Као конститутивни, релативни, флуидни...

srijeda, 25 novembar 2009 23:36, kolumna - Војин Грубач

Црна Гора је вјероватно једна од ријетких ”грађанских држава” која Уставом јемчи национална права мањинским народима и етничким групама, док релативно бројним, условно већинским народима – Србима и Црногорцима не гарантује апсолутно ништа, осим примитивне политичке трговине на ту тему. При таквим околностима је формирање Српског националног савјета био изнуђени потез, неопходан да би се кренуло у остваривање широког обима националних права прецизираних члановима 79 и 80 новог Устава Црне Горе. Задобијањем корпуса права гарантованих мањинским народима Срби у Црној Гори фактички добијају сва суштинска национална права осим оних који спадају у домен чисте форме, као што су евентуалне констатације у неком сљедећем Уставу да су Срби и Црногорци два конститутивна народа, те да је српски језик службени, а не “један од осталих службених језика”.

Дезорјентисаност српских партија

Пошто су изгубиле све кључне битке у задњих двадесет година, посрнуле и очерупане српске партије у Црној Гори су кренуле у одлучујућу борбу против стварања, а потом и створеног Српског националног савјета. Збиља, шта оне нуде као замјену том “накарадном пројекту” некаквих маргиналаца, како га обично знају назвати? Народна странка, по ријечима њеног предсједника Предрага Поповића, има сљедећи став: ” Срби у Црној Гори не пристају на мањински статус и нико их, мимо њихове воље, не може преводити у мањински народ… За нас Србе, као државотворном и конститутивном народ у Црној Гори, најпречи посао је да се упорно залажемо да се у Устав врате оне вриједности које су нас као народ одржале кроз вјекове, што нас чини аутентичним и препознатљивим…”
Умјесто експресног коришћења корпуса права већ прописаних Уставом, ванпарламентарни “лидер” Предраг Поповић нуди српском народу “упорно залагање”, могуће и вишевјековно, за титуларни конститутивни статус кроз промјену Устава? Ако се узме у обзира да су “упорна залагања” Народне странке до сада пропала по свим питањима: очувања државне заједнице, службеног српског језика, корекције државних симбола, конститутивности Срба, доношења прихватљивог Устава, рушења владајуће коалиције, поставља се питање - одакле Поповићу право да и даље нуди нека замајавајућа “упорна залагања”? Тим прије што је посљедње “упорно залагање” да Народна странка остане у парламенту пропало, чиме је лидер НС показао да не може заштити чак ни своју странку од нестајања, а камоли било чија или било каква права!?
Нова српска демократија, на другој страни, има план да сруши режим Мила Ђукановића, па да онда промјеном Устава ријеши питање националних права Срба. У посљедњем покушају “упорног залагања” за рушење режима на задњим изборима та партија се вољом српских гласача чак преполовила?! Тенденција руинирања и урушавања НОВЕ због неспособности вођства није добар знак да она може помоћи било коме, не само Србима - већ ни себи!

Демонтажа система националне дискриминације

Нестајуће, саплићуће и посрћуће српске политичке странке изгледа нису схватиле да се конститутивност Срба у Црној Гори не налази у јаловој партијској борби за оваплоћење тих “недокучивих” термина, већ у реалној бројности српског народа спрегнутој са широким обимом националних права која јемчи постојећи Устав. Прецизније речено, изборивши се за сва права која по Уставу Црне Горе припадају мањинским народима и етничким групама, Срби у Црној Гори због своје бројности добијају све фактичке елементе конститутивности, док са истим тим правима малобројни народи остају – мањински! На истицање или коришћење националних атрибута Срби имају право у седамнаест од двадесет једне општине у Црној Гори, док стварно мањински народи имају то право у пар општина или неколико мјесних заједница, гдје чине већину или значајну мањину. Срби чине апсолутну већину у пет општина, релативну већину у четири а у свим осталим општинама Црне Горе има их преко двадесет одсто, изузев у Рожајама, Плаву, Улцињу и на Цетињу. Колико је бројност битан фактор најбоље говоре ријечи предсједника Матице муслиманске Авдула Курпејовића дате подгоричком дневнику “ Вијести”: “Опште познато је да Срби Црне Горе нијесу никада били, нити су сада, национална мањина, већ један од аутохтоних, релативно већинских, бројчано већих народа”! Разлог таквог иступања Курпејовића није жеља за промјеном Устава Црне Горе у складу са жељама Срба и српских политичара, већ у озбиљно претрпљеном шоку од сазнања како ће се дијелити средства Фонда за мањине. Наиме, по правилу пропорционалне расподјеле Српском националном савјету треба да припадне огромних 63,62 одсто тих средстава или 506 846 евра, док свим осталим савјетима: бошњачком, албанском, муслиманском, хрватском и ромском заједно припада тек 36,38 одсто средстава, или 289 831 евра. Дакле, чак и најзанесенији промотери дискриминације српског народа какав је, нажалост, Авдул Курпејовић – схватају да само учешће Срба у остваривању било којег права даје шокантне ефекте који произилазе из очигледне бројности српске популације. То неспособни српски политички лидери у Црној Гори не разумију. Дакле, простим коришћењем предочених права у пуном обиму без проблема се може извршити демонтажа система националне дискриминације у Црној Гори. Српске партије су ту апсолутно непотребне, осим као незнавени и изгубљени ометачи природног процеса, а заједљиви и злобни суверенистички јавни радници, којима је оспоравање права Срба била нека врста животно важне теме, могу се лагано прошетати, јер је могућност заустављања тих тенденција равна нули.

Позитивни ефекти афирмације националних права

Успјешно стварање Српског националног савјета, текући процес стварања Матице Срба Црне Горе, као и најава стварања Културних представништава Србије или као алтернатива томе Српских културних центара - представља велики помак у формирању важних националних институција. Нема сумње да је учешће у стварању реалног, јединственог српског културног, спортског и информативног постора постао најважнији циљ националног организовања српског народа у Црној Гори, који би могао на прилично добар и ефективан начин отклонити велике проблеме који су настали по српски народ фактом распада бивше државе. Циљ се може постићи једино уколико се организација тог процеса што више измјести из политике, и удаљи од неспособних српских политичара у Црној Гори.
Наравно, осим свега предоченог потребно је паралелно тежити темељној промјени система вриједности у Црној Гори. Поред националних, потребно је добити и сва грађанска права, економске слободе, изборити се за социјалну правду и живот достојан човјека. При стању тешке ситуације и крајње неодговорне власти у Црној Гори нема сумње да се све креће у правцу тежње ка промјенама кроз бојкот институција система. Прикључимо се томе току, јер - ми смо сами гарант својих права!