Случај “Фејзић”- слом идеологија у Црној Гори

петак, 21 јун 2013 16:21 Војин Грубач, ИН4С 

Мухарем Фејзић, свједок прекограничног шверца у Рожајама, његова супруга и троје дјеце недавно су напустили Црну Гору. Мухаремов отац Хакија је поводом тога одласка рекао:„Сви ћемо морати да напустимо Црну Гору, и нећу ништа више да изјављујем"!
Црногорска власт је, да се подсјетимо писања дневника "Дан" и "Вијести", као и недељника "Монитор" прије пар година, због исте приче о прекограничном шверцу, дала отказ рожајским полицајцима: Енверу Дацићу, Митхаду Нурковићу, Хамду Мурићу, Неџаду Кучу, Решаду Калачу и Еџевиту Нурковићу. Тада су Енвер Дацић и Митхат Нурковић напустили Црну Гору, а послије њих и полицајац Суад Муратбашић, који је проговорио о политичком активизму полиције у изборном процесу. Сумњиво самоубиство Ернада Калача, начелника рожајске полиције, повезује са са истом причом о прекограничном шверцу. Укратко, рожајски полицајци се прогањају "на буљуке"- врше самоубиства, самодепортују, киднапују, одстрањују из службе, а потом понеки враћају на посао, и то је традиција коју прати неадекватно реаговање политичких субјеката.

Античетници "Аналитике" искључени прекидачем?

Када је прије пар недјеља Мухарем Фејзић нестао у једном тунелу у Рожајама, оставивши у њему свој аутомобил са отвореним вратима, дигао се јавни скандал. Портал "Аналитика" је, да би се скандал амортизовао, потрчао да јавности објасни скандалозну "истину"- да је "Фејзић нађен жив и зрав". Та шкрта информација, о могућем "туристичком путовању" Фејзића, је потом добила другу димензију када је породица Фејић потврдила киднаповање, и изјавила: "Мухарем је брутално претучен и мучен". Сублимацијом ових информација- поруке портала "Аналитика", и изјаве породице Фејзић, долази се од истине да је Мухарем Фејзић "живо киднапован и здраво мучен". Љути борци против четника на порталу "Аналитика", како међу колумнистима, тако и међу коментаторима, су се тада, а и сада, по питању Фејзића одлучно утишали.
Могуће је да су заједно са сердарима државотоврног гумна побјегли у шуме као комите, због страха од новинара који би их питали за мишљење о проблему "Фејзића" што им никако није мило- јер могу изненада "нестати у тунелу". Изгледа да античетници "Аналитике", када их обузме страх, могу по неопходности да прелете у "четнике ћутологе"!? Можда им је уграђен прекидач четник-античетник?

Кад савјетника друга Рања опали "системски цунами"

Реакције није ни било од пресвијетлог Стева Вучинића када је Небојша Медојевић, коментаришући пријетње и малтретирање Фејзића, предочио јавности информацију да противзаконити прекогранични транзит у Рожајама отима 50 милиона еура годишње од црногорског буџета. Умјесто тога, господин Стево је побјегао на Штировник, и са те висине послао гаврана писмошу црногорској јавности да је тих 50 миона еура открио, ни мање, ни више- него на Острогу. У својој наивности сам помислио, послије ове изјаве, да се сва добит прекограничног шверца цигаретама упућује манастирима и Митрополији црногорско приморској.

Искрено говорећи, лично сам очекивао реакцију Андреја Николаидиса по питању прогањања Бошњака у Рожајама, тим прије државних чиновника. Отприлике на исти начин, као што је то својевремено урадио и по питању давнашњих нечасних депортацијa припадника тог народа у Херцег Новом. Када би Николаидис тај текст поново упутио јавности, с тим што би само промијенио име града, он би буквално овако изгледао:"Оно што Рожаје и Црну Гору разликује од стандарда грађанске пристојности и елементарне човјечности јесте реакција средине на киднаповање Фејзића. У Рожајама се то и данас сматра хендикепом – тако великим да је чаршија истога дана лансирала, а националистички и варварски медији у Црној Гори пренијели, информацију да је Мухарем нађен жив и здрав у сусједној држави. Ако би се, као на "Пјесми Евровизије", гласало за то који је, у јакој конкуренцији, најодвратнији град у Црној Гори, сигуран сам да би побиједило управо Рожаје – од мене би, у сваком случају, добило максималан број поена..."
Дакако, ово није могао да каже Николаидис Садашњи, као што је то некад говорио, јер га депортације и самодепортације више не интересују. Изгледа да је Николаидиса "као Содому и Гомору опалио цунами" у виду мјеста на државним јаслама покрај прешједника Рања, па је изгубио грађанску храброст- на којој је раније инсистирао код неких других, спреман чак да извријеђа и читав један град.

Организовани криминал-уважени сегмент политичког система

Нема сумње, случај Фејзић нам је дао више информација о политичком стању у Црној Гори него случај "Снимак". Он је порушио све идеологије у Црној Гори, показао њихово лицемјерје, дволичност и провидност. Чувени међународни посматрачи, који чак реагују и на изјаве домаћих опозиционих политичара, а боре се за правну државу Црну Гору, сада не реагују на неактивност државне администрације по овом питању. Ставили су катанац на уста?!
Неадекватно реаговање опозиције на овај догађај и ову судбину, нереаговање НВО, нереаговање иностраних амбасада у Подгорици, говори о томе да је организовани криминал постао уважени сегмент политичког система у Црној Гори. Да није тако, опозиционе партије, које траже декриминилизацију државе, заталасале би јавност! Заштитници основних људских права, као и права припадника мањинских народа, како те народе сада неко зове, прешли би из прошлости у садашњост, те заурлали на сав глас! СДП и БС, Позитивна и ЛП би се "дигли на устанак", тражећи расветљивање ситуације у Рожајама. Све ове набројане "љуте државотворне партије" би загрмјеле због повреде државне границе, јер је киднаповани човјек пребачен из Црне Горе на Косово, као да не постоји погранична полиција, као да је то једна држава.
Од свега тога нема ништа, јер су дволичност и лицемјерје постали норме понашања у Црној Гори. Фејзић је, са породицом, отишао преко границе направивши самодепортацију, за коју, наводно, нико није крив. То је био његов избор, рећи ће мимиком последњи "жестоки коментатори" постојећег стања, јер писнути не смију.

Црногорци четири вјере збијају редове

среда, 19 јун 2013 13:20 Војин Грубач, ИН4С 

 Оснивање Црногорске католичке цркве у Сутомору је била новост која је донијела нове вјерске чаролије на маленом простору Монтенегра. 
Елем, морам примјетити да је основа ове идеје заложена давно, у Бару марта 2005.г., када је локалним властима те општине упућен захтјев, који је овако почињао: "Ми, дољепотписани Црногорци, припадници римокатоличке, исламске, православне и протестантске вјероисповјести обраћамо Вам се са захтјевом да се у урбаном језгру града Бара, на погодној локацији, за потребе Црногораца католичке вјероисповијести, свих католичких вјерника и дукљанско-барске Арцибискупије, додијели локација за изградњу конкатедралне цркве... јер је Арцибискупија дукљанско-барска, као древна духовна институција, била и остала духовна матица Црногораца католичке вјероисповјести и живи симбол црногорске државности."

Четири вјере а једна мисао

Тај захтјев су, као Црногорци католичке вјероисповјести, потписали - Неђељко Ђуровић и Иван Јововић, као Црногорци православне вјероисповјести: Стево Вучинић, Гојко Кастратовић, Бранко Балетић, Војислав Никчевић и Бранко Борозан, као Црногорац протестант - адвентиста Радован Аћимић, а као Црногорац муслиман - Џони Хоџић.
Црногорац католик Иван Јововић је у међувремену постао директор Директората за односе са вјерским заједницама при црногорском Министарству за људска и мањинска права, а Црногорац католик Неђељко Ђуровић- функционер Позитивне Црне Горе, и колумниста "Вијести" који је у задњем тексту "КАП и Румија" устврдио да је за колапс КАП- а, између осталих разлога, крива црква на Румији, коју зато треба срушити?!
Иако се очекивало да ће оснивање Црногорске католичке цркве ова господа дочекати са одушевљењем, те постати њени свећеници, викари, промотери материјалних интереса, сви су се ненадано ућутали. Могуће је да се ради и о чистој љубомори, јер је пројекат ЦКЦ био у ствари њихова највећа жеља.

Конкордат са Ватиканом писала Српска црква

Уочи потписивања конкордата са Ватиканом десила се оштра реакција споменутих ликова. Ево како је Стево Вучинић за "Глас Чепурака" анализирао тај документ:
"Темељни уговор потписан између Свете Столице и Црне Горе прије неколика дана као да је писан у београдској Патријаршији. Конкордат у садржинском смислу је акт уперен против територијалне цјеловитости, наше традиције и свега нашега највреднијега, мира и љубави међу припадницима различитих вјера и култура. У њега су уграђени сви правни и политички инструменти који ће на дуги рок, и територијално и духовно разграђивати и разградити Црну Гору. Творац овога уговора је показао намјерни и дубоки презир и према Дукљанско-барској арцибискупији као католичкој цркви у Црногораца католичке вјере не помињући је. Ишао је дотле да неколике хиљаде Црногораца католичке вјере, баштиника дукљанске традиције, и не помене. Чак није поменуо ни црногорски као литургијски језик у католичким црквама.
У Темељном уговору је прописано да Католичка црква може својевољно да поставља бискупе, арцибискупа и свештенике не питајући домаћу власт да ли се слаже са назначеним или изабраним личностима... Па ђе то има? О чему се овђе ради? У чије име и за чији рачун? Ко има право да нам отима наше, а нашу браћу друге вјере понижава и поништава, и њих и сву нашу баштину? Ово је дубоко темељно државно и национално питање које захтијева да о њему буду питани и саслушани нарочито они којих се особито тиче – Црногорци католичке вјере, али и цијела црногорска интелектуална и културна јавност, јер се ради о нама и нашему."
На другој страни, Црногорац католик - Иван Јововић је "Вијестима" дао следећу изјаву:
"Забрињавајуће је да нови конкордат не спомиње више хиљада Црногораца католичке вјере, који представљају апсолутну већину у Бару у оквиру ове заједнице, већ се Барска надбискупија, насљедница Дукљанске метрополије, без било каквог историјског утемељења смијешта у неку институцију која припада само албанском народу.У том смислу, захтијевам у име Матице црногорске–огранак Бар, али и бројних вјерника да Црногорци католици уђу у текст новог конкордата, да у католичким жупанијама језик у употреби буде црногорски, да се коначно Которска бискупија нађе под црквеном јурисдикцијом Барске надбискупије сходно пракси других држава, и да се у рјешавању овог питања укључе релевантни историчари и правници".
Ватикан се, очекивано, није осврнуо на примједбе ових дејатеља религије, баш као и надбискуп барски и примас српски монсињор Зеф Гаши. Укратко, критичари су откачени. Добили су ногу!

Црна Гора земља чудеса

Нема сумње, међу пионирима религије који имају бујну машту као гром из ведра неба одјекнула је чињеница да је основана Црногорска католичка црква. Господин Иван Занковић је остварио тисућљетњи сан нових вјерских активиста, и обновио оно што су они хтјели.
Ипак, морам примјетити да у овим временима чудеса још није основана Црногорска исламска заједица, која ће тражити да се позив са минарета, и молитве у џамијама, врше на црногорском језику. Очигледно је да се господин Џони Хоџић мало успавао, јер не може бити да у Црној Гори нису угрожене вјерске, језичке и националне слободе Црногораца исламске вјероисповијести!? Тај став ће сигурно потврдити и његов колега и саборац Стево Вучинић, јер му је арапско- персијски језик прилично непознат, а чим је нешто непознато- то мора бити опасно за државу.
У земљи чудеса је све могуће. Гашење КАП- а, као највеће фирме у Црној Гори, је коначно сломило економски систем Црне Горе. Један коментатор "Аналитике" је објаснио дотични проблем на следећи начин: ''Јао, колико вијести о КАП-у. Чини ми се да се то све смишљено ради како би се фокус интересовања пребацио са много битнијих питања: цркве, језика, великосрпских претензија."
Елем, као да га је писао Црногорац католик - Недјељко Ђуровић, функционер Позитивне Црне Горе. У овом коментару је сублимисана сва савремена мисао сердара на гумну, све њихове идеје и тенденције, стратегија и тактика. Самохипноза је, очигледно, дала врхунски резултат - сердари живе у паралелним свјетовима, нису они за рјешавање баналних проблема садашњице.

Узлет вјерског менаџера, “ђакона Стева”- cа гумна у орбиту!

среда, 05 јун 2013 06:54 Војин Грубач - ИН4С 

Да нема чувеног Стева Вучинића, волшебног аналитичара религије, публицисте, промотера материјалних интереса НВО ЦПЦ, као и сердара на гумну Праведне Црне Горе- живот у Црној Гори би патио од неинтересантности.
Последњу медијску бомбу је Стево бацио ових дана. Лик је констатовао да на Острог долази милион и двјеста хиљада вјерника годишње, те да у виду прилога тамо остављају невјероватних 50 милиона еура. Отприлике то дође неких 50 еура по вјернику, што спада у ред смјехотресне процјене- подстакнуте изненадним халуцинацијама или лаким наркотицима. Елем, не вјерујем да чак ни представници нешто имућнијег слоја вјерника Црне Горе дозвољавају себи такав луксуз појединачног прилога за сваког члана своје породице од 50 еура, да не говоримо о томе да од величине прилога сигурно не зависи милост Божија, већ од много чега другог.

Знак долара и евра у очима Вучинића

Елем, када би Стево Ђакон смањио свој доживљај по питању манастира Острог десет пута, у новчаном еквиваленту, можда би се у њему смањио и дух заокупљајућег материјализма, и избрисали знакови долара у једном, и еура у другом оку. Ипак, ово спектакуларно јавно падање на главу Стева Вучинића, са висине непрегледне жудње за непостојећим благом, мање је интересантно од нечега другог.
Наиме, у констатацији постојања проблема- шта радити са прилозима вјерника, Стево Вучинић је понудио следеће објашњење:" Људи доносе и поклањају огромна богатства у новцу, злату, вриједним предметима, тражећи лијека разним психичким и физичким болестима. Држава је морала да тај новац, дакле око 50 милиона евра, стави под своју контролу"!
У преводу, Вучинић констатује да су сви вјерници који долазе да се помоле пред моштима Св. Василија Острошког- психички и физички болесни, па им треба помоћи тиме што ће се њихови прилози усмјерити према каси државе. Искористити, вели, изненадну шансу свеопште болести вјерника. Ово посебно интересантно звучи у контексту да је управо држава, под чијим скутима удобно љенчари подобни Стево Вучинић, крива што су грађани све болеснији и психички и физички. При томе, не само од гашења предузећа по Црној Гори, потпуног економског и социјалног колапса, безнађа проузрокованог немогућношћу смјене власти демократским путем, већ и од убрзане и увеличане наркоманије наших најмлађих грађана, дјеце, дакле.

Вријеђање вјерника и Св. Василија Острошког

Наравно, независно од тога што третира вјернике на накарадан начин, као потпуно болесне људе, Стево Вучинић је себи допустио да оскрнави и Острошког свеца. То је урадио у једном интервјуу, у којем је своје мишљење о Св. Василију Острошком представио кроз своју искривљену пројекцију наводног мишљења вјерника који долазе под Острошки манастир. Наиме, Вучинић је том приликом рекао да- вјерници долазе под Острог зато што свеца третирају као љековити леш. Наравно, представа вјерника о светим моштима и банална и увредљива квалификација тих мошти од стране Вучинића у стилу "љековитог леша", немају додирних тачака.
Шта мисле вјерници , али и коректни атеисти, о овоме Вучинићу сви могу наслутити. У сваком случају, ако би га третирали као "љековити леш"- то би му био комплимент. Умјесто да изнесем ружне квалификације, у виду етикете, о Вучинићу, а потом ставим у уста неког из окружења Вучинића, као што тоон ради, предочићу о Вучинићу мишљење људи који га одлично знају, и који су га у складу са слободом мишљења оквалификовали на неординаран начин...

Перовић: Стево Вучинић је настио брке

Наиме, Славко Перовић је на свом блогу направио осврт на лик и дјело свога сарадника Стева Вучинића. Он је том приликом, између осталог, рекао и следеће:
"Један од првих издајника и лупежа у ЛСЦГ био је Црни Гнојави Чир који се лажно представља као Стево Вучинић. Заједно са својим братом од стрица „поштеним" Ђуром, Црни Гнојави Чир од Вучинића украшће ЛСЦГ- у „Радио М", „Телевизију Монтена" и прву слободну новинску агенцију у ЦГ тада познату под именом „Монтенафаx"(све сам их ја основао) која ће се касније, под удбом, преименовати у садашњу „Мина", која годинама јесте мина за минирање сваке истине која се у Црној Гори или о Црној Гори појави. И није Чир Вучинић украо само наведене институције, украо је он, и редовно крао, и новац намијењен ЛСЦГ-у, а о мени лично ширио црне удбашке лажи. То је његов пуни лик, који се заокружује чињеницом да у приватном посједу има читаво благо сакривених археолошких предмета лично израњаних из ријеке Зете, која му тече пред кућом у Рогамима... Али, то је ментална карактеристика Црногораца: Ђе је власт, била мафијашка или било која друга наказна, ту је сласт и маст да се масте брци!
Желим рећи и сљедеће, тренутак је: чиста је лаж да се Црни Гнојави Чир Вучинић може сматрати једним од оснивача ЛСЦГ, јер је ЛСЦГ основао само један човјек, а тај човјек се зове Славко Перовић и нико други. Гнојни Чир је био само један од неколицине оперативаца који су извршавали техничке послове, иначе потпуно празан, необразован, без икаквих знања о било чему, неписмен, ружан, немушт и као Јеврем Брковић глумилац поштења, лажних глумљених суза и тако све у бескрај. Ја лично сам га, у кровињари од приземне прастаре куће у којој је живио, учио како се држе виљушка и нож док се једе , како се сједи док се једе, како се лактови не шире док се храна реже и ставља у уста, како се не федерира горе-доље-горе док се хода, како се закопчава кошуља, како се веже кравата, како се облачи и носи одијело, како се на људе око себе не „гледа" избеченим очима и још много, много тога, на примјер: што је организација, како се ствара, како се контактира са људима и тако даљееее! Осим неких техничких детаља, држања ножа и виљушке, ништа њему није ушло у главу, а срца и душе нема, јер је остао као што је био: Црни Отровни Чир, то је Стево Вучинић. "
Елем, ово мишљење Перовића, на страну етикете, носи црту јасне оцјене карактера изненадног "Ђакона Стева" - да је Вучинић човјек заокупљен жудњом за необузданом матријализацијом, и профитом у свему чега се дотакне. Зато није ни чудо да "државотворац" Стево, са гумна заслужних у прављењу свеопштег колапса у Црној Гори, покушава уновчити сваки свој потез, па макар он био на грани перверзије. У тим стремљењима је и постао црквењак, вјерски менаџер од љуте невоље.

НВО Пета колона- Одвојити Црну Гору од САД

понедељак, 27 мај 2013 07:43 Војин Грубач, ИН4С 

Група грађана, окупљена око НВО Пета колона, је покренула иницијативу да се у Црној Гори организује нови референдум са питањем - "Да ли сте за то да се Црна Гора одвоји од САД"? Руководиоци ове организације тврде да су САД ставиле под контролу политички систем у Црној Гори, те да је због тога безочно фалсификовање избора на свим нивоима постала пракса. "САД обезбјеђују међународну подршку махинацијама на изборима у Црној Гори, а све са циљем подршке провјерних и Вашингтону послушних владајућих структура из ДПС и СДП"- истакли су из НВО ПК. Реакције у јавности на ову контраверзну иницијативу су биле жестоке...

Не кварити односе са Вашингтоном

Представници ДПС су се оштро успротивили идеји о отцијепљењу од САД, сматрајући да би такав референдум могао да угрози улазак Црне Горе у НАТО. "И не само то", додао је неименовани представник ДПС, "већ би такав несмотрени потез значио и погоршавање односа са Вашингтоном, што Црној Гори није у интересу". Њихови коалициони партнери из СДП су такође одбацили иницијативу, тврдећи да би свако одвајање државе значајно нарушило углед Црне Горе. "За Црну Гору је најважније да је међународно призната", рекао је шеф СДП и, са руком на срцу, појаснио: "Ми, провјерени патриоти вјечне нам Црне Горе, сматрамо да је питање недовољне или поништене независности, или изгубљене самосталности- последица глобалне економске кризе, раста организованог криминала, и ми ту ништа не можемо да урадимо".
На другој страни, државотворна партија Позитивна Црна Гора је одбила да изнесе свој коначни став, вежући судбину евентуалног "референдума за одвајање од САД" рјешавањем питања Сребренице, Милошевића, као и неопходности поштовања државних симбола. "Када се испуне ови услови, ми ћемо имати и нову листу услова", истакли су руководиоци ПЦГ.


Академик ДАНУ Новак Килибарда у овој иницијативи НВО Пета колона види прсте Београда. "Сваки покушај да се Црна Гора референдумом одвоји од Вашингтона скопчана је са са жељама Београда да успостави нову доминацију над Црном Гором", рекао је Килибарда, и наставио: "Aко власт Црне Горе мора бити послушна, под нечијом демократском контролом, или чизмом, знате, а то се дешава, онда је боље да је то буде Вашингтон, никако Београд". У том смислу је Килибарда препоручио нову крилатицу: "Са Србијом никада, под Вашингтоном заувијек".

Одвајање или припајање

Предсједник НВО Пета Колона је реаговао на ове изјаве представника власти, напомињући да је Црна Гора, као међународно призната држава, дефектна уколико то признање није повезано са правом на сувереност и самосталност, бар у том домену да власт у Црној Гори на изборима може бити смјењива. "Ако ова идеја о референдуму за одвајање од САД није прихватљива, тада ми предлажемо да се организује референдум за припајање Црне Горе САД", истакао је он.
Амбасада САД у Подгорици је, изнервирана, оштро реаговала на нове иступе шефа НВО Пета колона. "Припајање Црне Горе САД није могуће", рекла је амбасадорка, "јер би то било оптерећење за буџет наше државе која има финансијске проблеме". "Ни одвајање Црне Горе од САД није паметна идеја", рекла је њена Екселенција, "јер постоје индиције да се у Црној Гори крије хемијско оружје, на шта би Пентагон могао реаговати, као и у сличним случајевима у свијету". Госпођа амбасадорка се, уједно, захвалила опозиционим партијама у Црној Гори што се нису освртале на иницијативе НВО ПК, најављујући да ће се око Нове године састати са челницима опозиционих партија да би се изнио заједнички став по овој теми која је узбуркала јавност.
Изјаву амбасадорке САД у Подгорици су, у заједничком појављивању пред медијима , подржали предсједник Црне Горе, предсједик Скупштине Црне Горе и предсједник Владе Црне Горе, и у оштро формулисаном саопштењу нагласили да је Вашинигтон увијек у праву! "Мислимо да би интервенција САД у Црној Гори поводом постојања хемијског оружја била исправна, уколико се ови неразумни предлози о референдуму не повуку", истакли су главни функционери државе.

Договор о немогућем није могућ

Представници УСАИД- а из Подгорице су оцијенили највишом оцјеном овакав иступ функционера Црне Горе, и објаснили да свако одвајање балканских држава од САД може изазвати ланчану реакцију. Иако је УСАИД најавио гашење ове организације у Црној Гори, постоје индикације да се то неће десити. Наиме, функционери УСАИД- а су упутили званично извињење амбасади САД због тога што на вријеме нису процијенили да ипак постоје одређене НВО које нису под контролом. У том извињењу се наглашава да је "степен покривености партија и НВО у Црној Гори већи него у било којој другој држави у свијету". "Таква оданост црногорских партија и НВО постулатима међународног права је гарант стабилности Балкана, његове демократизације и процеса евроатланстских интеграција које су кључ стабилности региона", истакли су челници УСАИД- а.
Високи функционер ДПС-a из Будве је, поводом свега, на свом блогу дао нове информације заинтересованој јавности и потпуно објаснио ситуацију, рекавши следеће:"Некаква НВО Пета колона жели унијети режирани хаос и неповјерење у Црну Гору да би се пријатељ окренуо против пријатеља. Све ја то разумијем, и ћутим, јер знам да је то политика. Нажалост, све ме ово подсјећа на моју судбину, гдје ближећи се крају знам да ми је ближи почетак, онај прах од којег сви потичемо, из којег су сви моји- и у који ћу се и ја претворити. Договор о немогућем није могућ. Зато сви морају да разумију реално да би пронашли могуће. Ја вјерујем да је то могуће. Немогуће је добити оно што желиш, а не дати нешто што помаже да то добијеш. То нису само преговарачке максиме, већ моралне премисе одговорних, политички зрелих људи."

Црна Гора - амерички сан и кловнови патриотизма

уторак, 14 мај 2013 09:10 Војин Грубач - ИН4С 

Панични страх од политичких промјена је и даље јарко изражен код појединих кловнова државног патриотизма, иако је свима јасно да инострани агенти утицаја у потпуности контролишу Црну Гору, њен политички систем, власт и опозицију.Један од таквих је и црногорски књижевник Милорад Поповић, који је прије десетак дана у интервјуу за хрватски "Јутарњи лист" оцијенио да "матрицу политичког пројекта Миодрага Лекића чине српски националисти, СПЦ и ЦАНУ, потпомогнути некадашњим „перјаницама црногорства", медијским власницима листова Вијести и Монитор." Поповић је своје примједбе националне нечистоплотности панично проширио и на одређене грађане, констатујући следеће:"На задњем попису становништва имате 45 посто Црногораца, од тога најмање половица њих има двојну националну свијест."
Да би слика била комплетна, Поповић је додатно објаснио да је "проблем процрногорске опције тај што побјеђује захваљујући мањинама", истакавши:„Црногорска неовисност и процрногорске снаге не би лако добивале на изборима и избориле неовисност да нема те подршке националних мањина - албанске, бошњачке и хрватске." Збиља, а гдје је у тој причи питање фалсификовања свих избора, независно од гласања мањина?!\

Тајна вечера државотворне колоније

Поповић је, очигледно, побркао све лончиће. У стању необичне хистерије он види просрпске снаге у грађанима који се изјашњавају као Црногорци, у црногорским суверенистима који желе промјене, у Миодрагу Лекићу који својом избалансираношћу представља образац човјека неопходног за промјену накарадног политичког система у Црној Гори. На другој страни, Поповић, као лик који је учествовао на тзв. "Тајној вечери" опскурних патриота, коју је својевремено сазвао Рањо Кривокапић у "Вила Горица", наводно није примјетио да је међународно призната Црна Гора бесповратно изгубила и независност и сувереност. Интересантно, а ту "ситницу" је чак озвучио и патриотски испуњени, али и пројавом истине запрепашћени Рањо Кривокапић на сједици у вези КАП- а. А ствар је проста- чапра и папци државе Црне Горе су остали као сувенир занесеним патриотама недореченог државотворства, док је месо те државе завршило на трпезама иностраних финансијских група, чије интересе заједнички штите корумпирани међународни и домаћи чиновници.
 Да је уочио тај важни моменат, вјероватно се Поповић не би провалио у том интервјуу изјавом да ће у случају промјене власти- Црном Гором управљати, ништа више него- српски амбасадор у Подгорици. Елем, ако му као "патриоти" смета да Црном Гором управља некакав инострани амбасадор, тада би био ред да, колико јуче, изрази свој оштри патриотски протест америчкој амбасадорки у Подгорици, која је реални господар Црне Горе.

Овцекрадица у тору буџета

Милорад Поповић то неће урадити јер се, као сасвим просјечан књижевник, без икаквих међународних признања за своје стваралаштво, добро окористио буџетом економски пропале Црне Горе. Поповић је, наиме, 2009.г. добио награду Мирослављево јеванђеље, која се у Црној Гори традиционално додјељује политички подобним и послушним црногорским ствараоцима, а са њом и големи новчани износ од- 150 најнижих цијена рада у Црној Гори. Само два мјесеца послије учешћа на чувеној "Тајној вечери", Милорад Поповић је волшебно достигао пик животног успјеха и црногорски сан. Наиме, на предлог Министарства културе, на сједници одржаној 24.новембра 2011. године, донијето је рјешење којим се статус "Истакнути културни стваралац" додјељује, између осталих, Милораду Поповићу и Новаку Килибарди.
  Милорад Поповић је овим статусом добио пензију у својој 54 години живота, која ће му се мјесечно исплаћивати у висини двије просјечне нето зараде у Црној Гори. Иако је Поповић улетио у државни бужет Црне Горе као овцекрацида у тор, и "поплашио" све чега се могао дочепати, то му није сметало да у дотичном интервјуу опредијели дијагнозу за суверенисте који су се нашли у опозицији режиму, оцијенивши да су "или полуђели, или корумпирани новцем или политичким положајем." Елем, испаде, на крају, да су сви меркантилни осим њега, штитоносца власти, иако је јасно да је "орден за ништа", који се дијелио и у позоришној представи "Дуго путовање у Јевропу", максимум признања које би могао овај Поповић добити за свој рад.

Патриоти продају државу за шаку долара

У Црној Гори је чувена америчка демократија, која подразумијева петљавине и послушност домородаца, направила хаос у политичком и друштвеном систему. Оваквих као што је Поповић има на све стране, само што не кукумавче и не јадикују на државотоврном гумну, као он. Рецимо, у априлу ове године саопштено је из америчке амбасаде у Подгорици да Америчка агенције за међународни развој (УСАИД) у јуну обуставља помоћ Црној Гори, јер је у претходних 12 година дала разним адресама 238 милиона долара. Иако је објашњено да се помоћ прекида "јер Црна Гора даље може самостално да настави пут изградње демократског друштва и отвореног тржишта без УСАИД-а", напоменуто је да ће се "други програми америчке амбасаде који се фокусирају на демократију, одбрамбену реформу и владавину права наставити и након престанка помоћи УСАИД-а."
Политички, финансијски и економски колапс Црне Горе, брука око афере "Снимак ", хаос на предсједничким изборима, су дефинитивно показале колико је УСАИД помогао Црној Гори. Нема сумње, тих 238 милиона долара УСАИД- а је била цијена куповине свих могућих позиционих и опозиционих домаћих политичара и јавних радника у Црној Гори. Могуће и- корумпираних међународних чиновника који, наводно, "надгледају демократију" у овој држави. Патриоти свих боја, а посебно тзв. суверенисти- што је неочекивано, су "вољену државу" продали за шаку долара, и сматрају то нормалним?!
Елем, недавно је боливијски предсједник Ево Моралес протјерао амерички УСАИД из своје земље. Боливијски министар Хуан Рамон Куинтана је тим поводом рекао: "УСАИД je стигао у Боливију 1964.g. с циљем промоције одрживог развоја, здравља и еколошких пројеката. За вријеме неолибералне ере УСАИД је увјерио становнике Боливије да ће продаја стратешких пословања довести до развоја земље. Као последица се десило то да је и поред милијарди долара становништво Боливије остало сиромашно. У исто вријеме УСАИД је контролисао земљу без икакве опозиције, јер су десничарске странке све више уживале у доларима који пристижу из УСАИД-а. "

Каубојска САД "демократија" у Црној Гори

Оцјена боливијских власти је по питању УСАИД а била једнозначна: "УСАИД је заправо америчка институција створена са сврхом ширења политичке контроле и стављања сваке опозиције у склад с америчким интересима"! А у Црној Гори, како је било?
УСАИД је радио пола вијека свој посао у Боливији, па је отјеран, а у Црној Гори је обавио посао за дванаест година и сам се угасио. Резултат је хаос и безнађе у грађанству, као и податак да је из Црне Горе у периоду од 2005. до 2010. године незаконито изнијето невјероватних шест милијарди и 254 милиона америчких долара у комбинацији шверца, организованог криминала, корупције, утаје пореза и прања новца.
И сада се, послије недавних предсједничких избора, чудимо- како то да власт отворено фалсификује изборе, а опозиција испада бесконачно "неспретна и наивна". Ми живимо у времену каубојске америчке демократије у Црној Гори, гдје је све намјештено и ништа није случајно. Избори су обесмишљени. Народ живи све горе. Државне институције су у распаду- а америчка амбасада, која неодговорно влада Црном Гором под геслом: "Што горе- то боље", говори о томе да је Црна Гора достигла ружичасти амерички сан. Ујка Сем се шали, баш као и покојни шеик Саид бин Султан ал Нахијан који је приликом бизнис- посјете Црној Гори рекао: "Лијепа је ова ваша Македонија."

НВО Матица црногорска позива на кршење Устава и утјеривање идентитета

subota, 06 februar 2010 11:54 ИН4С

НВО Матица црногорска, кроз опскурни лик свог генералног секретара Марка Шпадијера , тражи отворено кршење Устава Црне Горе по питању јасно дефинисаних идентитетских обавеза државе.
Наиме , на страницама портала "Аналитика", и уз суфлерисање њеног "незаобилазног" уредника Драшка Ђурановића, Марко Шпадијер оптужује црногорску власт за ретроградну свијест, замјерајући јој што “не покушава да систематски гради важан, идентитетски дио бића Црне Горе.”
Шпадијер даље наставља: “ Увијек постоје неки пречи послови, нека дневна политика. Не спроводи се ни оно што је усвојено. На примјер, Црна Гора је усвојила правопис црногорског језика. Одлука је објављена у Службеном листу. Али, у свакодневном животу остављено је на слободну вољу политичарима, наставницима, чиновницима да сами одлучују хоће ли или не примјењивати правопис. Као да државни прописи не обавезују никога из државне администрације да их спроводи.
Не постоји визија да се све то обједини у цјеловиту националну политику, наглашава Шпадијер уз напомену да се, и три године након осамостаљења, финансирају послови који у суштини воде обезличењу државног идентитета. И да се све то ради – државним новцем и у дневнополитичке сврхе.”
Истичући да црногорска власт врши деструкцију властитих темеља, он наводи примјер: “Инциденти попут скраћивања химне или покушаја преправљања националних симбола, су манифестације и симболи да не постоји јасно дефинисана државна политика чувања идентитета државе и друштва."

Да ли је Шпадијер читао Устав?

Нема сумње да Матица црногорска, са својим ригидним генсеком Марком Шпадијером, позива на отворено кршење Устава. Наиме, Уставом Црне Горе је гарантована заштита идентитета народа, и ту је врло децидно дефинисано да се јемчи "слободно коришћење националног језика и писма у приватној, јавној и службеној употреби." Марко Шпадијер је у свом иступу несумњиво против тога.
Међутим, у случајевима када се нека организација залаже за оно што генсек Шпадијер протежира, а то је кршење зајемчених права и слобода, као и изазивање мржње и нетрпељивости, Уставом Црен Горе је по члану 55 предвиђено сљедеће: „Забрањено је дјеловање политичких и других организација које је усмјерено на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне цјелокупности Црне Горе, кршење зајемчених слобода и права или изазивање националне, расне, вјерске и друге мржње и нетрпељивости.“
Дакле, нема сумње да би под нормалним околностима и у правној држави ставови Шпадијера изнесени на порталу Аналитика били повод јавне расправе о законској потреби укидања Матице црногорске, са одговарајућим судским епилогом. У том смислу би се требали запитати, шта ради Ферхат Диноша у свом министарству које је задужено за интервенцију у таквим случајевима? Гдје је црногорски омбудсман и шта чине предсједници националних савјета свих народа у Црној Гори када се неко очигледно и јавно залаже за кршење основних грађанских и националних права, као што је то у овом примјеру случај са Шпадијером и Матицом црногoрском?

Ригидни националисти НВО Матица црногорска се финансирају из буџета

Невјероватно је, али истинито, да се активности ове националистичке организације, која полако почиње да демонстрира шовинизам, финансирају из буџета Црне Горе. Само за 2010. годину планирано је да им се из буџета Црне Горе пребаци на рачун 320 000 еура. Самим тим, поставља се логично питање, да ли се из буџета који пуне сви грађани и народи у Црној Гори треба финанасирати црногорски шовинизам?
Нарaвно, оснивачи НВО МЦ су избјегли да свој оргинални шовинистички импулс унесу у свој статут и програм, тако да је у Закону о Матици црногорској написано: "Матица црногорска, основана 1993. године на Цетињу, наставља да остварује своје програмске циљеве и да врши дјелатност од јавног интереса у складу са овим законом, као самостална и непрофитна организација у области културе. Матица афирмише државотворну културу и национални идентитет црногорског народа и обавља активности којима се промовише и развија мултиетнички карактер Црне Горе. Матицом управљају њени чланови преко органа управљања. Матица, ради остваривања својих програмских циљева, обавља сљедеће дјелатности: развија вриједности мултиетничког и мултикултуралног демократског друштва; учвршћује и развија национални и културни идентитет Црногораца; афирмише национални и културни идентитет других народа који живе у Црној Гори... Средства за рад Матице, у циљу финансирања њених програмских активности и рада стручне службе, обезбјеђују се из буџета Републике."
Дакле, у Закону о Матици црногорској говори се о промоцији и развијању мултуетничког карактера Црне Горе, а у стварности од тога нема ништа. Може се констатовати да су оснивачи те организације покушали бити лукави, да би се домогли буџетских средстава, које ће трошити на кршење Устава и промоцију идеја националне нетрпељивости, као и распиривање националне мржње у Црној Гори.

Постизборна левитација и међународни диригенти

субота, 04 мај 2013 08:06 ИН4С-Војин Грубач 

Последњи предсједнички избори у Црној Гори су донијели вјетрове политичке апокалипсе позиционим и опозиционим лидерима и партијама, као и корумпираним међународним чиновницима - који себе представљају у виду непостојеће, виртуалне, међународне заједнице.  
Владајућој партији није било довољно што је бирачке спискове потпуно унередила, у које је убацивала непостојеће и преминуле личности али и брисала, наводно, сахрањене - а потпуно живе грађане.
Куповина личних карата, малверзације око гласања писмом, потпуни хаос на гласачким мјестима - гдје су лопатама убацивали унапријед попуњене гласачке листиће, су били додатни ресурси који су изборе довели до апсурда. Елем, мора се признати да је воља ДПС - а за побједом по сваку цијену била на граници фанатизма. Да је требало додатно  довозити авионе гласача из иностранства: Кинезе, Сомалијце, Mексиканце… шеф ДПС- а би то без размишљања и урадио.

Системска опозиција, или расплинутост жеља?

Збиља, а гдје је у тој причи било мјесто опозиције? Очигледно је да се воља и жеља за побједом на изборима није тако јасно оцртавала код опозиционих партија. Помирљива и хармонична личост кандидата Миодрага Лекића је била довољна да се “саспе у прах и пепео” реално - изванредно професионално одрађена ПР кампања његовог противкандидата Вујановића, а све у амбијенту афере “Снимак” и сексуалних скандала државних чиновника.

Опозиционим партијама је само преостајало да помогну Лекићу, и себи, рјешавајући озбиљно и банално питање - заштите гласачких мјеста, те да направе програм постизборне активности уколико се направи хаос на гласачким мјестима. Нити једно, нити друго, опозиционе партије нису урадиле! Шта те партије тада раде у политичком систему, питање је које се намеће само по себи?
И не само то, координација ДФ са СНП и ПЦГ је била на неадекватном, очајном  нивоу. Елем, да су пројекат постизборне кампање исправно урадили, вјероватно би челници ДФ видјели да морају свој изборни ангажман координирати и са грађанима који су за бојкот избора. Ту, прије свега, мислим на групу “Грађанска непослушност - отпор диктаторском режиму”, чије активности коиндицирају са исправним понашањем у случају фалсификовања избора. Елем, ни то се није десило!
Све то је довело до ситуације да један дио грађанства сматра да је опозиција у Црној Гори системска, тј. дио вјештачког система који се координира на тај начин да опозиција глуми своју улогу. Ипак, постоји и други аспект посматрања. Наиме, лако може бити да је опозиција у својој улози нечистоплотна у својим  стремљењима, јер свако достизање циља са собом носи одређене губитке на које она није спремна. Рецимо, тако удобна опозициона неодговорност се губи пред нуждом да се мора бити крајње одговоран уколико кандидат опозиције постане предсједник државе. Долазак новог предсједника Црне Горе, опет, мијења позицију јавне снаге опозиционих партијских лидера у његову корист, а то лидери партија можда и не желе. Ма колико чудно било, постоји могућност да је због нерашћености поимања сопствене позиције у случају побједе Лекића опозиција видјела мноштво проблема са којима се није хтјела суочити.

Црна Гора је колонија

Наравно, у тој причи је и владајућа СДП имала комичну улогу. Јавни анимозитет према кандидатури Вујановића, и наношење отворене политичке штете кандидату коалиционог партнера, је остало у сјенци очигледности да СДП није жељела укинути систем изборних превара. Наравно, разлог је и у томе што је СДП на рачун тог истог механизма изборних малверзација  годинама била важни дио система, који јој је омогућавао више од трећине чиновничких мјеста у апарату Црне Горе. СДП, послије свега доживљеног,  изгледа као да је у трансу, па се десило и то да је лидер те странке чак "открио топлу воду" у недавном иступању.
Наиме, лидер СДП Ранко Кривокапић је, у расправи око КАП-а, устврдио да је Црна Гора колонија, те самим тим на симболе независности Црне Горе ставио државотворну короту. Рању Кривокапићу лампице пале са кашњењем. Тек је сад увидио да је Црна Гора безнадежна  колонија?! Занесен “патриотским идејама” није ни примјетио како се гасе предузећа по Црној Гори, како се улази у дужничко ропство, како расте корупција и безакоње?! Дакако, још му није дошла мисао да је он био у естаблишменту који је довео до ситуације да Црна Гора, као међународно призната држава, није ни самостална, нити независна. Рањо је на том закономјерном путу илузија био невољно-незнавени инквизитор “великих идеја” своје партије. Прецизније, један од промотера колонијализма неких других над самим собом.

Међународна заједница које нема

Наравно, све ове недемократске појаве нису узели за озбиљно корумпирани међународни чиновници - јер им тренутна власт у Црној Гори, очигледно, одговара. Масиране препоруке опозицији од стране тих уважених међународних разбојника да се гласање призна, а потом кроз корумпиране домаће институције система тражи некаква правда - разбили су мит о добрим намјерама те тзв. међународне заједнице.
Економски, финансијски и политички колонизатори Црне Горе у виду виртуалне међународне заједницe јавно и званично траже да се чиновници Црне Горе изборе са криминалом и корупцијом, а истовремено ти исти владају домаћим политичарима управо механизмима политичког криминала и корупције, уцјењивањем преко досијеа.
Међународним чиновницима, патронима и колонизаторима Црне Горе,  једино одговара таква власт у Црној Гори на коју имају дебео и тежак досије, па да простором државе могу управљати по својој вољи и- без икакве одговорности. Да је тим корумпираним међународним чиновницима стало до грађана Црне Горе, они би подржали промјену власти, тим прије што су грађани на последњим изборима реално изгласали промјену структуре врха државе. Тиме би омогућили да се нова власт, на новим основама, избори са корупцијом и криминалом - на чему они инсистирају, а што је неопходно да би грађани живјели у нормалним, цивилизоаним, просторима.
У таквим условима безнађа се наставља чудна игра власти и опозиције у Црној Гори, додатно компликована волшебним  диригентима плаћеника и агената утицаја из фиктивних међународних кругова. Народ у тој причи, за сада - не постоји!