среда, 05 јун 2013 06:54
Војин Грубач - ИН4С
Да нема чувеног Стева Вучинића, волшебног аналитичара религије, публицисте, промотера материјалних интереса НВО ЦПЦ, као и сердара на гумну Праведне Црне Горе- живот у Црној Гори би патио од неинтересантности.
Последњу медијску бомбу је Стево бацио ових дана. Лик је констатовао да на Острог долази милион и двјеста хиљада вјерника годишње, те да у виду прилога тамо остављају невјероватних 50 милиона еура. Отприлике то дође неких 50 еура по вјернику, што спада у ред смјехотресне процјене- подстакнуте изненадним халуцинацијама или лаким наркотицима. Елем, не вјерујем да чак ни представници нешто имућнијег слоја вјерника Црне Горе дозвољавају себи такав луксуз појединачног прилога за сваког члана своје породице од 50 еура, да не говоримо о томе да од величине прилога сигурно не зависи милост Божија, већ од много чега другог.
Наиме, у констатацији постојања проблема- шта радити са прилозима вјерника, Стево Вучинић је понудио следеће објашњење:" Људи доносе и поклањају огромна богатства у новцу, злату, вриједним предметима, тражећи лијека разним психичким и физичким болестима. Држава је морала да тај новац, дакле око 50 милиона евра, стави под своју контролу"!
У преводу, Вучинић констатује да су сви вјерници који долазе да се помоле пред моштима Св. Василија Острошког- психички и физички болесни, па им треба помоћи тиме што ће се њихови прилози усмјерити према каси државе. Искористити, вели, изненадну шансу свеопште болести вјерника. Ово посебно интересантно звучи у контексту да је управо држава, под чијим скутима удобно љенчари подобни Стево Вучинић, крива што су грађани све болеснији и психички и физички. При томе, не само од гашења предузећа по Црној Гори, потпуног економског и социјалног колапса, безнађа проузрокованог немогућношћу смјене власти демократским путем, већ и од убрзане и увеличане наркоманије наших најмлађих грађана, дјеце, дакле.
Шта мисле вјерници , али и коректни атеисти, о овоме Вучинићу сви могу наслутити. У сваком случају, ако би га третирали као "љековити леш"- то би му био комплимент. Умјесто да изнесем ружне квалификације, у виду етикете, о Вучинићу, а потом ставим у уста неког из окружења Вучинића, као што тоон ради, предочићу о Вучинићу мишљење људи који га одлично знају, и који су га у складу са слободом мишљења оквалификовали на неординаран начин...
"Један од првих издајника и лупежа у ЛСЦГ био је Црни Гнојави Чир који се лажно представља као Стево Вучинић. Заједно са својим братом од стрица „поштеним" Ђуром, Црни Гнојави Чир од Вучинића украшће ЛСЦГ- у „Радио М", „Телевизију Монтена" и прву слободну новинску агенцију у ЦГ тада познату под именом „Монтенафаx"(све сам их ја основао) која ће се касније, под удбом, преименовати у садашњу „Мина", која годинама јесте мина за минирање сваке истине која се у Црној Гори или о Црној Гори појави. И није Чир Вучинић украо само наведене институције, украо је он, и редовно крао, и новац намијењен ЛСЦГ-у, а о мени лично ширио црне удбашке лажи. То је његов пуни лик, који се заокружује чињеницом да у приватном посједу има читаво благо сакривених археолошких предмета лично израњаних из ријеке Зете, која му тече пред кућом у Рогамима... Али, то је ментална карактеристика Црногораца: Ђе је власт, била мафијашка или било која друга наказна, ту је сласт и маст да се масте брци!
Желим рећи и сљедеће, тренутак је: чиста је лаж да се Црни Гнојави Чир Вучинић може сматрати једним од оснивача ЛСЦГ, јер је ЛСЦГ основао само један човјек, а тај човјек се зове Славко Перовић и нико други. Гнојни Чир је био само један од неколицине оперативаца који су извршавали техничке послове, иначе потпуно празан, необразован, без икаквих знања о било чему, неписмен, ружан, немушт и као Јеврем Брковић глумилац поштења, лажних глумљених суза и тако све у бескрај. Ја лично сам га, у кровињари од приземне прастаре куће у којој је живио, учио како се држе виљушка и нож док се једе , како се сједи док се једе, како се лактови не шире док се храна реже и ставља у уста, како се не федерира горе-доље-горе док се хода, како се закопчава кошуља, како се веже кравата, како се облачи и носи одијело, како се на људе око себе не „гледа" избеченим очима и још много, много тога, на примјер: што је организација, како се ствара, како се контактира са људима и тако даљееее! Осим неких техничких детаља, држања ножа и виљушке, ништа њему није ушло у главу, а срца и душе нема, јер је остао као што је био: Црни Отровни Чир, то је Стево Вучинић. "
Елем, ово мишљење Перовића, на страну етикете, носи црту јасне оцјене карактера изненадног "Ђакона Стева" - да је Вучинић човјек заокупљен жудњом за необузданом матријализацијом, и профитом у свему чега се дотакне. Зато није ни чудо да "државотворац" Стево, са гумна заслужних у прављењу свеопштег колапса у Црној Гори, покушава уновчити сваки свој потез, па макар он био на грани перверзије. У тим стремљењима је и постао црквењак, вјерски менаџер од љуте невоље.
Да нема чувеног Стева Вучинића, волшебног аналитичара религије, публицисте, промотера материјалних интереса НВО ЦПЦ, као и сердара на гумну Праведне Црне Горе- живот у Црној Гори би патио од неинтересантности.
Последњу медијску бомбу је Стево бацио ових дана. Лик је констатовао да на Острог долази милион и двјеста хиљада вјерника годишње, те да у виду прилога тамо остављају невјероватних 50 милиона еура. Отприлике то дође неких 50 еура по вјернику, што спада у ред смјехотресне процјене- подстакнуте изненадним халуцинацијама или лаким наркотицима. Елем, не вјерујем да чак ни представници нешто имућнијег слоја вјерника Црне Горе дозвољавају себи такав луксуз појединачног прилога за сваког члана своје породице од 50 еура, да не говоримо о томе да од величине прилога сигурно не зависи милост Божија, већ од много чега другог.
Знак долара и евра у очима Вучинића
Елем, када би Стево Ђакон смањио свој доживљај по питању манастира Острог десет пута, у новчаном еквиваленту, можда би се у њему смањио и дух заокупљајућег материјализма, и избрисали знакови долара у једном, и еура у другом оку. Ипак, ово спектакуларно јавно падање на главу Стева Вучинића, са висине непрегледне жудње за непостојећим благом, мање је интересантно од нечега другог.Наиме, у констатацији постојања проблема- шта радити са прилозима вјерника, Стево Вучинић је понудио следеће објашњење:" Људи доносе и поклањају огромна богатства у новцу, злату, вриједним предметима, тражећи лијека разним психичким и физичким болестима. Држава је морала да тај новац, дакле око 50 милиона евра, стави под своју контролу"!
У преводу, Вучинић констатује да су сви вјерници који долазе да се помоле пред моштима Св. Василија Острошког- психички и физички болесни, па им треба помоћи тиме што ће се њихови прилози усмјерити према каси државе. Искористити, вели, изненадну шансу свеопште болести вјерника. Ово посебно интересантно звучи у контексту да је управо држава, под чијим скутима удобно љенчари подобни Стево Вучинић, крива што су грађани све болеснији и психички и физички. При томе, не само од гашења предузећа по Црној Гори, потпуног економског и социјалног колапса, безнађа проузрокованог немогућношћу смјене власти демократским путем, већ и од убрзане и увеличане наркоманије наших најмлађих грађана, дјеце, дакле.
Вријеђање вјерника и Св. Василија Острошког
Наравно, независно од тога што третира вјернике на накарадан начин, као потпуно болесне људе, Стево Вучинић је себи допустио да оскрнави и Острошког свеца. То је урадио у једном интервјуу, у којем је своје мишљење о Св. Василију Острошком представио кроз своју искривљену пројекцију наводног мишљења вјерника који долазе под Острошки манастир. Наиме, Вучинић је том приликом рекао да- вјерници долазе под Острог зато што свеца третирају као љековити леш. Наравно, представа вјерника о светим моштима и банална и увредљива квалификација тих мошти од стране Вучинића у стилу "љековитог леша", немају додирних тачака.Шта мисле вјерници , али и коректни атеисти, о овоме Вучинићу сви могу наслутити. У сваком случају, ако би га третирали као "љековити леш"- то би му био комплимент. Умјесто да изнесем ружне квалификације, у виду етикете, о Вучинићу, а потом ставим у уста неког из окружења Вучинића, као што тоон ради, предочићу о Вучинићу мишљење људи који га одлично знају, и који су га у складу са слободом мишљења оквалификовали на неординаран начин...
Перовић: Стево Вучинић је настио брке
Наиме, Славко Перовић је на свом блогу направио осврт на лик и дјело свога сарадника Стева Вучинића. Он је том приликом, између осталог, рекао и следеће:"Један од првих издајника и лупежа у ЛСЦГ био је Црни Гнојави Чир који се лажно представља као Стево Вучинић. Заједно са својим братом од стрица „поштеним" Ђуром, Црни Гнојави Чир од Вучинића украшће ЛСЦГ- у „Радио М", „Телевизију Монтена" и прву слободну новинску агенцију у ЦГ тада познату под именом „Монтенафаx"(све сам их ја основао) која ће се касније, под удбом, преименовати у садашњу „Мина", која годинама јесте мина за минирање сваке истине која се у Црној Гори или о Црној Гори појави. И није Чир Вучинић украо само наведене институције, украо је он, и редовно крао, и новац намијењен ЛСЦГ-у, а о мени лично ширио црне удбашке лажи. То је његов пуни лик, који се заокружује чињеницом да у приватном посједу има читаво благо сакривених археолошких предмета лично израњаних из ријеке Зете, која му тече пред кућом у Рогамима... Али, то је ментална карактеристика Црногораца: Ђе је власт, била мафијашка или било која друга наказна, ту је сласт и маст да се масте брци!
Желим рећи и сљедеће, тренутак је: чиста је лаж да се Црни Гнојави Чир Вучинић може сматрати једним од оснивача ЛСЦГ, јер је ЛСЦГ основао само један човјек, а тај човјек се зове Славко Перовић и нико други. Гнојни Чир је био само један од неколицине оперативаца који су извршавали техничке послове, иначе потпуно празан, необразован, без икаквих знања о било чему, неписмен, ружан, немушт и као Јеврем Брковић глумилац поштења, лажних глумљених суза и тако све у бескрај. Ја лично сам га, у кровињари од приземне прастаре куће у којој је живио, учио како се држе виљушка и нож док се једе , како се сједи док се једе, како се лактови не шире док се храна реже и ставља у уста, како се не федерира горе-доље-горе док се хода, како се закопчава кошуља, како се веже кравата, како се облачи и носи одијело, како се на људе око себе не „гледа" избеченим очима и још много, много тога, на примјер: што је организација, како се ствара, како се контактира са људима и тако даљееее! Осим неких техничких детаља, држања ножа и виљушке, ништа њему није ушло у главу, а срца и душе нема, јер је остао као што је био: Црни Отровни Чир, то је Стево Вучинић. "
Елем, ово мишљење Перовића, на страну етикете, носи црту јасне оцјене карактера изненадног "Ђакона Стева" - да је Вучинић човјек заокупљен жудњом за необузданом матријализацијом, и профитом у свему чега се дотакне. Зато није ни чудо да "државотворац" Стево, са гумна заслужних у прављењу свеопштег колапса у Црној Гори, покушава уновчити сваки свој потез, па макар он био на грани перверзије. У тим стремљењима је и постао црквењак, вјерски менаџер од љуте невоље.
No comments:
Post a Comment