Закон џунгле!?

pcnen, blog vojingrubac, 09. Dec 2009, 15:02

Госпођа Љупка Ковачевић је навијачима Приморца покушала објаснити да је непраштање облик пројављивања људске истине, и оправдани одговор на ехо прошлих времена!? Иначе, како објаснити чињеницу да је транспарент "Никад нећемо заборавити, никад опростити", истакнут на ватерполо утакмици Југ - Приморац у Дубровнику, наишао код познатог јавног дјелатника на симпатије и разумијевање?

Госпођа је крајње аналитички објаснила навијачима которског Приморца да су се "суочили са истином која није само политичка него људска"!? Успут их је упозорила да ће се то дешавати "на свим мјестима гдје је Црна Гора била умијешана у рат", те да ће сасвим оправдано "и убудуће њихово кретање, слобода и људско достојанство бити ограничени", док се не испуне одређени услови политичке природе!? Неизбјежно се поставља питање, а по којим је то познатим законима тај став исправан? Да ли, можда, по законима џунгле? Или је законе џунгле госпођа Ковачевић овом тврдњом промовисала као незаобилазну "људску истину", која мора наићи на опште разумијевање? Морам рећи да се с тим ставом не могу сложити, нити га разумјети .

Роко и Марин не праштају ником!

Недавно је "Слободна Далмација" пренијела информацију да је Истражни центар Жупанијског суда у Шибенику поднио тужбу "због основане сумње покушаја убојства у контексту злочина из мржње, против Рока М. (22) и Марина П. (26) из Перковића зато сто су без повода пресрели, вријеђали на националној основи, те потом брутално претукли двојицу браће - Јосипа (37) и Марка (25) М., држављане БиХ из мјеста Бусовача." "Ноћни препад догодио се на жупанијској цести у Перковићу, гдје су насилници Мерцедесом препријечили цесту Аудију у којем су путовала браћа из Бусоваче. Премда их од раније нису познавали, почели су их, по изласку из аутомобила, безразложно вријеђати на националној основи. Након салви увреда кренули су у отворени физички напад, при чему су браћу немилосрдно претукли шакама, дрвеном летвом, камењем, те напослијетку чекићем. Наиме, старији од браће Јосип, у нападу је задобио дјеломичну фрактуру обје вилице, избијено му је неколико зубију и дијагностицирана тешка озљеда ока, као и фрактура јагодичне кости. Његов млађи брат Марко у обрачуну је имао "више среће", те је у сукобу с насилницима зарадио "само" посјекотину на глави у дужини од девет кируршких шавова."Како ово коментарисати? Нема сумње да су ова двојица насилника органски дио свима познате пароле: "Никад вам нећемо заборавити, никад опростити", која је у другим околностима добила симпатије госпође Љупке Ковачевић. Резултат суштинске пројаве те пароле је овдје очигледан. Он је њен логични продужетак , јер не постоји други пут реализације такве злехуде мисли. У овом случају именовани насилници су пресрели потпуно непознате људе - зато што имају претензије према свима који путују са БХ регистарским таблицама, и пребили их из разлога "колективне одговорности" за нешто. Колективна одговорност се, дакако, провлачи и у порукама госпође Ковачевић, упућених навијачима Приморца. У чему је разлика?

Освета не бира жртве

До ког безумља може да иде заслијепљаност промотера насиља на основи "колективне одговорности" најбоље показује чињеница да су претучени били, у споменутом случају, исте националности као и нападачи. Коментари на тај догађај у "Слободној Далмацији" су били невјероватно колоритни. Ево дијела коментара: "У Далмацији ништа ново. Напаћени Хрвати Средње Босне нападнути су из обијести од домаћих Орјунаша."; "Да није жалосно било би смијешно. Пијане будале не знају да у БиХ живе и Хрвати. Умјесто да помажемо једни друге, Хрвати млате нашу браћу Хрвате."; "Хрвати из БиХ ОПРОСТИТЕ НА ОВИМ БУДАЛАМА, СРАМ ЈЕ НАС ВЕЋИНЕ ТАКВИХ ИДИОТА". Један коментатор је на те коментаре реаговао овако:"Некако се из ваших изјава може извући закључак да је једини проблем код овог премлаћивања што су премлаћени, по вашем закључку, Хрвати?! Е то је већ оно страшно."Интересантан је у овој причи био и сљедећи коментар:" Како на националној основи кад су и једни и други Хрвати..?" Одговор на то чудно питање је, ипак, врло лак - у експлозији агресивне националистичке заслијепљености може пострадати и припадник исте нације јер, можда, "није добар" члан своје нације, по личној процјени нападача. Зар је то чудно? Па у Црној Гори су, сјетимо се, такође из побуда екстремног црногорског национализма, кроз познати ЦКЛ и резимска гласила, "медијски черечени" одређени Црногорци, као- "најгори издајници Црне Горе, који су се политички удружили са њеним највећим крвницима, непријатељима њене суверености".

Принципи или антипринципи?

Да ли Госпођа Ковачевић сматра да сви пострадали у прошлом рату требају, заједно са својим сународницима, покретати и промовисати нови круг отворене приче о непраштању, са свим консеквенцама које слиједе из тог става упућеног "онима другима"? Наравно, све то гледајући у контексту да се ниједна страна у сукобу на територији бивше Југославије није суочила са прошлошћу, а чини се да политичари уопште немају намјеру да иду у том правцу. Управо зато, када би се став Љупке Ковачевић посматрао као универзални принцип који важи за све, онда нико више никад не би смио да се креће по "туђим територијама" без страха од посљедица. Да је госпођа Ковачевић, којим случајем, подијелила дотични транспарент на два дијела, па да је дио "никад нећемо заборавити" - донекле "разумјела", а други дио "никад опростити" - крајње критички посматрала у општем контексту балкансих дешавања, схватајући његову опасност - чак и за оне који истичу тако нешто, ситуација би била другачија.
Хајде да ствари посматрамо са друге стране. Рецимо, да ли Љупка Ковачевић зна за злочине почињене у "Бљеску и Олуји", затим оне на територији непризнете Херцег Босне, сабирне логоре за српске цивиле у Хрватској изван територије ратних дејстава, злочине приликом акције регуларне војске Републике Хрватске пред крај рата у БиХ, свирепа убиства резервиста никшићко- шавничке групе у Лори? Ако зна, да ли због тога унапријед поздравља евентуалну појаву истог транспарента у Котору на новој ватерполо утакмици истих спортских супарника? Да ли би тада и хрватским навијачима поручила да ће "и убудуће њихово кретање, слобода и људско достојанство бити ограничено", све док се не испуне неки политички услови у Хрватској? Ја, рецимо, осуђујем такву могућност и претпостављам томе поруку да свако погледа себе у сличној ситуацији. Краће речено, "не ради другом оно сто и сам не би желио да ти други раде", из истих разлога и побуда. И да та порука буде упућена овај пут навијачима Југа који су истакли тај инкриминисани транспарент, као и навијачима Приморца у том смислу да не праве реципрочан одговор. А госпођа Ковачевић би ипак требала да се још једном осврне на поруке свог текста и изведе одређене закључке. Нарaвно, све то из разлога да се не би послије немилих догађаја, који се могу десити у Котору на исти начин, хватала за главу од изненађења. Изненађења не смије бити, те зато треба ипак носити већу одговорност за своје ријечи, које су у овом случају биле без потребе натопљене керозином.