субота, 04 мај 2013 08:06
ИН4С-Војин Грубач
Последњи предсједнички избори у Црној Гори су донијели вјетрове политичке апокалипсе позиционим и опозиционим лидерима и партијама, као и корумпираним међународним чиновницима - који себе представљају у виду непостојеће, виртуалне, међународне заједнице.
Владајућој партији није било довољно што је бирачке спискове потпуно унередила, у које је убацивала непостојеће и преминуле личности али и брисала, наводно, сахрањене - а потпуно живе грађане.
Куповина личних карата, малверзације око гласања писмом, потпуни хаос на гласачким мјестима - гдје су лопатама убацивали унапријед попуњене гласачке листиће, су били додатни ресурси који су изборе довели до апсурда. Елем, мора се признати да је воља ДПС - а за побједом по сваку цијену била на граници фанатизма. Да је требало додатно довозити авионе гласача из иностранства: Кинезе, Сомалијце, Mексиканце… шеф ДПС- а би то без размишљања и урадио.
Системска опозиција, или расплинутост жеља?
Збиља, а гдје је у тој причи било мјесто опозиције? Очигледно је да се воља и жеља за побједом на изборима није тако јасно оцртавала код опозиционих партија. Помирљива и хармонична личост кандидата Миодрага Лекића је била довољна да се “саспе у прах и пепео” реално - изванредно професионално одрађена ПР кампања његовог противкандидата Вујановића, а све у амбијенту афере “Снимак” и сексуалних скандала државних чиновника.
Опозиционим партијама је само преостајало да помогну Лекићу, и себи, рјешавајући озбиљно и банално питање - заштите гласачких мјеста, те да направе програм постизборне активности уколико се направи хаос на гласачким мјестима. Нити једно, нити друго, опозиционе партије нису урадиле! Шта те партије тада раде у политичком систему, питање је које се намеће само по себи?
И не само то, координација ДФ са СНП и ПЦГ је била на неадекватном, очајном нивоу. Елем, да су пројекат постизборне кампање исправно урадили, вјероватно би челници ДФ видјели да морају свој изборни ангажман координирати и са грађанима који су за бојкот избора. Ту, прије свега, мислим на групу “Грађанска непослушност - отпор диктаторском режиму”, чије активности коиндицирају са исправним понашањем у случају фалсификовања избора. Елем, ни то се није десило!
Све то је довело до ситуације да један дио грађанства сматра да је опозиција у Црној Гори системска, тј. дио вјештачког система који се координира на тај начин да опозиција глуми своју улогу. Ипак, постоји и други аспект посматрања. Наиме, лако може бити да је опозиција у својој улози нечистоплотна у својим стремљењима, јер свако достизање циља са собом носи одређене губитке на које она није спремна. Рецимо, тако удобна опозициона неодговорност се губи пред нуждом да се мора бити крајње одговоран уколико кандидат опозиције постане предсједник државе. Долазак новог предсједника Црне Горе, опет, мијења позицију јавне снаге опозиционих партијских лидера у његову корист, а то лидери партија можда и не желе. Ма колико чудно било, постоји могућност да је због нерашћености поимања сопствене позиције у случају побједе Лекића опозиција видјела мноштво проблема са којима се није хтјела суочити.
Црна Гора је колонија
Наравно, у тој причи је и владајућа СДП имала комичну улогу. Јавни анимозитет према кандидатури Вујановића, и наношење отворене политичке штете кандидату коалиционог партнера, је остало у сјенци очигледности да СДП није жељела укинути систем изборних превара. Наравно, разлог је и у томе што је СДП на рачун тог истог механизма изборних малверзација годинама била важни дио система, који јој је омогућавао више од трећине чиновничких мјеста у апарату Црне Горе. СДП, послије свега доживљеног, изгледа као да је у трансу, па се десило и то да је лидер те странке чак "открио топлу воду" у недавном иступању.
Наиме, лидер СДП Ранко Кривокапић је, у расправи око КАП-а, устврдио да је Црна Гора колонија, те самим тим на симболе независности Црне Горе ставио државотворну короту. Рању Кривокапићу лампице пале са кашњењем. Тек је сад увидио да је Црна Гора безнадежна колонија?! Занесен “патриотским идејама” није ни примјетио како се гасе предузећа по Црној Гори, како се улази у дужничко ропство, како расте корупција и безакоње?! Дакако, још му није дошла мисао да је он био у естаблишменту који је довео до ситуације да Црна Гора, као међународно призната држава, није ни самостална, нити независна. Рањо је на том закономјерном путу илузија био невољно-незнавени инквизитор “великих идеја” своје партије. Прецизније, један од промотера колонијализма неких других над самим собом.
Међународна заједница које нема
Наравно, све ове недемократске појаве нису узели за озбиљно корумпирани међународни чиновници - јер им тренутна власт у Црној Гори, очигледно, одговара. Масиране препоруке опозицији од стране тих уважених међународних разбојника да се гласање призна, а потом кроз корумпиране домаће институције система тражи некаква правда - разбили су мит о добрим намјерама те тзв. међународне заједнице.
Економски, финансијски и политички колонизатори Црне Горе у виду виртуалне међународне заједницe јавно и званично траже да се чиновници Црне Горе изборе са криминалом и корупцијом, а истовремено ти исти владају домаћим политичарима управо механизмима политичког криминала и корупције, уцјењивањем преко досијеа.
Међународним чиновницима, патронима и колонизаторима Црне Горе, једино одговара таква власт у Црној Гори на коју имају дебео и тежак досије, па да простором државе могу управљати по својој вољи и- без икакве одговорности. Да је тим корумпираним међународним чиновницима стало до грађана Црне Горе, они би подржали промјену власти, тим прије што су грађани на последњим изборима реално изгласали промјену структуре врха државе. Тиме би омогућили да се нова власт, на новим основама, избори са корупцијом и криминалом - на чему они инсистирају, а што је неопходно да би грађани живјели у нормалним, цивилизоаним, просторима.
У таквим условима безнађа се наставља чудна игра власти и опозиције у Црној Гори, додатно компликована волшебним диригентима плаћеника и агената утицаја из фиктивних међународних кругова. Народ у тој причи, за сада - не постоји!
Последњи предсједнички избори у Црној Гори су донијели вјетрове политичке апокалипсе позиционим и опозиционим лидерима и партијама, као и корумпираним међународним чиновницима - који себе представљају у виду непостојеће, виртуалне, међународне заједнице.
Владајућој партији није било довољно што је бирачке спискове потпуно унередила, у које је убацивала непостојеће и преминуле личности али и брисала, наводно, сахрањене - а потпуно живе грађане.
Куповина личних карата, малверзације око гласања писмом, потпуни хаос на гласачким мјестима - гдје су лопатама убацивали унапријед попуњене гласачке листиће, су били додатни ресурси који су изборе довели до апсурда. Елем, мора се признати да је воља ДПС - а за побједом по сваку цијену била на граници фанатизма. Да је требало додатно довозити авионе гласача из иностранства: Кинезе, Сомалијце, Mексиканце… шеф ДПС- а би то без размишљања и урадио.
Системска опозиција, или расплинутост жеља?
Збиља, а гдје је у тој причи било мјесто опозиције? Очигледно је да се воља и жеља за побједом на изборима није тако јасно оцртавала код опозиционих партија. Помирљива и хармонична личост кандидата Миодрага Лекића је била довољна да се “саспе у прах и пепео” реално - изванредно професионално одрађена ПР кампања његовог противкандидата Вујановића, а све у амбијенту афере “Снимак” и сексуалних скандала државних чиновника.
Опозиционим партијама је само преостајало да помогну Лекићу, и себи, рјешавајући озбиљно и банално питање - заштите гласачких мјеста, те да направе програм постизборне активности уколико се направи хаос на гласачким мјестима. Нити једно, нити друго, опозиционе партије нису урадиле! Шта те партије тада раде у политичком систему, питање је које се намеће само по себи?
И не само то, координација ДФ са СНП и ПЦГ је била на неадекватном, очајном нивоу. Елем, да су пројекат постизборне кампање исправно урадили, вјероватно би челници ДФ видјели да морају свој изборни ангажман координирати и са грађанима који су за бојкот избора. Ту, прије свега, мислим на групу “Грађанска непослушност - отпор диктаторском режиму”, чије активности коиндицирају са исправним понашањем у случају фалсификовања избора. Елем, ни то се није десило!
Све то је довело до ситуације да један дио грађанства сматра да је опозиција у Црној Гори системска, тј. дио вјештачког система који се координира на тај начин да опозиција глуми своју улогу. Ипак, постоји и други аспект посматрања. Наиме, лако може бити да је опозиција у својој улози нечистоплотна у својим стремљењима, јер свако достизање циља са собом носи одређене губитке на које она није спремна. Рецимо, тако удобна опозициона неодговорност се губи пред нуждом да се мора бити крајње одговоран уколико кандидат опозиције постане предсједник државе. Долазак новог предсједника Црне Горе, опет, мијења позицију јавне снаге опозиционих партијских лидера у његову корист, а то лидери партија можда и не желе. Ма колико чудно било, постоји могућност да је због нерашћености поимања сопствене позиције у случају побједе Лекића опозиција видјела мноштво проблема са којима се није хтјела суочити.
Црна Гора је колонија
Наравно, у тој причи је и владајућа СДП имала комичну улогу. Јавни анимозитет према кандидатури Вујановића, и наношење отворене политичке штете кандидату коалиционог партнера, је остало у сјенци очигледности да СДП није жељела укинути систем изборних превара. Наравно, разлог је и у томе што је СДП на рачун тог истог механизма изборних малверзација годинама била важни дио система, који јој је омогућавао више од трећине чиновничких мјеста у апарату Црне Горе. СДП, послије свега доживљеног, изгледа као да је у трансу, па се десило и то да је лидер те странке чак "открио топлу воду" у недавном иступању.
Наиме, лидер СДП Ранко Кривокапић је, у расправи око КАП-а, устврдио да је Црна Гора колонија, те самим тим на симболе независности Црне Горе ставио државотворну короту. Рању Кривокапићу лампице пале са кашњењем. Тек је сад увидио да је Црна Гора безнадежна колонија?! Занесен “патриотским идејама” није ни примјетио како се гасе предузећа по Црној Гори, како се улази у дужничко ропство, како расте корупција и безакоње?! Дакако, још му није дошла мисао да је он био у естаблишменту који је довео до ситуације да Црна Гора, као међународно призната држава, није ни самостална, нити независна. Рањо је на том закономјерном путу илузија био невољно-незнавени инквизитор “великих идеја” своје партије. Прецизније, један од промотера колонијализма неких других над самим собом.
Међународна заједница које нема
Наравно, све ове недемократске појаве нису узели за озбиљно корумпирани међународни чиновници - јер им тренутна власт у Црној Гори, очигледно, одговара. Масиране препоруке опозицији од стране тих уважених међународних разбојника да се гласање призна, а потом кроз корумпиране домаће институције система тражи некаква правда - разбили су мит о добрим намјерама те тзв. међународне заједнице.
Економски, финансијски и политички колонизатори Црне Горе у виду виртуалне међународне заједницe јавно и званично траже да се чиновници Црне Горе изборе са криминалом и корупцијом, а истовремено ти исти владају домаћим политичарима управо механизмима политичког криминала и корупције, уцјењивањем преко досијеа.
Међународним чиновницима, патронима и колонизаторима Црне Горе, једино одговара таква власт у Црној Гори на коју имају дебео и тежак досије, па да простором државе могу управљати по својој вољи и- без икакве одговорности. Да је тим корумпираним међународним чиновницима стало до грађана Црне Горе, они би подржали промјену власти, тим прије што су грађани на последњим изборима реално изгласали промјену структуре врха државе. Тиме би омогућили да се нова власт, на новим основама, избори са корупцијом и криминалом - на чему они инсистирају, а што је неопходно да би грађани живјели у нормалним, цивилизоаним, просторима.
У таквим условима безнађа се наставља чудна игра власти и опозиције у Црној Гори, додатно компликована волшебним диригентима плаћеника и агената утицаја из фиктивних међународних кругова. Народ у тој причи, за сада - не постоји!
No comments:
Post a Comment