oslobodi Turaka.
Početkom 1500. Đurađ dolazi u Crnu Goru, ali ga Turci upućuju u Anadoliju đe je dobio timar i tu završio život.
Otpor započet neposredno poslije gubitka nezavisnosti neće prestati ni kasnije. U ljeto 1505. skadarski sandžak-beg se uputio na Crnu Goru sa 6000 ljudi i “iznenada napao onaj narod neposlušan njegovom gospodaru”. Mnogo svijeta je ubijeno i počinio je vrlo velika zvjerstva.
Crnogorci su ponovo 1510. godine bili spremni da oružjem dočekaju skadarskog sandžak-bega koji je htio da upadne u zemlju. Godine 1513. oni “nijesu htjeli da plate harač sultanu”. Tada pokušaše da se stave pod zaštitu Ugarske.
Odlučan otpor Crnogoraca primorao je Portu na popuštanje????????
Za crnogorskog sandžak-bega postavljen je 1513. Skender Crnojević, Ivanov sin, kao legitimni nasljednik svoje kuće. Iako po porijeklu hrišćanin, on se pokazao kao i svaki turski feudalac koji je nastojao da pojača eksploataciju naroda. Njegovo nasilje natjeralo je narod na bjekstvo preko granice i uskoro na bunu.
Početkom 1520. turska vojska od 15000 ljudi napala je Crnu Goru s ciljem da “ukroti one koji neće da ostanu pod sultanovom vlašću”. Crna Gora je tada teško stradala. Poslije toga njegova nasilja i zloupotreba još će više porasti. Ostao je na upravi Crne Gore do 1530. godine.
Господине Илићу,
ово поглавље обрађује период окупације од 1497.г. до 1530.г. А ви наставите…
By: Војин Николајевич on July 1, 2011
at 21:16
Onajkojizna: “Vojine, i pored toga što je po turskim dokumentima Crna Gora pripojena turskom carstvu, naša istorija svjedoči drugačije. Ali, vi namjerno pogrešno “čitate” istoriju, vi je smještate u granice vekosrpstva i u tome uživate, a meni se od toga gadi, ali…”
Господине,
ваша констатација није тачне, јер сам у одговору господину Илићу предочио миошљење црногорског историчара.
Onajkojizna: “Naša Istorija svjedoši da je Srce naše, a ne srpske istorije, bila podlovćenska Crna Gora i njena vjekovna borba Vojine. Da je bilo tako kao što vi podmećete Vojine ne bi Crna Gora bila priznata na Berlinskom kongresu 1878 Vojine!”
Господине,
Није подловћенска Црна Гора само томе допринијела, већ многобројни устаници Брда, Херцеговине, Боке, Приморја, па чак и они који нису ушли у границе Црне Горе на Берлинском конгресу. ј
Onajkojizna: “Vojine, pravoslavlje i islam su u Crnu Goru donijeli okupatori. Suština svake crkve, to je svrha njenog postojanja, nije Gospod Vojine, nego želja da se posredstvom otvorene zloupotrebe religije UPRAVLJA ljudima Vojine, da vjernici budu podložni aktuelnoj vlasti Vojine. “
Могуће је да су окупатoри у Црну Гору донијели и католичанство. Шта мислите о томе?!
By: Војин Николајевич on July 1, 2011
at 23:27
Gospodine Vojine, prapreci današnjih Crnogoraca i crnogorskih Srba, ovih današnjih masovnih pušača mafiji, došli su iz Polablja, teritorije slovenskog sjeverozapada, smještenog između rijeke Labe i Baltičkog pomorja, a ne nikako poslije Kosovske bitke!
Njihovo kretanje je išlo od Baltika prema Jadranu. Spuštajući se na crnogorski prostor preci Crnogoraca naseljavali su Prevalis, bivšu rimsku provinciju. Znate li što znači prevalis? I to se krilo od Crnogoraca decenijama, sve do pojave prvog rječnika latinskog jezika! A znači nešto što je snažno, dominantno, nadmoćno, nešto što prevalira. Takvi su za Rimljane bili Iliri koji su živjeli kao romanizovan narod na našem području, ali taj proces nametanja rimske kulture, romanizacija, u Prevalisu nikada nije dao konačan rezultat! Nijesu se dali Iliri, ne damo se ni mi Crnogorci!
Naši prapreci su se na današnjem crnogorskom prostoru sreli sa takvim Ilirima i, sticajem okolnosti, miješali se sa njima!
Prevalis će kasnije postati Kraljevstvo Slovena poznato kao Duklja, a njeni stanovnici dukljanski Sloveni ili Dukljani. Crnogorski praplemenski korijen u Polablju veže se za pleme Velete (Ljutiće) ili Obodrite.
Ovdje govorim o prvoj fazi slovenske kolonizacije Balkana, tek poslije nje slijediće druga u kojoj će se, navjerovatnije čitavi vijek kasnije, u okružuju Dukljana naseliti i skupine novih slovenskih doseljenih plemena od kojih će vremenom postati današnji Srbi i današnji Hrvati.
Inače, proučavajući prasrodstvo, Crnogorcima su najbliži Poljaci i Rusi, to se vidi i po onom mekom i divnom jeziku vazdašnjem kojim Crnogorci i crnogorski Srbi i danas govore, ali ga se, pod uticajem vekosrpskih falsifikata stide, neće da ga nazovu pravim istinitim imenom, nego ga zovu falsifikovaniom imenom: jezik srpski, onim imenom kojim se nikad nije zvao! Nije se zvao ni crnogorski, zvao se NAŠKI,ali zašto falsifikatori postoje ako ne zbog toga da uništavaju Istinu! Ali, Istina je neuništiva, ona je najveći domet Gospodnjeg u ljudskim bićima, pa makar ih medju dvonožnom stokom ostalo svega nekoliko!
Ono što je najvažnije i što velikosrpska istorija ne može nikako izbrisati, činjenica je da se u Polabsko – Baltičkom pomorju i u Zetsko-pomorskom arealu nalaze 865 istovjetnih toponima, ili drugačije, a stručno govoreći: hidronima, oronima, patronima, antroponima, etnonima, fitonima. A da znamo i ovo: skoro da nema toponimskog naziva u crnogorskom podneblju, a da on ne nalazi svoj jezički i značenjski iskon u praslovenskom ili praslovensko-germanskom imeniku nastalom na sjeverozapadu današnje Poljske. Dakle, i u Polablju i u Crnoj Gori imamo toponime: Zeta, Gorica, Podgorica, Tamnik, Topla, Crna Gora, Trebjesa, Blato, Bakovići, Boškovići, Cuce, Dobro Polje, Garač, Gradac, Kolašin, Jablan, Komarno, Ljubišnja, Malošici, Moćevac, Morinj, Njegoš, Obrovo, Papratno, Paštrovići, Plavnica (pritoka Labe), Plužine, Poblaće, Pomorje, Pošćenje, Mojkovac, Rasovo, Šljivansko, Svetigora, Topolica!
U registru istovjetnih polabskih toponima naći ćemo i sve koji se podudaraju sa većinom plemenskih naziva ili naselja u Crnoj Gori, naći ćemo: Bajice, Bjelice, Bandići, Šaranci, Rudine, Moračani, Riječani, Gusinje, Cetinje, Ceklin, Kokoti, Ljutići, Vranići, Doljani, Jezera, Rovca, Pješivci, Hoti, Lijeva Rijeka i drugi. Iz Polablja nam je stigla i riječ knjaz! Za istu funkciju Srbi i Hrvati koriste i koristili su riječ „župan“.
Crnogorski glasovni sistem je sačuvao paralelnost sa poljskim jezikom, onu glasnost koju svi stanovnici Crne Gore izražavaju svaki dan, ali koja im je velikosrpskom podvalom proglašena „seljačkom“! Sjetite se samo koliko se Beograd zajebavao sa našim lelekanjem i lelecima i podvaljivao kako Crnogorci PEVAJU dok sahranjuju mrtve! Da li se iko sjeća da je u crnogorskom jeziku Beograd, sve do uništenja Crne Gore od strane Srba osamneste, bio BIOGRAD, i još mnogo toga! Sjetite se da se Njegoš u Srbiji objavljuje uz dodatak rječnika od, za Srbe nerazumljivih 3000 riječi, ali je lažno proglašen Srbinom i najvećom srpskim PESNIKOM! Proglasili su onoga isti ONI Garašanonovi falsifikatori čiju su domovinu Crnu Goru osamnaeste UBILI!
Stvar koja je nevidjene specifice težine činjenica je da mnogi nazivi topografski imaju svoj istovjetan geografski raspored i u Polablju i u Crnoj Gori! I gdje sada pada fundamentalna laž o doseljavanju Srba u „praznu“ Crnu Goru nakon Kosovskog boja i kako su Crnogorci potomci njihovih, sve od reda izmiošljenih viteza? Pada ravno u septičku jamu velikosrpskih laži, tamo gdje joj je i mjesto!
Sve ovo ogromno crnogorsko bogatstvo objavili su veliki strani autori i istaživači! Hana Sokolova je Poljakinja, a Rajnhold Trautman je Njemac!
Inače, da su bili iz beogradskog, odnosno srpskog velikosrpskog kruga, sve bi ovo bilo još više navučeno debelim slojem prašine zvane zaborav! A da Istina bude još snažnija, gospođa Sokolova je izradila i mape sa preciznim rasporedom i nazivom svakog mjesta.
E, ovako ti stoje stvari Istine moj Vojine, ovako i nikako drugačije!
By: Onajkojizna on July 2, 2011
at 10:35
Gornja ,donja Zeta, sjever, stara Crna Gora, brda i doline, stara hercegovina, cijela Crna Gora je jedna velika sprdnja, devastirana teritorija, haotična tvorevina kojom upravljaju titovi pioniri i mali pijuni srećni sto ih pioniri tapšu po ramenu, miluju po kosi. Ovo je stanje 21 vijeka na teritoriji male države CG koja evo slušam neki dan na RTCG ima dug prema Milovanu Đilasu. Apsurdno zar ne. Slusam i ne mogu da vjerujem, koji je to dug prema njemu, kažu disidentu u komunističkoj Jugoslaviji, smijesno, žalostno, skaradno, sprdno ! On nikad nije bio dissident, on je onaj crnogorac koji se odricao kako CG pa joj se vracao. Najbolji čuvari i izvršitelji komunističkih nedjela su bili upravo iz CG, da ne nabrajam prezimena. A sinovi su im studirali na Kembridzu, Oksfordu. Kako to, a tate disidenti ?! Ma ne, oni su bili kao i ova današnja opozicija poluge vlasti i maska za svijet ,kako se nešto dešava. Uništavali su nas sistematično, perfidno…
Oni su uništili CG, u kojoj danas nemate ničega sto podsjeća na kraljevinu CG, osim priznaću malo Boke i Cetinje. Ostatak su promijenili, nema duha, sve u staklu, mermeru, neki stil novoga. Niko se ne pita zašto je to tako, niko. Pa to su kompleksi, frustracije nastali dvadesetogodišnjom a i posleratnom eskalacijom moralno psiholoških osobina koje su postale patološke, a u većini slučajeva i nepoznate savremenoj psihološkoj literaturi.
Meni je priča o Petrovićima izlišna, bili su stvoritelji države a isto tako i uništitelji jer su bili alavi. Imali su Cetinje, malo Boke a opstatak je bio taman kao i danas. Razlika je jedna, tog i današnjeg vremena, ovi su od Podgorice na silu napravili grad a Cetinje uništili, žele biti bolji od Petrovića, veći pisci, pjesnici . Sve su to kompleksi nastali višedecenijskim nedostatkom minimum nacionalnog interesa, lutanja između velike ljubavi prema parama, moći ,vlasti.
Sve ovo nam je svima jasno, kristalno jasno, a istorija je samo usputni material koji služi za potkusurivanje, svađanje i opstanak vlasti i opozicije na vlasti. Ovdje nema opozicije, sve je vlast, petljavina i laža na laž godinama.
Opet ponavljam ,Crnoj Gori treba nova snaga, novi vođa, nova ideja, novi svetionik. Nama više ne trebaju podjele, jer sve gledam istim okom , sa istom blagonaklonošću, i crnogorce, srbe, hrvate, bošnjake, muslimane, albance, rome. Dokle više priča o podjelama?! Onog momenta kad to prestane nešto će se i promijeniti. Onog momenta kad shvatimo da nas samo zezaju i zavlače kako sa srpstvom tako i sa crnogorstvom osvjestićemo se, tada njima neće biti lako, a do tad, oni će vladati na davno oprobanom receptu podjele, špijanja, straha, licemjerja. Punih džepova, stomaka, zadrigloga vrata .
Samo jasan stav i želja za boljim životom može nas dovesti do otrježnjenja. Ovako cemo pijani ,omamljeni tumarati po istorijskim hodnicima i odajama u koje su više od dva vijeka ulazili nepismeni, švrljajući po našim sudbinama.
Zašto to nikako da shvatimo ili je pak nekom cilj da nikad ne shvatimo suštinu istorije, značaj prošlosti a nadasve potrebu za boljom, slobodnijom budućnosti !!
By: Fenix on July 2, 2011
at 14:20
Da, Ilija Savić, sin Milutina Savića, koji je nadimak dobio po selu u Šumadiji u koje se njegov otac doselio iz Bjelopavlića, Crnogorce je nazivao Crnogorcima ali svoje sunarodnike, komšije iz zavičaja nije tako nazivao.
Ilija Savić Garašanin je i Hercegovce nazivao Hercegovcima, ali nije dovodio u pitanje njihovu etničku pripadnost. Ali to je već prevaiđena tema. Poenta je tu tome da je crnogorski identitet Brđanima počeo da se nameće upravo u vrijeme nastanka Načertanija, te da će se tako nešto desiti kasnije i dijelu Hercegovaca a potom i Bokeljima.
By: Marcellus Wallace on July 2, 2011
at 18:16
Onajkojizna: “Gospodine Vojine, prapreci današnjih Crnogoraca i crnogorskih Srba, ovih današnjih masovnih pušača mafiji, došli su iz Polablja, …”.
Господине,
ја бих почео са “могуће је да су дошли…”.
Осим те могућности, коју не могу оспорити или потврдити, евидентно је да су се дешавала стална премјештања појединаца, породица, народа…у многим беспокојним вјековима који су слиједили.
О исељавањима из Црне Горе, као и Брда, Херцеговине, који су некада били, на некада не, у њеном саставу- доста је написано.
Што се тиче усељавања има литературе на ту тему, али то захтијева огромни рад у смислу њене класификације, провјере, и слично.
Дакле, мислим да се теорије не могу банализовати, те да све то захтијева огромни рад. Ускоро ће се умијешати у ту причу и генетика, мада је и ту направљено неких помака…
Управо ту се и налази основна замјерка вашој теорији, која се огледа у томе што она не може дати, релативно прецизно, границе те мјешавине народа о којој говорите! Јер, границе држава и етничких група, као и религија се не подударају.
By: Војин Николајевич on July 2, 2011
at 22:31
Prijatelju ONAJKOJIZNA, u prethodnom postu koji još stoji ,je prenešeno sledeće:
Kao pripadnici veće grupe Polapskih Slovena nastanjivali su někada cěo prostor Istočne Němačke – prostrane teritorije istočno od rěke Labe, pa sve do Odre i Visle u Poljskoj, poděljeni u brojna srpska plemena: Bodriće, Ljutiće, Lužane, Milčane, Pomorane, Glomače – Dalemince, Rujane, Suselce, Neletiće ….
E sad vi kažete da su Crnogorci od plemena Ljutića,ne znam na osnovu čega to zaključuješ kad postoje još plemena u prethodnom postu najmanje deset i nastavak je etc…
Nisam pretnciozan ,ali te moram pitati ,kako baš da su narodi sa ovih prostora iz plemena Ljutića a nisu od Bodrića ili Miličana,nekako mi to nije jasno?
Drugo u ovom postu koji sam postirao ,u cijeloj priči se pominje da su to Lužički srbi, i izgleda da to niko ne spori, niti hoće, jel se slažete,ako je to tako onda je praistorijsko ime crnogoraca srpsko (ne srbijansko) i to nema nikakve veze sa Nemanjićima ni sa Kosovom?
Da li je to istina ,?ili se ja varam?…Nemam namjeru biti niti na jednu lli drugu stranu,nikad u životu mi nije padalo na pamet da budem veliko srbin,naprotiv nijednu vrstu nacionalizma pogotovu šovinizma ma sa koje strane dolazi nisam volio niti ću…
Po mom skromnom mišljenju,ovdje se zamjenjuju teze,jedni svoje crnogorstvo brane u smislu da nemaju ama baš nikakve veze sa srbima (a cijelo vrijeme misle na srbiju) a drugi i to moji srbi se ubiše dokazati da su srbi crnogorci sa ovih prostora istinski srbi ,koji sebe nazivaju crnogorcima….e sad ….druga je priča o politici kraljeva i raznih carevina koje su se odnosile prema crnoj gori,neki su je okupirali, neki su je svojatali,dva zadnja kralja jedne i druge države su se borili za jugoslavensko prijesto,i izgleda nisu birali sredstva da dođu do tog cilja…naravno uvjek narod snosi posledice i u ljudskom smislu (ako ratuje gubi živote),kulturnom,nacionalnom i sl.
Ovih dana sam mlatio po netu,imate poridice koje imaju iscrtano stablo Orlovića,ne vjerujem da je neko baš to fingirao,ozbiljne su porodice u pitanju…da li su došle sa Kosova u Cg posle bitke ne znam…oprečna su mišljena navode se nekih 7000 hiljada ljudi koji su došli posle bitke…ja mislim da su u to vrijeme živjeli narodi na ovom prostoru,jer je nesporno da su se doselili iz Polablja,ali su u svojoj pradomovini imali naziv srbi,ne crnogorci, ako ste čitali tekst đe kustos muzeja kaže vi ste južni srbi i vi ste naši!
Ja sam stalno zagovarao tu tezu da jedan te isti narod živi u dinarskom sistemu to je više nego nesporno.
Po ovoj priči,Onajkojizna nabraja sve toponime iz polablja koji su zastupljeni u crnoj gori,a ja mu kažem da isti toponimi postoje i u kninskoj krajini,isti jezik isti običaji vjeruj mi da nema ama baš nikakve razlike.
Pošto dobro znam Staru Crnu Goru ,maltene svo selo u katunskoj nahiji,i uvjek me interesovalo,sa vjerovatnoćom od 100 % vam ovo vam tvrdim.
Skoro sam čitao katastarski popis za vrijeme Crnojevića,odnosno knjige haračlija valjda se defderi zovu,80% naziva sela i nekih imena kojih je malo ostalo u crnoj gori ,možete sada naći u kninskoj krajini ili Dalmaciji.
Ko je gledao staru nošnju polabljanja ili lužičkih srba i upoređivao sa nošnjom dalmatinske zagore ili dalamcije vidjeće izuzetnu sličnost a najviše se ogleda u jednoj prepoznatljivoj marami koja se nosi na ostrvu Pag u obliku je trougla ista takva je i u Polablju odnosno kod Lužičkih srba !
By: kameni on July 2, 2011
at 23:09
evo jedna karta,kao da je preslikana 80% crna gora evo adrese
http://image.wetpaint.com/image/1/9vvlt4axBsfp7fLiucw81w125112
By: kameni on July 3, 2011
at 00:15
RE: Onajkojizna.
Господине,
Питање насељавања Црне Горе из разних области је отворено, и то у посљедњих хиљду година.
А што се тиче исељавања, оно је, нажалост, маргинирано, а вјероватни разлог је то што су се сви концентрисали на тему усељавања.
Дакле, тема усељавања је нешто што је потребно обрадити на адекватан начин.
Ево приче о исељавању…
“Važan uzrok iseljavanja bile su i političke okolnosti. Nekad je to bila krvna osveta i nesigurnosti na granici, kasnije pritisak zbog izmijenjenih okolnosti kakve su nastale npr. poslije rata 1876-78. Muslimani iz novooslobođenih krajeva (Nikšić, Spuž, Podgorica, Bar, Ulcinj i Kolašin) napuštali su svoja imanja, zadržavajući na osnovu Berlinskog ugovora pravo na njih.
-U istoriji crnogorskih iseljavanja razlikuje se više perioda i, u okviru njih, nekoliko faza i pravaca iseljavanja.
Prvi period traje od kraja XV do kraja XVIII vijeka i obuhvata vrijeme u kojem još nijesu formirani organi centralne državne vlasti. Radi zarade se odlazilo najviše u Carigrad, a u cilju naseljenja u Boku, Dalmaciju, Istru, Austriju, Srbiju i Rusiju. Karakteristična su i naseljavanja na turskoj teritoriji, uglavnom zbog straha od krvne osvete.
-Drugi period traje od kraja XVIII do sredine XIX vijeka i obuhvata iseljavanje od stvaranja organa centralne državne vlasti do proglašenja knjaževine. Materijalne prilike stanovništva u ovom periodu sve su se više pogoršavale. Broj stanovnika se ubrzano povećavao, a površine obradive zemlje su ostajale uglavnom iste.
Manje ili veće grupe radnika išle su radi zarade već poznatim putevima, najviše u Carigrad. Poslovne veze između Crnogoraca i Bokelja u ovom periodu uslovljavale su naseljavanje pojedinaca i porodica u Boki. Naseljavanja u Austriji su bila uglavnom neorganizovana i uslovljena političkim okolnostima. Organizovana seljenja u Rusiju su se završila neuspješno, i pored velike naklonosti Petra I.
Nastankom Prvog srpskog ustanka otvorile su se mogućnosti da znatan broj crnogorskog stanovništva nađe u Srbiji uslove za bolji i snošljiviji život.
- Treći period se poklapa sa iseljavanjima iz Crne Gore od proglašenja knjaževine do Berlinskog kongresa 1878. godine.
Odlazilo se na zaradu tamo gdje je bilo posla, a najviše u Carigrad i na izgradnju Sueckog kanala. Takođe se odlazilo i u Ameriku. Nijesu prestala iseljavanja u Boku i Austriju, Italiju. Odlazilo se u Rusiju, gdje su Crnogorci, obično iz uglednijih porodica, primani u južne granične oblasti. Najveći broj iseljavanja je bio u Srbiju.
- Četvrti period čini period od međunarodnog priznanja Crne Gore 1878. godine, teritorijalnog proširenja zemlje i izlaska na more, do Prvog svjetskog rata.
Siromaštvo je učinilo da se na primjeru migracije Crnogoraca može pratiti i istorija svjetskog kapitala. To znači da se u ovom periodu smanjuju iseljavanja ka starim destinacijama gdje polako prestaju veliki radovi (Evropa, Azija, Bliski istok) a počinju začuđujuće masovna iseljavanja u Ameriku. Crnogorci su radili svugdje u Sjevernoj i Južnoj Americi.
U ovom periodu odvijalo se najmasovnije iseljavanje u Srbiju, a u isto vrijeme tekao je proces posrbljavanja Crnogoraca. Takođe ovo vrijeme donijelo je i crnogorsku političku emigraciju.
- Peti period obuhvata iseljavanje Crnogoraca u periodu između dva svjetska rata. Najviše se naseljavala Srbija (posebno Metohija i Vojvodina), a odlazilo se, putevima kapitala i u Ameriku.
- Šesti period se odnosi na iseljevanja od 1941. godine do današnjih dana i ima više faza koje se odlikuju svojim specifičnostima.
Poslije rata je veoma prisutno masovno iseljavanje – kolonizacija Crnogoraca u Vojvodini, mada su se Crnogorci u potrazi za poslom i boljim uslovima života selili po cijeloj zemlji.
Елем, господин Милан Вукчавић је у овој причи употребио израз “посрбаљавање Црногораца”, а то се односи на период владавине Николе Првог Петровића.
By: Војин Николајевич on July 3, 2011
at 00:49
Коликомогу примјетит из овог текста црногорског аутора, највећа исељавања из Црне Горе су била у Србију и Цариград!
Дакле, ту, или у тим просторима, се налази већина исељеника!
А усељавање!?
By: Војин Николајевич on July 3, 2011
at 00:53
Vojine, tekst koji citirate govori o ISELJAVANJU IZ CRNE GORE, govori precizno i jasno! Da li znate Vojine da je čitava teritorija sve do i sa Užicama porijeklom iz Crne Gore? Zašto je ovo sakriveno Vojine, ne morate odgovoriti sami, dozovite Garašanina.
Znate li ko je najveći falsifikator srpske i crnogorske istorije? Beogradski univerzitet, SANU i SPC Vojine, niko drugi, jer su svi velikosrpske institucije koje rade na proizvodnji falsifikata!
Zašto je Crna Gora posrbljena i okupirana Vojine 1918.g., ZAŠTO JE ZLOČINOM UBIJENA VIJINE? Odgovor je jedan i istinit Vojine: ZATO ŠTO NIJE BILA SRPSKA VONJINE I ZATO ŠTO NIJESU BILI SRBI NEGO CRNOGORCI VOJINE! I još mnogo, mnogo toga Vojine!
Hiljade knjiga lažnih o Crnoj Gori je izdao Beograd o Crnogorcima kao Srbima Vojine, da li one mogu biti valjan istorijski izvor Vojine? Ne mogu, zato što lažu!
Znate li koliko je, u vrijeme Hitlera, izdato knjiga o Njemcima kao nadrasi i Arijevcima? Na hiljade Vojine! Da li one mogu biti svjedočanstvo da su Njemci Arijevci Vojine? Ne mogu jer LAŽU vojine.
Ko se mogao u Srbiji suprotstavljati velikosrpskoj istoriografiji i istoriji optužujući je za LAŽ? Niko Vojine, jer se direktno suprotstavljao srpskoj vlasti Vojine, ako se pojavio bio je brisan sa spiska poželjnih agenata Vojine, uništen!
Ko, sem lažov, može da govori i o Polabskim slovenskim plemenima kao o SRPSKOME NARODU? Samo lažov Vojine! Ali, ko može da govori da su od tih raznih slovenskih PLEMENA Vojine nastali današnji Srbi Vojijne, ako jesu? Onaj ko slijedi istinu Vojine.
Ko osim tikvan velikosrpski može da laže da su u vremenu petog, šestog, sedmog, i daljnjih vjekova Srbi postojali kao NAROD, (to su periodu u kojem ne postoje ni Englezi, ni Njemci, ni Francuzi, ni Danci, ni Norvežani, ni Italijani NI…) kad se zna da su narodi rezultat srednjeg vijeka, a nacija nastaje kao rezultat posljedica francuske revolucije Vojine?
Zašto se Dušanovo carstvo u njegovo vrijeme nije zvalo srpsko, nego Dušanovo? Da li se to carstvo sastojalo samo od Srba Vojine? Nije Vojine, nego je Dušan vojnom silom pokorio sva okolna plemena i zaletio se na Carigrad da otme vizantijsku carsku krunu i stavi je sebi na glavu! Da je u tome uspio, carstvo se bi ni zvalo Dušanovo, nego bi nastavilo da se zove vizantijskim carstvom.
Znaš li Vojine kako u dokumentima piše kako su sebe Vizantijci nazivali? Zvali su se ROMEJIMA, prevedeno RIMLJANIMA, što svjedoči da su željeli Rimu da otmu veličinu i carski titulu i da sebe proglase nasljednicima rimskog carstva. Dokumet postoji, ali da li govori istinu o narodnoj pripadnosti? Ne govori Vojine.
Koliko Srba Vojine zna da su ona četiri ocila u grbu i zastavi srpskoj grb vizantijskih Paleologa? Skoro niko! Koliko njih zna da im je velikosrpstvo izmislilo laž da su ocila četiri ćirilična slova “S” od kojih dva naopako okrenuta i da znače “Samo Sloga Srbina Spasava”. Skoro ni jedan Vojine!
Nikoga tako jezivo i drastično velikosrpstvo nije izvaralo i zloupotrijebilo kao crnogorski i srpski narod, a sve golim lažima Vojine! Dira li te to Vojine? Ama kakvi! Ti si, kao i Amfilohioje, sljedbenik ne nikako Gospoda, jer da jesi, roknuo bi ti Amfilohija ravno u glavu vičući mu LAŽEŠ UDBIN I MAFIJIN SINE!
ALI KAKVI, TI SLIJEDIŠ VELIKOSRPKU LAŽ, BAŠ KAO I ON, TO VAM JE P O S A O, PROKLET VAM BIO VOJINE, PROKLET!
Zašto Vojine nema istorijskih priča o USELJAVANJU drugih u Crnu Goru? Zato Vojine što ni jednog jedinog dokaza za to nema, osim velikosrpske laži kojom je Njegoš nevini podlo zloupotrebljen, kako su se junaci kosovski doseleli i naselili Crnu Goru!
Kako ne osjećate STID stajati iza ovakve velikosrpske IZMIŠLJOTINE, kao i one da su PETROVIĆI Srbi? Zar nijesmo vidjeli da i u Polablju postoji toponim Njegoš?
Ovo je sve za jedan ogromni roman, ali za njega treba jedan veliki Pekić, a Crna Gora ga, na žalost, NEMA! Ona ima Mafiju, a mafija laže bezočno i podlo isto kao i velikosrbi!
Žovjeli slobodni crnogorski i srpski narodi, DOLJE VELIKOSRPSKI LAŽOVI!
By: Onajkojizna on July 3, 2011
at 10:39
Onajkojizna; ” Vojine, tekst koji citirate govori o ISELJAVANJU IZ CRNE GORE, govori precizno i jasno! Da li znate Vojine da je čitava teritorija sve do i sa Užicama porijeklom iz Crne Gore?…”
Господине,
па ја сам вам и рекао да је немогуће опредијелити етничке границе по вашој теорији о досељавању и мијешању са аутохтоним становништвом, коју сте истакли у претходним коментарима. И то је слабост те теорије, као и теорије да су Црну Гору искључиво населили исељеници са Косова.
Са таквим слабостима тих теорија немогуће је правити политичке импликације. Ово тим прије што су се из Црне Горе такође масовно исељавали, а највише у Србију, те самим тим се и тамо десила мјешавина народа о којој ви говорите у својој теорији.
Национална припадност данас је у домену искључиво личног.
By: Војин Николајевич on July 3, 2011
Господине,
ви, као и господа Онајкојизна, Мустанг, ТХРУТХ, правите исту грешку везану за католичанство, које за Црну Гору није толико битни дио историје, јер је доживјело као религија огромни историјски неуспијех.
Једина религија која је у Црној Гори примљена од тог периода је ислам, тако да је ислам постао друга важна религија у Црној Гори. Католичанство је остало, као и раније, на маргинама.
По вашим подацима католичанство је постојало у Црној Гори до Немањића, потом као државна религија, по вашим подацима, десетине година послије Немањића.
И не само то…
“Vladika Mardarije primio je uniju i u septembru 1640. izjasnio pokornost papi i izvršio ispovjest vjere prema propisima pape Urbana XVII i kongregacije fide (vjerske propagande). Primanjue unije nije imalo nikakav praktičan značaj za pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori…
U martu 1688. Kuči poraziše vojsku Sulejman-paše. Turci su samo imali mrtvih 1500 ljudi.
Skadarski paša Sulejman ponovo u maju 1688. napada Kuče, ali je odbijen “sa gorom štetom nego ranije”. Pobjeda Kuča i povoljni politički uslovi podstakli su Crnogorce da u ljeto 1688, na zboru donesu odluku o zbacivanju turske i prihavatanju mletačke vlasti bez ikakvih uslova. Iduće godine na Cetinje će doći jedan odred mletačke vojske pod komandom Kotoranina Ivana (Zana) Antonija Bolice. Okupacijom Cetinja Mlečani su smatrali Crnu Goru osvojenom teritorijom.
poslije zauzimanja Hercg-Novog Mlečani počinju sa osvajanjem Hercegovine uz pomoć hajduka, crnogorskih i hercegovačkih plemena. Dok su Mlečani i njihovi saveznici nizali uspjehe u Hercegovini, skadarski paša Sulejman spremao se da protjera mletačku vojsku sa Cetinja i pokori brdska plemena. Sredinom jula 1691. paša je sa znatnim snagama napao Pipere i Bjelopavliće ali je bio poražen. Iduće godine krajem septembra Turci zauzimaju Cetinje. Mletačka vojska pod uslovima časne kapitulacije napušta glavno mjesto Crne Gore.”
Дакле, у седамнаестом вијеку имамо случај да је владика Мардарије примио унију, да је Црна гора својевољно прихватила окупацију од стране Млетака, и примила одред млетачке војске на Цетиње, …
И опет католичанство није прошло!
Дакле, католичанство у Црној Гори је имало историјски промашај, и нико за то није крив него Света столица и Рим! Због грешака Рима данас у свијету има 900 милиона протестаната који су некада били католици, а потом заувијек престали то бити.
Ипак, морам рећи да је на нашим просторима ислам показао много већи степен супериорности и одрживости од католичанства. Турци су отишли прије сто до сто тридесет година, а у хришћанском окружењу ислам је показао велики степен виспрености и инстикта самоодржања. Да сам у праву свједочи и то што у том дугом периоду било неких битнијих промјена религије код грађана исламске вјероисповијести. То је доказ снаге исламске вјере, баш као и у случају православља на овим просторима у односу на католичанство!
By: Војин Николајевич on July 4, 2011
at 19:53
Савременик митрополита Цетињског Мардарија, који је примио унију и изјаснио покорност папи Урбану Седамнаестом је био Стојан Јовановић, тј. Свети Василије Острошки!
И сада, послије 370 година, владике Мардарија нема нигдје, а Св. Василија Острошког има свуда.
By: Војин Николајевич on July 4, 2011
at 21:07
Vojine, sve vam je uzalud kad se to istine tiče. Ako velikosrpstvo uporedimo, slike radi, sa skijaškim slalomom, ako su pritke koje označavu stazu istina, vi tu istinu u slalomu laži zaobilazite, jurite, prodjete kroz cilj i slavite “pobjedu” nad istinom.
Ova priča se ne odnosi samo na crnogorske Srbe i Crnogorce, ona se odnosi i na Bošnjake, Albance i Hrvate crnogorske. Crnogorski stanovnici su prepredeni lažovi i njeni obožavaoci, to je suština njihovog defitinitivnog sloma iz kojeg izlaska nema! Uživajte u “pobjedi” Vojine!
Ni jedan jedini stanovnik Crne Gore sa bilo kojom religijom dodira nema, nema ga ni sa Bogom Vojine, zbog toga je sve ovakvo kao što jeste. Liberali i Slavko Perović su ti koji su vam tresnuli istinu pred oči. I samo površan pogled na argumente dovoljan je da se stane na stranu istine, ali to se NEĆE! Vjera vaša, kao i sve druge u Crnoj Gori je obožavanje laži, zato mafija vlada i Srbijom i Crnom Gorom.
Koja to religija može da Isusa zamijeni Nemanjom, Lazarom, poraženim Kosovskim bojem, izmišljenim Obilićem, pa Svetim Savom, pa Karadjorđevićima, pa kraljem zločincem Aleksandrom, pa Nikolom Pašićem, pa zločincem Dražom Mihajlovićem, pa zločincemTitom, pa zločincem Aleksandrom Rankovićem, pa Slobodanom Miloševićem, pa Amfilohiojem?
Koja to ljudska bića mogu da prihvate religiju okupatora koji ih je porobio, osim oni koji se danas nazivaju Bošnjacima, a sjutra će se zvati kako im bude naređeno? Ima li u tome religije Vojine, ili je to sve težnja za primicanje pljačkaškim vlastima?
Koje to pravoslavlje može u Crnoj Gori da trpi na vlasti zločinačku mafiju Vojine kojoj su podložne obje crkve? A koji islam Vojine, a koje katoličanstvo Vojine? Nikoja, osim lažna i zloupotrebljena religija Vojine!
Svi su Srbi i Bošnjaci i Hrvati u Crnoj Gori Crnogorci Vojine,i neka budu koje oće vjere, ali to neće da budu Vojine! I neka neće, ali neka mi tu laž ne prikazuju kao istinu Vojine, jer istina je na drugoj strani, ali sve stanovnike Crne Gore boli ona stvar za nju!
Jedino istinito određenje svih nacinalnih i vjerskih poripadnosti u Crnoj Gori je jedno i jedino: svi su oni nacionalnost LAŽOVA, a svi su pušači kurca mafijaškoga! I neka puše, u otrovnoj spermi se podavili, gadovi!
By: Lava on July 5, 2011
at 07:32
Gospodine Lava.Ja vrlo rijetko komentarišem ali redovno čitam ovaj blog i komentare i moram vam reći da ste u svom tekstu i mene optužili i izvrijeđali jer ste me gurnuli nevoljno u SVE a ja tu ne pripadam i nisam nikada pripadao.Ja sam hrvat iz Boke čiji preci ovdje žive,pitaj Boga od kada.Rimokatolik sam i što je vrlo važno,jesam vjernik,za razliku od mnogih koji se tako izjašnjavaju a nisi,iako,pravo govoreći,samo Bog zna ko vjeruje u NJEGA.Bio sam od 91 ve borac zaNEZAVISNU Crnu Goru a protiv rata i podržavao sam Anta Markovića i imao platu cirka 2500 maraka.Onda su nam došli lijepi i mladi i sve posrali,zavadili ljude da se ubijaju i unazadili nas i tu smo đe smo,ugovna dogrla,što bi rekli stari.Meni niko ne smeta,poštujem čovjeka i ništa više a za vašu informaciju,MOJI SU MI DOŠLI GLAVE.I to Vam je vazda tako.Vazda su oni svoji najgori.Nego,dao bi jedan predlog,nemojmo gubiti energiju da se prepucavamo i svađamo,nego ujedinimo energiju da pokušamo napraviti dobro,nama svima.Ako čovjek vjeruje u Boga,dužan je da nosi križ jer ga je i on nosio da bi nam pokazao kako se stiče milost Božja i da bi nas spasio,ali svojim primjerom.Ajmo svi da uzmemo taj križ,jer kada nas je dosta,sve je lakši.ON ga je sam nosio,jer i njega su izdali,svoji.U današnje vrijeme to imamo svakoga dana,zato nam i jeste ovako.AJMO BRAĆO U GOSPODU,UZMIMO KRIŽ oli ti KRST,DA NAM SVIMA BUDE BOLJE A NAROČITO POTOMCIMA.POKAŽIMO DA PRIPADAMO GOSPODU.
Pozdrav Vama,gospodine Lava,svima koji čitaju ovaj blog i daju komentare a posebno gospodinu Peroviću.
P.S Budimo civilizovani.
By: mandrac on July 5, 2011
at 11:41
Lava: “Vojine, sve vam je uzalud kad se to istine tiče. Ako velikosrpstvo uporedimo, slike radi, sa skijaškim slalomom, ako su pritke koje označavu stazu istina, vi tu istinu u slalomu laži zaobilazite, jurite, prodjete kroz cilj i slavite “pobjedu” nad istinom.
Ni jedan jedini stanovnik Crne Gore sa bilo kojom religijom dodira nema, nema ga ni sa Bogom Vojine, zbog toga je sve ovakvo kao što jeste.
Koja to ljudska bića mogu da prihvate religiju okupatora koji ih je porobio,…
Svi su Srbi i Bošnjaci i Hrvati u Crnoj Gori Crnogorci Vojine, i neka budu koje oće vjere, ali to neće da budu Vojine! I neka neće, ali neka mi tu laž ne prikazuju kao istinu Vojine, …
Господине,
када би сви грађани Црне Горе били оно што ви желите, а то је са су сви Црногорци и, рецимо, атеисти, дубина понора, противурјечности и конфликта се не би смањила нити за једн степен.
Зато сматрам да ви у националној и вјерској, или атеистичкој, унисоности погрешно видите начин рјешења свих проблема.
Ево вам примјера..
Политичка партија је држава у малом. И шта се дешава…
Људи исте националности и истог вјерског опредјељења, или стремљења, па чак и истих погледа на будућност одједном почињу да разбијају ту организацију, бацају се камењима једни на друге, омаловажавају, вријеђају на личној основи и слично… То се десило са сваком политичком организацијом у Црној Гори, те самим тим тврдим да унисоност није почетак престанка конфликта.
Зато се уопште не слажем с вама да различите религије и разна национална опредјељења слободних грађана представљају проблем. Она нису проблем, тим прије што је обавеза да се слободна воља људи мора поштовати. Ту нема мјеста квалификацијама типа- окупаторска религија!
Зато, чини ми се да је проблем у вама, опростите на искрености!
By: Војин Николајевич on July 5, 2011
at 19:24
И уопште, чини ми се да су се одређене заблуде и системске гршке српског национализма замијениле на овом тлу новим заблудама и системским грешкама црногорског национализма.
Исте грешке које су правили српски националисти деведесетих година прошлог вијека сада понављају црногорски неционалисти. И што је најинтересантније, на исте грабље наступају. И исто ће се све то завршити.
Ја заиста са чуђењем посматрам на оне људе који на окупацију некадашње Зете од стране Немањића гледају као на горући проблем који захтијева садашњу, брзу интервенцију! А они имају могућност да се боре само са духовима, и то из давне прошлости.
А иста та Зета је неколико пута освајала Рашку, па и дјелове данашње Албаније, Хрватске, Херцеговине, Босне… Шта би се десило, када би се са истим интезитетом бола јавили грађани са тих некада окупираних продучја да предоставе претензије Зети?
Елем, питам се шта се дешавало у вријеме тих освајачких похода Зете? Претпостављам исто као и у свим освајачким походима до тада и послије!
И поред свега тога бол због освајања Зете од стране Рашке и данас код неких наших грађана траје. Шта рећи!?
Па, нека ти грађани оцртају границе некадашње Рашке, скупе војску од пар десетина истомишљеника, те нека јој објаве рат, па да се и та прича заврши неким мировним споразумом!
By: Војин Николајевич on July 5, 2011
at 20:04
Subscribe to:
Posts (Atom)