kolumna, srijeda, 23 septembar 2009 18:30 Војин Грубач
Ових дана нас је темељно саблазнио професор Светозар Јовићевић надобудном констатацијом да нам је нужна смјена власти, уз тврдњу да је “у Црној Гори одавно зрела потреба за формирањем демократског фронта”.Потреба је давно зрела, а професор Јовићевић је у циљу потпуног сазријевања те идеје прецизирао - “битно је да онај дио који се не може назвати суверенистичким схвати да нема шансу, нити да је логично да очекује освајање власти ако државу у којој живи не сматра својом.”Чудно је да Светозар Јовићевић још није схватио постојање моралне и природне неопходности да у овој, као и у свакој будућој власти у Црној Гори обавезно морају бити заступљени управо они грађани који државу у којој живе не сматрају својом из разних оправданих разлога. Разлог је врло једноставан- зато што их има стручнијих и способнијих за обављање предсједничког, министарског, амбасадорског или било којег другог чинивничког посла од многих којима је занат и основна професија да “воле своју државу”.
Љубитељи државе срушише државу
Доказ да је његова констатација логички неодржива налази се у истој изјави, гдје је рекао: “Неопходно да у суверенистичком дијелу грађанства сазрије увјерење да то што су неке партије суштински и најбитније допринијеле обнављању независности није гаранција за државу. Деформације које испољавају носиоци власти у задње вријеме све драстичније и изразитије представљају најозбиљнију опасност за опстанак такве државе јер се сасвим природно код многих грађана суверенистички расположених јавља дилема зашта су то гласали“.Дакле, професор Јовићевић нас уједно убјеђује да су они који доказано воле своју државу , и који су таквим осјећањима “на исправном путу”, одједном постали најозбиљнија опасност за њен опстанак?! Можете замислити – чак, опстанак! Можда се може рећи – главни узрочници њеног лаганог нестајања и суштинског укидања? Ко зна, можда су се професорови љубавници државе мало занијели у љубави, па прешли на садо-мазо, што професора јавно узбуђује али никако не задовољава.Иако је добро разумио да љубав грађанина према држави уједно не значи и корисност те особе за државне функције, професор Јовићевић не одустаје од свог непристојног услова дискриминације. Не да не одустаје, он га чак афирмише! Ставља га на прво мјесто свог извитопереног политичког Оченаша, којем је, прије свега - крајње неопходна груба рециклажа. Самим тим, он се придружује онима које је описао, типовима који воле и руше државу истовремено. Наравно, он црногорску државу руши несвијесно, нехотице, јер из једне исправне логичке конструкције извлачи спектакуларно погешне закључке.
Инструмент љубави према држави и жуте траке
Зато нас не треба зачудити ако нас професор емеритиус ЕТФ-а Светозар Јовићевић изненади корисним изумом - инструментом за мјерење љубави према држави, па да носе жуту траку око руке они који немају довољно успјешан резултат.У том послу би му могао помоћи професор ЕТФ-а Илија Вујошевић, који је прије пар недјеља предочио да би се при промјени власти у Црној Гори требале заобићи “српске националне партије, које се увредљивим оспоравањем црногорског идентитета не препоручују за добру алтернативу овој власти.” Ако се узме у обзир да ниједна српска опозициона партија не оспорава црногорски идентитет јер је то бесмислено, поставља се питање - на шта је проф. Вујошевић уопште мислио? Ако мисли да су грађани и политичари који су се изјаснили као Срби, својим слободним изјашњавањем – у ствари, оспорили себи црногорски идентитет , нема разлога за бригу. Не оспоравају га, а то је важно, другима. Само би још требало да чудаци попут проф. Илије Вујошевића оптуже Србе у Црној Гори да су сопственим националним изјашњавањем изврсили “геноцид и културоцид” над собом, као пројектованим Црногорцима. Можда им, тако неподобнима, треба поставити жуте траке проф. Јовићевића, јер су у давној прошлости жртве геноцида носиле тај знак и такође нису вољеле државу у којој живе? Погодите зашто?
Кловнови тамне стране Мјесеца
Али, шалу на страну, професор Вујошевић је у свом политичком заносу устврдио да ће будућу власт Црне Горе прекомпоновати “независне групе цивилног сектора са претежним учешћем партија унутар суверенистичког блока, како не би ризиковали нови референдум или промјену Устава у оним кључним идентитетским одредбама”, уз помоћ “здравог језгра” ДПС-а.Тако добијамо да професор Вујошевић не жели демократизацију Црне Горе, сматрајући да се будућа власт такође мора заснивати на политичкој дискриминацији највећег дијела опозиционе јавности. Он не воли демократско друштво и демократске механизме, већ очигледно - љепши облик недемократије. Тачније, сигурнију недемократију, која ће стабилно малтретирати грађане у границама контролисаног хаоса.Њима се придружио ових дана Раде Бојовић, бивши кооридинатор Покрета за независну Црну Гору, који такође жели промјене јер власт није добра, истичући при том да “у данашњој Црној Гори постоји крупан недостатак квалификованих кадрова са мање од седам одсто људи који имају завршен факултет“. Оцјењујући да на политичкој сцени влада идеолошка, морална и персонална криза, Бојовић сматра “да су Црној Гори потребне државотворне, проевропске и аутохтоне црногорске партије, истичући да је све остало сувишно и бескорисно”.Прије свега мора се оцијенити да су управо политичке личности попут Бојовића, Јовићевића и Вујошевића апсолутно сувишне и бескорисне за демократски преображај друштва у Црној Гори. Чак се може рећи и неподобне, јер у немогућности да промијене суштину власти, залажући се за дискриминацију опозиције и грађана на основу политићких убјеђења, они представљају залутале кловнове тамне стране Мјесеца. Далеко од недостижних сазвежђа, недостојни за ходају планетом Земљом, налазе се у међупростору који им је адекватан као перверзно пребивалиште.
Неопходност промјена
Пројектовање неподобности од стране ових особа има своје консеквенце на терену. Од тих споменутих седам одсто грађана Црне Горе који су завршили факултет, пола је неподобно из политичких разлога зато сто ”не воли своју државу” , а дио “што је воли” је изопштен зато што нису подобни на “прописан” начин. Кад се њима додају национално неподобни, којих има још више по извјештају црногорског омбудсмана Црновршанина, као и они који су као лојални, стручни и способни елимисани зато што су опасна конкуренција лојалнима који су неспособни – остаје да мало ко ваља у данашњој држави.Да закључим, ових пар недостојних особа нам је у неколико дана продемонстрирало ста суштински мисле квазиопозициони суверенистички интелектуалци, заједно са својим суманутим окружењем. Нама остаје да им се захвалимо на савјетима, сада могу да путују у просторе својих илузија, а будућа прекомпозиција друштвеног система у Црној Гори це се урадити без њих. Јер, они не могу схватити да се љубав према било чему, па и према држави, заслужује а не изнуђује некаквим небулозним системским лудоријама.Очигледно је да је Црна Гора данас једно, а држава под истоименим називом нешто сасвим друго. Јер, држава под тим називом је отрцана конкубина, која је на услузи властодршцима, пљачкашима , дискриминаторски орјентисаним интелектуалним вуклодлацима суверенизма, као и важнијим амбасадорима у Подгорици који таворе на њој. Зато није чудно што људи воле Црну Гору, а уједно не воле истоимену државу. Тим прије сто се та држава давно одцијепила од Црне Горе, и то чак много прије референдума. Она, попут побјешњелог мустанга, галопира самостално, а малокрвни и досадни суверенистички каубоји покушавају да је обуздају ласом антилогике не схватајући да је то претешак посао за тако јадне десперадосе.Излаз је, наравно, у обједињавању свих снага које желе темељну промјену друственог система у Црној Гори. То је једини могући излаз за све који се не плаше демократије, њених инструмената и слободе која је сигурно достижна. Ако је систем лош, треба изаћи из тога система, бојкотовати његове институције и упорно повећавати притисак на носиоце недемократије и хаоса. Демократски систем не долази сам по себи, за њега се треба изборити, а потом се борити да се он поново не уруши. Ипак, ово је Балкан са својим оргиналним монструмима који уништавају све пред собом, претпостављајући да је свијет створен искључиво ради њих.
No comments:
Post a Comment