Sunday, December 27, 2009

Грађанска му Црна Гора

subota, 19 decembar 2009 18:43 колумна, Војин Грубач

Када је висока делегација Црне Горе на челу са црногорским амбасадором у Тирани Жељком Перовићем посјетила Удружење српско-црногорске националне мањине „Морача-Розафа“ у Скадру, у званичном саопштењу са тог састанка је истакнуто “да ће Црна Гора посветити посебну пажњу за наше људе поријеклом из Црне Горе, без обзира на вјерску и националну припадност… ” Збиља, како неки народи у Албанији могу бити поријеклом из Црне Горе ако никад нису живјели у њој? Зар је тајна да су сви народи просто аутохтони у тој држави? Јер, да ли су, аналогно, у Црној Гори - Албанци поријеклом из Албаније а Срби поријеклом из Србије? Ту већ почиње комедија, јер треба прецизирати које су националности ти наши људи ако се већ тврди да ће им се посветити пажња “без обзира на вјерску и националну припадност”? Заиста, који су то народи у Албанији наши а који то нису?

Грађанска или нешто друго?

Дотакнути проблем сликовито показује да је марифетлук црногорске власти почео да даје интересантне резултате супротне здравом разуму. У том смислу допринос даљем запетљавању дао је лично црногорски премијер. Наиме, предсједник Владе Мило Ђукановић примио је недавно представнике удружења Црногораца у Албанији “Алба Монтенегро”, гдје је истакао да ће “у предстојећем периоду системски ријешити питање сарадње и подршке црногорској мањини у дијаспори, те да ће Влада у међувремену помоћи и подржати активности удружења Алба Монтенегро, прије свега у организовању курсева црногорског језика и културних манифестација”. Да ли је то премијер Ђукановић направио крупан лапсус када је рекао да ће помоћи “црногорској мањини у дијаспори ”, и додао још - курсевима црногорског језика? Или, можда, премијер Ђукановић противуставно и противзаконито фаворизује један народ у односу на друге народе грађанске му Црне Горе? Наиме, изгледа да владајуће структуре још не разумију да је Црна Гора грађанска држава, те да уопште није Уставом дефинисана као црногорска национална држава. Разлог зашто је то тако знамо сви - велика жеља владајуће олигархије и господе из ПзП да се Срби не ставе као конститутивни народ у Устав Црне Горе резултовала је логичним завршетком да са њима у пакету буду избачени и Црногорци. Тако Црногорци званично немају националну државу, па је партикуларно залагање за национална права Црногораца изван Црне Горе од стане црногорске власти апсолутно нелегитимно. Легитимно је једино залагање за права исељеника из Црне Горе без обзира на вјерску, националну или језичку припадност. Искључиво исељеника, никако одређених нација! Црна Гора није национална држава, бар тако у Уставу пише!

Ко су “наши“ исељеници и дијаспора?

На сајту Министарства иностраних послова Црне Горе појашњавају да “у Албанији зиви 30 000 припадника црногорске дијаспоре”. Та цифра показује да је у црногорску дијаспору МИП Црне Горе утрпао Србе и Црногорце који тамо живе. Наравно, МИП је такође дужан објашњење - по чему су само они “црногорска дијаспора”? Одговор на то питање даће нам прецизну основу за необориву тврдњу да су из разлога одговора на то питање: Албанци, Бошњаци, Муслимани и Хрвати у Албанији такође црногорска дијаспора, јер су уписани у Устав Црне Горе као равноправни народи са Србима и Црногорцима. Значи, премијер и министар иностраних послова требају јако пазити када убрајају у “црногорску дијаспору” у Албанији само Србе и Црногорце, јер просто грубо крше Устав Црне Горе по праву равноправности народа. Наравно, премијер не би био Бритва када не би кршио све што се може прекршити. Његова порука да ће обезбједити курсеве црногорског језика у Албанији потврђује тај став. Јер, зашто црногорског? То је противуставно! Дакако, осим црногорског, он мора да обезбједи курсеве српског, босанског и хрватског језика у Албанији. Исходећи из чињенице да су у Црној Гори једнако равноправни нпр. Албанци и Црногорци, то Ђукановић мора обезбједити чак и курсеве албанског језика за Албанце у Албанији. Па то је такође његов народ, по црногорском Уставу, а Устав не смије кршити.

Закон џунгле!?

pcnen, blog vojingrubac, 09. Dec 2009, 15:02

Госпођа Љупка Ковачевић је навијачима Приморца покушала објаснити да је непраштање облик пројављивања људске истине, и оправдани одговор на ехо прошлих времена!? Иначе, како објаснити чињеницу да је транспарент "Никад нећемо заборавити, никад опростити", истакнут на ватерполо утакмици Југ - Приморац у Дубровнику, наишао код познатог јавног дјелатника на симпатије и разумијевање?

Госпођа је крајње аналитички објаснила навијачима которског Приморца да су се "суочили са истином која није само политичка него људска"!? Успут их је упозорила да ће се то дешавати "на свим мјестима гдје је Црна Гора била умијешана у рат", те да ће сасвим оправдано "и убудуће њихово кретање, слобода и људско достојанство бити ограничени", док се не испуне одређени услови политичке природе!? Неизбјежно се поставља питање, а по којим је то познатим законима тај став исправан? Да ли, можда, по законима џунгле? Или је законе џунгле госпођа Ковачевић овом тврдњом промовисала као незаобилазну "људску истину", која мора наићи на опште разумијевање? Морам рећи да се с тим ставом не могу сложити, нити га разумјети .

Роко и Марин не праштају ником!

Недавно је "Слободна Далмација" пренијела информацију да је Истражни центар Жупанијског суда у Шибенику поднио тужбу "због основане сумње покушаја убојства у контексту злочина из мржње, против Рока М. (22) и Марина П. (26) из Перковића зато сто су без повода пресрели, вријеђали на националној основи, те потом брутално претукли двојицу браће - Јосипа (37) и Марка (25) М., држављане БиХ из мјеста Бусовача." "Ноћни препад догодио се на жупанијској цести у Перковићу, гдје су насилници Мерцедесом препријечили цесту Аудију у којем су путовала браћа из Бусоваче. Премда их од раније нису познавали, почели су их, по изласку из аутомобила, безразложно вријеђати на националној основи. Након салви увреда кренули су у отворени физички напад, при чему су браћу немилосрдно претукли шакама, дрвеном летвом, камењем, те напослијетку чекићем. Наиме, старији од браће Јосип, у нападу је задобио дјеломичну фрактуру обје вилице, избијено му је неколико зубију и дијагностицирана тешка озљеда ока, као и фрактура јагодичне кости. Његов млађи брат Марко у обрачуну је имао "више среће", те је у сукобу с насилницима зарадио "само" посјекотину на глави у дужини од девет кируршких шавова."Како ово коментарисати? Нема сумње да су ова двојица насилника органски дио свима познате пароле: "Никад вам нећемо заборавити, никад опростити", која је у другим околностима добила симпатије госпође Љупке Ковачевић. Резултат суштинске пројаве те пароле је овдје очигледан. Он је њен логични продужетак , јер не постоји други пут реализације такве злехуде мисли. У овом случају именовани насилници су пресрели потпуно непознате људе - зато што имају претензије према свима који путују са БХ регистарским таблицама, и пребили их из разлога "колективне одговорности" за нешто. Колективна одговорност се, дакако, провлачи и у порукама госпође Ковачевић, упућених навијачима Приморца. У чему је разлика?

Освета не бира жртве

До ког безумља може да иде заслијепљаност промотера насиља на основи "колективне одговорности" најбоље показује чињеница да су претучени били, у споменутом случају, исте националности као и нападачи. Коментари на тај догађај у "Слободној Далмацији" су били невјероватно колоритни. Ево дијела коментара: "У Далмацији ништа ново. Напаћени Хрвати Средње Босне нападнути су из обијести од домаћих Орјунаша."; "Да није жалосно било би смијешно. Пијане будале не знају да у БиХ живе и Хрвати. Умјесто да помажемо једни друге, Хрвати млате нашу браћу Хрвате."; "Хрвати из БиХ ОПРОСТИТЕ НА ОВИМ БУДАЛАМА, СРАМ ЈЕ НАС ВЕЋИНЕ ТАКВИХ ИДИОТА". Један коментатор је на те коментаре реаговао овако:"Некако се из ваших изјава може извући закључак да је једини проблем код овог премлаћивања што су премлаћени, по вашем закључку, Хрвати?! Е то је већ оно страшно."Интересантан је у овој причи био и сљедећи коментар:" Како на националној основи кад су и једни и други Хрвати..?" Одговор на то чудно питање је, ипак, врло лак - у експлозији агресивне националистичке заслијепљености може пострадати и припадник исте нације јер, можда, "није добар" члан своје нације, по личној процјени нападача. Зар је то чудно? Па у Црној Гори су, сјетимо се, такође из побуда екстремног црногорског национализма, кроз познати ЦКЛ и резимска гласила, "медијски черечени" одређени Црногорци, као- "најгори издајници Црне Горе, који су се политички удружили са њеним највећим крвницима, непријатељима њене суверености".

Принципи или антипринципи?

Да ли Госпођа Ковачевић сматра да сви пострадали у прошлом рату требају, заједно са својим сународницима, покретати и промовисати нови круг отворене приче о непраштању, са свим консеквенцама које слиједе из тог става упућеног "онима другима"? Наравно, све то гледајући у контексту да се ниједна страна у сукобу на територији бивше Југославије није суочила са прошлошћу, а чини се да политичари уопште немају намјеру да иду у том правцу. Управо зато, када би се став Љупке Ковачевић посматрао као универзални принцип који важи за све, онда нико више никад не би смио да се креће по "туђим територијама" без страха од посљедица. Да је госпођа Ковачевић, којим случајем, подијелила дотични транспарент на два дијела, па да је дио "никад нећемо заборавити" - донекле "разумјела", а други дио "никад опростити" - крајње критички посматрала у општем контексту балкансих дешавања, схватајући његову опасност - чак и за оне који истичу тако нешто, ситуација би била другачија.
Хајде да ствари посматрамо са друге стране. Рецимо, да ли Љупка Ковачевић зна за злочине почињене у "Бљеску и Олуји", затим оне на територији непризнете Херцег Босне, сабирне логоре за српске цивиле у Хрватској изван територије ратних дејстава, злочине приликом акције регуларне војске Републике Хрватске пред крај рата у БиХ, свирепа убиства резервиста никшићко- шавничке групе у Лори? Ако зна, да ли због тога унапријед поздравља евентуалну појаву истог транспарента у Котору на новој ватерполо утакмици истих спортских супарника? Да ли би тада и хрватским навијачима поручила да ће "и убудуће њихово кретање, слобода и људско достојанство бити ограничено", све док се не испуне неки политички услови у Хрватској? Ја, рецимо, осуђујем такву могућност и претпостављам томе поруку да свако погледа себе у сличној ситуацији. Краће речено, "не ради другом оно сто и сам не би желио да ти други раде", из истих разлога и побуда. И да та порука буде упућена овај пут навијачима Југа који су истакли тај инкриминисани транспарент, као и навијачима Приморца у том смислу да не праве реципрочан одговор. А госпођа Ковачевић би ипак требала да се још једном осврне на поруке свог текста и изведе одређене закључке. Нарaвно, све то из разлога да се не би послије немилих догађаја, који се могу десити у Котору на исти начин, хватала за главу од изненађења. Изненађења не смије бити, те зато треба ипак носити већу одговорност за своје ријечи, које су у овом случају биле без потребе натопљене керозином.

Monday, December 21, 2009

Пузајућа дипломатија

Док се, на једној страни, црногорска власт буса у своја горда прса, пратећи то некаквом смјехотворном мантром и провидном демагогијом на новом црногорском политичком језику, на другој страни - она увјерено показује бритку снисходљивост, брзопотезни кукавичлук и полтронство, као и спектакуларни комплекс ниже вриједности у односу према сусједној Хрватској. Просто речено , клизајући се на „црнoгорским кољенима“ подгоричке дипломате су кренуле пут Загреба да на чудан начин цмиздре и моле опроштај са све што је црногорска власт у прошлости радила, па чак и за оно што је својевремено мислила а није урадила због сплета разних околности. Нема спора да је таквим поступком она постала једна од дипломатија у свијету са којом се могу без проблема ципеле почистити“.

Иво Санадер - Хрватска никад неће заборавити прошлост

Приликом доласка у прву званичну посјету Црној Гори, хрватски премијер Иво Санадер је подсјетио јавност Црне Горе да - “ Хрватска никад неће заборавити прошлост “. Наравно, под тим није подразумијевао НДХ прошлост Хрватске, као ни недавну ратну прошлост те државе из које је истјерано неколико стотина хиљада Срба, а на хиљаде српских цивила убијено у “еуропејском рату за више циљеве”. Он је, шаљући ту поруку, мислио на дјелић једне друге прошлости, којом Хрватска покушава опрати све своје гријехе , и то не само из задњег рата…
Што се тиче Санадера, и његовог благог подсјећања да се прошлост везана за Дубровник неће заборавити - може се дати оцјена да је он политичар који максимално ефектно и изблансирано користи новонасталу ситуацију, надмоћно се уклапајући у цмиздрајући амбијент званичне Подгорице. Ако га домаћини у Подгорици дочекују на кољенима, са ожалошћеним изразом лица због догађаја око Дубровника, било би заиста неумјесно да им хрватски предсједник Владе не упути бар неки благи пријекор због понашања у временима “рата за мир“. Чак шта више, може се рећи да је у свом осврту на ту прошлост хрватски премијер Иво Сандер био господски одмјерен према утученим домаћинима, којима се никако нису смјеле омаћи ријечи “Лора”, “Бљесак”, “Олуја”, као реални појмови које би могли озбиљно увриједити високог хрватског госта.
Додуше, подгоричке дипломате би се сада могли без проблема уклопити у оцјену блиске историје недјела Хрватске над српским цивилима, коју је дао упокојни которски свештеник Римокатоличке цркве, дон Бранко Збутега, оцијенивши у једној изјави да су из Хрватске “Срби сами себе отјерали“. Дон Збутега је тада и појаснио: “Бљесак и Олуја нису злочини, већ се злочин догодио у њима.”

Бранко Луковац – Хрватски народ није опростио Црној Гори!?

Један чудни дипломата је уочи Сандерове посете Подгорици послао црногорској јавности следећу поруку из Загреба:“ Хрватски народ није опростио Црној Гори дешавања на дубровачком ратишту “, настављајући: “ Не бих препоручио Црној Гори да мисли да јој је народ Хрватске опростио дубоке, болне и трајне ране, са ожиљцима који остају као свједочанство и опомена на вријеме зла“. Ту оштру поруку је послао Црној Гори, гле чуда, лично Бранко Луковац - новоименовани црногорски амбасадор у Хрватској. Тако се десила невјероватна ствар да је, изгледа, у име Хрватске поруку о хрватском неопросту Црној послао представник оних који су Црну Гoру управо и водили у том рату.
Други црногорски “амбасадор добре воље“ Јеврем Брковић, исто тако близак црногорским властима, је у свом интевјуу хрватском “Ферал трибјуну” послао следећу „препоруку“ Хрватима - “Дубровачки мач мора још дуго бити над главом Црне Горе“!
Наравно, господи Луковцу и Брковићу, који су сада у једном тиму , нешто омета видике да од реално оштећених зидина древног Дубовника не виде рушевине старог моста у Мостару којег су дигли у ваздух војници хрватске Херцег-Босне, да од црногорских резервиста на дубровачком ратишту не виде упад јединица регуларне хрватске војске у Невесиње и Босанску крајину, од спаљених Конавала не виде спаљену бившу Републику Српска крајина, од хиљада хрватских избјеглица из Дубровника и залеђа не виде стотине хиљада избјеглих Срба из Хрватске, од ратног злочина у Дубровнику не виде ратне злочине и изгон Срба у “Бљеску” и “Олуји”. Код њих нема паралела, нити општих принципа на којима почива свака изречена мисао или порука.

Стипе Месић – У Другом свјетском рату Хрвати су два пута побиједили

Какав однос према својој прошлости има један дио хрватских политичара у власти најбоље одсликава скандалозна изјава актуелног хрватског предсједника Стипе Месића , која се десила у Аустрији прије почетка било каквог рата: ” У Другом свјетском рату Хрвати су два пута побиједили – 1941. када су 10. травња прогласили хрватску државу ( НДХ оп.а.) и када су Силе осовине признале Хрватску, али је познато и то да су Хрвати и други пут побиједили у том рату јер су се нашли заједно са савезницима за побједничким столом… Ови што скроз траже од Хрвата ајде, идите клекнути на Јасеновац, клекните овдје , ми немамо пред ким што клечати , ми смо два пута побиједили , а сви други само једном …”.
Ове ријечи сликовито показују тадашњу немилосрдност дијела владајуће хрватске политичке елите. Било би неправедно не споменути да је та “стара” изјава Месића дата 1991.г у Аустрији недавно изазвала велику буру негодовања у хрватској јавности и лавине осуда од многих. Пљунувши својевремено у Аустрији на душе и гробове стотина хиљада насилно уморених Срба у НДХ , Стипе Месић је недавно похитао у Сребеницу гдје га је чекао предсједник Србије Борис Тадић, и не трепнувши тамо изјавио да га је зачудило то сто се Тадић није извинио Бошњацима у име Србије?! Да, то изјављује исти тај Стипе Месић који “нема пред ким што клечати”, јер је Хрватска побиједила и онда кад је основана НДХ.
Заиста, треба ли истаћи да је НДХ била једина фашистичка држава на тлу Европе која је имала концентрациони логор за дјецу, као и то да су стравичне гасне коморе Аушвица биле “хумано“ средство убијања људи у поређењу са страхотама и хорором Јасеновца.
Треба ли допунити да су Срби дочекали НДХ као и све раније државе које су биле не том простору (Отоманска империја, Аустроугарска) , очекујући да као поданици државе имају одређене обавезе, чијим испуњавањем продужавају живјети нормалним животом обичних грађана. Не, заиста нико није могао очекивати да таквој наказној држави, као што је била НДХ, поданици нису потребни да раде и потом плаћају порезе и дажбине, већ су јој једино били потребни њихови голи животи на мучном путовању до Јасеновца, Јадовна и Старе Градишке. Због недостатка историјског рефлекса у односу на државе тог типа, десило се то што се десило.

Злочини Хрватске у једном вијеку превазилазе пет вјекова Отоманске империје

Нема спора да, “захваљујући “ НДХ прошлости, Бљеску и Олуји, Хрватска има велики историјски балван у свом оку. Управо је зато званична политика Загреба таква да, у односу према државама у окружењу сваки туђи трун експресно претвара у балван. У том смислу, изјаве са “домаћег терена “ које дају Луковац и Брковић , али и не само они, представљају ефектни начин да се Хрватска никада објективно не осврне на своју прошлост, и озбиљне проблеме које је својим радикализмом направила на Балкану у задњих седамдесет година. Луковац и Брковић тако помажу негативном дијелу хрватске политичке антиелите да се и даље охоло понаша, држећи лекције из етике свима у окружењу. Тиме се, закономјерно, задаје тежак шамар оном дијелу хрватске јавности која тражи објективно суочавање Хрватске са прошлошћу. Злочини НДХ у Другом свјетском рату по обиму и суровости превазилазе све злочине Турака почињене над Србима у пет вјекова ропства , а обим изгона српског народа у Бљеску и Олуји вишеструко превазилази чак и Велику сеобу Срба, покренуту пред агресивном најездом Отомана. Чак је у говору, који је одржао на прослави годишњице своје владавине у Јасеновцу 9. октобра 1942. године, Вјекослав Макс Лубурић између осталог рекао: „И тако смо ми у овој години, овдје у Јасеновцу, побили више људи него Османлијско царство за цијело вријеме боравка Турака у Европи”.

Омча око свог врата – изум црногорских дипломата

И тако, док званични Загреб гања све оне који су бацили бомбу на хрватски грм, пуцали у хрватски камен “нарушавајући њену територијалну цјеловитост”, о крупним стварима да не говоримо, званична Подгорица не смије писнути у вези свирепог мучења и бруталног убиства заробљеника шавничко-никшићке групе у сплитској Лори. И не само да не смије ништа рећи, већ чак њени званичници нису хтјели доћи на сахрану тих људи - плашећи се да им званични Загреб нешто не замјери. Зато се намеће логично питање - да ли су у ововременим тумарањима Луковац и Брковић само јадни поданици и спикери оног дијела хрватскoг политичког естаблишмента који се упорно не жели дјелимично осврнути на своју прошлост?
Ако јесу , да ли ће у име својих надређених, покислих вођа рата за мир, отићи 10.травња са цвијећем код Месића да му честитају прву побједу Хрвата у Другом свјетском рату, и угосте се са трпезе тог “вјечитог побједника”.

(текст је својевремено објављен на сајту СМ, а потом љубазношћу новог уредника скинут)

Friday, November 27, 2009

Као конститутивни, релативни, флуидни...

srijeda, 25 novembar 2009 23:36, kolumna - Војин Грубач

Црна Гора је вјероватно једна од ријетких ”грађанских држава” која Уставом јемчи национална права мањинским народима и етничким групама, док релативно бројним, условно већинским народима – Србима и Црногорцима не гарантује апсолутно ништа, осим примитивне политичке трговине на ту тему. При таквим околностима је формирање Српског националног савјета био изнуђени потез, неопходан да би се кренуло у остваривање широког обима националних права прецизираних члановима 79 и 80 новог Устава Црне Горе. Задобијањем корпуса права гарантованих мањинским народима Срби у Црној Гори фактички добијају сва суштинска национална права осим оних који спадају у домен чисте форме, као што су евентуалне констатације у неком сљедећем Уставу да су Срби и Црногорци два конститутивна народа, те да је српски језик службени, а не “један од осталих службених језика”.

Дезорјентисаност српских партија

Пошто су изгубиле све кључне битке у задњих двадесет година, посрнуле и очерупане српске партије у Црној Гори су кренуле у одлучујућу борбу против стварања, а потом и створеног Српског националног савјета. Збиља, шта оне нуде као замјену том “накарадном пројекту” некаквих маргиналаца, како га обично знају назвати? Народна странка, по ријечима њеног предсједника Предрага Поповића, има сљедећи став: ” Срби у Црној Гори не пристају на мањински статус и нико их, мимо њихове воље, не може преводити у мањински народ… За нас Србе, као државотворном и конститутивном народ у Црној Гори, најпречи посао је да се упорно залажемо да се у Устав врате оне вриједности које су нас као народ одржале кроз вјекове, што нас чини аутентичним и препознатљивим…”
Умјесто експресног коришћења корпуса права већ прописаних Уставом, ванпарламентарни “лидер” Предраг Поповић нуди српском народу “упорно залагање”, могуће и вишевјековно, за титуларни конститутивни статус кроз промјену Устава? Ако се узме у обзира да су “упорна залагања” Народне странке до сада пропала по свим питањима: очувања државне заједнице, службеног српског језика, корекције државних симбола, конститутивности Срба, доношења прихватљивог Устава, рушења владајуће коалиције, поставља се питање - одакле Поповићу право да и даље нуди нека замајавајућа “упорна залагања”? Тим прије што је посљедње “упорно залагање” да Народна странка остане у парламенту пропало, чиме је лидер НС показао да не може заштити чак ни своју странку од нестајања, а камоли било чија или било каква права!?
Нова српска демократија, на другој страни, има план да сруши режим Мила Ђукановића, па да онда промјеном Устава ријеши питање националних права Срба. У посљедњем покушају “упорног залагања” за рушење режима на задњим изборима та партија се вољом српских гласача чак преполовила?! Тенденција руинирања и урушавања НОВЕ због неспособности вођства није добар знак да она може помоћи било коме, не само Србима - већ ни себи!

Демонтажа система националне дискриминације

Нестајуће, саплићуће и посрћуће српске политичке странке изгледа нису схватиле да се конститутивност Срба у Црној Гори не налази у јаловој партијској борби за оваплоћење тих “недокучивих” термина, већ у реалној бројности српског народа спрегнутој са широким обимом националних права која јемчи постојећи Устав. Прецизније речено, изборивши се за сва права која по Уставу Црне Горе припадају мањинским народима и етничким групама, Срби у Црној Гори због своје бројности добијају све фактичке елементе конститутивности, док са истим тим правима малобројни народи остају – мањински! На истицање или коришћење националних атрибута Срби имају право у седамнаест од двадесет једне општине у Црној Гори, док стварно мањински народи имају то право у пар општина или неколико мјесних заједница, гдје чине већину или значајну мањину. Срби чине апсолутну већину у пет општина, релативну већину у четири а у свим осталим општинама Црне Горе има их преко двадесет одсто, изузев у Рожајама, Плаву, Улцињу и на Цетињу. Колико је бројност битан фактор најбоље говоре ријечи предсједника Матице муслиманске Авдула Курпејовића дате подгоричком дневнику “ Вијести”: “Опште познато је да Срби Црне Горе нијесу никада били, нити су сада, национална мањина, већ један од аутохтоних, релативно већинских, бројчано већих народа”! Разлог таквог иступања Курпејовића није жеља за промјеном Устава Црне Горе у складу са жељама Срба и српских политичара, већ у озбиљно претрпљеном шоку од сазнања како ће се дијелити средства Фонда за мањине. Наиме, по правилу пропорционалне расподјеле Српском националном савјету треба да припадне огромних 63,62 одсто тих средстава или 506 846 евра, док свим осталим савјетима: бошњачком, албанском, муслиманском, хрватском и ромском заједно припада тек 36,38 одсто средстава, или 289 831 евра. Дакле, чак и најзанесенији промотери дискриминације српског народа какав је, нажалост, Авдул Курпејовић – схватају да само учешће Срба у остваривању било којег права даје шокантне ефекте који произилазе из очигледне бројности српске популације. То неспособни српски политички лидери у Црној Гори не разумију. Дакле, простим коришћењем предочених права у пуном обиму без проблема се може извршити демонтажа система националне дискриминације у Црној Гори. Српске партије су ту апсолутно непотребне, осим као незнавени и изгубљени ометачи природног процеса, а заједљиви и злобни суверенистички јавни радници, којима је оспоравање права Срба била нека врста животно важне теме, могу се лагано прошетати, јер је могућност заустављања тих тенденција равна нули.

Позитивни ефекти афирмације националних права

Успјешно стварање Српског националног савјета, текући процес стварања Матице Срба Црне Горе, као и најава стварања Културних представништава Србије или као алтернатива томе Српских културних центара - представља велики помак у формирању важних националних институција. Нема сумње да је учешће у стварању реалног, јединственог српског културног, спортског и информативног постора постао најважнији циљ националног организовања српског народа у Црној Гори, који би могао на прилично добар и ефективан начин отклонити велике проблеме који су настали по српски народ фактом распада бивше државе. Циљ се може постићи једино уколико се организација тог процеса што више измјести из политике, и удаљи од неспособних српских политичара у Црној Гори.
Наравно, осим свега предоченог потребно је паралелно тежити темељној промјени система вриједности у Црној Гори. Поред националних, потребно је добити и сва грађанска права, економске слободе, изборити се за социјалну правду и живот достојан човјека. При стању тешке ситуације и крајње неодговорне власти у Црној Гори нема сумње да се све креће у правцу тежње ка промјенама кроз бојкот институција система. Прикључимо се томе току, јер - ми смо сами гарант својих права!

Thursday, November 12, 2009

Рециклажа десперадоса суверенизма

kolumna, srijeda, 23 septembar 2009 18:30 Војин Грубач

Ових дана нас је темељно саблазнио професор Светозар Јовићевић надобудном констатацијом да нам је нужна смјена власти, уз тврдњу да је “у Црној Гори одавно зрела потреба за формирањем демократског фронта”.Потреба је давно зрела, а професор Јовићевић је у циљу потпуног сазријевања те идеје прецизирао - “битно је да онај дио који се не може назвати суверенистичким схвати да нема шансу, нити да је логично да очекује освајање власти ако државу у којој живи не сматра својом.”Чудно је да Светозар Јовићевић још није схватио постојање моралне и природне неопходности да у овој, као и у свакој будућој власти у Црној Гори обавезно морају бити заступљени управо они грађани који државу у којој живе не сматрају својом из разних оправданих разлога. Разлог је врло једноставан- зато што их има стручнијих и способнијих за обављање предсједничког, министарског, амбасадорског или било којег другог чинивничког посла од многих којима је занат и основна професија да “воле своју државу”.

Љубитељи државе срушише државу

Доказ да је његова констатација логички неодржива налази се у истој изјави, гдје је рекао: “Неопходно да у суверенистичком дијелу грађанства сазрије увјерење да то што су неке партије суштински и најбитније допринијеле обнављању независности није гаранција за државу. Деформације које испољавају носиоци власти у задње вријеме све драстичније и изразитије представљају најозбиљнију опасност за опстанак такве државе јер се сасвим природно код многих грађана суверенистички расположених јавља дилема зашта су то гласали“.Дакле, професор Јовићевић нас уједно убјеђује да су они који доказано воле своју државу , и који су таквим осјећањима “на исправном путу”, одједном постали најозбиљнија опасност за њен опстанак?! Можете замислити – чак, опстанак! Можда се може рећи – главни узрочници њеног лаганог нестајања и суштинског укидања? Ко зна, можда су се професорови љубавници државе мало занијели у љубави, па прешли на садо-мазо, што професора јавно узбуђује али никако не задовољава.Иако је добро разумио да љубав грађанина према држави уједно не значи и корисност те особе за државне функције, професор Јовићевић не одустаје од свог непристојног услова дискриминације. Не да не одустаје, он га чак афирмише! Ставља га на прво мјесто свог извитопереног политичког Оченаша, којем је, прије свега - крајње неопходна груба рециклажа. Самим тим, он се придружује онима које је описао, типовима који воле и руше државу истовремено. Наравно, он црногорску државу руши несвијесно, нехотице, јер из једне исправне логичке конструкције извлачи спектакуларно погешне закључке.

Инструмент љубави према држави и жуте траке

Зато нас не треба зачудити ако нас професор емеритиус ЕТФ-а Светозар Јовићевић изненади корисним изумом - инструментом за мјерење љубави према држави, па да носе жуту траку око руке они који немају довољно успјешан резултат.У том послу би му могао помоћи професор ЕТФ-а Илија Вујошевић, који је прије пар недјеља предочио да би се при промјени власти у Црној Гори требале заобићи “српске националне партије, које се увредљивим оспоравањем црногорског идентитета не препоручују за добру алтернативу овој власти.” Ако се узме у обзир да ниједна српска опозициона партија не оспорава црногорски идентитет јер је то бесмислено, поставља се питање - на шта је проф. Вујошевић уопште мислио? Ако мисли да су грађани и политичари који су се изјаснили као Срби, својим слободним изјашњавањем – у ствари, оспорили себи црногорски идентитет , нема разлога за бригу. Не оспоравају га, а то је важно, другима. Само би још требало да чудаци попут проф. Илије Вујошевића оптуже Србе у Црној Гори да су сопственим националним изјашњавањем изврсили “геноцид и културоцид” над собом, као пројектованим Црногорцима. Можда им, тако неподобнима, треба поставити жуте траке проф. Јовићевића, јер су у давној прошлости жртве геноцида носиле тај знак и такође нису вољеле државу у којој живе? Погодите зашто?

Кловнови тамне стране Мјесеца

Али, шалу на страну, професор Вујошевић је у свом политичком заносу устврдио да ће будућу власт Црне Горе прекомпоновати “независне групе цивилног сектора са претежним учешћем партија унутар суверенистичког блока, како не би ризиковали нови референдум или промјену Устава у оним кључним идентитетским одредбама”, уз помоћ “здравог језгра” ДПС-а.Тако добијамо да професор Вујошевић не жели демократизацију Црне Горе, сматрајући да се будућа власт такође мора заснивати на политичкој дискриминацији највећег дијела опозиционе јавности. Он не воли демократско друштво и демократске механизме, већ очигледно - љепши облик недемократије. Тачније, сигурнију недемократију, која ће стабилно малтретирати грађане у границама контролисаног хаоса.Њима се придружио ових дана Раде Бојовић, бивши кооридинатор Покрета за независну Црну Гору, који такође жели промјене јер власт није добра, истичући при том да “у данашњој Црној Гори постоји крупан недостатак квалификованих кадрова са мање од седам одсто људи који имају завршен факултет“. Оцјењујући да на политичкој сцени влада идеолошка, морална и персонална криза, Бојовић сматра “да су Црној Гори потребне државотворне, проевропске и аутохтоне црногорске партије, истичући да је све остало сувишно и бескорисно”.Прије свега мора се оцијенити да су управо политичке личности попут Бојовића, Јовићевића и Вујошевића апсолутно сувишне и бескорисне за демократски преображај друштва у Црној Гори. Чак се може рећи и неподобне, јер у немогућности да промијене суштину власти, залажући се за дискриминацију опозиције и грађана на основу политићких убјеђења, они представљају залутале кловнове тамне стране Мјесеца. Далеко од недостижних сазвежђа, недостојни за ходају планетом Земљом, налазе се у међупростору који им је адекватан као перверзно пребивалиште.

Неопходност промјена

Пројектовање неподобности од стране ових особа има своје консеквенце на терену. Од тих споменутих седам одсто грађана Црне Горе који су завршили факултет, пола је неподобно из политичких разлога зато сто ”не воли своју државу” , а дио “што је воли” је изопштен зато што нису подобни на “прописан” начин. Кад се њима додају национално неподобни, којих има још више по извјештају црногорског омбудсмана Црновршанина, као и они који су као лојални, стручни и способни елимисани зато што су опасна конкуренција лојалнима који су неспособни – остаје да мало ко ваља у данашњој држави.Да закључим, ових пар недостојних особа нам је у неколико дана продемонстрирало ста суштински мисле квазиопозициони суверенистички интелектуалци, заједно са својим суманутим окружењем. Нама остаје да им се захвалимо на савјетима, сада могу да путују у просторе својих илузија, а будућа прекомпозиција друштвеног система у Црној Гори це се урадити без њих. Јер, они не могу схватити да се љубав према било чему, па и према држави, заслужује а не изнуђује некаквим небулозним системским лудоријама.Очигледно је да је Црна Гора данас једно, а држава под истоименим називом нешто сасвим друго. Јер, држава под тим називом је отрцана конкубина, која је на услузи властодршцима, пљачкашима , дискриминаторски орјентисаним интелектуалним вуклодлацима суверенизма, као и важнијим амбасадорима у Подгорици који таворе на њој. Зато није чудно што људи воле Црну Гору, а уједно не воле истоимену државу. Тим прије сто се та држава давно одцијепила од Црне Горе, и то чак много прије референдума. Она, попут побјешњелог мустанга, галопира самостално, а малокрвни и досадни суверенистички каубоји покушавају да је обуздају ласом антилогике не схватајући да је то претешак посао за тако јадне десперадосе.Излаз је, наравно, у обједињавању свих снага које желе темељну промјену друственог система у Црној Гори. То је једини могући излаз за све који се не плаше демократије, њених инструмената и слободе која је сигурно достижна. Ако је систем лош, треба изаћи из тога система, бојкотовати његове институције и упорно повећавати притисак на носиоце недемократије и хаоса. Демократски систем не долази сам по себи, за њега се треба изборити, а потом се борити да се он поново не уруши. Ипак, ово је Балкан са својим оргиналним монструмима који уништавају све пред собом, претпостављајући да је свијет створен искључиво ради њих.

Izjave NVO Akademska alternativa, novembar 2009.g.

АА: Национализам Новака Аџића личи на фашизам

subota, 21 novembar 2009 21:57 ИН4С, МИНА

Изјава политичара Социјалдемократске партије Новака Аџића да је циљ отварања културних представништава Србије у Црној Гори “наставак великосрпске политике и посрбљавања Црногораца” је крајње депласирана, јер Аџић очигледно не може да изађе из зачараног круга бесмисленог црногорског национализма којег, објективно гледано, лоше презентује до те мјере да он убједљиво личи на фашизам, предочила је НВО Академска алтернатива.

Српски шеф дипломатије Вук Јеремић рекао је недавно да уколико у овом тренутку не буде могуће, да Србија отвори три конзулата у Црној Гори, да ће Београд упутити молбу Подгорици за отварањем културних центара и представништава привредне коморе на мјестима на којима не буде одобрено отварање конзулата.
Циљ отварања културних представништава Србије у Црној Гори је наставак великосрпске политике и посрбљавања Црногораца, оцијенио је данас историчар Новак Аџић. Он је рекао да основни циљ захтјева за отварањем културних представништава Србије није да се заштите културна права Срба у Црној Гори јер она нијесу ни угрожена, већ да се на тај начин остваре политичке амбиције. "Оне су срачунате на девастацији црногорског културног насљеђа односно њиховог посрбљавања и фокусиране су са циљем да се негира црногорска нација", рекао је он.
НВО Академска алтернатива је у реакцији на те ставове истакла да „Новак Аџић и слични докони дизачи прашине и “чувари своје нације” морају знати да их више нико неће никада питати какви ће се облици културних институција Срба у Црној Гори реализовати у ближој будућности, јер је таквим незваним гостима, попут њега, по стандардном и познатом обичају - “мјесто иза врата”. Да ли ће се у Црној Гори отварати, у складу са нормама Устава, културна представништва Србије или као алтернатива томе Српски културни центри - биће јасно када се српски политички и ванполитички кругови у Црној Гори договоре са функционерима Србије око тога каква је форма организовања боља и ефективнија. Новаку Аџићу ће, у смислу одлучивања по тим питањима, бити мјесто у гледалишту међу злобним навијачима, наравно, ако успије да на вријеме заузме мјесто.
НВО Академска алтернатива је завршила изјаву констатацијом "да су јавне личности попут Новака Аџића остатак ружне и свађалачке прошлости, и за жаљење је што не примјећују колико су постали беспотребни и сувишни у новом времену цивилизацијског обједињавања културних и информативних простора на Балкану."


.....................................

Курпејовић- модификовани балкански Робин Худ

srijeda, 04 novembar 2009 18:39 ин4с

НВО Академска алтернатива с великом пажњом прати политичко прегалаштво Авдула Курпејовића, предсједника Матице муслиманске, да јавности Црне Горе наметне рјешење по којем су Срби, како каже- аутохтони, релативно већински и конститутивни народ Црне Горе. Међутим, како је тај његов став настао као последица тужне спознаје да Српски национални савјет треба добити 63,62 одсто средстава намијењених Фонду за мањине, чини нам се да је Авдул Купрејовић постао модификовани балкански Робин Худ који се бори за српска национална права отимањем српског новца предвиђеног Фондом за мањине. Ако су Срби, како тврди Авдул Курпејовић, конститутивни народ - тада морају по аутоматизму добити већа национална права од осталих мањинских народа и етничких група, јер знамо да статус конститутивности то подразумијева. Наравно, та права се морају институционално верификовати законима, а прије свега промјеном Устава Црне Горе, послије чега би Срби заиста престали имати статус тзв. мањинског народа. Дакле, наш став је да се Србима морају Уставом гарантовати сва права која имају мањински народи, али и допунска права која им сљедују као релативно већинском аутохтоном народу. Та допунска права су – уставна норма да су Срби један од два конститутивна народа, враћање српском језику статуса службеног језика, као и крупно буџетско финансирање српских националних институција и пројеката, које ће неколико пута премашити суму коју добијају остали народи преко Фонда за мањине. Само испуњењем ових услова Српски национални савјет може изгубити смисао свог постојања и дефинитивно престати користити лавовски дио средстава Фонда за мањине, што изазива тешко нервно растројство код осталих учесника расподјеле тих средстава.

Tuesday, October 20, 2009

Izjave NVO Akademska altnativa - oktobar 2009.g.

VOJIN GRUBAČ O DILEMAMA U VEZI PREDSTAVLjANjA U SKUPŠTINI

Centri moći krše Ustav

Podgoricki dnevnik "DAN", 20.10.2009.g. - Tvrdnje nekih političara i političkih analitičara da Srbi treba da se dogovore jesu li narod ili manjina proizilaze iz dilema koje donosi potreba za autentičnom zastupljenošću manjinskih naroda u parlamentu, izjavio je koordinator Akademske alternative Vojin Grubač.
- Zbunjenost se podgrijava činjenicom da ako Albanci moraju imati četiri ili pet garantovanih mandata u crnogorskom parlamentu, tada Muslimanima i Bošnjacima sljeduje deset - a Srbima čak dvadeset četiri sigurna poslanička mjesta, zbog čega se u određenim krugovima javlja blaga jeza i politička panika - ocijenio je Grubač u saopštenju dostavljenom "Danu". Po njegovoj ocjeni, takvi političari i politički analitičari previđaju nespornu činjenicu da se Srbima i Crnogorcima u Crnoj Gori mogu garantovati osnovna nacionalna prava samo pod uslovom da formiraju svoje nacionalne savjete po Zakonu o manjinama.
- Nema sumnje da je danas, zbog problema u ostvarivanju svojih nacionalnih prava, Srbima neophodno postojanje i angažman Srpskog nacionalog savjeta. Koliko sjutra, ukoliko se nekom čudnom igrom istorijskih okolnosti Crnogorci, poput Srba, susretnu sa problemima u ostvarivanju svojih nacionalnih prava u Crnoj Gori, oni će taj problem moći početi rješavati samo formiranjem Crnogorskog nacionalnog savjeta po Zakonu o manjinama - kaže Grubač. On tvrdi da ako neko od političara smatra da Srbi i Crnogorci, kao dva dominantna naroda u Crnoj Gori, ne mogu biti manjinski narodi, tada je red da se donese zakon o pravima većinskih naroda, kojim će se Srbima i Crnogorcima prije svega garantovati sva nacionalna prava koja sada imaju nacionalne manjine.
- Ma koliko to izgledalo smiješno i apsurdno, danas formalno Srbi i Crnogorci nemaju ta prava mimo Zakona o manjinama, s tom razlikom sto ih Srbi nemaju ni faktički zbog postojanja određenih centara moći koji protivzakonito zaobilaze norme Ustava Crne Gore - zaključio je Grubač.


.....................................

Ranko Krivokapic je skoro ocigledni organizator napada

Srpske novine CG , o7.10,2009.g. NVO Akademska alternativa smatra da riječi koje su, u javnosti poznatom incidentu, uputili Ranku Krivokapiću prebijeni mladići nisu uopšte skaradne niti uvrjedljive, tako da predsjednik skupštine nije imao čak nikakvog pravnog osnova za tužbu protiv tih građana, a kamoli pravo slati telohranitelje u ekspediciju odmazde.
Umjesto što, navodno, “žali zbog nemilog incidenta”, Ranko Krivokapić je, zbog toga što ništa nije učinio da se ne dese protivzakonite radnje ljudi koji su mu potčinjeni, obavezan da uputi izvinjenje postradalima i njihovoj rodbini, kao i da uruči otkaze svojim neprofesionalnim telohraniteljima. Ovo tim prije što telohranitelji služe da fizički zaštite lice koje obezbjeđuju, a ne da napadaju njegovo okruženje zbog, navodnog, verbalnog delikta.
Paralele koje se mogu povući između ovog skandaloznog incidenta, i prethodnog u kojem je učestvovao gradonačelnik Podgorice je evidentna. Razlika je jedino u tome što Ranko Krivokapić nije samostalno ulazio u fizičke duele, već je poslao batinaše da odrađuju posao umjesto njega. S obzirom na to da je Ranko Krivokapić skoro očigledni organizator napada na građane Podgorice, nema sumnje da mora snositi političku odgovornost zbog huliganskog ponašanja svojih telohranitelja.

Monday, September 21, 2009

Komentari na tekstova IN4S

Tekst: Moze li biti jedinstva opozicije?

http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=12539:2009-09-20-17-39-16&catid=58:cg&Itemid=181

MOJI KOMENTARI:

- Bojkot je jedino rjesenje jer drugih varijanti opozicija nema. Sve ostale varijante su upropastili.

- RE : Ми треба да настојимо да организујемо српске политичке снаге и да се мање бавимо сепаратистима, позиционим и опозиционим.За нашу ствар је боља организована, чврсто утемељена, хомогена структура са јасним и смисленим програмом,макар и мање бројна од дружине скупљене са коца и конопца!"
Vladimire,
sa ovim se ne slazem. Kao sto sam ranije rekao, sve sto je vezano za prava Srba treba izmjestiti iz politike. Razlozi su sljedeci: - politicari koje smo do sada gledali su trgovci, koje uglavnom vodi licni interesi, te njihova borba za zagarantovana nacionalna prava koja su sasvim dovoljna svima, prestaje onog momenta kada se pocinju trgovati. - svi nasi politicari su pokazali da su nesposobni da se bore za ono sto je cak garantovano Ustavom, i te bitke lako izgube. - politicke organizacije u Crnoj Gori su interesne skupine ljudi koji te organizacije vode. Zato je ogranizovanje srpskih politickih grupa nemoguce, kako vi predlazete. Nemoguca misija. Umjesto toga, borbu za odsnovna nacionalna prava treba izmjestiti iz politike i napraviti srpske institucije koje ce onemoguciti diskriminaciju. One trebaju da budu garant tih prava, a ne karakterno promjenjivi i trgovacki nastrojeni politicari. Dakle, ako sumnjate u potrebu za smjenom vlasti i trazite garancije, ne trazite ih od drugih vec insistrirajte na stvaranju vanpolitickih mehanizma koji ce biti efektivni, i koji ce vjecno biti u sigurnim rukama.

- RE: Ево, одмах стиже! napisao Владимир Павићевић
1. Признавање српског језика као службеног (њим говори 65% људи у ЦГ )
2. признавање Србима права да се школују на свом језику (и да уче историју у којој нису окупатори сопствене земље!)
3. да добију право на пропорционалну заступљеност у јавној управи, судству, школству, полицији, дипломатији... (није ваљда да само "Црногорци соја дукљанскога" умију да управљају, суде, бију, саслушавају, прислушкују, примају добре дипломатске плате, иду на амбасадорске банкете итд)
4. државно дотирање културних установа српског народа у Црној Гори (ТВ, позориште, новине итд)
5. признавање права на двојно држављанство
6. употреба српских симбола без страха од казне и шикане
7. да се све ово запише у уставу и да се одреди јасна динамика остваривања постављених захтјева (да се то не би развлачило до куковдана). Много? Мало? Поштено? Непоштено?

- Izgleda da smo pisali u isto vrijeme, pa da kazem da sve sto ste nabrojali se moze svesti u jedno - postovati odredbe sadasnjeg Ustava, osim tacke pet za koju nam nije potrebna nicija saglasnost jer o dvojnom drzavljanstvu se ne odlucuje u CG. Dakle, vasi uslovi su postovanje pozitivnih odredbi sadasnjeg diskriminatorskog Ustava. To niko ne moze osporiti.
- Vladimire, TV, pozoriste i novine smo sami trebali da osnujemo davno. Imali smo dvadeset godina. Za to snose krivicu srpski politicari, svi koji su se vukli parlamentom svo to vrijeme.

- Za prvu predstavu Srpskog pozorista u Crnoj Gori je bila potrebna mala suma novca koji je dobijen iz budzeta. SNS ga je skockao u politicku kampanju, zeljom ljudi iz Savjeta. Dakle, bacili su taj novac u Moracu! Odgovornost za to ne snose ni pred kim, osim pred sobom. Sebe ne pozivaju na odgovornost i tu se prica zavrsava.

- S obzirom na to da je pitanje nasih prava iskljucivo u nasim rukama, nasoj samosvijesti i ozbiljnosti da stvorimo sami svoje institucije, to ja nemam nikakvih sumnji da sa svima koji to zele treba rusiti vlast bojkotom svih drzavnih i opstinskih institucija.

- napisao Владимир Павићевић , 21. 09, 2009 Стога: организовати се у политички покрет који ће да изнесе наше захтјеве као недовосмислен политички програм од кога се неће одустати ни због каквог вишег циља (а смјена Курте Муртом заиста није виши циљ)

- Vladimire, nikada taj politicki pokret nece moci de se stvori. Treba stvoriti vanpoliticki pokret, kroz razne institucije i organizacije. Recimo, Matica Srba bi mogla da bude osnova svega toga, ako se bude stvorila na zdravim osnovama, bez uticaja politicara i drugih organizacija. Savjet je bio idealna sansa koja je propustena. Idemo dalje, valjda cemo od petnaest pokusaja jednom uspjeti. Ovaj portal je napravljem entuzijazmom malog broja ljudi, i ne bih precjenjivao ako bih ustvrdio da je on, uslovno receno, najznacajnija "srpska institucija" danas, ma kakav on bio. Doduse, da se na njemu potencira razgovor a ne jezik parolama nekih cudnih komentatora, efekt nalazenja ispravnog rjesenja bi bio mnogo veci. Prije par sati na ovom portalu je bilo skoro pet stotina gostiju. Ne ukljucuju se u razgovor zbog Petrusina i desetak takvih modifikacija. Kada prestane petrusinizacija komentara ovog portala njegov uticaj ce se visestruko povecati.

- RE : "1. тешко ћемо створити аутентичан политчки покрет. "Матрикс" ће нам послати по којег Агента Смита, а ми ћемо брзо посвађати око ко ће бити Нео. "
Postovani Vladimire,
ne treba na Smit, to je u sustini politicke duse, politicari su vec progranirani da to bude tako. Sjutra, kada se desi demokratizacija Crne Gore nastace medjustrancka i unutarstranacka tuca oko funkcija. U toj tuci, zaboravice na sve. Zato se izlaz nalazi u izvanpolitickom djelovanju. Jedan dobar medij, samo jedne dobre dnevne novine vise vrijede od svega sto su uradili i sto ce uraditi svi srpski poliicari u Crnoj Gori.

- RE: "slušati stare fraze u novom ruhu, reciklirane kafanske teorije o tome kako skloniti nedemokratski poredak u Crnoj Gori, koje skoro bez izuzetka i dosledno pogrešno polaze od "srpskog pitanja". Tu nemoguću misiju uporno valjaju srpske grupe u Crnoj Gori, uprkos zakonu gravitacije koji glasi - ako hoćete boljitak, idite tamo gde je vlast, s njima se dogovarajte jer jedni drugima trebate."

Ovdje ima istine, jer ako "srpsko pitanje" treba brzo rijesiti - to se radi trenutnim ulaskom u koaliciju sa DPS. DPS bi tako osigurala vlast u narednih dvadesetak godina i rijesilo bi se "srpsko pitanje", i to bez problema uz postovanje pozitivnih odredbi Ustava, cemu niko ne bi mogao da prigovori, jer su ga stvarali samo suverenisti i niko vise. Medjutim, platila bi se visoka cijena opstim stradanjem obicnih gradjana, samim tim i Srba. Dobila bi se nacionalna prava, najvjerovatnije, mozda, uslovno, ..., jer su ona ustavna kategorija, ali bi se izgubila sva ostala gradjanska prava. Sta Cetinjanima znaci to sto im Ustav odgovara, ako je Cetinje ekonomski unisteno? Nista! Ako gimnazijalci ne mogu da dobiju direktora Gimnazije kojeg zele vec protestuju vec tri nedjelje zajedno sa roditeljima? Nista! Zato se meni ne bi svidjala drzava u kojoj su nacionalna prava data, kazem DATA iako te sleduje to ustavom, a da se osjecas kao da si u Africi. Zato sam za to da se promijeni sve. Ekstremnije orjentisani Crnogorci su udarili glavom u zid. Ja bih se udruzio sa onima drugima, demokratski orjentisanima, i mijenjao sve. Naravno, i sa Bosnjacima, Albancima, Hrvatima itd... to se podrazumijeva.

- RE "Ali ne. Slobodni mislioci, teoretičari svega i svačega, samouki i opskurni likovi "naoružani" sumnjivim znanjem jedini izlaz vide u još većem zatvaranju i konfrontaciji, stvaranju tela i institucija koje, gle čuda, ne priznaje ni ceo srpski korpus u Crnoj Gori. I povrh svega "ne priznaju" Crnu Goru. Ali priznaju pare koje od nje dobijaju, tu nema problema jer je po zakonu. E dok tako radite nećete se ni za šta izboriti, niti ćete išta dobiti. Mogu samo Obama i OEBS da vam pomognu."

Sa ovim se ne slazem. Dakle, "slobodni mislioci, teoretičari svega i svačega, samouki i opskurni likovi "naoružani" sumnjivim znanjem", su u pravu kao oni koji nisu tako "opskurni" kada traze srpske institucije i medije jer to nije "izlaz u još većem zatvaranju i konfrontaciji", iz vise razloga... - glavni razlog je to sto drugi narodi imaju isto to, pa ih niko nije optuzio za hermeticko zatvaranje i konfrontaciju - cuvanje i njegovanje svoje kulture, jezika i stvaranje svog kulturnog i medijskog prostora predstavlja pozitivni oblik nacionalne afirmacije, te ne spada u red "konfrontacija" vec naprotiv - to je pravo ustavna kategorija i svaka borba protiv tih prava se racuna kao iskljucivost. Iskljucivost je to nazvati - zeljom za konfrontacijom, sto moze biti proizvod losih namjera doticne osobe. Na kraju spocitavanje o nepriznavanju Crne Gore je nelogicno jer je ona medjunarodno priznata. Legitimno je osporavanje ispravnosti rezultata referenduma, ali to ne proizvodi nikakve konsekvence. Samim tim konstatacija "dobijate pare a ne priznajete Crnu Goru" ne stoji, tim prije sto se porez uzima i od onih koji "ne priznaju Crnu Goru", a niko iz drzavnih organa nije predocio da - oni koji ne priznaju Crnu Goru ne moraju placati porez.

Komentari na tekstove DNMN

Albin Kurti: Crna Gora se nakon proglašenja nezavisnosti nikad nije odredila prema kolonizaciji albanskih teritorija tokom 20. vijeka, operacijom “Orlov let” imitira Srbiju

http://dailynewsmn.wordpress.com/2009/09/20/albin-kurti-crna-gora-se-nakon-proglasenja-nezavisnosti-nikad-nije-odredila-prema-kolonizaciji-albanskih-teritorija-tokom-20-vijeka-operacijom-%e2%80%9corlov-let%e2%80%9d-imitira-srbiju/

 KOMENTARI:

Vojin Grubac -- Albin Kurti: Crna Gora se nakon proglašenja nezavisnosti nikad nije odredila prema kolonizaciji albanskih teritorija tokom 20. vijeka, operacijom “Orlov let” imitira Srbiju
A koje su to albanske teritorije? One koje su kolonizirali Albanci?Albanski politicari pate od nerealnosti i nedostatka pricipjelnosti samo zbog jednog razloga koji se zove SAD.Sta cemo sa Kurdima kojih ima u Turskoj, Siriji, Iraku, Iranu, …?
Zato ovdje komunikacija ne pomaze, jer Milosevic je krivac za Kosovo, a ko je krivac za pobunu Albanaca u Makedoniji gdje nije bilo Milosevica?Albanski politicari su navikli na maksimalizam, moze im se – kad je SAD takodje za albanske maksimalizme.Vjerovatno treba pitati americke geostratege zasto je to tako.

- Inace, vjest je u ispostavljanju racuna, dali smo vam nezavisnost dajte opstinu Tuzi!
Kaze: “Ako bude implementirana etnički bazirana decentralizacija, onda je pred nama bosnizacija Kosova. Ukoliko neoliberalna privatizacija bude sprovedena u energetskom sektoru, rudarstvu i telekomunikacijama očekuje nas nigerizacija Kosova. Ta dva procesa moraju se spriječiti kako bi bilo prilika za napredak.”
Zasto bosnizacija? Moze se koristiti izraz kosovizacija Kosova. Ili, makedonizacija Kosova. Da bi se sprijecila nigerizacija Kosova – energetski sektor, rudarstvo i telekomunikacije trebaju da pokupuju lokalni narko bosovi i eto srece.
Eto prilike za napredak.

- RE: Ulcinj…
Slozimo se nesto sa ovim covjekom i nemojmo bjezati od istine pominjajuci sada Kurde, Turke siriju i slicno!

Vojin Grubac - Znate, ja se nesto sa tim covjekom mogu sloziti, ali generalno to sto se Albancima daje od strane SAD ne Balkanu ne daje se nikome drugom.Recite nam – koje su to albanske teritorije kolonizovane? A ujedno, po istom principu- koje su teritorije kolonizovane Albancima?Na drugoj strani, u kontektu “ugrozenosti Albanca”, kako se medju albanskimpoliticarima gleda na fakt sto su u Albaniji nasilno mijenjana, albanizovana, imena i prezimena drugih naroda?Inace, vas komentar je izuzetno korektan i koristan, i slazem se sa vecinom onoga sto je u njemu izneseno. Sto se tice statusa Tuzi u to se necu mijesati, jer se ne nalazi u domenu mog interesovanja, bas kao i kada je u pitanju Zeta.



Vojin Grubac - Hajde da ne uzimamo Kurde – sta se desilo u Makedoniji?Prva je primila americke jedinice na svojoj teritoriji, nije imala Milosevica, primila je sa Kosmeta stotinu hiljada albanskih izbjeglica i dobila – oruzani ustanak 2001.g.?Poslije toga je primila makedonske izbjeglice iz Makedonije.Pitanje je, zasto oruzani ustanak, koji su njegovi ciljevi, te da li su se ti ciljevi mogli ostvariti mirnim putem?Zasto ustanak?

- Na primjer, ovo je tacno: “Podsjećajući da Albanci čine preko pet odsto stanovništva bez dijaspore, Kurti je istakao da oni nijesu dovoljno zastupljeni u državnim institucijama, sudstvu i policiji. On je naveo da nemaAlbanca zaposlenog u Ministarstvu prosvjete i u Ministarstvu kulture, sporta i medija. Čak i glavni tužilac u Ulcinju nije Albanac.”
Ovo takodje: “Premijer Đukanović je priznao Kosovo i pored pritiska iz zemlje i Beograda, a očekuje se i uspostavljanje diplomatskih odnosa. Smatrate li da je takva politika prema Prištini iskrena ili je u pitanju međunarodni pritisak?
Postoje dvije vrste predsjednika. Jedni vode zemlju, dok drugi balansiraju sa pritiscima; prvi su dinamične vođe,dok drugi su statički menadžeri. Kada je u pitanju međunarodna politika i odnos prema Kosovu, može se reći da Đukanović pripada ovom drugom tipu.”
A sto se tice ovog pitanja – Crnogorska Vlada tražila je od Prištine da učini više za povratak raseljenih na Kosovo i uvrsti crnogorsku manjinu u Ustav Kosova. Kako bi trebalo riješiti te probleme?
Ovdje nije dao precizan odgovor osim konstrukcije da “Srbi neće prihvatiti uključivanje Crnogoraca u Ustav, jer bi time značajno smanjili svoju procentualnu zastupljenost i kontrolu na Kosovu”.
Istina je sadrzana u sledecem, znacajnija procentualna zastupljenost Srba na Kosovu se rjesava povratkom izbjeglica a ne konstrukcijom gospodina Kurti.Znacajniji procentualna zastupljenost Crnogoraca se moze desiti povratkom izbjeglica Crnogoraca.Koliko mogu primjetiti njega pitanja povratka izbjeglica ne interesuje, vec procentualna zastupljenost malobrojnih Crnogoraca u opstem zbiru malobrojnih Srba i Crnogoraca.Samim tim se i patronat medjunarodne zajednice, koji mu smeta iz dijelom opravdanih razloga, cini logicnim i opravdanim. Jer, koliko vidim, nepovratak izbjeglica na Kosmet nije u domenu njegovog interesovanja, vec je procentualna nezastupljenost Albanaca u raznim administracijama u Crnoj Gori, sto je tacno, veci prioritet.

- Ishodeci iz ove price, mislim da sam jos ubjedjeniji da Kosmet treba podijeliti. Tu tezu zastupam vec dvadesetak godina, i sad sam, kao i mnogo godina ranije, siguran da je to jedino ispravno rjesenje.Cak nije vazno da li se to tako istorijski slozilo ili se radi o posebnom mentalitetu naroda.

- RE: Ulcinj… “granica sa Crnom Gorom, Rozaje, Plav i Gusinje, Tuzi, Ulcinj. Sve su to teritorije koje su histrojskim tokovima mjenjale drzavu. Ali narod je ostao isti. Negdje je albansko zivlje ocuvalo identitet a negdje je dozivila asimilaciju. Primjer Plav i Gusinje.

Vojin Grubac - Gospodine, kada su Albanci u Rozajama, Plavu i Gusinju asimilovani i od koga? Da li su asimilovani od strane Bosnjaka?U doba Otomanske imperije?Znate, cisto sumnjam da ste u pravu jer mi nije logicno, tako da pozivam nekoga ko to bolje razumije, jos bolje Bosnjaka sa tih teritorija da vam odgovori na tu tezu jer je sirgurno kompetentiniji od mene.
Inace, pricu o asimilaciji Albanaca u Crnoj Gori i Srba, Crnogoraca u Albaniji ne mozete staviti u isti kos, jer se radilo o sustinski razllicitim stvarima.Vama se stavljalo IC na kraju prezimena. U kojem procentu su zabiljezene takve deformacije drustva – koliko procenata Albanaca je to uradilo?Sto se tice Srba i Crnogoraca u Albaniji, kao i svih ostalih nealbanaca. koliko ja znam, to je bilo totalno zatiranje identiteta, protpuna promjena imena i prezimena. Slazem se da je komunisticki rezim krivac za takve deformacije drustva, ali rezim drustva u vremenima Broza nije bio tako opak kao u vrijeme Hodze.

Vojin Grubac - Sa paznjom sam pogledao to sto ste predocili i, koliko sam razumio, pitanje gubitka nacionalnog identiteta Albanaca nije vezano za nasilno pobosnjacenje vec mijesanje naroda, koje je rezultovalo time. Mislim da je to bio prirodni proces. Ali, oni danas nisu Albanci. Isto se desavalo i sa albanizacijom mnogih naroda na teritoriji Albanije, o cemu govori akademik Kaplan Burovic upravo na, meni davno poznatom, sajtu koji ste predocili…http://www.moraca-rozafa.org/info/dopristo.html
Akademik Burovic, inace, osporava mnoge navode novih albanskih istoricara.
On, kaze… “Od godine ulaska u istoriju Albanije, iz Mata Albanci su se permanentno, iz veka u vek, pa i iz decenije u deceniju, sirili na sve strane danasnje Albanije. Enormnim mnozenjem, novim pridoslicama iz gora Srednje Albanije i asimiliranjem tamosnjeg nealbanskog stanovnistva, Srbo-Crnogoraca, Srbo-Makedonaca, Bugara, Vlaha, Grka, Italijana, Turaka, Kurda, Armena, Tatara, ne samo sto ce nadvladati brojcano, vec ce – posle turske okupacije – preko svoje feudalne klase poceti da igraju i ulogu od prve ruke.”
Naravno, ja nisam istoricar, pretpostavljam ni vi , ali govoriti o tome da su asimilovani kroz istoriju samo Albanci – a da nisu albanizovani drugi narodi ne stoji.
Sto se tice Ulcinja i tel. imenika mislim da to nije nacin da se utvrdi stanje, pogotovo u nedostatku vremena, tako da cu svaku vasu tvrdnju o procentima prihvatiti.Medjutim, da li vam ko brani da vratite svoje prezimena i izbrisete ” ic”. Ne znam ko je izmislio tu glupost da dodajete taj nastavak, tim prije sto ima mnogo srpskih prezimena koja se ne zavrsavaju na “ic”, pa i moje. Ne mogu prihvatiti cinjenicu sto ste natjerani da dodate “ic” – da je to ugrozilo vas nacionalni identitet. Mislim da je islamizacija vise uradila u tom pravcu na nivou imena, mozda i prezimena – ne znam.

- Jedna interesantna informacija: “Lideri albanskih političkih partija u Crnoj Gori zatražili su od predsjednika Albanije Bamira Topija da utiče na crnogorsku vlast da dozvoli stvaranje lokalne samouprave u Malesiji i da od crnogorskog predsjednika Filipa Vujanovića zatraži amnestiju za albanske političke zatvorenike. Predstavnik koalicije “Perspektiva” Vaselj Siništaj rekao je, u intervjuu podgoričkom Danu, da je od Topija tražio da utiče na puštanje iz zatvora albanskih političkih zatvorenika, decentralizaciju i autentičnu zastupljenost Albanaca u crnogorskom institucijama.”
O kakvoj je decentalizaciji rijec- institucionalnoj ili teritorijalnoj? Ili se radi o jednoj i drugoj?

- RE: Ulcinj
Recite mi , gospodine, koliko ima Srba i Crnogoraca u Albaniji?

Vojin Grubac - Akademik Kaplan Burovic je u jednom pismu rekao:
” Srpsko-crnogorska nacionalna manjina Albanije, koja danas broji oko 200.000 stanovnika, u vrlo teškom je stanju u svakom pogledu. Njen glavni dio je u Skadru i okolini. Zahvaljujući nekakvim promjenama, koje su se desile u Albaniji poslije 1990-te, srpsko-crnogorski stanovnici Skadra i okoline formirali su svoje Udruženje srpsko-crnogorske manjine MORAČA-ROZAFA, koje se ne finansira od nikoga, a sami članovi tog Udruženja, budući u većini bez posla, nemaju ni nasušni hljeb za sebe. Pa i oni koji su se inkuadrirali u kakav posao, tako su slabo plaćeni, da jedva preživljavaju. U razgovoru koji sam imao sa predsjednikom tog Udruženja, gospodinom Milanom Brajovićem (Počasni građanin Jugoslavije, njegovu kratku biografiju imate u BIBLIOGRAFSKI LEKSIKON Milene Milovanović SRBI U SVETU – KO JE KO, Beograd 1996), obećao sam mu da ću vam izložiti njihovo stanje i potrebu za vašom pomoći. On je spreman da lično dođe, da porazgovara sa vama o svemu i da vašu pomoć lično ponese sa sobom.
Osnivaci udruzenja Moraca- Rozafa su :1. Milan Brajović2. Burhan Čulić3. Mihajlo Štirkić4. Ćemal Ademović
Bilo bi interesntno da mi uporedite prava Albanaca u Crnoj Gori i Srba, Crnogoraca u Albaniji trenutno. Komunizam je davno pao, tako da je ovo vrijeme mjerodavno.

- RE: Ulcinj
Postovani gospodine,

na znam koliko su podaci iz hrvatske Wikipedie tacni, ali tamo stoji:

Etničke grupe Albanije:

UN Country Population (2007) 3,190,000; oko 10 naroda.

Albanci,
Gegi 605,000
Toski 1,741,000
Britanci 200
Crnogorci 11,000
Grci 101,000
Makedonci 35,000
Mandarinski Kinezi 200
Romi 86,000
Srbi 301,000
Vlasi 302,000
Židovi 500
Ostali pojedinci/neizjašnjeni, 1,000
http://hr.wikipedia.org/wiki/Etničke_grupe_Albanije

Vojin Grubac -
 Dakle, u pravu ste, ako je ovo tacno, da je Kaplan Burovic pogrijesio. Srba u Albaniji ima 301 000, a Crnogoraca 11 000.Ako ste primjetili da na doticnom sajtu nema c od crnogorskog, pretpostavljam da ste Crnogorcima u Albaniji trebali to predociti. Ipak, to nije dokaz da su oni asimilirani od Srba, jer se mozda se osjecaju kao Crnogorci srpskog porijekla, pa im je svejedno. Kazem , mozda jer ne znam.Ali, to je banalna stvar u odnosu na broj Srba i Crnogoraca u Albaniji i obim krsenja njihovih ljudskih prava, koji vam je poznat.
Da li oni imaju jednu jedinu opstinu u Albaniji, kao sto imaju Albanci u Crnoj Gori Ulcinj?
Da li imaju teritorijalnu autonomiju kao sto su imali Albanci na Kosmetu?
Da li im je obim nacionalnih prava manji nego Albancima u Makedoniji prije ustanka?
Kaplan Burovic je pricao istu pricu prije nego sto se Milosevic uopste pojavio. Bio je u Albaniji osudjen na 43 godine zatvora. Ne kazem da su njegove teorije ispravne, i ne mogu da ih ocijenim jer nisam istoricar, medjutim, on dosledno prica godinama. Ali, on nije tema ove price, mozda Wikipedija laze?
Kazete da Albanci imaju problem u Grckoj? Kakav je polozaj 101 000 Grka danas u Albaniji?

Komentari na tekstove u DNMN

Jedan od autora jedne od verzija crnogorskog pravopisa, Adnan Čirgić, napustio Filozofski fakultet

http://dailynewsmn.wordpress.com/2009/09/15/jedan-od-autora-jedne-od-verzija-crnogorskog-pravopisa-adnan-cirgic-napustio-filozofski-fakultet/

MOJI KOMENTARI:

- Adnan Cirgic prosto pravi politicku karijeru, i tu se zavrsava sva prica o njegovom “jezickom geniju”. Zakasnio je par stotina godina sa tom pricom.Naravno, ne sporim nikom pravo da jezik naziva kako mu volja, ali pretpostavljam da ce se ta prica zavrsiti krahom.
Evo dva osvrta sa hrvatske strane, prvu je u “Vjesniku” predocio Srecko Radovic:
Među govornicima hrvatskog jezika vode se besciljne i neargumentirane javne polemike koje ne traže jezične odgovore, nego se pretvaraju u najobičnije jezične dogmatske floskule. To je razlog zašto govornici hrvatskog jezika iz dana u dan postaju sve nepismeniji. Zbog nepismenosti, oni se lošije razumiju, a to postaje veliki problem u međusobnom komuniciranju.Najodgovorniji za takvo stanje u hrvatskom jeziku su hrvatski vukovci koji, zbog svojih taština, ne mogu standardizirati ni hrvatsku vukovicu. Kako bi onda vukovci mogli normirati i standardizirati dva hrvatska dijalekta koje uopće ne razumiju, dok mali broj vukovaca može čitati glagoljicu.Oni, čini mi se, žive na drugom planetu, jer još nisu shvatili da je materinski jezik većine Hrvata u Hrvatskoj čakavica i kajkavica te da se ti dijalekti i danas koriste u svakodnevnom komuniciranju.Dakle, Hrvatima je nametnut ijekavizirani srpski jezik koji je iz hrvatskog jezika istisnuo izvorne hrvatske riječi i učinio ih arhaičnima. To je glavni uzrok hrvatske nepismenosti.Hrvatski vukovci se ne mogu složiti ni kad je riječ o vukovskom pravopisu. Jedni bi pisali greška, drugi bi pisali grješka, a treći bi pisali griješka. Koja varijanta je ispravna? Smatram da bismo trebali standardizirati varijantu greška jer na to upućuje etimologija. Ako nisam u pravu, zašto onda riječ grašak ne bismo pisali grjašak, jer obje riječi imaju istu etimologiju.
Drugu, u H-alteru Karmen Loncarek:
Odjeljivanje hrvatskog jezika od srpskoga i ostalih izvedeno je da ne može biti jednostavnije: gdje god su za neki pojam postojala dva izraza, jednoga se dodjeljivalo hrvatskome, a drugoga ostalim trima standardima. Tu smo metodu svi savladali vrlo rano, još u dječjoj dobi, a u znanosti i šire poznata je kao „jedna meni – jedna tebi.” Kao posljedica, hrvatski jezik ostao je osiromašen za mnoge riječi kojima upotreba kroz povijest daje puno pravo da se nazivaju hrvatskima. Na primjer, svaki dogmatik hrvatskog jezika ustvrdit će da je „gvožđe” srpska riječ, dok je hrvatska pravovjerna inačica „željezo”.
Sijamske blizance ne može se uvijek podijeliti na način „jedna meni – jedna tebi”, pogotovo kad se radi o vitalnim dijelovima tijela. No kad ih se odjeljuje, to se čini sofisticiranom kirurškom tehnologijom, a ne pilom i sjekirom
Da ironija bude veća, stotine riječi koje su iskovali hrvatski pisci i jezikoslovci (poput “sladoled”, “parobrod”, “zločin”…) s vremenom su ušli u srpski književni jezik. A nas su, eto, dopali suosnik, dalekovidnica i zrakomlat.
Ipak, izmišljanje novih hrvatskih riječi ostalo je razonoda za “intelektualnije” krugove, dok su takve riječi u širokom građanstvu – baš kao i titlovanje srpskih filmova – dočekivane s podsmijehom i ispraćene porugom montipajtonovskih kalambura (bicikl = međunožno guralo, kravata = okolovratni dopupnik).
Trijebljenje srbizama iz hrvatskoga nije urodilo samo osiromašenjem hrvatskog leksika, već je, postavši obavezom i znakom domoljublja, stvorilo opasnu iluziju da hrvatski građani ne znaju dobro svoj jezik. Zamisao da ljudi ne znaju svoj materinji jezik toliko je izvan zdrave pameti da nema smisla razglabati je.
Uzrok takvog stanja u našem jeziku, kao i mnogih drugih domaćih naopakosti, jest činjenica da budućnost u nas ustrajno kasni. Naime, u balkanskoj regiji još uvijek živi, inače nadvladana, romantičarsko-nacionalistička ideja s kraja 18. stoljeća o svetom trojstvu jezika, nacije i države, po kojoj svaki narod mora imati jezik koji pripada samo njemu.

- Cini mi se da je Glusica ukapirala ono o cemu pricaju hrvatski komentatori, a Cirgic to ne moze da razumje jer, iako je postiplomske studije zavrsio kod hrvatskih vukovaca on prosto ne voli Vuka.Zato ce uzeti razultate Vukove reforme i prosto na njima napisati svoje ime.To je isto kao da napravi fabriku automobila gdje ce kupovati Opelova auta, skidati oznaku Opel i stavljati oznaku Adnan.

- Inace, s obzirom na to da je doktorska disertacija Cirgica bila – ” Govor podgorickih muslimana” interesuje me da li se taj govor razlikuje od govora podgorickih pravoslavaca ili katolika?Da li samim tim priznaje da se govor u Crnoj Gori razlikuje od toga kojoj vjerskoj grupi pripada gradjanin, cak u okviru jednog grada?Da li to znaci da se u raznim gradovima govori razlicito?Zar nije logicno da je on doktor jezika podgorickih muslimana, a ne crnogorskog jezika?Ili se politicar Cirgic negdje sapleo?
- Da li postoji negdje elektronska verzija njegove disertacije, jer me interesuju ta istrazivanja?Sokirala bi me cinjenica da je jezik podgorickih muslimana fundamentalno razlicita od jezika rozajskih muslimana.
- Kada bih citao tu disertaciju bio bih jako koncentrisan, kao moj drug Banjo.Naime, prisustvovali smo izlozbi slika jedne poznate niksicke slikarke. On se pred jednom slikom zadrzao vise od pola sata. Iznerviran, pitao sam ga – Banjo sta vise to radis? Kaze – trazim. Sta? Penis.Pa ti si lud!Ne, mora biti tu negdje, na svakoj slici on postoji, mora postojati i na ovoj.Zbilja, a kako se kaze na jeziku…?

- Karmen Loncarek, H- alter:
Pa upotrijebimo onda znanstvene metode koje nas ne koštaju ništa (eto, još jedan dokaz da su najbolje stvari još uvijek besplatne), i usporedimo tvrdnju naših jezikoslovaca da su srpski i hrvatski dva odjelita jezika sa iskustvenom stvarnošću.
Jezikoslovni pokus prvi.
Prvi praktični eksperiment u razgraničenju hrvatskog od srpskog jezika bila je hrvatska premijera srpskog filma “Rane” režisera Srđana Dragojevića 1999. godine titlovanog (možda je ispravnije reći: titlanog? titliranog?) na hrvatski.
Kad je u prvoj minuti lik s filmskog platna rekao “Vežite se, polećemo”, i pojavio se titl „Vežite se, polijećemo”, kinodvoranom je prostrujao kikot.Kad se na filmskom platnu pojavio latinični natpis “Beograd, jesen 1991.”, a ispod njega je latinični titl objasnio: “Beograd, jesen 1991.”, dvoranom se zaorio takav smijeh da bi režiseru filma i autorima titlova pozavidio i besmrtni Charles Chaplin. Time su hrvatski građani odaslali vrlo jasnu poruku što misle o prevođenju sa srpskoga na hrvatski.
Titl u kojem je „p.z.a” prevedena kao „p.č.a” već je ušao u legendu, pa ćemo ga u ovom, strogo znanstvenom razmatranju pristojno zaobići.

- Dragan Jurak:(u rubrici Film & video)
“Vežite se, polećemo”, kaže lik s filmskog platna, a ispod piše: Vežite se, polijećemo. Baš tako. Onda se na platnu pojavi latinični natpis “Beograd, jesen 1991.”, a ispod njega nam latinični titl objašnjava: “Beograd, jesen 1991.”… U kinu ludilo. Smijeh, suze radosnice i oduševljeno pljeskanje po koljenima, a još nije prošla ni prva minuta filma. Nema zbora, ovo je valjda najluđe filmsko ostvarenje u povijesti filma, usporedivo možda tek s otvaranjima filmova iz američke nijeme komedije. Naravno, ovo su “Rane i titlovi”, prvi srpski film u službenoj i suverenoj hrvatskoj filmskoj distribuciji…, a sve ostalo već je legenda. Kozmički happening dijaloga i titlova koji je nama naša borba i naša Partija dala.
//
Miljenko Jergović: Hrvatski prijevod srpskog filma “Rane” ili kako zapakirati isti nježnik u drugi tetrapakMARŠ U SPORNI ORGAN!
U Hrvatskoj već devet godina traje čupanje jezika. Do 1990. smo, mišljenja su naši jezikotvorci, uglavnom govorili srpski, a nakon što je došla demokracija propisano nam je što zapravo hrvatski jezik jest. To je onaj jezik kojim nitko, pa ni sam Tuđman, ne govori, ali je njegova golema lingvistička prednost u tomu što taj jezik nije srpski. A kakav god neki jezik bio, on postaje hrvatski čim prestaje biti srpski.
Jezična osnovica “Rana” je beogradski sleng, ispunjen popriličnom količinom živopisnih psovki, a tu leži i prvo iskušenje prevoditelja. Naime, naši su jezikotvorci u proteklih devet godina izmislili čak tri hrvatske riječi za helikopter (uvrtnjak, vrtolet i zrakomlat), ali nisu nas do dana današnjega izvijestili kako stoje stvari sa spolnim radnjama i organima, koji se, valjda igrom slučaja, i u Srba i u Hrvata najčešće rabe za tvorbu psovki. I tako, ostavljen na suhom i od akademika Brozovića i od akademika Babića i od svih drugih jezikotvornih bojovnika, naš se prevoditelj našao u grdnom čudu kad mu se odmah na početku dijalog-liste ukazala rečenica: “Neću da bežim ko pička!” Tko zna koliko mu je samo trebalo vremena i konzultiranja s literaturom da dođe do ovakvog prevodilačkog rješenja: “Neću bježati kao pizda!”
Nešto kasnije eto nam deminutiva iste riječi, ali tu je prevoditelj baš sasvim doveo u pitanje naše poznavanje materinskog jezika i tvorbe riječi u njemu. Naime, ako ste mislili da bi hrvatski bilo reći pizdica, e tu ste se grdno prevarili: kaže se – pičkica! Ej, gdje ste sad, Brozovići i Babići, pa da nam objasnite zašto se mala pizda zove pičkica!
U biti, nije se dogodilo ništa strašno. Dragojevićev film ovim titlovima nije ništa izgubio, gledateljstvo je dobilo priliku da se u prvih deset minuta filma smije na račun hrvatske državne i jezične politike, a priča o apokalipsi koju je Beogradu donio Slobodan Milošević samo je, ispod slike, nadograđena jednim malim i slatkim Tuđmanovim prilogom. Gledano iz perspektive narodnih paranoika i zaslužnika, moglo bi se reći da je Srđan Dragojević gadno ocrnio svoju zemlju i uopće nije nastojao da mrak traži i na drugim stranama, ali su se Hrvati ipak pobrinuli da njegovo djelo učine politički korektnijim. Zašto bi, naime, samo Srbi bili degenerirani manijaci i zašto i sami ne bismo našli svoje mjesto u priči, barem u dnu platna, barem u titlu.
Na kraju ostaje mjesta i za jedno zgodno pitanje. Ne narušavaju li “Gruntovčani” hrvatski jezični identitet u većoj mjeri od Dragojevićevih “Rana”? Nije li Boris Dvornik u “Velom mistu” gledatelju iz Krapine manje razumljiv od Dragana Bjelogrlića u “Ranama”? Pa, zašto se onda i hrvatski filmovi i serije ne bi titlovali u skladu s vladajućom jezičnom politikom? Ako se već ne razumijemo, hajde onda da se ne razumijemo totalno. Bila bi to krajnja konzekvenca čupanja hrvatskoga jezika.

- Maja- Zasto su u bosni a i u sjevernim krajevima cg muslimani vecinom plavi a srbi crni,vjerovatno sto su srbi imali obavezu da svoje zene prvu noc poslju ko turcina,dok srbi koji su uzeli islam nijesu.Ispada da su ovi sto danas srbuju velikoturci a ne srbi.
- Odgovor Maji:
Majo, da li nam mozete temeljnije pojasniti tu vasu teoriju?Na primjer. Rekli ste – Srbi morali?Da li su morali Bugari, Makedonci, Hrvati, Grci, Cincari, Albanci …Da li ste vi plavusa, pa zelite istaci cistotu svoje rase?Ako ste plavusa, onda ispada da ste Srpkinja? Ili Crnogorka?Ako niste plavusa, onda se ne isticete prevelikom inteligencijom jer su vasi preci morali da, sta?

Komentari na tekstove u DNMW

Tekst o Svetozaru Jovicevicu

I Svetozar Jovićević bivši funkcioner PZP (danas DC) iznio svoj stav o bojkotu: Dio koji nije suverenistički nema šansu za osvajanje vlasti ako državu u kojoj živi ne smatra svojom

http://dailynewsmn.wordpress.com/2009/09/13/i-svetozar-jovicevic-bivsi-funkcioner-pzp-danas-dc-iznio-svoj-stav-o-bojkotu-dio-koji-nije-suverenisticki-nema-sansu-za-osvajanje-vlasti-ako-drzavu-u-kojoj-zivi-ne-smatra-svojom/

MOJI KOMENTARI:

- Jovićević je rekao agenciji MINA da je bitno da onaj dio koji se ne može nazvati suverenističkim shvati da nema šansu, niti da je logično da očekuje osvajanje vlasti ako državu u kojoj živi ne smatra svojom.
Ovo nije tacna pretpostavka, i profesor Jovicevic je zalutao u bespuce istorijske zbilje. Mislim da onaj dio javnosti koji nije suvernisticki i koji drzavu u kojoj zivi ne smatra svojom obavezno mora biti prisutan prilikom promjene vlasti i biti dio vlasti.Prisutnost predstavnika toga dijela javnosti u vlasti, podrazumijeva profesinalni odnos prema svojim cinovnickim obavezama, koje treba da obavljaju najbolje sto znaju. I to je jedina obaveza koja im se moze ispostaviti, ali – takvu obavezu imaju i svi ostali.Vise obaveza ne postoji.Ljubav nigdje nije obavezna, i niko ne pita, npr. inzinjera, da li on voli gradjevinarstvo i firmu u kojoj radi ili ne. Samo se ocjenjuje – doprinos, izrazen profitom koji donosi njegov rad.U ovom slucaju radi se o cinovnickom radu i doprinosu razvoju drustva.Zatom, kada se u politici spominje ljubav, kao sto to radi profesor Jovicevic, ja to tumacim podvalom.Mozda ce nam predloziti neki instrument – mjerac ljubavi prema drzavi, pa da nosi zutu traku onaj koji nema dovoljno uspjesan rezultat.

- A pazite ovo:
„Deformacije koje ispoljavaju nosioci vlasti u zadnje vrijeme sve drastičnije i izrazitije predstavljaju najozbiljniju opasnost za opstanak takve države jer se sasvim prirodno kod mnogih građana suverenistički raspoloženih javlja dilema zašta su to glasali“, ocijenio je on.”
Necuveno!
Svi ti nosioci vlasti su prosli instrument za odredjivanje ljubavi prema drzavi i dobili od Jovicevica vrhunsku ocjenu. Sad ispade da ljubavnici drzave unistise drzavu!Da nije ljubav presla u sado- mazo, cim takvi besporni ljubitelji drzave, koji je vole beskonacno, postadose OPASNOST za NJEN OPSTANAK?!?Mislim da bi profesor Jovicevic, u skladu s praksom ovog portala trebao da se javi, pa da pojasnimo odredjene stavove.Polemika, profesore Jovicevicu, dosta je bilo da ispod staklenog zvona drzite predavanja koja, ocigledno, slabo sta vrijede.Javite se, pojasnite, ucestvujte. Odogovorite na podpitanja, ohih koje prozivate i diskvalifikujete na osnovi “ljubavi”.

- Gdje ste profesore Jovicevicu?Javite se!
Da li politicari iz Ulcinja i Tuzi u Crnoj Gori pokazuju dovoljnu ljubav prema drzavi? Zasto im ne date autonomiju kada gradjani Ulcinja i Tuzi to zele, nezavisno od nacionalne i vjerske pripadnosti, da bi bili zadovoljni?Naravno, necemo gledati ko je koje nacije, to je prevazidjeno, vec prosto konstatovati da su to gradjani Ulcinja i Tuzi, i da to zele.Da li ste primjetili da SDPS ucjenjuju nacionalne partije Bosnjaka, Albanaca i Hrvata da ce im dati Ustavom zagaratovana prava pod uslovom da budu dio njihove koalicije. Ako jeste, sto se ne javiste?Da li zbog toga sto interes drzave nije sadrzan samo u dokazivanju ljubavi prema drzavi, vec i na necem drugom?Sta mislite, ako je ljubav prema drzavi potreban uslov, sta je dovoljan uslov?Izadjite profesore Jovicevicu iz sjenke, ako imate hrabrosti. Ima mnogo tema koje treba ispricati, a evo zadrzacemo se samo na ovoj koju ste vi izabrali. Necemo uopste siriti pricu.

- Sta da radimo sa sportistima profesore Jovicevicu?Mozete li zamisliti da medju sportistima crnogorske vaterpolo reprezentacije ima onih koji ne vole svoju drzavu, a doprinose maksimalno njenim pobjedama.Da ih izbacimo?Sto ce Omar Kuk u kosarkaskoj reprezentaciji, kada nije bio prikljucen na vas instrument koji odredjuje stepen ljubavi prema drzavi? Ili postoji neoborivi dokaz da je njegova lubav prema drzavi toliko velika da je to nevjerovatno?Shvatate li vi, uopste, sta ste rekli?

- Sto se ne javljate gospodine Jovicevicu?Da li postoji problem logickog rezonovanja u stvaranju novih koncepcija?Eliminisali ste one “koji ne vole drzavu”. Od onih koji vole drzavu, eliminisani su oni koji su sumnjivi – a takvih je mnogo.I sto je ostalo – nije ostalo cijelo, jer je negativnom selekcijom eliminisano mnogo onih koji su sposobni od strane onih nesposobnih, pa ste dobili rezultat koji je ocigledan.I sada vi pedlazete rjesenje koje nije gradjansko. Oprostite, da li ljubav prema bilo kome, ili bilo cemu, spada u pitanje koje ima gradjansku kategoriju?Postoje pravila i zakoni.Vi dodajete neku novu kategoriju?Na kojoj osnovi?Cuo sam da su ljudi odgovarali jer su krsili zakon. Izvinite, pokrenite zakon o neohodnosti projavljivanja ljubavi.Dajte predlog zakona o obavezi da se nesto voli i predlozite sankcije – to ce biti zakonski.

- Postovana profesorice Kuljak,
Neosporno je da u rukovodecim strukturama buduce vlasti moraju biti najsposobniji ljudi, nezavisno od vjeroispovjesti, nacije, politickih ubjedjenja, ljubavi prema drzavi i slicno.Buducim cinovnicima, nezavisno da li su predsjednici vlade, ministri ili na nekim drugim polozajima, treba reci da ce uvazavanje prema njima kao cinovnicima – biti proporcionalno kvalitetu posla koji obavljaju.Njihova ubjedjenja su njihova ubjedjenja, a njihov rad treba da bude transpartentan i kvalitetan. Transparentnost i okruzenje ljudi koji prate taj rad su garanacija da ubjedjenja nece dovesti do namjernog nekvalitetnog rada. Takodje, nekvalitetan rad ce biti tretiran kao nepozeljan nezavisno od faktora koji dovode do njega.Siguran sam da ce samo nestrucnost biti razlog necijeg nekvalitetnog rada, a ne ubjedjenja i slicne trice i kucine.

- “Ne moraju Srbi voljeti Crnu Goru, ali kada prihvate realnost da je i to njihova domovina postujuci Ustav i njene zakone i granice onda se moze pricati o davanju povjerenja i njihovim biracima.”
Vi ste, ocigledno, nesto pobrkali.
Gospodine, postovanje zakona i granica je regulisano sankcijama od drzave. Koliko ja znam povredu granica Crne Gore ne vrsi ovaj ili onaj narod vec uglavnom kriminalci.Ako vas interesuje koji “narod” ne postuje granice Crne Gore trazite izvjestaj MUP – a o nacionalnoj strukturi kriminalnih grupa koje su povredile granicu.Kazete da Srbi ne moraju voljeti Crnu Goru, oprostite, zasto samo Srbi? Niko ne mora voljeti Crnu Goru, bez obzira na nacionalnu i vjersku pripadnost, ako ne zeli da je voli, to ste htjeli reci? Ako ste to htjeli reci – slazem se.Svi moraju postovati zakone i truditi se da ne narusavaju granicni rezim, kazete? Slazem se!Na kraju, vi kazete da ce se poslije nekih uslova desiti da vi date povjerenje necijim biracima. Znate, u demokratskim drzavama ne postoji glasanje o povjerenju biracima, vec postoji glasanje biraca koji nekom daju ili ne daju povjerenje.To je kao da ste rekli, na zadnjim izborima Vlada Crna Gore je dala povjerenje svojom biracima. Cini mi se, bilo je obrnuto.

- pg je rekao: "Garantujte mi drzavu nakon smjene vlasti, a ne borbu protiv nje, njeno ukidanje i stavljanje pod patronat srbije. slobodna i nezavisna crna gora !! sloboda, demokratija, nezavisnost.

Gospodine, vi trebate da garantujete drzavu. Vi treba da je napravite takvom da ima sto manje ljudi koji je ne vole.Da pitate one sto je ne vole – zasto je to tako?Tada ce se dobiti mnostvo razloga, od kojih su neki razlozi lako rjesivi. A moze se desiti da cete i vi reci da su oni opravdani, stavljajuci sebe u istu poziciju po sitemu, ne bih zelio da nekom uradim nesto sto ne bih zelio da meni neko uradi.Evo, ako se ustanovi princip da je moguca promjena drzavnog statusa Crne Gore sa 55 odsto glasaca koji su za promjenu, da li je to sporno? Ako vas interesuje moja procjena, mislim da se nikada nece skupiti toliko procenata da bi se taj status mijenjao. I da se skupi, pitanje je da li bi nas vise iko zelio, da li bi SAD to dozvolile,Kod nas postoje bezrazlozni strahovi.Kazete, sloboda, demokratija, nezavisnost. Mislim da je jadna nezavisnost ako u uslovima slobode i demokratije bude opredjeljujuce veliki dio gradjana protiv nje.Da li se to moze desiti u CG? Vec sam rekao, cini mi se da ne moze.

- Ako vas to moze smiriti, ja sam za to da srpska strana ne postavlja uslov – prvo referendum pa demokratija.Za to sam da se ne ponasa kao sto se ponasao veliki dio, preovladjujuci dio suverenisticke javnosti zahtijevajuci -prvo drzava pa demokratija, dosavsi tome u ugao gdje ne postoji govora o promeni sistema vrijednosti u CG, gdje ne postoji sloboda i demokratija a samim tim i drzava.Cak sam za to da se ta tema ne podize pet do deset godina uopste, vec da se sve uradi u korist drustva, pa da se onda vidi da li je to potrebno ili ne stavljati na dnevni red.

- Evo, mislim da ne moze biti ni uslov da se mora povuci priznanje Kosova, vec da se treba to staviti na glasanje pa neka gradjani odluce.Ukoliko bi se desilo da jednog dana, nekad u istoriji, ipak bude preovladjujuci dio gradjana za zajednicku drzavu sa Srbijom, i to se desi u obliku konfederacije, bio bih za to da Crna Gora ima svoje reprezentacije u sportovima na medjunarodnom planu, za koje ce igrati oni koji zele za nju igrati.Samim tim, smatram da gradjani Crne Gore koji ne zele da igraju za reprezentaciju Crne Gore, dobiju pravo da bez uvreda i slicnih bahanalija igraju za reprezentacije drzava za koje zele igrati.Da li je to sporno?

- Vladimire, konsenzus ce se postici poslije teske bitke sa protivnicima promjena koji tvrde – zlo se trpi od straha gorega!Po meni, ima ih jednako na obje strane.To se vidi i ovdje i na Inforsu.Ne treba takve ljude odbacivati, kroz praksu da sa njima ne treba razogvarati. Mislim da je najvaznije sa njima razgovarati, jer se dobija bistrina vode na velikoj dubini.Ovaj brod ne smije da ide po mulju, kojeg se trudimo da ne primjecujemo, a time ga sami stvaramo i njegujemo.

- Ja se ne bih davao preveliki znacaj ekstremnim izjavama pojedinih komentatora, ma sa koje strane to islo. Prosto, postoje nepotrebna praznjenja koja nisu prijatna, i koja su neprihvatljiva.Sto se tice Intet Glemta ja ga znam kao izvanrednog i civilizovanog sagovornika. Ako se desio neki ekces prije cu tvrditi da je to ispalo slucajno u zaru rasprave, nego da je to njegov generalni pristup.Ne znam o cemu se radi, jer nisam citao te rasprave.Ne znam zasto se dize lopta tako visoko u vazduh, mislim da se moze raspravljati o svemu bez nervoze.Pa eto, neka milospg objasni sta podrazumijeva pod pojmom velikosrbin u Crnoj Gori, jer mi nije jasno sta je sve tome “velikosrbinu” pripisano. Ja ne mogu cak pretpostaviti sta se pod tim terminom podrazumijeva.Mislim da sam do sada bar dvadesetak puta pitao ljude koji koriste taj termin da mi ga definisu, i imao sam maler da mi niko nije uspio dati definiciju.

- Gospodine diz,
razni ljudi imaju razlicite dojmove, mene konkretno iinteresuje sta se pod tim pojmom podrazumijeva u danasnjoj Crnoj Gori.Tacnijee, recite mi sta su konkretni ciljevi toga inkriminisanog “velikosrbina” u Crnoj Gori po vasem misljenju. Da ga proanalizramo i desifrujemo – pukt po punkt, pa da ga demontiramo kao nepoznanicu.

- Rade,
svako ima pravo da donosi odluke u skladu sa svojim interesima. Moj interes je promjena rezima, sa tacno definisanim ciljem da se promijeni sistem vrijednosti, zavladaju demokratski principi, nezavisnost sudstva, ….Sto se tice seta nacionalnih i ljudskih prava on mora biti po najvisim standardima. Sporne momente rjesavati izjasnjavanjem gradjana na referendumu, ma kakav ishod bio.Dakle, promjenom vlasti i uspostavljanjem civilizovanog sistema, realno ocekujem pad tenzija i lagano rjesavanje svih problema koji danas postoje.I to ne temeljim na nelogicnim pretpostavkama, vec na konkretnom primjeru kada je opozicija jedan jedini put vladala Niksicem.Rusi kazu – ko ne rizikuje taj sampanjac ne pije.

- Gospodine Montero, trebali ste to krace reci, na primjer – ova nedemokratska vlast, koja je sve odluke donosile u nedemokratskom sistemu, namjerno praveci razdore gdje je to bilo moguce, se mora duboko postovati dok se ne promijeni demokratskim putem, sto je nemoguce.

- RE: CETINJANKA
Gospodjo,
odluka Bulatovica da zbog bilo kojeg razloga raskine koaliciju sa LSCG je bila sumanuta.To je, po meni, kljucni momenat zbog kojeg smo danas ovdje gdje smo.Zivkovic je morao biti kaznjen u okviru opozicije za ono sto je uradio. Recimo, gubitak nekoliko mjesta gradonacelnika. I da to bude princip, opoziciona partija koja napravi krupnu gresku to placa sa nekoliko cinovnickih mjesta u zavisnosti od stepena njene sugubnosti.Sta se desilo?
Bulatovic je kaznio opoziciono orjentisane gradjane. One, koji glasaju opoziciju. Upropastio ih.Problem pojave obada na glavi krave, Bulatovic je rijesio maljem kojim je ubio kravu.
Dakle, ako ikada u buducoj opozicionoj koalicionoj vlasti u Crnoj Gori cinovnik neke partije napravi krupnu gresku, koja kvari imidz koalicije, ili pravi ogromnu stetu za drzavu i drustvo – treba postojati dogovor – da ta partija mora snositi sankcije gubljenjem cinovnickih mjesta.

- Gospodine Montero,
uvazavanje ili neuvazavanje prema drzavi se moze iskazati na razne nacine.Recimo, mislim da je optimalno rjesenje da u slucaju smjene ove vlasti i dolaska demokratskih znaga, od toga momenta svi ispostuju drzavne simbole doke se ne nadje rjesenje koje ce biti svima prihvatljivo.Mislim da prevliki znacaj dajete faktu da se ne ustaje uz himnu i zastavu ( grb je regularan, koliko sam shvatio, mada bosnjacki politicari zele raspravu na tu temu, sto je legitimno), a zanemarujete one koji ustaju uz himnu i zastavu – a ugrobise citav sistem na kojem se zasniva moderna demokratska drzava.Ja smatram da su ovi drugi vise gresni.Vi kazete ovi prvi ne uvazavaju, a ja kazem da je ovi drugi ruse!Neka bude da smo zajedno u pravu?

- Dakle, da se u slucaju promjene sistema i dolaska opozicije na vlast ustaje, ne zato sto ti volis ili ne volis tu verziju simbola, vec u znak dobre volje, novog duha saradnje,…Mislim da ne bi nepostovanje simbola mogli vezati za samo jednu etnicku grupu, znate, ima i Crnogoraca koji ne zele da postuju te simbole.Neki bosnjacki politicari, koji ustaju uz simbole, rekli su da nikada ne bi dozvolili da taqkvu zastavu nose svatovi na svadbama gdje ze zeni/udaje neko od njegovih bliznjih.Albanski politicari ustaju uz simbole, a na Dan albanske zastave, mediji su prenijeli, medju hiljadama albanskih zastava u Ulcinju i Tuzima tesko da cete naci drzavnu.Isti tako, albanski politicari postuju simbole ali i traze autonomiju.Problem je kompleksniji nego sto se cini na prvi pogled.Nadam se da se slazete?

- Da, rekli ste :”Što se poslednje tvrdnje o apsurdu tiče, samo da konstatujem da postojanje države smatrate neraskidivim od postojanja demokratije u njoj, s čime ću složiti, i da dodam da ako te demokratije nije bilo prije nezavisnosti, ljudi o kojima govorite nisu je ni mogli izgubiti dolaskom te iste nezavisnosti.”
Apsolutno se slazem da je nedemokratska Crna Gora u SCG za obicne gradjane bila isto sto i samostalna nedemokratska Crna Gora. Tu se nista nije izgubilo.Sve je isto. Mozda je ta nedemokratska vlast dobila u zamahu nedemokratije, medjutim, da je ostala drzavna zajednica pretpostavljam da bi se isto desilo.Sta su, dakle, izgubili gradjani koji su bili za zajednicku drzavu?Izgubili su to – sto su dobili status drzavnih neprijatelja, sa svim konsekvencama koje proizilaze.Izgubili su to – sto se pitanje identiteskih odredbi Ustava rijesilo manevrom Medojevica, kojem su gradjani dali povjerenje za sve osim toga, jer to nije precizirao u svojim predizborim obecanjima.Po tim pitanjima gradjanima nije ponudjen referendum, jer su se vlast i PZP plasili da taj referedum nece proci.Pretpostavljam da i danas na referendumu ne bi prosle te odredbe.Mislim da sam bio dovoljno precizan.Sada se vracam na pojam “velikosrbi”.Pretpostavljam da ste se prilikom pokusaja definisanja toga pojma u ovom vremenu, i sa ciljevima koje ti inkriminisani “velikosrbi” trebaju imati, susreli sa istim onim sa cime su se susreli moji prethodni sagovornici.Problemom definisanja, gdje, kada otpadne sve ono sto je bilo u proslosti taj pojam gubi funkciju u sadasnjosti. On u sadasnjosti samo moze biti strasilo od papira.Sami ste rekli – danas su ti ciljevi malo skromniji!Od svega ste nabrojali samo- osporavanje referenduma.Znate, ne bih osporavanje referenduma podveo pod “velikosrpstvo”. Mislim da tu grijesite.Legitimno je nesto osporavati, ali, dobro znamo da to osporavanje ne moze ponistiti rezutate toga referenduma.To je zavrseno.Isto kao sto je legitimno osporavati prisajedinjenje Crne Gore kraljevini SHS, ali to u praksi nema nikakav efekat.

- Zakljucujem da im opstanak rezima sasvim odgovara jer im omogucuje da se mrze – izgleda da oni vole sto se mrze, a Djukanovic im to daje.
Gospodjo Ksenija,
u pravu ste. Ako sam potvrdio da je u Niksicu, a gospodja a Cetinjanka potvrdila da je na Cetinju promjenom rezima, kada je opozicija bila na vlasti u tim opstinama, bila potpuno relaksirana situacija, ne vidim razloga za bezgranicni strah od promjena.Sve se moze dogovoriti. Oko svega mogu biti sprovedena demokratskim metodama rjesenja. Pa cak i ako necije rjesenje ne prodje na referendumu po nekom pitanju unutrasnje problematike, i toj strani se mora dati sve sto se moze dati da bi se ona osjecala komforno.U takvoj atmosferi i duhu, niko se nece osjecati porazenim i ugrozenim.

- Gospodine Montero,
ne slazem se s vama da su izbori bili regularni. Ako imate prijatelje na Zabljaku pitajte ih sta je bilo na zadnjim izborima.Poslusajte sta kaze Milic. Dzipovi su se parkirali pred pojedinim kucama da demonstriraju silu, i to po nekoliko.Mislim da se radilo o neogranicenim sumama novca.Na republickom nivo bilo je slicno, ipak se lakse na Zabaljak fokusirati, a to sto opozicija nista nije vidjela, treba ih pitati zasto?Slazem se s vama da je neustajanje na drzavne simbole ruzno. Mislim da SNP se od vlasti trazi neki minimum da bi se naslo privremeno rjesenje, i eliminisala kriz tog pitanja.Ali, to rjesenje nece biti nadjeno jer vlastima odgovara podjela. Zacarani krug.Mislim da je Medojevic kljucni krivac.Uoci rasprave o Ustavu, rekao je jednu ispravnu stvar. Naime, svaka drzava ima nekoliko zastava: drzavnu, predsjednika drzave, zastavu armije, zastavu pomorske flote, narodnu, …Da se bar drzao toga svog principa tajbi se detalj elegantno rijesio.To je bio njegov predlog koji je bio odlican.Nikada necemo saznati -zasto je zapetljao ovu situaciju?Kao i to – da li ce opet da zapetlja nesto, ili neko drugi iz opozicije?Nasi su probelmi zajednicki, i oni su na sve strane, i bice ih vise, jer ova vlast to mora produkovati da bi opstala.Za nas su izbori prosto izbori, mozemo ih mnogo puta izgubiti, a za njih je to sve na svijetu.

- Naravno, krivo je glumljenje demokraskih procedura. I jos nesto, prije svega je krivo nedogovaranje, jer nekorektnim dogovorima ne mogu pomoci korektne procedure. Mislim da svi mogu uvijek biti zadovoljni.U dobrom duhu korektnog razgovora, zavrsavam dijalog.